Дела апостолска

27 Пошто је било одлучено да отпловимо у Италију,+ Павла и неке друге затворенике предали су стотнику чете која се звала Августова чета. Његово име је било Јулије. 2 Укрцали смо се на брод из Адрамита, који је пловио у луке дуж азијске обале. С нама је био Аристарх,+ Македонац из Солуна. 3 Сутрадан смо пристали у Сидону. Јулије је с Павлом поступао човечно и допустио му је да посети своје пријатеље и да се они побрину за његове потребе.

4 Кад смо испловили оданде, пловили смо у заветрини Кипра, јер смо ишли насупрот ветру. 5 Затим смо пловили отвореним морем дуж Киликије и Памфилије и тако пристали у Миру у Ликији. 6 Тамо је стотник нашао један брод из Александрије који је пловио за Италију, па нас је укрцао на њега. 7 Данима смо споро пловили и једва смо стигли у Книд. Пошто нисмо могли ићи насупрот ветру, прошли смо Салмону и пловили у заветрини Крита. 8 Након што смо пловили уз обалу с много потешкоћа, стигли смо до једног места званог Добра пристаништа, близу ког је био град Ласеја.

9 Пошто је прошло много времена и пловидба је постала опасна, јер је тад већ прошао и јесењи пост за Дан очишћења*,+ Павле је упозорио посаду: 10 „Људи, видим да ће се ова пловидба лоше завршити. Нећемо изгубити само терет и брод него ће нам и живот бити у опасности.“ 11 Али стотник је послушао кормилара и власника брода, а не Павла. 12 Пошто лука није била погодна да тамо проведу зиму, већина је предлагала да отплове оданде и некако стигну до Феникса и тамо презиме. То је била критска лука у коју се могло пристати и са североистока и са југоистока.

13 Кад је дунуо благи јужни ветар, помислили су да ће остварити оно што су замислили, па су подигли сидро и запловили уз обалу Крита. 14 Али убрзо након тога, са острва је почео да дува олујни ветар зван североисточњак*. 15 Он је тако снажно дувао да брод није могао да му се одупре, па смо пустили да нас носи. 16 Онда смо упловили у заветрину једног малог острва које се зове Клауда, али и даље смо се борили да сачувамо чамац* који смо вукли за собом. 17 Кад су подигли чамац на палубу, подвезали су брод конопцима да би га ојачали. Плашећи се да ће се насукати у Сирти*, спустили су опрему* и пустили да их ветар даље носи. 18 Сутрадан су почели да растерећују брод пошто је због жестоке олује био на удару великих таласа, 19 а трећег дана су избацили и бродску опрему.

20 Пошто се данима нису видели ни сунце ни звезде, а олуја је и даље беснела, почели смо да губимо наду да ћемо се спасти. 21 Нико на броду већ дуго ништа није узео да једе. Зато је Павле устао и рекао: „Људи, требало је да ме послушате и да не испловите с Крита, па не бисте доживели овакву невољу и штету.+ 22 Али сада вас молим да будете храбри, јер нико од вас неће погинути, само ће брод бити уништен. 23 Бог ком припадам и ком служим ове ноћи ми је послао анђела.+ 24 Он ми је рекао: ’Не бој се, Павле. Треба да станеш пред цара,+ а Бог ће сачувати и тебе и оне који путују с тобом.‘ 25 Зато се не бојте, јер верујем да ће бити баш онако како ми је Бог рекао. 26 Али доживећемо бродолом близу једног острва.“+

27 Била је већ четрнаеста ноћ како нас је олуја носила по Адрији*, кад се у поноћ морнарима учинило да је копно близу. 28 Тада су бацили висак за мерење дубине и измерили су 20 хвати*. Мало касније опет су га бацили и измерили 15 хвати*. 29 Пошто су се плашили да не ударимо негде у гребене, бацили су четири сидра с крме, ишчекујући да сване. 30 Морнари су покушали да побегну с брода и почели су да спуштају чамац у море, под изговором да намеравају да спусте сидра с прамца. 31 Зато је Павле рекао стотнику и војницима: „Ако ови људи не остану на броду, ни ви се нећете спасти.“+ 32 Тада су војници пресекли ужад на чамцу и пустили га да падне.

33 Пред свануће, Павле је све замолио да нешто поједу и рекао им: „Данас је четрнаести дан откако чекате у неизвесности, а ништа нисте јели. 34 Зато вас молим да нешто поједете, јер је то за ваше добро. Никоме од вас ни длака с главе неће пасти.“ 35 После тога је узео хлеб, пред свима захвалио Богу, изломио га и почео да једе. 36 Сви су се охрабрили, па су и сами почели да једу. 37 А на броду нас је укупно било 276 људи*. 38 Кад су се сви наситили, почели су да растерећују брод бацајући жито у море.+

39 У свануће су видели копно, али нису знали где се тачно налазе.+ Запазили су један залив с пешчаном обалом, па су одлучили да ће тамо насукати брод ако то буде било могуће. 40 Зато су пресекли ужад и оставили сидра у мору. Истовремено су олабавили ужад са весала за кормиларење, подигли су предње једро према ветру па запловили према тој обали. 41 Али налетели су на спруд и насукали брод тако да му је прамац налегао и остао непомичан, а крма је почела да се ломи под силином таласа.+ 42 Тада су војници одлучили да побију затворенике, да ниједан не би отпливао и побегао. 43 Али стотник је решио да спасе Павла, па их је спречио у томе. Заповедио је да они који знају да пливају скоче у море и први допливају до копна. 44 Осталима је рекао да крену за њима на даскама и другим стварима с брода. Тако смо сви успели да стигнемо до копна.+