Исаија
3 „Дај савет, спроведи одлуку.
Нека твоја сенка у подне буде тамна као ноћ.
Сакриј оне који су расути, не издај бегунце.
4 Нека они који су расути буду код тебе, Моаве.
Буди им скровиште од онога који уништава.+
Јер ће тлачитељу доћи крај,
престаће уништење,
а они који газе друге биће збрисани с лица земље.
5 Престо ће се утврдити верном љубављу.
Онај који седи на њему у Давидовом шатору биће веран,+
праведно ће судити и брзо ће спроводити правду.“+
6 Чули смо за Моавов понос, његов велики понос,+
за његову охолост, надменост и бес.+
Али његове празне речи неће се остварити.
Они који су сасвим сломљени жалиће за сувим грожђем* из Кир-Аресета.+
8 Јер су се осушили есевонски+ виногради*,
а и сивманске+ лозе.
Господари народа̂ изгазили су њене јаркоцрвене гране*
које су се до Јазира+ пружале
и шириле се у пустињу.
Њени изданци су се пружали све до мора.
9 Зато ћу над сивманском лозом плакати као што плачем и над Јазиром.
Нико више не гази грожђе у винској преси.
Прекинуо сам радосно клицање.+
12 Чак и ако се Моав умори на узвишици и оде у своје светилиште да се моли, ништа му то неће вредети.+
13 То је оно што је Јехова још раније рекао о Моаву. 14 А сада Јехова овако каже: „За највише три године, најамничке године*, славни Моав ће бити осрамоћен. Наћи ће се у потпуном расулу, а они који преостану биће малобројни и незнатни.“+