Песма над песмама
7 „Како су дивна твоја стопала у сандалама,
племенита кћери!
Твоји обли бокови су попут накита,
дело уметничких руку.
2 Твој пупак је као округли пехар.
Нека у њему увек буде зачињеног вина.
Твој стомак је као брежуљак пшенице,
окружен љиљанима.
4 Врат+ ти је као кула од слоноваче.+
Твој нос је као ливанска кула,
која гледа према Дамаску.
Краља је очарала* твоја бујна коса.
6 Како си лепа, како си љупка,
вољена моја, највећа од свих милина!
8 Рекао сам: ’Попећу се на палму,
да уберем њене плодове.‘
Нека ти дојке буду као гроздови на лози,
твој дах као мирис јабуке
„Оно је за мог драгог, да га лагано испија,
као они који од вина тону у сан.
11 Дођи, драги мој,
хајдемо у поље.
Одмараћемо се међу грмовима кане.+
12 Устанимо рано и пођимо у винограде
да видимо да ли је лоза пустила изданке*,
да ли су се цветови отворили,+
да ли је нар процветао.+
Тамо ћу ти показати колико те волим.+
разноврсно, и ново и старо,
које сам сачувала за тебе, драги мој.