Прва о краљевима
20 Вен-Адад,+ краљ Сирије,+ сакупио је сву своју војску, а с њим су била и 32 краља с коњима и колима. Он је кренуо на Самарију,+ подигао опсаду+ око ње и напао је. 2 Затим је у град послао гласнике код Ахава,+ израелског краља, и поручио му: „Овако каже Вен-Адад: 3 ’Твоје сребро и твоје злато мени припадају, као и твоје најлепше жене и најлепши синови.‘ “ 4 Израелски краљ је одговорио: „Као што си рекао, мој господару, краљу, ја припадам теби са свим што имам.“+
5 Гласници су опет дошли и рекли: „Овако каже Вен-Адад: ’Послао сам ти поруку: „Даћеш ми своје сребро, своје злато, своје жене и своје синове.“ 6 Али ја ћу сутра у ово доба послати своје слуге код тебе да добро претраже твој двор и куће твојих слугу. Они ће узети и однети све што ти је драгоцено.‘ “
7 Тада је израелски краљ позвао све старешине у земљи и рекао им: „Молим вас, погледајте како овај човек упорно жели да нам нанесе невољу, јер је већ тражио моје жене, моје синове, моје сребро и моје злато, и ја му то нисам ускратио.“ 8 Све старешине и цео народ рекли су му: „Немој га послушати и немој пристати.“ 9 Зато је он рекао Вен-Ададовим гласницима: „Овако реците мом господару, краљу: ’Све што си први пут тражио од свог слуге учинићу, али на ово не могу да пристанем.‘ “ Гласници су отишли и пренели одговор.
10 Тада је Вен-Адад послао код њега гласнике и поручио му: „Нека ме богови најоштрије казне ако од Самарије остане толико праха да сваки човек који је са мном добије по шаку!“ 11 Израелски краљ му је одговорио: „Овако му реците: ’Нека се онај ко се спрема за рат не хвали као онај који га је већ добио.‘ “+ 12 Чим је Вен-Адад чуо тај одговор, док је с краљевима пио у шаторима*, рекао је својим слугама: „Спремите се за напад!“ И они су почели да се спремају да нападну град.
13 Тада је један пророк приступио израелском краљу Ахаву+ и рекао: „Овако каже Јехова: ’Јеси ли видео све ово силно мноштво? Ево, данас ћу га предати теби у руке, и тада ћеш знати да сам ја Јехова.‘ “+ 14 На то је Ахав упитао: „Преко кога ћеш то урадити?“ А он је одговорио: „Овако каже Јехова: ’Преко људи који су у служби кнезова покрајина.‘ “ Затим је Ахав питао: „Ко ће започети битку?“ А он је одговорио: „Ти!“
15 Тада је Ахав пребројао људе који су у служби кнезова покрајина и било их је 232. Затим је пребројао све израелске војнике и било их је 7 000. 16 Они су изашли из града у подне, док се Вен-Адад опијао у шаторима* заједно са 32 краља који су дошли да му помогну. 17 Најпре су изашли људи који су у служби кнезова покрајина. Вен-Адад је одмах послао гласнике и они су му јавили: „Изашли су неки људи из Самарије.“ 18 На то је он рекао: „Ако су изашли ради мира, похватајте их живе. Ако су изашли ради битке, опет их похватајте живе.“ 19 А када су из града изашли људи који су у служби кнезова покрајина и војска која је ишла за њима, 20 сваки је напао свог противника. Сиријци су почели да беже,+ а Израелци су кренули у потеру за њима. Али сиријски краљ Вен-Адад побегао је на коњу заједно с неколико коњаника. 21 Тада је изашао и израелски краљ и напао коње и кола, тако да су Сиријци претрпели велики пораз.
