Јестира
3 После тих догађаја, краљ Асвир је уздигао Амана,+ сина Амедате Агагеја.+ Узвисио га је и поставио га изнад свих других кнезова* који су били с њим.+ 2 Све краљеве слуге које су биле код краљевих врата падале су на колена и клањале се лицем до земље пред Аманом, јер је краљ тако наредио. Али Мардохеј пред њим није падао на колена нити му се клањао лицем до земље. 3 Краљеве слуге које су биле код краљевих врата говориле су Мардохеју: „Зашто не слушаш краљеву заповест?“ 4 Тако су му говорили из дана у дан, али он се није обазирао на то. Затим су то јавили Аману да виде да ли ће Мардохеју бити дозвољено+ да се и даље тако понаша, јер им је рекао да је Јудејац.+
5 Кад је Аман видео да Мардохеј не пада на колена пред њим нити му се клања лицем до земље, веома се разгневио.+ 6 Али мислио је да није довољно да убије само Мардохеја*, јер су му рекли из ког је народа Мардохеј. Зато је Аман почео да тражи начин да истреби све Јудејце који су живели у целом Асвировом краљевству, то јест цео Мардохејев народ.
7 Првог месеца, месеца нисана*, дванаесте године+ владавине краља Асвира, пред Аманом се бацао пур+ (то јест жреб) да се одреди дан и месец када ће се то извршити и жреб је пао на дванаести месец, то јест на адар*.+ 8 После тога је Аман рекао краљу Асвиру: „У свим покрајинама твог краљевства+ има један народ који је расут међу другим народима.+ Његови закони су другачији од закона свих осталих народа, а не држи се ни краљевих закона. Зато није добро за краља да их пусти да тако наставе. 9 Ако је краљу по вољи, нека се изда писана наредба да се они истребе. Ја ћу дати 10 000 таланата* сребра краљевим службеницима да их однесу у краљеву ризницу.*“
10 Тада је краљ скинуо свој печатни прстен+ с руке и дао га Аману,+ сину Амедате Агагеја,+ непријатељу Јудејаца. 11 Краљ је рекао Аману: „И сребро* и тај народ су твоји, па уради с њима шта сматраш да је добро.“ 12 Првог месеца, тринаестог дана тог месеца, сазвани су краљеви писари.+ Они су записали+ све што је Аман наредио краљевим сатрапима*, намесницима покрајина и кнезовима разних народа, свакој покрајини њеним писмом и сваком народу његовим језиком. Све је било написано у име краља Асвира и запечаћено краљевим печатним прстеном.+
13 Затим су по гласницима у све краљеве покрајине послата писма с наредбом да се побију, истребе и затру сви Јудејци, млади и стари, деца и жене, у једном дану, и то тринаестог дана дванаестог месеца, то јест месеца адара,+ и да се заплени њихова имовина.+ 14 Оно што је писало у тим писмима требало је да постане закон у свим покрајинама и да буде објављено свим народима да би били спремни за тај дан. 15 По краљевој наредби гласници су брзо кренули на пут.+ Закон је био издат у тврђави* Сусан*.+ Затим су краљ и Аман сели да пију, а у граду Сусану завладала је пометња.