Јов
20 Тада је Софар+ Намаћанин рекао:
2 „Моје тескобне мисли нагоне ме да ти одговорим,
јер сам се узнемирио.
4 Сигурно добро знаш,
јер је тако откад је човек* постављен на земљу,+
5 да клицање злих кратко траје
6 Иако његова охолост допире до неба
и главом додирује облаке,
7 он ће попут свог измета заувек нестати.
Они који су га виђали, питаће се: ’Где је?‘
8 Одлетеће као сан и више се неће наћи,
биће одагнан као ноћна визија.
12 Ако је зло слатко његовим устима,
ако га под језиком скрива,
13 ако ужива у њему и не пушта га,
него га држи у устима,
14 постаће му горко кад му доспе у стомак,
претвориће се у кобрин отров у њему.
15 Богатство је прогутао, али ће га избљувати,
Бог ће му га истерати из утробе.
18 Одрећи ће се својих добара, а да их није користио*,
неће уживати у богатству које је стекао трговином.+
19 Јер је сатирао сиромахе и остављао их на цедилу,
отимао је куће које није градио.
20 Али неће имати мира у себи,
његово благо га неће избавити.
21 Нема више ничега што би могао прождрети
и зато његово благостање неће потрајати.
22 Кад постане богатији него икада, обузеће га тескоба,
невоља ће се свом силином обрушити на њега.
23 Кад он напуни свој стомак,
Бог ће на њега послати свој жестоки гнев,
као кишу ће га излити на њега, право у његову утробу.
24 Кад побегне од гвозденог оружја,
пробошће га стреле одапете из бакарног лука.
26 Потпуни мрак ће прогутати његово благо,
прождреће га ватра коју нико није распирио.
Ако неко преживи из његовог шатора, снаћи ће га невоља.
27 Небо ће открити његов преступ,
земља ће се побунити против њега.
28 Поплава ће му однети кућу,
бујице ће навалити на њега у дан Божјег гнева.
29 Тако зао човек пролази код Бога,
то је наследство које му је Бог одредио.“