22 После тога пророк+ је дошао код израелског краља и рекао му: „Иди, ојачај своје снаге и размисли шта ћеш чинити,+ јер ће почетком наредне године* сиријски краљ опет доћи и напасти те.“+
23 Слуге сиријског краља рекле су свом краљу: „Њихов Бог је Бог гора̂. Зато су били јачи од нас. Али ако се будемо борили против њих у равници, бићемо јачи од њих. 24 Учини и ово: Уклони све краљеве+ с њихових положаја и уместо њих постави намеснике. 25 Затим сакупи војску толико велику као што је била она коју си изгубио, са исто толико коња и кола. Поведимо битку против њих у равници и сигурно ћемо бити јачи од њих.“ Он је послушао њихов савет и учинио тако.
26 Почетком године*, Вен-Адад је сакупио Сиријце и кренуо у Афек+ у битку против Израела. 27 Израелци су се такође сакупили, снабдели се свим што им је било потребно и изашли пред њих. Кад су се Израелци улогорили испред њих, били су као два мала стада коза, а Сиријци су прекрили земљу.+ 28 Тада је слуга правог Бога дошао код израелског краља и рекао му: „Овако каже Јехова: ’Зато што Сиријци кажу: „Јехова је Бог гора̂, а не Бог равница̂“, све ово велико мноштво предаћу теби у руке+ и знаћете да сам ја Јехова.‘ “+
29 Седам дана били су улогорени једни наспрам других, а седмог дана почела је битка. Израелци су у једном дану побили 100 000 сиријских пешака. 30 Они који су остали побегли су у Афек,+ у сам град. Али зидине су се срушиле на 27 000 људи који су остали. И Вен-Адад је побегао у град и сакрио се у најскровитију собу у некој кући.
31 Његове слуге су му рекле: „Ево, чули смо да су израелски краљеви милостиви*. Хајде да ставимо кострет око бокова и конопце око главе, па да изађемо пред израелског краља. Можда ће ти поштедети живот*.“+ 32 Тако су ставили кострет око бокова и конопце око главе, па су дошли пред израелског краља и рекли: „Твој слуга Вен-Адад каже: ’Молим те, поштеди ми живот.‘ “ А он је питао: „Зар је још жив? Он ми је брат.“ 33 Они су то схватили као добар знак и закључили су да заиста тако мисли, па су рекли: „Вен-Адад ти је брат.“ А он је рекао: „Идите и доведите га.“ Тада је Вен-Адад дошао код њега и он га је позвао у своја кола.
34 Вен-Адад му је рекао: „Вратићу градове које је мој отац узео твом оцу, а ти изабери себи улице у Дамаску у којима ћеш трговати, као што је мој отац себи изабрао у Самарији.“
Ахав је одговорио: „Ако склопимо такав савез, пустићу те да идеш.“
Тако је склопио савез с њим и пустио га да иде.
35 Један од пророчких синова*+ је по Јеховиној заповести рекао другом пророку: „Молим те, удари ме.“ Али овај није хтео да га удари. 36 Зато му је он рекао: „Пошто ниси послушао Јехову, чим одеш од мене, убиће те лав.“ И кад је овај отишао од њега, напао га је лав и убио га.
37 Затим је нашао другог човека и рекао му: „Молим те, удари ме.“ И овај га је ударио и ранио.
38 Тада је пророк стао поред пута да дочека краља, а преко очију је ставио повез да га не препознају. 39 Кад је краљ пролазио, он је повикао краљу: „Твој слуга је отишао у битку, тамо где је она била најжешћа, а један човек је иступио и довео ми неког заробљеника, рекавши: ’Чувај овог човека. Ако побегне, својим животом ћеш платити за његов живот+ или ћеш дати талант* сребра.‘ 40 И док је твој слуга радио ово и оно, овај је побегао.“ На то му је израелски краљ рекао: „То ти је пресуда. Сам си је донео.“ 41 Тада је пророк брзо скинуо повез са очију и израелски краљ је препознао да је он један од пророка.+ 42 Он је рекао краљу: „Овако каже Јехова: ’Зато што си пустио човека кога сам одредио да се погуби,+ својим животом ћеш платити за његов живот+ и твој народ ће страдати уместо његовог народа.‘ “+ 43 Тако је израелски краљ отишао кући у Самарију+ зловољан и потиштен.