2. Коринћанима
12 Морам да се хвалим, иако од тога нема користи, па ћу говорити о Господовим визијама+ и објавама које сам примио.+ 2 Знам човека у јединству с Христом, који је пре 14 година био однесен до трећег неба. Да ли је то било у телу или изван тела, то не знам, Бог зна. 3 Знам да је тај човек – да ли у телу или изван тела, не знам, Бог зна – 4 био однесен у рај и чуо је речи које се не смеју изрећи, које човеку није дозвољено да говори. 5 Таквим човеком ћу се хвалити, а нећу се хвалити самим собом, осим тиме колико сам слаб. 6 Јер чак и ако бих пожелео да се хвалим, не бих био неразуман, јер бих говорио истину. Али се уздржавам од тога, да ми неко не би приписао заслуге за оно што нисам урадио или рекао, 7 само зато што добијам изузетне објаве.
Да се не бих узохолио, дат ми је трн у телу,+ Сатанин анђео, да ме удара. Дат ми је трн да се не бих узохолио. 8 Три пута сам молио Господа да га уклони од мене. 9 Али он ми је рекао: „Довољна ти је моја незаслужена доброта, јер се моја сила у потпуности показује кад си слаб.“+ Зато ћу се најрадије хвалити тиме колико сам слаб, да би Христова сила попут заклона остала нада мном. 10 Зато, ради Христа, уживам кад сам слаб, кад трпим увреде, кад сам у оскудици, кад сам у прогонствима и потешкоћама. Јер кад сам слаб, онда сам јак.+
11 Постао сам неразуман. Ви сте ме на то натерали, јер нисте говорили добро о мени. Премда у вашим очима нисам ништа, ни у чему нисам мањи од ваших надапостола.+ 12 Заиста, показао сам вам доказе свог апостолства с великом истрајношћу+ и са знаковима, чудима* и моћним делима.+ 13 У чему сам вам показао мање наклоности него према другим скупштинама, осим што вам нисам био на терету?+ Опростите ми што сам то скривио.
14 Ево, већ трећи пут сам спреман да дођем код вас и нећу вам бити на терету, јер није ми стало до ваше имовине,+ него до вас. Наиме, нису деца+ дужна да стичу имовину родитељима, него родитељи деци. 15 А ја ћу врло радо за вас потрошити све што имам, па и самог себе.+ Ако ја вас толико волим, зар ви мене треба да волите мање? 16 Али како год било, ја вам нисам био на терету.+ А ви ипак кажете да сам био „лукав“ и да сам вас ухватио „на превару“. 17 Да ли сам вас искористио преко некога од оних које сам вам послао? 18 Замолио сам Тита да вас посети и послао с њим још једног брата. Зар вас је Тит у било чему искористио?+ Зар нисмо ми исто размишљали? Зар нисмо исто поступали?
19 Зар све ово време мислите да се бранимо пред вама? Пред Богом говоримо као Христови ученици. А све је то, вољени, да бисте се ви изградили. 20 Јер се бојим да вас, кад дођем, можда нећу наћи онакве какве бих желео и да ја према вама нећу бити онакав какав бисте хтели да будем, него да ћу можда затећи свађу, љубомору, изливе гнева, препирке, клеветања, оговарања, охолост и неред. 21 Бојим се да ће, кад опет дођем, Бог допустити да се постидим међу вама и да ћу туговати за многима који су раније згрешили, а нису се покајали за нечистоћу и блуд* и бесрамна дела* која су чинили.