1 Божје име у књигама Светог писма изворно писаним на хебрејском и грчком језику

Божје лично име — „Јехова“ (хебрејски: יהוה, ЈХВХ) — први пут се спомиње у Пст 2:4. Божје име је на хебрејском заправо глагол, и то узрочни несвршени вид хебрејског глагола הוה (хава, „постати“). Стога, Божје име значи „Он проузрокује да постане“. Оно приказује Јехову као онога ко непрестано ради на испуњавању својих обећања и ко увек остварује своје намере.

Тиме што уклањају или прикривају његово јединствено име, савремени преводиоци наносе Богу, Аутору Светог писма, највећу увреду. Његово име се у хебрејском тексту појављује 6 828 пута, и то у облику тетраграма („четворословља“) יהוה (ЈХВХ). Користећи име „Јехова“, тесно смо се држали изворног текста и нисмо следили обичај да Божје име, то јест тетраграм, замењујемо титулама као што су „Господ“, „Господин“, „Бог“ и слично. Иако већина библичара даје предност облику „Јахве“, чињеница је да се данас не може утврдити који је тачан изговор Божјег имена. Зато се не слажу сви стручњаци с тврдњом да облик „Јахве“ представља изворни изговор. Чињеница је да је Бог у Светом писму на преко 6 000 места сачувао своје име у облику ЈХВХ, али није сачувао изговор тог имена како га је Мојсије чуо на гори Синај (Из 20:2). Ми смо се одлучили за облик „Јехова“ зато што су многи од наших читалаца на њега навикли. Осим тога, тај облик је присутан у нашем језику барем од 19. века, када се појављује у неким књижевним делима.

Име „Јехова“ појављује се 6 973 пута у тексту хебрејског дела Светог писма („Старом завету“) превода Нови свет. Заправо, тетраграм се у хебрејском тексту појављује 6 828 пута, у шта спадају и три места на којима је он саставни део неког другог имена (Пст 22:14; Из 17:15; Су 6:24), као и шест места у насловима псалама (7; 18 [три пута]; 36; 102). Тетраграм смо превели користећи облик „Јехова“ на свих 6 828 места, осим у Су 19:18 где је уместо Божјег имена употребљена заменица „својој“. Осим тога, на темељу текста Септуагинте (превода Седамдесеторице) вратили смо име у Пз 30:16, 2Са 15:20 и 2Ле 3:1. Божје име смо вратили и у Ис 34:16 и За 6:8, где уместо присвојне заменице у првом лицу једнине „мој“ треба да стоји име „Јехова“. Име је враћено на још 141 место где су соферими заменили Божје име изразима Адонај или Елохим.

Скраћени облик имена „Јехова“ гласи „Јах“. У преводу Нови свет употребљен је на сва 54 места где се у изворним језицима јавља или као засебна реч или у склопу неке сложенице. Једна од тих сложеница јесте и израз „Хвалите Јах!“ који је на нашем језику познатији као „Алилуја!“, што је заправо српски облик хебрејског израза Халелујах односно грчког Алилуја (Псалам 104:35; Откривење 19:1).

Да не бисмо прекорачили границе превођења и зашли у подручје тумачења Светог писма, Божје име смо у делу Светог писма писаном на грчком језику („Новом завету“) преводили веома опрезно, увек на основу темељне анализе књига писаних на хебрејском. Потврду за свој превод тражили смо у доступним хебрејским преводима грчког дела Библије.

Тетраграм писан хебрејским писмом (יהוה) налазио се како у хебрејском тексту тако и у грчкој Септуагинти. Дакле, без обзира на то да ли су Исус и његови ученици читали библијске књиге на хебрејском или на грчком, сусретали су се с Божјим именом. Кад је Исус у синагоги у Назарету устао, узео књигу Исаије и прочитао прва два стиха 61. поглавља, где се појављује тетраграм, он је изговарао Божје име. То је било у складу с његовом одлуком да објави Јеховино име, као што се види из његове молитве Оцу: „Објавио сам твоје име људима које си ми дао из света (...) Обзнанио сам им твоје име и обзнањиваћу га“ (Јв 17:6, 26).

У нашем преводу грчких библијских књига Божје име смо превели 237 пута. Потврду за свих тих 237 места где је Божје име враћено у текст пружа више хебрејских превода.