Прва Самуилова
24 Када се Саул вратио из потере за Филистејима, јавили су му: „Давид се крије у пустињи Ен-Гад.“+
2 Тада је Саул повео 3 000 изабраних људи из целог Израела и пошао у потеру за Давидом и његовим људима по стрмим стенама на којима живе козорози. 3 Саул је дошао до камених торова поред пута. Ту је била једна пећина, па је ушао у њу да обави нужду. Давид и његови људи крили су се у дну пећине.+ 4 Давиду су његови људи рекли: „Ово је дан када ти Јехова каже: ’Предајем ти у руке твог непријатеља.+ Учини с њим шта хоћеш.‘ “ Давид се прикрао Саулу и неприметно је одрезао крај његовог огртача. 5 Али након тога савест је почела да га пече*+ зато што је одрезао крај Сауловог огртача. 6 Онда је својим људима рекао: „Незамисливо ми је да дигнем руку на Јеховиног помазаника, да учиним тако нешто свом господару, јер је он Јеховин помазаник. У Јеховиним очима то би било зло.“+ 7 Давид је тим речима зауставио своје људе и није им допустио да нападну Саула. А Саул је изашао из пећине и наставио својим путем.
8 Давид је затим изашао из пећине и повикао за Саулом: „Мој господару! Краљу!“+ Тада се Саул осврнуо, а Давид је клекнуо и поклонио му се лицем до земље. 9 Затим је рекао Саулу: „Зашто слушаш људе који ти говоре: ’Давид жели да ти нанесе зло?‘+ 10 Данас си својим очима видео да те је у пећини Јехова предао у моје руке. Али када су ми рекли да те убијем,+ ја сам се сажалио на тебе и одговорио сам: ’Нећу подићи руку на свог господара, јер је он Јеховин помазаник.‘+ 11 Ево, оче мој, погледај део свог огртача у мојој руци. Одсекао сам крај твог огртача, али те нисам убио. Сада можеш да видиш и да разумеш да не желим да ти нанесем зло нити желим да се побуним против тебе.+ Нисам ти учинио никакав грех, а ти ме прогониш и желиш да ме убијеш*.+ 12 Нека Јехова суди између мене и тебе!+ Нека ти се Јехова освети за оно што си ми учинио,+ али моја рука неће се подићи на тебе!+ 13 Као што каже стара изрека: ’Од злога долази зло‘, али моја рука неће се подићи на тебе. 14 За ким је израелски краљ кренуо у потеру? Кога гониш? Ја сам као мртав пас, обична бува.+ 15 Нека нам Јехова буде судија! Он ће судити између мене и тебе. Он ће видети и водити моју парницу.+ Судиће ми и избавиће ме из твоје руке.“
16 Када је Давид све то рекао, Саул је упитао: „Је ли то твој глас, сине мој Давиде?“+ Тада је Саул заплакао на сав глас. 17 Затим је рекао Давиду: „Ти си праведнији од мене, јер си ти мени чинио добро, а ја сам ти узвратио злом.+ 18 Ево, са̂м си данас рекао да си ми учинио добро, јер ме ниси убио када ме је Јехова предао теби у руке.+ 19 Када човек наиђе на свог непријатеља, хоће ли га пустити да мирно оде својим путем? Нека те Јехова награди добрим+ за то како си данас поступио са мном. 20 Сада знам да ћеш сигурно бити краљ+ и да ће краљевска власт над Израелом остати у твојим рукама. 21 Зато ми се сада закуни Јеховом+ да нећеш истребити моје потомке и да нећеш избрисати моје име из дома мог оца.“+ 22 И Давид се заклео Саулу. Тада је Саул отишао кући,+ а Давид се са својим људима вратио у скровиште.+