Прва Самуилова

18 Када је Давид завршио разговор са Саулом, Јонатан+ и Давид постали су блиски пријатељи и Јонатан га је заволео као самог себе.+ 2 Тог дана Саул је узео Давида у сталну службу и није му дао да се врати кући код свог оца.+ 3 Јонатан је склопио савез с Давидом+ јер га је волео као самог себе.+ 4 Јонатан је скинуо огртач који је носио и дао га Давиду, а тако и своју опрему, чак и свој мач, лук и појас. 5 Давид је почео да иде у војне походе. Куд год би га Саул послао, он би успешно извршио свој задатак*.+ Зато га је Саул поставио над својим ратницима,+ што је било по вољи целом народу и свим Сауловим слугама.

6 Када би се Давид и остали враћали након победе над Филистејима, излазиле би жене из свих израелских градова да песмом+ и игром дочекају краља Саула, радосно кличући уз звуке даира+ и лауте. 7 Жене које су славиле победу певале су:

8 Саул се веома наљутио,+ јер му та песма није била по вољи и рекао је: „Давиду су дале десетине хиљада, а мени су дале само хиљаде. Још му само краљевство треба дати!“+ 9 Од тог дана Саул је неповерљиво гледао Давида.

10 Следећег дана Бог је допустио да Саула обузме зловоља+ тако да је почео да се необично понаша* у кући. Давид је свирао харфу+ као и раније. Саул је у руци држао копље,+ 11 па га је бацио на Давида,+ говорећи у себи: „Прибићу Давида за зид!“ Али он му је двапут умакао. 12 Тако је Саул почео да се боји Давида, јер је Јехова био с Давидом,+ а од Саула је одступио.+ 13 Зато га је Саул уклонио из своје близине и поставио га за заповедника над хиљаду људи, тако да је Давид водио војску у ратне походе.+ 14 Давид је био успешан*+ у свему што је радио и Јехова је био с њим.+ 15 Када је Саул видео колико је Давид успешан, још више га се бојао. 16 Али сви у Израелу и Јуди волели су Давида, јер их је предводио у ратним походима.

17 Након неког времена, Саул је рекао Давиду: „Ево, даћу ти за жену+ своју најстарију ћерку Мераву.+ А ти ми и даље храбро служи и води Јеховине ратове.“+ Наиме, Саул је мислио: „Нећу ја да га убијем. Нека погине у борби с Филистејима.“+ 18 Давид је одговорио Саулу: „Ко сам ја и по чему се породица мог оца истиче у Израелу да бих постао краљев зет?“+ 19 Али када је дошло време да Давид добије Саулову ћерку Мераву за жену, она је већ била дата Адрилу+ из Авел-Меола.

20 Саулова ћерка Михала+ била је заљубљена у Давида. Када је Саул чуо за то, било му је драго. 21 Мислио је: „Даћу му њу да му буде замка и да погине од руке Филистеја.“+ Тако је Саул поново рекао Давиду: „Данас ћеш ми постати зет.“ 22 Саул је затим заповедио својим слугама: „Разговарајте насамо с Давидом и реците му: ’Драг си краљу и све његове слуге те воле. Зато буди сада краљев зет.‘ “ 23 Када су Саулове слуге пренеле те речи Давиду, он је рекао: „Мислите ли да је лако постати краљев зет? Ја сам сиромашан и незнатан човек!“+ 24 Тада су слуге пренеле Саулу оно што је Давид рекао.

25 Саул је онда рекао: „Овако кажите Давиду: ’Краљ не жели новац за невесту,+ него 100 филистејских обрезака,+ како би се краљ осветио својим непријатељима.‘ “ Саул је мислио да ће Давид погинути у борби с Филистејима. 26 Када су слуге јавиле Давиду те речи, Давиду је било по вољи да постане краљев зет.+ Још пре одређеног рока, 27 Давид је отишао са својим људима и побио 200 Филистеја. Затим је донео њихове обреске и све их предао краљу да би постао краљев зет. Тада му је Саул дао своју ћерку Михалу за жену.+ 28 Саул је схватио да је Јехова с Давидом+ и да га његова ћерка Михала воли.+ 29 Због тога се Саул још више плашио Давида и од тада па до краја свог живота био му је непријатељ.+

30 Када би филистејски кнезови ишли у војне походе, Давид би сваки пут био успешнији у биткама* од свих Саулових слугу.+ Тако је његово име постало веома славно.+