Исаија
2 Сваки ће бити као заклон од ветра
и уточиште од олује,
као потоци воде у безводној земљи,+
као сенка велике стене у сасушеној земљи.
3 Очи оних који виде више неће бити затворене,
уши оних који чују пажљиво ће слушати.
4 Они који су брзоплети дубоко ће размишљати како би све исправно разумели,
језик оних који муцају говориће течно и разговетно.+
5 Безумник се више неће звати великодушним,
непоштен човек се неће сматрати племенитим.
6 Јер ће безумник говорити бесмислице
и његово срце ће смишљати зло+
да би ширио отпадништво* и говорио лажи о Јехови,
да би гладног оставио без хране
и жедног без пића.
7 Непоштен човек се служи злом+
и друге подстиче на бесрамна дела
да беспомоћног упропасти лажним речима,+
чак и кад сиромах говори право.
9 „Устајте, самоуверене* жене, послушајте ме!
Обратите пажњу на оно што ћу рећи, безбрижне кћери!+
10 За мало више од годину дана задрхтаћете, ви безбрижне жене,
јер ће проћи берба грожђа, али рода неће бити.+
11 Дрхтите, ви самоуверене жене!
Тресите се од страха, ви безбрижне!
12 Ударајте се у груди јадикујући
због лепих њива, због родних лоза.
13 Земља мог народа зарашће у трње и бодљикаво грмље
и биће га по свим кућама пуним радости,
по целом веселом граду.+
Офел+ и стражарска кула заувек су постали пустош,
радост дивљим магарцима
и пашњак стадима,+
15 док Бог не излије дух на нас,+
па се пустиња претвори у воћњак,
а воћњак постане као шума.+
19 Али гра̏д ће уништити шуму
и град ће бити сравњен са земљом.