Јеремија
14 Ово је реч коју је Јехова упутио пророку Јеремији о суши:+
2 Јуда тугује,+ његова врата су оронула.
Жалосна леже на земљи,
из Јерусалима се подиже јаук.
3 Господари шаљу слуге* по воду.
Они долазе до бунара̂*, али не налазе воду.
Враћају се с празним посудама.
Постиђени су и разочарани,
покривају главу.
5 Чак и кошута у пољу оставља тек рођено лане,
јер нема зелене траве.
6 Дивљи магарци стоје на огољеним брдима.
Дахћу као шакали,
мути им се пред очима јер нема зеленила.+
Јер смо те много пута изневерили,+
теби смо грешили.
8 Ти си Израелова нада, његов Спаситељ+ у време невоље.
Зашто си као странац у овој земљи,
као путник који је свратио само да преноћи?
9 Зашто си као преплашен човек,
као јунак који не може спасти?
Немој нас оставити!
10 Овако каже Јехова за овај народ: „Они воле да лутају+ и не обуздавају своје ноге.+ Зато нису мили Јехови.+ Сада ће се он сетити њиховог преступа и казниће их за њихове грехе.“+
11 Тада ми је Јехова рекао: „Немој се молити да овом народу буде добро.+ 12 Када посте, не слушам њихове молбе.+ Када приносе жртве паљенице и приносе од жита, мени то није угодно.+ Побићу их мачем, глађу и помором*.“+
13 А ја сам рекао: „Јао, Свевишњи Господе Јехова! Пророци им овако говоре: ’Нећете видети мач и неће вас снаћи глад, него ће вам Бог дати прави мир на овом месту.‘ “+
14 Јехова ми је тада рекао: „Ти пророци пророкују лажи у моје име.+ Ја их нисам послао, нисам им ништа заповедио нити сам им ишта рекао.+ Они вам пророкују лажне визије, испразне објаве до којих долазе гатањем и обмане које су сами смислили*.+ 15 Зато овако каже Јехова за пророке који пророкују у његово име, иако их он није послао, и који говоре да на ову земљу неће доћи мач и да у њој неће бити глади: ’Од мача и глади изгинуће ти пророци.+ 16 А овај народ ком они пророкују лежаће по јерусалимским улицама покошен глађу и мачем и неће бити никог да их сахрани+ – ни њих, ни њихове жене, ни њихове синове и ћерке – јер ћу на њих послати невољу коју заслужују.‘+
17 „А ти им овако реци:
’Нека моје очи лију сузе дан и ноћ, без престанка,+
јер је девици, кћери мог народа, задат жесток ударац+
и задобила је тешке ране.
Ако уђем у град,
видим оне које мори глад.+
И пророк и свештеник лутају земљом коју не познају.‘ “+
19 Зар си Јуду сасвим одбацио? Зар ти је* Сион постао мрзак?+
Зашто нас удараш, па за нас нема лека?+
Надали смо се миру, али ништа добро се није догодило,
и времену излечења, али обузео нас је страх!+
Сети се савеза који си склопио с нама, немој га раскинути.+
22 Може ли неки од безвредних идола других народа дати кишу?
Може ли небо само од себе дати пљусак?
Зар ниси ти, Јехова, Боже наш, једини који то може?+
Ти си наша нада,
јер само ти чиниш све то.