Дела апостолска
16 Павле је стигао у Дерву, а потом је отишао у Листру.+ Тамо је живео један ученик по имену Тимотеј,+ чија је мајка била Јудејка која је прихватила веру, а отац му је био Грк. 2 О њему су добро говорила браћа у Листри и Иконији. 3 Павле је желео да Тимотеј пође с њим, па га је обрезао због Јудејаца у том крају,+ јер су сви они знали да му је отац Грк. 4 Док су путовали од града до града, преносили су тамошњој браћи одлуке које су донели апостоли и старешине у Јерусалиму и подстицали их да их се држе.+ 5 Тако су скупштине јачале у вери и расле из дана у дан.
6 Затим су путовали кроз Фригију и Галатију,+ јер им је свети дух забранио да проповедају Божју реч у Азији. 7 Кад су дошли до Мисије, хтели су да иду у Витинију,+ али им Исусов дух то није допустио. 8 Зато су заобишли* Мисију и дошли у Троаду. 9 Током ноћи, Павле је у визији видео једног Македонца који је стао пред њега и молио га: „Дођи у Македонију* и помози нам!“ 10 Након што је Павле имао ту визију, одмах смо кренули у Македонију, јер смо закључили да нас Бог позива да им објавимо добру вест.
11 Зато смо испловили из Троаде и отишли право у Самотрак, а сутрадан у Неапољ. 12 Оданде смо отишли у римску колонију Филипи,+ најважнији град у том делу Македоније. У њему смо остали неколико дана. 13 На сабат смо изашли из града и отишли до реке, јер смо мислили да је то место где се људи окупљају да се моле. Тамо су се окупиле неке жене, па смо сели и почели да им проповедамо. 14 Међу њима се налазила и једна побожна жена по имену Лидија, продавачица пурпура из града Тијатире.+ Слушала је оно што је Павле говорио, а Јехова* је отворио њено срце да прихвати његове речи. 15 Кад су се крстили она и сви њени укућани,+ упорно нас је молила: „Ако сматрате да сам верна Јехови*, дођите у мој дом и будите моји гости.“ И напросто нас је приморала да пођемо с њом.
16 Кад смо једном ишли до места где се људи окупљају да се моле, срели смо једну слушкињу у којој је био дух, гатарски демон.+ Она је прорицала будућност и тако доносила велику зараду својим господарима. 17 Та девојка је ишла за Павлом и за нама и све време је викала: „Ови људи су робови Свевишњег Бога!+ Они вам објављују како се можете спасти!“ 18 Тако је радила данима. Павлу је то на крају досадило, па се окренуо и рекао духу: „Заповедам ти у име Исуса Христа да изађеш из ње!“ И дух је истог часа изашао.+
19 Кад су њени господари видели да се више не могу надати заради,+ ухватили су Павла и Силу и одвукли их на трг пред представнике власти.+ 20 Довели су их пред градске управитеље* и рекли: „Ови људи уносе велики немир у наш град.+ Они су Јудејци 21 и уче наш народ обичајима које не смемо прихватити нити их се држати, јер смо римски грађани.“ 22 На то се мноштво окренуло против њих, а градски управитељи су наредили да им се стргне одећа и да се ишибају.+ 23 Кад су им задали много удараца, бацили су их у затвор и наредили чувару да помно мотри на њих.+ 24 Пошто је добио такво наређење, затворио их је у ћелију у унутрашњем делу затвора и ставио им ноге у кладе.
25 Око поноћи, Павле и Сила су се молили и песмом хвалили Бога,+ а остали затвореници су их слушали. 26 Одједном је настао снажан земљотрес, тако да су се затворски темељи уздрмали. Сва врата су се одмах отворила и свима су спали окови.+ 27 Затворски чувар се тргао из сна, и кад је видео да су затворска врата отворена, извукао је мач да се убије, јер је мислио да су затвореници побегли.+ 28 Али Павле је повикао из свег гласа: „Не чини то! Сви смо овде!“ 29 Тада је чувар затражио да донесу светиљке, па је утрчао унутра и дрхтећи од страха пао на колена пред Павла и Силу. 30 Тада их је извео напоље и рекао им: „Молим вас, реците ми шта морам да урадим да бих се спасао?“ 31 Они су рекли: „Веруј у Господа Исуса, па ћете и ти и твоји укућани бити спасени.“+ 32 Тада су пренели Јеховину* реч њему и свима у његовом дому. 33 Те исте ноћи их је извео напоље и опрао им ране, па су се он и сви његови укућани одмах крстили.+ 34 Онда их је увео у своју кућу и дао им да једу. Он и његови укућани су се веома радовали што су прихватили веру у Бога.
35 Кад је свануло, градски управитељи су послали службенике код затворског чувара да му кажу: „Пусти те људе.“ 36 Затворски чувар је пренео Павлу: „Градски управитељи су ми наредили да пустим вас двојицу. Зато сад изађите и идите у миру.“ 37 Али Павле им је рекао: „Без суђења су нас јавно ишибали, нас римске грађане,+ и бацили у затвор. Зар ће нас сада кришом пустити? Нипошто! Нека сами дођу и изведу нас.“ 38 Службеници су то јавили градским управитељима. А они су се уплашили кад су чули да су њих двојица римски грађани.+ 39 Зато су дошли и извинили им се, па су их извели и замолили да оду из града. 40 Кад су изашли из затвора, отишли су у Лидијин дом, где су се видели с браћом и охрабрили их.+ Затим су отишли оданде.