Песма над песмама
8 „Кад би ми само био брат,
ког је моја мајка дојила!
Кад бих те срела напољу, пољубила бих те,+
и нико ме због тога не би презирао.
Дала бих ти да пијеш зачињено вино,
свежи сок од нара.
4 Заклињем вас, кћери јерусалимске,
не будите љубав у мени, не будите је кад се сама није пробудила.“+
5 „Ко је она што долази из пустиње,
наслоњена на свог драгог?“
„Пробудила сам те под јабуком.
Тамо је твоја мајка била у порођајним боловима.
Тамо те је она у порођајним боловима родила.
6 Стави ме као печат на своје срце,
као печат на своју руку,
јер љубав је јака као смрт+
и верност је непопустљива као гроб*.
Њен пламен је као разбуктала ватра, пламен који долази од Јах*.+
Кад би човек за љубав понудио и све своје богатство,
оно би било презрено*.“
Шта ћемо учинити за своју сестру
кад дођу да је просе?“
9 „Ако буде попут зида,
саградићемо на њему кулу од сребра*,
а ако буде попут врата,
затворићемо их кедровим даскама.“
10 „Ја сам зид,
а дојке су моје као куле.
Зато он у мени види
жену која има мир у срцу.
11 Соломон је имао виноград+ у Валамону.
Поверио га је виноградарима
и сваки је за његов род морао донети хиљаду сребрника.
12 Ја имам свој виноград и он је само за мене.
А теби нека је хиљада сребрника*, Соломоне,
и двеста онима који чувају род твог винограда.“
Дај да га и ја чујем!“+