Захарија

2 Подигао сам поглед и видео човека са зидарским ужетом*+ у руци. 2 И упитао сам га: „Куда идеш?“

А он ми је одговорио: „Да измерим Јерусалим и да видим колика му је ширина и колика му је дужина.“+

3 И гле, анђео који је разговарао са мном отишао је од мене, а други анђео му је дошао у сусрет. 4 Тада му је рекао: „Отрчи код оног младића и реци му овако: ’„У Јерусалиму ће живети+ толико људи и стоке да ће он бити као град без зидина.+ 5 А ја ћу му бити пламени зид унаоколо“,+ говори Јехова, „и испунићу га својом славом.“ ‘ “+

6 „Дођите! Дођите! Бежите из северне земље!“,+ говори Јехова.

„Јер расуо сам вас на све стране*“,+ говори Јехова.

7 „Дођи, Сионе! Бежи, ти што живиш код кћери вавилонске!+ 8 Јер овако каже Јехова над војскама, који ме је, након што се прославио, послао народима који су вас опљачкали:+ ’Ко дира вас, дира зеницу мог ока.+ 9 Јер, ево, подићи ћу своју руку на њих, и постаће плен својим робовима.‘+ И знаћете да ме је послао Јехова над војскама.“

10 „Кличи од радости, кћери сионска,+ јер долазим+ и пребиваћу усред тебе“,+ каже Јехова. 11 „Тог дана ће се многи народи приклонити мени+ и постаће мој народ, а ја, Јехова, пребиваћу усред тебе.“ Тада ћеш знати да ме је Јехова над војскама послао теби. 12 Јехова ће узети Јуду као свој део у светој земљи и опет ће изабрати Јерусалим.+ 13 Нека сви људи ћуте пред Јеховом, јер он долази из свог светог пребивалишта да изврши оно што је наумио.