Бројеви

16 Кореј,+ који је био Исаров син,+ Катов унук,+ Левијев праунук,+ побунио се заједно с Рувимовим потомцима+ – Елијавовим синовима+ Датаном и Авироном и с Фалетовим сином Оном. 2 Они су се побунили против Мојсија заједно са 250 других Израелаца, народних поглавара, угледних људи који су били изабрани из збора*. 3 Окупили су се против+ Мојсија и Арона и рекли им: „Доста нам је вас двојице! Цео овај народ је свет,+ сви у њему, и Јехова је међу њима.+ Зашто се онда ви узвисујете над Јеховиним народом*?“

4 Кад је Мојсије то чуо, поклонио се лицем до земље. 5 Затим је рекао Кореју и свим његовим присталицама: „Ујутру ће Јехова показати ко је његов,+ ко је свет и ко сме да му приступи.+ Кога он изабере,+ тај ће смети да му приступи. 6 Учините ово: Кореју, ти и све твоје присталице+ узмите кадионице+ 7 па сутра пред Јеховом ставите у њих жар и на њега ставите ка̂д. Кога Јехова изабере,+ тај је свет. Ви Левити,+ превршили сте сваку меру!“

8 Мојсије је још рекао Кореју: „Левити, молим вас, послушајте! 9 Зар вам је мало што вас је Израелов Бог издвојио од израелског народа+ и дозволио вам да му приступите како бисте вршили службу код Јеховиног шатора, да стојите пред народом и да му служите?+ 10 Зар је теби и твојој браћи, Левитима, мало што вас је довео к себи? Зар хоћете још и свештеничку службу?+ 11 Ти и све твоје присталице заправо се буните против Јехове. А ко је Арон да гунђате против њега?“+

12 Касније је Мојсије послао по Елијавове синове Датана и Авирона,+ али они су рекли: „Нећемо доћи! 13 Зар ти је мало што си нас извео из земље у којој тече мед и млеко да би нас побио у пустињи?+ Да нећеш још и да владаш* над нама? 14 Ниси нас довео у земљу у којој тече мед и млеко+ нити си нам дао у наследство поља и винограде. Зар хоћеш да ови људи слепо иду за тобом?* Нећемо доћи!“

15 На то се Мојсије веома разгневио и рекао Јехови: „Немој прихватити њихов принос од жита. Нисам им узео ниједног магарца и ником од њих нисам учинио ништа нажао.“+

16 Затим је Мојсије рекао Кореју: „Ти и све твоје присталице дођите сутра пред Јехову – ти, они и Арон. 17 Нека свако од њих узме своју кадионицу и стави у њу ка̂д, па нека донесу кадионице пред Јехову – укупно 250 кадионица. И ти и Арон донесите сваки своју кадионицу.“ 18 Тако је свако од њих узео своју кадионицу, ставио у њу жар и ка̂д, па су сви с Мојсијем и Ароном стали пред улаз у шатор састанка. 19 Кад је Кореј сакупио пред улазом у шатор састанка оне који су се противили+ Мојсију и Арону, Јеховина слава се показала целом народу.+

20 Јехова је рекао Мојсију и Арону: 21 „Одвојте се од тих људи да их одмах побијем.“+ 22 А они су се поклонили лицем до земље и рекли: „Боже, Боже који свима дајеш живот!*+ Зар ћеш се због греха једног човека разгневити на цео народ?“+

23 Јехова је тада рекао Мојсију: 24 „Кажи народу: ’Удаљите се од Корејевих, Датанових и Авиронових шатора!‘ “+

25 Мојсије је устао и отишао код Датана и Авирона, а с њим су пошле и израелске старешине.+ 26 Рекао је народу: „Удаљите се од шатора ових злих људи и не дотичите ништа што је њихово, да не погинете због свих њихових греха.“ 27 Они су се одмах удаљили од Корејевих, Датанових и Авиронових шатора. Датан и Авирон су изашли из својих шатора и стали на улаз са својим женама и са својом одраслом и малом децом.

28 Тада је Мојсије рекао: „По овом ћете знати да ме је Јехова послао да чиним сва ова дела и да то не чиним по својој вољи: 29 Ако ови људи умру природном смрћу, као и сви други људи, и ако им се деси исто што и свим другим људима, онда ме није послао Јехова.+ 30 Али ако Јехова учини нешто невероватно па се земља отвори* и прогута њих и све што је њихово, и живи сиђу у гроб*, онда ћете знати да су ти људи презрели Јехову.“

31 Чим је све то изговорио, земља под њима почела је да пуца.+ 32 Земља се отворила и прогутала њих, њихове породице, све Корејеве људе+ и сву њихову имовину. 33 Тако су они и сви њихови сишли живи у гроб* и земља их је покрила, па су нестали из збора.+ 34 Сви Израелци који су били око њих разбежали су се кад су чули њихов врисак, говорећи: „Бежимо да земља не прогута и нас!“ 35 Тада је Јехова послао ватру+ која је спалила оних 250 људи који су приносили ка̂д.+

36 Јехова је затим рекао Мојсију: 37 „Кажи Елеазару, сину свештеника Арона, да покупи кадионице+ са згаришта, јер су свете. Реци му и да жар из њих проспе подаље. 38 Нека се од кадионица тих људи који су животом платили свој грех направе танке плоче да се њима обложи олтар.+ Наиме, они су их донели пред Јехову и зато су постале свете. Нека служе као знак упозорења Израелцима.“+ 39 Тако је свештеник Елеазар узео бакарне кадионице које су донели они које је спалила ватра, па их је прековао да се њима обложи олтар, 40 као што му је Јехова рекао преко Мојсија. То је Израелцима служило као подсетник да нико ко није Аронов потомак не сме да пали ка̂д пред Јеховом+ и да нико не поступи као Кореј и његове присталице.+

41 Али већ сутрадан цео израелски народ почео је да гунђа против Мојсија и Арона:+ „Вас двојица сте побили Јеховин народ!“ 42 Кад се народ окупио против Мојсија и Арона, окренули су се према шатору састанка и видели су да је облак покрио шатор и да се појавила Јеховина слава.+

43 Мојсије и Арон су отишли пред шатор састанка.+ 44 Тада је Јехова рекао Мојсију: 45 „Удаљите се од тог народа да их одмах побијем.“+ На то су се они поклонили лицем до земље.+ 46 Мојсије је затим рекао Арону: „Узми кадионицу, стави у њу жар са олтара,+ а преко њега ка̂д па пожури до народа и изврши обред очишћења за њега,+ јер се Јехова жестоко разгневио. Помор је почео!“ 47 Арон је одмах узео кадионицу, као што је рекао Мојсије, и отрчао до народа. Међу народом је већ почео помор. Зато је он ставио ка̂д у кадионицу и почео да врши обред очишћења за народ. 48 Стајао је између мртвих и живих док пошаст није престала. 49 Од пошасти је помрло 14 700 људи, не рачунајући оне који су погинули због Кореја. 50 Кад је пошаст престала, Арон се вратио код Мојсија на улаз у шатор састанка.