Прва Самуилова
16 После неког времена, Јехова је рекао Самуилу: „Докле ћеш бити жалостан због Саула,+ кад сам га ја одбацио као краља над Израелом?+ Напуни свој рог уљем+ и крени на пут. Иди код Јесеја+ из Витлејема, јер сам једног од његових синова изабрао за краља.“+ 2 Али Самуило је рекао: „Како да идем? Ако Саул чује за то, убиће ме.“+ А Јехова му је одговорио: „Поведи са собом једну јуницу, па реци: ’Дошао сам да принесем жртву Јехови.‘ 3 Позови Јесеја на место на ком ћеш принети жртву, а ја ћу ти рећи шта ћеш чинити. Помазаћеш ми онога за кога ти кажем.“+
4 Самуило је учинио како му је Јехова рекао. Када је дошао у Витлејем,+ градске старешине су му уплашено изашле у сусрет и упитале га: „Долазиш ли у миру?“ 5 А он је одговорио: „Да, долазим у миру. Дошао сам да принесем жртву Јехови. Посветите се, па дођите са мном на место на ком ћу принети жртву.“ Затим је посветио Јесеја и његове синове и позвао их на приношење жртве. 6 Када су дошли и када је угледао Елијава,+ помислио је: „Сигурно је он Јеховин помазаник.“ 7 Али Јехова је рекао Самуилу: „Не обазири се на то како изгледа и колико је висок,+ јер нисам њега изабрао. Бог не гледа оно што човек гледа, јер човек гледа оно што се очима види, а Јехова гледа оно што је у срцу.“+ 8 Јесеј је затим позвао Авинадава+ и довео га пред Самуила, али он је рекао: „Јехова није изабрао ни њега.“ 9 Затим је Јесеј довео Саму,+ али Самуило је рекао: „Јехова није изабрао ни њега.“ 10 Тако је Јесеј извео пред Самуила седморицу својих синова, али је Самуило рекао Јесеју: „Јехова није изабрао ниједног од њих.“
11 На крају је Самуило упитао Јесеја: „Јесу ли ово сви твоји синови?“ А он је одговорио: „Остао је још најмлађи,+ али он чува овце.“+ Тада је Самуило рекао Јесеју: „Пошаљи по њега, јер нећемо сести да једемо док он не дође.“ 12 Јесеј је послао по њега. Био је то румен младић, лепих очију и лепог изгледа.+ Јехова је рекао: „Устани и помажи га, јер је он тај!“+ 13 Тада је Самуило узео рог са уљем+ и помазао га пред његовом браћом. Тог дана Јеховин дух је дошао на Давида и остао на њему.+ После је Самуило отишао у Раму.+
14 Јеховин дух је одступио од Саула.+ И Јехова је допустио да почне да га мучи зловоља*.+ 15 Слуге су рекле Саулу: „Господару, Бог је допустио да те мучи зловоља. 16 Нека наш господар заповеди својим слугама које стоје пред тобом да потраже човека који добро свира харфу.+ Када Бог допусти да те обузме зловоља, он ће свирати и ти ћеш се осећати боље.“ 17 Саул је рекао својим слугама: „Нађите ми онда човека који добро свира и доведите ми га.“
18 Један слуга је рекао: „Видео сам да један од синова Јесеја из Витлејема зна добро да свира. То је храбар и снажан ратник,+ а и паметно говори, лепо изгледа+ и Јехова је с њим.“+ 19 Тада је Саул послао гласнике код Јесеја и поручио му: „Пошаљи ми свог сина Давида, онога који чува стадо.“+ 20 Јесеј је натоварио на магарца хлеб, мех вина и јаре, и послао то Саулу по свом сину Давиду. 21 Тако је Давид дошао код Саула и ступио у његову службу.+ Саул га је много заволео и одредио га да му носи оружје. 22 Зато је Саул поручио Јесеју: „Допусти да Давид остане код мене у служби, јер је стекао моју наклоност.“ 23 Када би Бог допустио да Саула обузме зловоља, Давид би узео харфу и свирао. Тада би Саул осетио олакшање и било би му боље, а зловоља би га прошла.+