Постанак
50 Тада је Јосиф загрлио свог оца,+ бризнуо у плач над њим и пољубио га. 2 Затим је Јосиф заповедио својим слугама, лекарима, да балсамују+ његовог оца. Тако су лекари балсамовали Израела. 3 За то им је требало 40 дана, јер је обично толико трајало балсамовање. Египћани су га оплакивали 70 дана.
4 Кад су прошли дани оплакивања, Јосиф је рекао фараоновим дворанима: „Ако сам стекао вашу наклоност, реците фараону: 5 ’Мој отац ми је рекао:+ „Ја ћу ускоро умрети.+ Закуни ми се да ћеш ме сахранити у гробу+ који сам за себе ископао у хананској земљи.“+ Зато те молим, дозволи ми да одем и сахраним свог оца, а онда ћу се вратити.‘ “ 6 Фараон му је на то рекао: „Иди и сахрани свог оца као што си му се заклео.“+
7 Тако је Јосиф отишао да сахрани свог оца, а пратиле су га све фараонове слуге, највиши дворски службеници*+ и сви египатски поглавари, 8 цео Јосифов дом, његова браћа и дом његовог оца.+ Само су своју децу и своју ситну и крупну стоку оставили у земљи Гесем. 9 С њим су пошли и кола+ и коњаници, тако да је поворка била веома велика. 10 Онда су стигли на гумно Атад, које је близу Јордана, и ту су много и болно нарицали. Јосиф је још седам дана оплакивао свог оца. 11 Кад су становници те земље, Хананци, видели то оплакивање на гумну Атад, рекли су: „Египћани су у великој жалости!“ Зато је то место, које је близу Јордана, названо Авел-Мисраим*.
12 Тако су Јаковљеви синови учинили управо онако како им је отац заповедио.+ 13 Однели су га у хананску земљу и сахранили у пећини у пољу Макпели насупрот Мамрији, у пољу које је Аврахам купио од Ефрона Хетејина као место за гроб.+ 14 Кад је сахранио свог оца, Јосиф се вратио у Египат са својом браћом и свима који су пошли с њим да сахране његовог оца.
15 Након што им је отац умро, Јосифова браћа су рекла један другом: „Можда Јосиф гаји мржњу према нама, па ће нам се осветити за све зло које смо му учинили.“+ 16 Зато су поручили Јосифу: „Пред своју смрт твој отац је заповедио: 17 ’Овако реците Јосифу: „Молим те, опрости својој браћи преступ и грех који су починили кад су ти нанели велико зло.“ ‘ Зато те сада молимо, опрости преступ нама који служимо Богу твог оца.“ Кад је Јосиф то чуо, заплакао је. 18 После тога дошла су и његова браћа, пала су пред њим и рекла: „Ево, твоји смо робови!“+ 19 Јосиф им је рекао: „Не бојте се. Зар сам ја Бог да вам судим? 20 Ви сте хтели да ми наудите,+ али Бог је то преокренуо на добро да би многима сачувао живот, као што се данас види.+ 21 Зато се немојте бојати. Ја ћу снабдевати храном вас и вашу децу.“+ Тако их је утешио и умирио.
22 Јосиф је остао да живи у Египту с домом свог оца. Живео је 110 година. 23 Јосиф је видео Јефремове унуке*,+ а и синове Манасијиног сина Махира.+ Они су Јосифу били као његова рођена деца.* 24 На крају је Јосиф рекао својој браћи: „Ја ћу ускоро умрети, али Бог ће вам сигурно помоћи.+ Извешће вас одавде и одвести у земљу за коју се заклео да ће је дати Аврахаму, Исаку и Јакову.“+ 25 Јосиф је рекао Израеловим синовима: „Бог ће вам сигурно помоћи. Закуните ми се да ћете тада однети моје кости одавде.“+ 26 Јосиф је умро у Египту кад је имао 110 година. Балсамовали+ су га и ставили у ковчег.