Дела апостолска
19 Док је Аполо+ био у Коринту, Павле је путовао по унутрашњости и дошао је до Ефеса.+ Тамо је пронашао неке ученике 2 и упитао их: „Јесте ли примили свети дух кад сте постали верници?“+ Они су му одговорили: „Нисмо ни чули да постоји свети дух.“ 3 Затим их је упитао: „Како сте се онда крстили?“ А они су одговорили: „Јовановим крштењем.“+ 4 Павле је на то рекао: „Јован је крштавао људе у знак покајања,+ говорећи им да верују у онога који долази после њега,+ то јест у Исуса.“ 5 Кад су то чули, крстили су се у име Господа Исуса. 6 А кад је Павле положио руке на њих, примили су свети дух,+ па су почели да говоре другим језицима и да проричу.+ 7 Укупно је било 12 људи.
8 Павле је три месеца долазио у синагогу+ и одважно проповедао, држећи говоре и износећи уверљиве доказе о Божјем Краљевству.+ 9 Али неки су били тврдоглави и нису хтели да верују. Они су пред мноштвом погрдно говорили о Путу*,+ па се Павле одвојио од њих+ и повео ученике са собом. Сваког дана је држао говоре у Тирановој школи. 10 То је трајало две године, тако да су сви који су живели у Азији, и Јудејци и Грци, чули Господову реч.
11 А Бог је преко Павла чинио велика чуда*,+ 12 тако да су чак тканине и кецеље које су додирнуле његово тело односили болеснима,+ па су они били излечени, а зли духови су излазили из њих.+ 13 И неки од Јудејаца који су путовали од места до места и истеривали демоне покушали су да то учине у име Господа Исуса. Говорили су пред онима који су били опседнути злим духовима: „У име Исуса кога Павле проповеда заповедам вам да изађете!“+ 14 То су чинила седморица синова једног јудејског свештеничког поглавара који се звао Скева. 15 Али зли дух им је рекао: „Познајем Исуса+ и знам Павла,+ али ко сте ви?“ 16 Тада је човек који је био опседнут злим духом скочио на њих, све их савладао и претукао, тако да су голи и израњавани побегли из те куће. 17 То су сазнали сви Јудејци и Грци који су живели у Ефесу и све их је обузео страх, па се име Господа Исуса још више величало. 18 Многи који су постали верници долазили су и отворено признавали своје грехе. 19 А многи који су се бавили магијом сакупили су своје књиге и спалили их пред свима.+ Процењено је да су вределе 50 000 сребрника. 20 Тако се Јеховина* реч све више ширила и била све јача захваљујући његовој моћи.+
21 После ових догађаја, Павле је одлучио да отпутује у Јерусалим+ преко Македоније+ и Ахаје. Рекао је: „Након тога морам да одем и у Рим.“+ 22 Тако је у Македонију послао Тимотеја+ и Ераста,+ двојицу својих помоћника, а он је још неко време остао у Азији.
23 У то време* је настао велики немир+ због Пута*.+ 24 Наиме, један сребрар по имену Димитрије израђивао је мале сребрне Артемидине храмове и тако доносио велику зараду занатлијама.+ 25 Он је окупио њих и друге који су се бавили тим послом, па им је рекао: „Људи, ви добро знате да наше благостање зависи од овог посла. 26 А сад видите и чујете да је тај Павле не само у Ефесу+ него и у целој Азији навео мноштво људи да поверују да богови начињени рукама нису богови.+ 27 Осим тога, бојим се да ће наше занимање доћи на лош глас. И не само то, него ће се храм велике богиње Артемиде сматрати безвредним и та богиња којој одаје част цела Азија и цео свет изгубиће своју славу.“ 28 Кад су то чули, разбеснели су се и почели да вичу: „Велика је Артемида ефешка!“
29 Тако је у целом граду настала пометња и сви су нагрнули у позориште вукући са собом Павлове сапутнике, Македонце Гаја и Аристарха.+ 30 Павле је хтео да уђе тамо и да се обрати народу, али ученици му нису допустили. 31 Чак су му и неки високи службеници*, који су му били наклоњени, послали поруку у којој су га замолили да се не излаже опасности улазећи у позориште. 32 За то време су на скупу једни викали једно, а други друго. Владао је метеж и већина није ни знала зашто су се окупили. 33 Тада су извели Александра, кога су Јудејци гурали напред. Он је дао знак руком и покушао да се обрати народу. 34 Али кад су схватили да је Јудејац, сви су као један почели да вичу: „Велика је Артемида ефешка!“ Тако су викали око два сата.
35 На крају је градски писар* умирио народ и рекао: „Ефешани! Ко то од људи не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао с неба? 36 Дакле, пошто то није спорно, треба да се умирите и да ништа не чините брзоплето. 37 Довели сте ове људе иако нису украли ништа из храма нити су хулили на нашу богињу. 38 Ако Димитрије+ и занатлије које су с њим имају тужбу против некога, постоје дани кад заседа суд и ту су проконзули*. Нека тада изнесу тужбе једни против других. 39 Али ако желите нешто више од тога, то мора да се реши на законитој скупштини. 40 У опасности смо да због данашњег догађаја будемо оптужени за побуну, јер не постоји оправдан разлог за сав овај метеж.“ 41 Након што је то рекао, наредио им је да се разиђу.