Језекиљ

33 Дошла ми је Јеховина реч: 2 „Сине човечји, реци својим сународницима:+

„’Можда на неку земљу пошаљем мач,+ а народ те земље одреди једног човека и постави га за свог стражара 3 и он види да мач долази на земљу, па затруби у рог и упозори народ.+ 4 Ако неко чује звук рога, али не послуша упозорење+ и мач дође и погуби га, сам ће бити крив за своју смрт*.+ 5 Он је чуо звук рога, али није послушао упозорење. Сам ће бити крив за своју смрт. Да је послушао упозорење, спасао би живот.

6 „’Али ако стражар види да мач долази и не затруби у рог+ и не упозори народ, па мач дође и погуби некога, тај ће умрети због свог преступа, али стражара ћу сматрати одговорним за његову смрт*.‘+

7 „Тебе сам, сине човечји, поставио за стражара над израелским народом. Кад чујеш моје речи, мораш их опоменути у моје име.+ 8 Кад ономе ко је зао кажем: ’Умрећеш, зли човече!‘,+ а ти му не кажеш ништа и не опоменеш га како би га подстакао да престане да чини зло, он ће умрети због својих преступа,+ јер чини зло, али тебе ћу сматрати одговорним за његову смрт*. 9 Али ако ти опоменеш оног ко је зао да престане да чини зло, а он те не послуша, он ће умрети због својих преступа,+ а ти ћеш спасти свој живот.+

10 „Зато, сине човечји, реци израелском народу: ’Ви кажете: „Наши преступи* и греси су нам претежак терет и због њих пропадамо.+ Како онда можемо остати живи?“ ‘+ 11 Реци им: ’„Заклињем се самим собом“, каже Свевишњи Господ Јехова, „мени није драго да онај ко је зао умре.+ Више бих волео да престане да чини зло+ и остане жив.+ Престаните, престаните да чините зло!+ Зашто да умрете, израелски народе?“ ‘+

12 „А ти, сине човечји, реци својим сународницима: ’Праведника неће избавити његова праведност када почини преступ,+ нити ће онај ко је зао страдати због своје злобе кад престане да чини зло.+ Ниједан праведник неће остати жив због своје праведности оног дана кад згреши.+ 13 Кад праведнику кажем: „Живећеш“, а он се поузда у своју праведност и почне чинити зло*,+ заборавиће се сва његова праведна дела и он ће умрети због зла које је чинио.+

14 „’А кад оном ко је зао кажем: „Умрећеш“ и он престане да греши и почне да чини оно што је исправно и праведно,+ 15 па врати оно што је узео у залог+ и надокнади оно што је отео,+ почне да живи по одредбама које доносе живот и престане да чини зло, остаће жив.+ Неће умрети. 16 Ниједан преступ који је починио неће му бити узет за зло*.+ Због тога што чини оно што је исправно и праведно, остаће жив.‘+

17 „Али твоји сународници кажу: ’Оно што Јехова чини није праведно‘, а у ствари је неправедно оно што они чине.

18 „Ако праведник престане да чини оно што је праведно и почне да греши, умреће због тога.+ 19 А ако онај ко је зао престане да чини оно што је зло и почне да чини оно што је исправно и праведно, остаће жив.+

20 „Ви кажете: ’Оно што Јехова чини није праведно.‘+ Свакоме од вас судићу према ономе што чини, израелски народе.“

21 Дванаесте године нашег изгнанства, десетог месеца, петог дана у месецу, дошао ми је један човек који је побегао из Јерусалима+ и рекао: „Град је пао!“+

22 Вече пре него што је тај човек дошао, Јеховина сила је почела да делује на мене* и Бог ми је отворио уста пре него што је тај човек ујутру дошао код мене. Тако су се моја уста отворила и више нисам био нем.+

23 Тада ми је дошла Јеховина реч: 24 „Сине човечји, становници разорених градова+ говоре за израелску земљу: ’Аврахам је био сам, па је заузео ову земљу.+ А нас је много и ова земља нам је сигурно дата у посед.‘

25 „Зато им реци: ’Овако каже Свевишњи Господ Јехова: „Ви једете месо с крвљу,+ уздате се у своје одвратне идоле* и проливате крв.+ Зар ви да поседујете ову земљу? 26 Уздате се у свој мач,+ чините гадости и свако од вас обешчашћује жену свог ближњег.+ Зар ви да поседујете ову земљу?“ ‘+

27 „Овако им реци: ’Ево шта каже Свевишњи Господ Јехова: „Заклињем се самим собом, становници разорених градова погинуће од мача, оне који су напољу предаћу дивљим животињама за храну, а они који су у тврђавама и пећинама помреће од болести.+ 28 Ову земљу претворићу у голу пустош.+ Нестаће њена дрскост и понос и опустеће израелске горе,+ тако да нико неће њима пролазити. 29 Тада ће морати да признају да сам ја Јехова, кад земљу претворим у голу пустош+ због свих гадости које су чинили.“ ‘+

30 „Сине човечји, твоји сународници причају о теби покрај зидова и на кућним вратима.+ Говоре један другом, сваки свом брату: ’Дођите да чујемо реч која је дошла од Јехове.‘ 31 Окупљају се и седају пред тебе као мој народ. Слушају твоје речи, али не поступају по њима.+ Ласкају ти својим речима*, али њихово срце похлепно жуди за непоштеним добитком. 32 Ти си им као певач лепог гласа који пева љубавну песму и вешто свира на жицама. Слушају твоје речи, али нико не поступа по њима. 33 Кад се све то испуни – а испуниће се – тада ће знати да је пророк био међу њима.“+