2. Коринћанима
11 Кад бисте барем поднели мало моје неразумности. У ствари, већ ме и подносите. 2 Јер искрено бринем* за вас као што то Бог чини*, јер сам вас обећао једном мужу, Христу, како бих вас довео пред њега као честиту девицу.+ 3 Али се бојим да се – као што је змија завела Еву својим лукавством+ – ваше мисли не искваре и да не изгубите искреност и честитост коју дугујете Христу.+ 4 Јер ви добро подносите кад неко дође и проповеда другачијег Исуса од онога кога смо ми проповедали, или кад уноси другачији дух од онога који сте примили или објављује другачију добру вест од оне коју сте прихватили.+ 5 Сматрам, наиме, да ни у чему нисам лошији од ваших надапостола.+ 6 Јер ако сам и невешт у говору,+ нисам у знању. Напротив, то смо вам на сваки начин и у свему показали.
7 Јесам ли починио грех тиме што сам вам – понизивши се како бисте се ви узвисили – радо објавио Божју добру вест без икакве наплате?+ 8 Прихватао сам помоћ од других скупштина, као да сам отимао од њих, како бих вама служио.+ 9 А кад сам био код вас и кад ми је нешто затребало, никоме нисам био на терету, јер су браћа која су дошла из Македоније великодушно подмирила моје потребе.+ Да, у свему сам пазио, а и даље ћу пазити, да вам не будем на терету.+ 10 Све док је Христова истина у мени, нећу престати да се тиме хвалим+ у ахајским крајевима. 11 Зашто сам тако поступио? Зато што вас не волим? Бог зна да вас волим.
12 И даље ћу радити оно што радим,+ да не би имали изговор они који траже разлог да се хвале како су по својим делима* једнаки нама. 13 Јер такви људи су лажни апостоли, који варају друге и претварају се да су Христови апостоли.+ 14 А није ни чудо, јер се и сам Сатана претвара да је анђео светлости.+ 15 Зато није ништа необично ако се и његове слуге претварају да су слуге праведности. Али крај ће им бити према њиховим делима.+
16 Опет кажем: нека нико не мисли да сам неразуман. Али чак и ако мислите да јесам, прихватите ме као неразумног, па да се и ја мало похвалим. 17 Оно што говорим није као што би Господ говорио, него као неразумна особа, која се хвали у својој самоуверености. 18 Пошто се многи хвале оним што је телесно*, и ја ћу се хвалити. 19 Пошто сте тако „разумни“, ви радо подносите неразумне. 20 У ствари, подносите свакога ко вас заробљава, свакога ко прождире оно што имате, свакога ко отима оно што имате, свакога ко се уздиже изнад вас, свакога ко вас удара по лицу.
21 То кажем на нашу срамоту, јер можда делује да смо били слаби.
Али ако се други одважно хвале – говорим као неразуман човек – и ја се одважно хвалим. 22 Јесу ли Јевреји? И ја сам.+ Јесу ли Израелци? И ја сам. Јесу ли Аврахамови потомци? И ја сам.+ 23 Јесу ли Христове слуге? Као лудак одговарам да сам ја то још и више: више тога сам постигао,+ чешће сам био у затворима,+ безброј пута су ме тукли, много пута сам био у смртној опасности.+ 24 Од Јудејаца сам пет пута добио 39* удараца,+ 25 трипут сам био ишибан,+ једном каменован,+ трипут сам доживео бродолом,+ ноћ и дан провео сам на отвореном мору. 26 Често сам путовао, био сам у опасности од река, у опасности од разбојника, у опасности од сународника,+ у опасности од других народа,+ у опасности у граду,+ у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом, 27 у тешком и напорном раду, у многим непроспаваним ноћима,+ у глади и жеђи,+ често без хране,+ у хладноћи и без довољно одеће*.
28 Осим свих тих спољашњих невоља, сваки дан ме притиска и брига за све скупштине.+ 29 Ко је слаб, а да и ја нисам слаб? Ко се спотакао у вери, а да се ја нисам разгневио?
30 Ако морам да се хвалим, хвалићу се оним што открива да сам слаб. 31 Бог и Отац Господа Исуса, онај кога треба хвалити у сву вечност, зна да не лажем. 32 У Дамаску је намесник краља Арете држао град под стражом како би ме ухватио, 33 али су ме кроз прозор, у корпи, спустили преко градског зида+ па сам му умакао.