Прва Самуилова

22 Давид је отишао одатле+ и склонио се у једну пећину код Одолама.+ Када су то чула његова браћа и цела његова породица, отишли су код њега. 2 Око њега су се окупили сви који су били у невољи, сви који су били у дуговима и сви који су доживели неку неправду*, па им је он постао вођа. Тако му се придружило око 400 људи.

3 Затим је Давид одатле отишао у Миспу у Моаву и рекао моавском краљу:+ „Молим те, допусти да мој отац и моја мајка остану код вас док не видим шта ће Бог учинити за мене.“ 4 Тако их је сместио код моавског краља и код њега су остали све време док је Давид био у свом скровишту.+

5 Нешто касније, пророк Гад+ је рекао Давиду: „Немој више да будеш у том скровишту, већ иди одатле у Јудину земљу.“+ Тако је Давид отишао у шуму Арет.

6 Саул је чуо да се Давид појавио са својим људима. Саул је тада био у Гаваји.+ Седео је под стаблом тамариска на једној узвишици, с копљем у руци, а око њега су биле све његове слуге. 7 Тада је Саул рекао својим слугама: „Слушајте, Венијаминови синови! Хоће ли и Јесејев син+ дати свима вама њиве и винограде? Хоће ли све вас поставити за заповеднике над хиљадама и стотинама?+ 8 Сви кујете заверу против мене! Нико ми није рекао да је мој рођени син склопио савез с Јесејевим сином.+ Никога од вас није брига за мене и неће да ми каже да је мој син навео мог слугу да се окрене против мене и да ме вреба из заседе, као што се сада види.“

9 Тада је Доик+ Едомац, који је био постављен над Сауловим слугама, рекао:+ „Видео сам да је Јесејев син био у Нову код Ахимелеха, Ахитововог сина.+ 10 Ахимелех је за њега тражио савет од Јехове и дао му је храну. Дао му је чак и мач Филистејина Голијата.“+ 11 Тада је краљ наредио да му из Нова доведу свештеника Ахимелеха, Ахитововог сина, и све свештенике из дома његовог оца. Сви су они дошли пред краља.

12 Тада је Саул рекао: „Слушај, сине Ахитовов!“ А он му је одговорио: „Ево ме, господару.“ 13 Саул га је затим упитао: „Зашто сте ти и Јесејев син сковали заверу против мене? Зашто си му дао хлеб и мач и тражио савет од Бога за њега? Он се окренуо против мене и вреба ме из заседе, као што се сада види.“ 14 Ахимелех је одговорио краљу: „Ко је међу свим твојим слугама тако поуздан* као Давид?+ Он је твој зет, краљу,+ и заповедник твоје телесне страже, поштован у твом дому.+ 15 Зар је то први пут да сам тражио од Бога савет за њега?+ Никад не бих ковао заверу против тебе! Нека краљ ни за шта не окривљује свог слугу и цео дом мог оца, јер твој слуга о свему томе није знао баш ништа.“+

16 Али краљ је рекао: „Умрећеш,+ Ахимелеше, и ти и цео дом твог оца!“+ 17 Тада је краљ наредио стражарима* који су стајали око њега: „Погубите Јеховине свештенике, јер су стали на Давидову страну! Знали су да је у бекству, а нису ми јавили да су га видели!“ Али краљеве слуге нису хтеле да дигну руку на Јеховине свештенике и да их погубе. 18 Тада је краљ рекао Доику:+ „Ти погуби свештенике!“ Доик Едомац+ је одмах пошао да их погуби. Тог дана је убио 85 људи који су носили ланени ефод.+ 19 Чак је и у Нову,+ свештеничком граду, побио мачем мушкарце и жене, децу и одојчад, говеда, магарце и овце, све је побио мачем.

20 Међутим, један син Ахимелеха, Ахитововог сина, који се звао Авијатар,+ успео је да се спасе и побегне код Давида. 21 Он је јавио Давиду: „Саул је побио Јеховине свештенике.“ 22 На то је Давид одговорио Авијатару: „Оног дана+ кад сам тамо видео Доика Едомца, знао сам да ће он то сигурно јавити Саулу. Ја сам крив за смрт свих* из дома твог оца. 23 Остани код мене. Не бој се, јер ко год буде хтео да убије тебе, мораће најпре да убије мене. Ти си под мојом заштитом.“+