Песма. Давидов псалам.
108 Моје срце је постојано, Боже.
Певаћу ти и песмом те хвалити од свег срца.+
2 Прени се, лиро, прени се, харфо!+
Зору ћу пробудити.
3 Јехова, хвалићу те међу народима,
песмом ћу те хвалити међу народима.
4 Јер велика је твоја верна љубав, допире до неба,+
а твоја верност све до облака.
5 Узвиси се изнад небеса, Боже,
нека твоја слава буде над свом земљом.+
6 Спаси нас својом десницом и услиши нас,
да би били избављени они које волиш.+
7 Бог је у својој светости рекао:
„Радоваћу се, даћу Сихем+ у наследство свом народу,
измерићу му долину Сокот.+
8 Моји су и Галад+ и Манасија,
Јефрем је моја кацига,+
а Јуда ми је заповедничка палица.+
9 Моав је посуда у којој ћу опрати ноге.+
На Едом ћу бацити своје сандале.+
Над Филистејом ћу победнички клицати.“+
10 Ко ће ми помоћи да освојим утврђени град?
Ко ће ме водити све до Едома?+
11 Зар нећеш то учинити ти, Боже, који си нас одбацио,
па не идеш више у борбу с нашом војском, Боже наш?+
12 Помози нам у нашој невољи,+
јер је узалудно надати се спасењу од људи.+
13 Бог ће нам дати снагу,+
он ће згазити наше противнике.+