Дела апостолска

22 „Браћо и очеви, саслушајте шта ћу вам сада рећи у своју одбрану.“+ 2 Кад су чули да им се обраћа на хебрејском језику, још више су се утишали, а он је рекао: 3 „Ја сам Јудејац,+ рођен у Тарсу у Киликији,+ али школовао сам се у овом граду код Гамалила.+ Био сам поучен да се строго држим Закона наших предака+ и ревно сам служио Богу као и сви ви данас.+ 4 Следбенике овог Пута* сам прогонио и предавао их да буду убијени. Мушкарце и жене сам оковане одводио у затвор.+ 5 То могу да потврде првосвештеник и цело веће старешина. Од њих сам и добио писма за нашу јудејску браћу у Дамаску, па сам пошао да тамошње следбенике Пута оковане доведем у Јерусалим да буду кажњени.

6 „Али око поднева, док сам се приближавао Дамаску, с неба ме је изненада обасјала јака светлост.+ 7 Пао сам на земљу и зачуо глас који ми је рекао: ’Савле, Савле, зашто ме прогониш?‘ 8 А ја сам одговорио: ’Ко си ти, Господе?‘ Он ми је на то рекао: ’Ја сам Исус Назарећанин, кога ти прогониш.‘ 9 Људи који су били са мном видели су светлост, али нису разумели речи онога који ми је говорио. 10 На то сам упитао: ’Шта да учиним, Господе?‘ Господ ми је рекао: ’Устани и иди у Дамаск. Тамо ће ти неко рећи шта треба да радиш.‘+ 11 Али пошто је светлост била толико јака да сам ослепео, моји пратиоци су ме узели за руку и одвели у Дамаск.

12 „Тамо је био један богобојазан човек по имену Ананија. Он се држао Закона и о њему су добро говорили сви Јудејци који су тамо живели. 13 Ананија је дошао код мене и рекао ми: ’Брате Савле, прогледај!‘ Истог тренутка ми се вратио вид и угледао сам га.+ 14 А он ми је рекао: ’Бог наших предака изабрао те је да сазнаш шта је његова воља, и да видиш Праведника+ и чујеш његов глас, 15 јер ћеш свим људима сведочити о њему и о ономе што си видео и чуо.+ 16 А сад немој оклевати, већ устани, крсти се и очисти се од својих греха+ верујући у његово име*.‘+

17 „Кад сам се вратио у Јерусалим+ и молио се у храму, имао сам визију 18 у којој сам видео Господа. Рекао ми је: ’Пожури и брзо иди из Јерусалима, јер овде неће прихватити твоје сведочанство о мени!‘+ 19 А ја сам рекао: ’Господе, они добро знају да сам оне који верују у тебе водио у затвор и тукао по синагогама.+ 20 И кад се проливала крв твог сведока Стефана, ја сам био тамо и то одобравао. Чувао сам огртаче оних који су га убили.‘+ 21 На то ми је он рекао: ’Иди, јер ћу те послати на далек пут, код других народа.‘ “+

22 Мноштво га је слушало све до тог тренутка, али кад је то рекао, почели су да вичу: „Убијте га! Такав човек не заслужује да живи!“ 23 Док су викали, бацали су огртаче са себе и прашину у ваздух.+ 24 Зато је војни заповедник наредио да одведу Павла у касарну и да га бичују како би од њега сазнали зашто су Јудејци викали да га треба убити. 25 Кад су га везали да би га бичевали, Павле је рекао стотнику који је тамо стајао: „Зар смете да бичујете римског грађанина, и то без суђења?“+ 26 Кад је стотник то чуо, отишао је код војног заповедника и рекао му: „Овај човек је римски грађанин. Шта ћеш сад да радиш?“ 27 Тада је војни заповедник пришао Павлу и питао га: „Кажи ми, јеси ли ти римски грађанин?“ Он му је одговорио: „Јесам.“ 28 Војни заповедник му је на то рекао: „Ја сам дао много новца да бих стекао то грађанство.“ А Павле је рекао: „Ја га имам од рођења.“+

29 Војници који су се спремали да га бичују одмах су одступили од њега. Војни заповедник се уплашио кад је схватио да је Павле римски грађанин, јер га је био оковао ланцима.+

30 Пошто је хтео да тачно сазна зашто су Јудејци оптуживали Павла, сутрадан му је скинуо окове и заповедио свештеничким поглаварима и целом Синедриону да се окупе. Тада је довео Павла пред њих.+