Бројеви

14 Тада је сав народ почео да негодује и целе ноћи је јадиковао и плакао.+ 2 Сви Израелци су почели да гунђају против Мојсија и Арона.+ Цео народ им је говорио: „Што нисмо помрли у Египту или у овој пустињи! 3 Зашто нас Јехова води у ту земљу да погинемо?+ Наше жене и наша деца постаће плен.+ Зар није боље да се вратимо у Египат?“+ 4 Чак су међу собом говорили: „Изаберимо себи вођу и вратимо се у Египат!“+

5 Тада су се Мојсије и Арон поклонили Богу лицем до земље наочиглед свих окупљених* Израелаца. 6 А Исус,+ Навинов син, и Халев,+ Јефонијин син, који су били међу онима који су извиђали земљу, поцепали су своју одећу 7 и рекли су свим Израелцима: „Земља коју смо обишли и извиђали заиста је веома добра.+ 8 Ако смо по вољи Јехови, он ће нас сигурно довести у ту земљу, у којој тече мед и млеко, и даће нам је.+ 9 Само се немојте бунити против Јехове. Не бојте се народа те земље+ јер их ми можемо лако поразити*. Они немају заштиту, а с нама је Јехова.+ Не бојте их се!“

10 Али цео народ је говорио да ће их каменовати.+ Тада се Јеховина слава показала над шатором састанка свим Израелцима.+

11 Јехова је рекао Мојсију: „Докле ће ме овај народ презирати?+ Докле ће одбијати да ми верују и поред свих чуда која сам учинио међу њима?+ 12 Казнићу их помором и истребићу их, а од тебе ћу начинити народ већи и моћнији од њих.“+

13 Али Мојсије је рекао Јехови: „То ће сигурно чути Египћани, из чије си земље извео овај народ својом силом, + 14 па ће причати о томе становницима ове земље. Они су већ чули да си ти, Јехова, са овим народом+ и да му се јављаш лицем у лице.+ Чули су да си ти Јехова и да твој облак стоји над овим народом, да идеш пред њим у стубу од облака дању и у стубу од ватре ноћу.+ 15 Ако сада побијеш сав овај народ, онда ће народи који су слушали о твојој слави сигурно рећи: 16 ’Јехова није могао да доведе тај народ у земљу за коју се заклео да ће им је дати, па их је побио у пустињи.‘+ 17 Зато те сада молим, Јехова, покажи своју велику моћ, јер си ти сам рекао: 18 ’Јехова је стрпљив* и пун верне љубави,+ опрашта преступе и кривицу, али кривце не оставља некажњене, него за њихове преступе кажњава њих и њихове потомке, до трећег и до четвртог колена*.‘+ 19 Молим те, опрости преступ овом народу због своје велике верне љубави, као што си им опраштао откад су били у Египту па све до сада.“+

20 Тада је Јехова рекао: „Опраштам им као што си ме молио.+ 21 Али заклињем се самим собом, сва ће се земља испунити Јеховином славом.+ 22 Нико од оних који су видели моју славу и чуда+ која сам учинио у Египту и у овој пустињи, а ипак су ме искушавали+ већ десет пута и нису ми били послушни,+ 23 неће видети земљу за коју сам се заклео да ћу је дати њиховим очевима. Нико од оних који ме презиру неће је видети.+ 24 Али мој слуга Халев+ је имао другачији став* и био ми је послушан свим срцем – зато ћу њега довести у земљу у коју је ишао и његови потомци ће је заузети.+ 25 Пошто Амаличани и Хананци+ живе у долини, сутра се окрените и пођите у пустињу путем према Црвеном мору.“+

26 Јехова је још рекао Мојсију и Арону: 27 „Докле ће овај зли народ гунђати против мене?+ Чуо сам шта Израелци говоре против мене.+ 28 Реци им: ’„Заклињем се самим собом“, каже Јехова, „учинићу вам оно што сам чуо да говорите!+ 29 У овој пустињи попадаће ваша мртва тела+ – помреће сви они од 20 година па навише који су пописани, сви који су гунђали против мене.+ 30 Нико од вас неће ући у земљу за коју сам се заклео* да ћу вас у њој населити+ – нико осим Халева, Јефонијиног сина, и Исуса, Навиновог сина.+

31 „’„У њу ћу довести вашу децу, за коју сте рекли да ће постати плен,+ па ће она живети у земљи коју сте ви одбацили.+ 32 А ваша мртва тела попадаће у овој пустињи. 33 Ваши синови биће пастири у пустињи 40 година+ и сносиће последице вашег неверства*, све док и последњи од вас не умре у пустињи.+ 34 Извиђали сте земљу 40 дана,+ а одговараћете за своје преступе 40 година+ – дан за годину, колико дана, толико година – па ћете знати шта чека оне који ми се противе*.

35 „’„Ја, Јехова, тако сам рекао. Овако ћу учинити целом овом злом народу, онима који су се удружили против мене: они ће пропасти у овој пустињи и у њој ће помрети.+ 36 Људи које је Мојсије послао да извиде земљу и који су након повратка говорили лоше о њој, па су тако навели цео народ да гунђа против њега,+ 37 ти људи који су лоше говорили о земљи, биће кажњени и умреће пред Јеховом.+ 38 Од оних који су ишли да извиде земљу остаће живи само Исус, Навинов син, и Халев, Јефонијин син.“ ‘ “+

39 Кад је Мојсије пренео те речи свим Израелцима, међу њима је завладала велика жалост. 40 Ујутру су рано устали и хтели су да се попну на врх брда. Рекли су: „Згрешили смо. Али сада смо спремни да идемо на место о ком је Јехова говорио.“+ 41 На то је Мојсије рекао: „Зашто преступате Јеховину заповест? Нећете успети у ономе што сте наумили. 42 Немојте ићи тамо, јер Јехова није с вама и ваши непријатељи ће вас поразити.+ 43 Тамо вас чекају Амаличани и Хананци,+ па ћете пасти од мача. Окренули сте леђа Јехови и зато Јехова неће бити с вама.“+

44 Они су у својој дрскости ипак кренули на врх брда,+ али ковчег Јеховиног савеза и Мојсије остали су у логору.+ 45 Тада су сишли Амаличани и Хананци који су живели на том брду, па су их напали и гонили све до Орме.+