Прва Солуњанима
2 И сами знате, браћо, да наш долазак код вас није био узалудан.+ 2 Као што сте чули, пре тога смо у Филипима претрпели невољу и били злостављани,+ али уз помоћ нашег Бога одважили смо се* да вам проповедамо Божју добру вест,+ иако смо доживљавали жестоко противљење*. 3 Јер оно на шта вас подстичемо не темељи се на заблудама, нити вас подстичемо из нечистих мотива или из жеље да некога преваримо. 4 Напротив, као они које је Бог просудио достојнима да им повери добру вест, ми не говоримо да бисмо угодили људима него Богу, који испитује наша срца.+
5 Заправо, и сами знате да се никада нисмо служили ласкањем нити смо ишта радили из похлепе и то покушавали да прикријемо.+ Бог нам је сведок! 6 И нисмо тражили славу од људи – ни од вас ни од других – иако смо као Христови апостоли могли да вам будемо на терету.+ 7 Напротив, били смо благи према вама, као мајка која храни и брижно негује своју децу. 8 Тако смо, пуни љубави према вама, били спремни не само да вам пренесемо Божју добру вест него и да дамо свој живот за вас+ – толико смо вас заволели.+
9 Сигурно се сећате, браћо, нашег труда и напорног рада. Док смо вам проповедали Божју добру вест, радили смо дању и ноћу да никоме од вас не будемо на терету.+ 10 Ви сте нам сведоци, а и Бог нам је сведок да смо се према вама који верујете понашали верно, праведно и беспрекорно. 11 Добро знате и како смо свакога од вас подстицали, тешили и саветовали,+ као отац+ своју децу, 12 да бисте живели достојно Бога,+ који вас позива у своје Краљевство+ и славу.+
13 Зато ми непрестано и захваљујемо Богу,+ јер кад сте од нас чули Божју реч, нисте је прихватили као људску реч, него као Божју реч, што она заиста и јесте, и она делује у вама који верујете. 14 Браћо, ви сте се угледали на Божје скупштине у Јудеји, које су у јединству са Христом Исусом. Јер и ви сте од својих сународника претрпели+ исто што и тамошња браћа сада трпе од Јудејаца, 15 који су чак убили Господа Исуса+ и пророке, а нас прогонили.+ Они својим делима не угађају Богу, него се противе ономе што је добро за све људе, 16 јер покушавају да нас спрече да људима из других народа проповедамо поруку која им може донети спасење.+ Тако је њихових греха све више, али неће умаћи Божјем гневу.+
17 Браћо, иако смо накратко били одвојени од вас и нисмо вас видели, били сте нам у срцу. Толико сте нам недостајали да смо се на све начине трудили да вас поново видимо*. 18 Зато смо хтели да дођемо код вас. Ја, Павле, покушао сам да дођем не само једном већ два пута. Али Сатана нас је спречио у томе. 19 Јер шта је наша нада или радост или круна којом ћемо се поносити пред нашим Господом Исусом у време његове присутности? Зар то нисте ви?+ 20 Ви сте заиста наша слава и радост.