Постанак

19 Увече су два анђела стигла у Содом, а Лот је седео код градских врата. Кад их је Лот угледао, устао је, пошао им у сусрет и поклонио се лицем до земље.+ 2 Онда је рекао: „Молим вас, господари моји, свратите у кућу свог слуге да вам се оперу ноге и да преноћите. Ујутру можете поранити и наставити свој пут.“ А они су рекли: „Не, преноћићемо на тргу.“ 3 Али он их је упорно молио, тако да су отишли с њим у његову кућу. Онда им је приредио гозбу и испекао бесквасне хлебове па су јели.

4 Пре него што су они отишли на спавање, мноштво људи из Содома – цео народ, од дечака до старца – опколило је кућу. 5 Дозивали су Лота и говорили му: „Где су људи који су вечерас дошли код тебе? Изведи их да имамо односе с њима.“+

6 Тада је Лот изашао пред њих и затворио врата за собом. 7 Рекао им је: „Молим вас, браћо моја, не чините зло. 8 Молим вас, саслушајте ме. Имам две ћерке, које још нису спавале с мушкарцем. Ево, њих ћу вам извести па чините с њима шта хоћете. Али немојте дирати ове људе, јер су се склонили под мој кров*.“+ 9 Они су на то рекли: „Макни нам се с пута!“ Затим су рекли: „Овај странац је дошао да живи код нас и још се усуђује да нам изиграва судију! Сада ћемо теби учинити горе него њима.“ Тако су насрнули на Лота и почели да разваљују врата. 10 Тада су она два човека увукла Лота у кућу и затворила врата. 11 Потом су ослепили људе који су били пред улазом у кућу, од најмањег до највећег, тако да су се узалуд мучили да нађу врата.

12 Тада су она два човека рекла Лоту: „Имаш ли овде још некога? Изведи из овог места своје зетове, синове, ћерке и све своје који су у граду! 13 Уништићемо ово место, јер се против људи у њему подигла велика вика пред Јеховом,+ тако да нас је Јехова послао да уништимо овај град.“ 14 Зато је Лот отишао код својих зетова, који су намеравали да се ожене његовим ћеркама, и рекао им: „Хајде, идите из овог места, јер ће Јехова уништити овај град!“ Али његовим зетовима је изгледало као да се он шали.+

15 Кад је сванула зора, анђели су почели да пожурују Лота: „Брзо! Изведи одавде своју жену и своје две ћерке, да не погинете због кривице овог града!“+ 16 Пошто је он оклевао, ти људи су узели за руку њега, његову жену и његове две ћерке, јер се Јехова смиловао на њега,+ па су их извели из града.+ 17 Чим су их извели из града, један од њих је рекао: „Бежи да спасеш свој живот*! Не осврћи се+ и не заустављај се нигде у јорданској равници*!+ Бежи у она брда да не погинеш!“

18 Тада им је Лот рекао: „Јехова, молим те, не шаљи ме тамо! 19 Твој слуга је стекао твоју наклоност и ти показујеш велику милост* тиме што ми чуваш живот*.+ Али ја ипак не могу да побегнем у она брда, јер се плашим да ће ме стићи зло и да ћу погинути.+ 20 Ено, у близини је мали град у који могу да побегнем. Молим те, могу ли тамо да се склоним? То је баш мало место. Тако ћу остати жив.*“ 21 Тада му је он рекао: „Добро, услишићу твоју молбу+ и нећу уништити град о ком говориш.+ 22 Пожури! Бежи у тај град, јер не могу ништа да учиним док не стигнеш тамо!“+ Зато је тај град назван Сигор*.+

23 Сунце је већ изашло кад је Лот стигао у Сигор. 24 Тада је Јехова пустио на Содом и Гомору кишу од сумпора и ватре. И с неба је запљуштала киша коју је послао Јехова.+ 25 Тако је уништио те градове, целу јорданску равницу, све становнике тих градова и све растиње на том подручју.+ 26 Али Лотова жена, која је ишла за њим, осврнула се и постала стуб соли.+

27 Аврахам је устао рано ујутру и отишао на место где је стајао пред Јеховом.+ 28 Погледао је доле према Содому и Гомори и према јорданској равници, и видео како се густи дим диже са земље као густи дим из пећи у којој се пеку цигле.+ 29 Бог је уништио градове у јорданској равници, где је Лот живео, али није заборавио оно што је рекао Аврахаму – извео је Лота одатле пре него што је уништио те градове.+

30 Касније је Лот са своје две ћерке отишао из Сигора и настанио се у брдима,+ јер се плашио да остане у Сигору.+ Тако су он и његове две ћерке живели у једној пећини. 31 Старија је рекла млађој: „Наш отац је стар, а у овој земљи нема мушкарца за ког бисмо се удале, као што је то свуда обичај. 32 Хајде да дамо нашем оцу да пије вино, па да спавамо с њим и тако сачувамо потомство свог оца.“

33 Тако су те вечери опиле свог оца вином. Онда је старија спавала са својим оцем, а он није знао ни кад је легла ни кад је устала. 34 Сутрадан је старија рекла млађој: „Синоћ сам ја спавала с нашим оцем. Хајде да му и вечерас дамо да пије вино, па онда ти спавај с њим, да сачувамо потомство свог оца.“ 35 Тако су и те вечери опиле свог оца вином. Онда је млађа спавала с њим, а он није знао ни кад је легла ни кад је устала. 36 Тако су обе Лотове ћерке затруднеле са својим оцем. 37 Старија је родила сина и дала му име Моав.+ Од њега потичу Моавци.+ 38 И млађа је родила сина и дала му име Вен-Амије. Од њега потичу Амонци.+