Судије

19 У то време није било краља у Израелу.+ Један Левит, који је живео у забаченом делу Јефремових брда,+ узео је за иночу једну жену из Витлејема+ у Јуди. 2 Али иноча му је била неверна и отишла је од њега у кућу свог оца, у Витлејем у Јуди. Тамо је остала четири месеца. 3 Тада је њен муж пошао за њом да је убеди да му се врати. Повео је са собом свог слугу и два магарца. Она га је увела у кућу свог оца. Када га је њен отац угледао, било му је драго што га види. 4 Његов таст, отац младе жене, наговорио га је да остане код њега три дана. Јели су и пили, и он је ту ноћио.

5 Четвртог дана су устали рано ујутру да крену на пут. Али отац младе жене је рекао свом зету: „Поједи нешто да се окрепиш*, па онда идите.“ 6 Тако су сели и обојица су јели и пили. Затим је отац младе жене рекао човеку: „Молим те, преноћи овде и опусти се*.“ 7 Човек је хтео да пође, али његов таст га је и даље наговарао, па је остао и ту ноћ.

8 Када је петог дана устао рано да пође, отац младе жене му је рекао: „Молим те, поједи нешто да се окрепиш*.“ Тако су јели и седели заједно све док се дан није примакао крају. 9 Када је човек хтео да пође, заједно са својом иночом и својим слугом, његов таст, отац младе жене, рекао му је: „Ускоро ће пасти мрак. Молим те, преноћи овде. Дан је на измаку, преноћи овде и опусти се. Сутра рано крените на пут и вратите се својој кући*.“ 10 Али човек није хтео да остане још једну ноћ, већ је са своја два оседлана магарца, иночом и слугом кренуо на пут и стигао до Јевуса, то јест Јерусалима.+

11 Када су били близу Јевуса, био је већ скоро мрак. Слуга је рекао свом господару: „Да ли да свратимо у овај јевусејски град и преноћимо у њему?“ 12 Али господар му је рекао: „Нећемо свраћати у град оних који нису Израелци. Отићи ћемо до Гаваје.“+ 13 Још је рекао свом слуги: „Пожуримо да стигнемо у неко од тих места. Преноћићемо у Гаваји или у Рами.“+ 14 Тако су наставили пут, а сунце је почело да залази кад су дошли близу Венијаминове Гаваје.

15 Ту су застали и ушли у Гавају да преноће. Кад су ушли у град, сели су на градски трг, али нико их није примио у кућу да преноће.+ 16 На крају је наишао један старац који се увече враћао с рада на њиви. Био је из Јефремових брда+ и живео је у Гаваји, а становници тог града били су из Венијаминовог племена.+ 17 Када је на градском тргу угледао путника, старац га је упитао: „Куда идеш и одакле долазиш?“ 18 Он му је одговорио: „Долазимо из Витлејема у Јуди и идемо у забачени део Јефремових брда, одакле сам ја. Био сам у Витлејему у Јуди+ и сада идем у Јеховин дом*, али нема никог да ме прими у своју кућу. 19 Имамо довољно сламе и хране за магарце,+ као и хлеба+ и вина за мене, за жену и за нашег слугу. Ништа нам не треба.“ 20 Тада је старац рекао: „Буди мој гост!* Ја ћу се побринути за све што ти треба. Само немој остати преко ноћи на тргу.“ 21 Старац га је довео у своју кућу и нахранио магарце*. Затим су опрали ноге, па су јели и пили.

22 Док су се они гостили, покварени људи из града опколили су кућу. Лупали су на врата и викали старцу, власнику куће: „Изведи човека који је ушао у твоју кућу да имамо односе с њим!“+ 23 Тада је власник куће изашао и рекао им: „Немојте, браћо моја! Молим вас, не чините такво зло, јер је овај човек гост у мојој кући. Не чините такву срамоту. 24 Ево моје ћерке девице и његове иноче. Извешћу вам њих, па их осрамотите ако морате*.+ Само немојте овом човеку да чините такву срамоту.“

25 Али људи нису хтели да га слушају, па је онај човек узео своју иночу+ и извео им је. Они су је силовали и злостављали целу ноћ до јутра. Кад је почело да свиће, пустили су је. 26 У зору је жена дошла пред кућу оног човека где је био њен господар, пала пред врата и остала да лежи док се није разданило. 27 Ујутру је њен господар устао, отворио кућна врата да би изашао и кренуо својим путем. Тада је угледао жену, своју иночу, како лежи на улазу у кућу с рукама на прагу. 28 Рекао јој је: „Устани, идемо.“ Али није било одговора. Тада ју је човек ставио на магарца и кренуо кући.

29 Када је ушао у своју кућу, узео је нож и исекао своју иночу на 12 комада које је послао у све крајеве Израела. 30 Сви који су то видели рекли су: „Овако нешто се никада није десило нити је виђено од дана када су Израелци изашли из Египта, па до данас. Размислите о томе*, посаветујте се+ и реците нам шта да радимо.“