ПОСТАНАК

(ПРВА МОЈСИЈЕВА КЊИГА)

1 У почетку, Бог је створио небо* и земљу.+

2 Земља је била празна и пуста, и над површином воденог бездана*+ простирала се тама, а Божји дух*+ се кретао* над водама.+

3 И Бог је рекао: „Нека буде светлост.“ И настала је светлост. + 4 Бог је видео да је светлост добра и почео је да раздваја светлост од таме. 5 Бог је светлост назвао дан, а таму је назвао ноћ.+ И било је вече и било је јутро – први дан.

6 Бог је затим рекао: „Нека буде простор*+ између вода, да раздваја воде од вода.“+ 7 Тада је Бог начинио простор и раздвојио воде испод простора од вода изнад њега.+ И било је тако. 8 Бог је тај простор назвао небо. И било је вече и било је јутро – други дан.

9 Бог је затим рекао: „Нека се воде под небом сакупе на једно место и нека се појави копно.“+ И било је тако. 10 Бог је копно назвао земља,+ а сакупљене воде назвао је мора.+ И Бог је видео да је то добро.+ 11 Бог је затим рекао: „Нека из земље изникну трава, биље које носи семе и дрвеће које рађа плод у ком је семе, по његовим врстама.“ И било је тако. 12 Тада су из земље почели да расту трава, биље које носи семе+ и дрвеће које рађа плод у ком је семе, по њиховим врстама. И Бог је видео да је то добро. 13 И било је вече и било је јутро – трећи дан.

14 Бог је затим рекао: „Нека на небеском своду буду извори светлости+ да раздвајају дан од ноћи,+ и да служе као знакови за доба, дане и године.+ 15 Нека светле на небеском своду и обасјавају земљу.“ И било је тако. 16 Бог је начинио два велика извора светлости, већи да светли дању*+ и мањи да светли ноћу*, а уз то је начинио и звезде.+ 17 Тако их је Бог поставио на небески свод да обасјавају земљу 18 и да светле дању и ноћу* и да раздвајају светлост од таме.+ И Бог је видео да је то добро. 19 И било је вече и било је јутро – четврти дан.

20 Бог је затим рекао: „Нека водама проврви мноштво живих створења* и нека летећа створења лете над земљом по небеском своду.“+ 21 Тада је Бог створио велике морске животиње и сва жива створења* која се мичу и врве водама по својим врстама, и сва крилата створења по њиховим врстама. И Бог је видео да је то добро. 22 Тада их је Бог благословио, рекавши: „Будите плодни и множите се и испуните воде у морима,+ и нека се летећа створења намноже на земљи.“ 23 И било је вече и било је јутро – пети дан.

24 Бог је затим рекао: „Нека се на земљи појаве жива створења* по својим врстама: домаће животиње, животиње које гмижу* и дивље животиње по својим врстама.“+ И било је тако. 25 И Бог је створио дивље животиње по њиховим врстама, домаће животиње по њиховим врстама и све животиње које гмижу по њиховим врстама. И Бог је видео да је то добро.

26 Бог је затим рекао: „Начинимо+ човека по својој слици,+ да буде сличан нама,+ и нека влада над морским рибама, над створењима која лете по небу, над домаћим животињама, над свом земљом и над свим животињама које се мичу по земљи.“+ 27 Тада је Бог створио човека по својој слици, створио га је по Божјој слици – створио је мушкарца и жену.+ 28 Затим их је Бог благословио и рекао им: „Рађајте се и множите се, напуните земљу+ и подложите је себи,+ и владајте+ над морским рибама и створењима која лете по небу и над свим створењима која се мичу по земљи.“

29 Бог је затим рекао: „Ево, дајем вам на целој земљи све биље које носи семе и све дрвеће с плодовима у којима је семе. Нека вам то буде храна.+ 30 А свим дивљим животињама на земљи и свим створењима која лете по небу и сваком живом бићу* које се миче по земљи дао сам као храну све зелено биље.“+ И било је тако.

31 После тога, Бог је погледао све што је створио и било је веома добро.+ И било је вече и било је јутро – шести дан.

2 Тако су били довршени небо и земља и све што је на њима*.+ 2 До седмог дана Бог је довршио своје дело, а седмог дана је почео да се одмара* од свега што је радио.+ 3 Бог је благословио седми дан и посветио га, јер је тог дана почео да се одмара од свих својих дела, након што је створио све што је намеравао.

4 Ово је запис о томе како су настали небо и земља, оног дана кад их је Јехова* Бог створио.+

5 На земљи још није било пољског грмља и још није никло пољско биље, јер Јехова Бог још није пустио кишу на земљу и није било човека да је обрађује. 6 Али са земље се дизала магла и натапала је сву површину земље.

7 Јехова Бог је створио човека од земаљског праха+ и удахнуо му у ноздрве дах живота,+ и човек је постао живо биће*.+ 8 Јехова Бог је засадио врт у Едену,+ према истоку, и тамо је сместио човека ког је створио.+ 9 Јехова Бог је учинио да из земље никне разноврсно дрвеће које је пријатно за гледање и чији је плод добар за јело, као и дрво живота+ усред врта и дрво познавања добра и зла.+

10 Из Едена је текла река која је натапала врт и одатле се делила у четири реке. 11 Прва се зове Фисон и тече око целе земље Евиле, у којој има злата. 12 Злато те земље је добро. Тамо има и смоле од бдела* и камена оникса. 13 Друга река се зове Гион и тече око целе земље Хус*. 14 Трећа се зове Хидекел*+ и тече источно од Асирије.+ Четврта река је Еуфрат.+

15 Јехова Бог је сместио човека у еденски врт да га обрађује и да се брине о њему.+ 16 Тада је Јехова Бог дао човеку ову заповест: „Са сваког дрвета у врту слободно једи док се не наситиш.+ 17 Али с дрвета познавања добра и зла не смеш јести, јер оног дана кад будеш јео с њега, сигурно ћеш умрети.“+

18 Јехова Бог је затим рекао: „Није добро да човек буде сам. Начинићу му помоћницу, која ће га допуњавати.“+ 19 Јехова Бог је од земље створио све дивље животиње и сва створења која лете по небу, па их је доводио пред човека да види како ће назвати које створење. Како је човек назвао неко живо биће*, тако му је било име.+ 20 Тако је човек давао имена свим домаћим животињама и свим створењима која лете по небу и свим дивљим животињама, али се за човека није нашла помоћница која би му одговарала. 21 Зато је Јехова Бог учинио да човек утоне у дубок сан, и док је човек спавао, узео му је једно ребро и затим је то место попунио месом. 22 Јехова Бог је створио жену од ребра које је узео човеку и потом ју је довео човеку.+

23 Тада је човек рекао:

24 Зато ће човек оставити свог оца и своју мајку и прионуће* уз своју жену и они ће постати једно тело.+ 25 Обоје су били голи,+ човек и његова жена, али нису осећали стид.

3 Змија+ је била најопрезнија* од свих дивљих животиња које је Јехова Бог створио. Она је рекла жени: „Да ли је Бог заиста рекао да не смете да једете са сваког дрвета у врту?“+ 2 А жена је одговорила змији: „Смемо да једемо плодове с дрвећа у врту.+ 3 Али за плод с дрвета које је усред врта,+ Бог је рекао: ’Не једите га и не дирајте га да не бисте умрли.‘ “ 4 На то је змија рекла жени: „Не, сигурно нећете умрети.+ 5 Него Бог зна да ће вам се оног дана кад га будете јели отворити очи и да ћете постати као Бог, па ћете знати шта је добро, а шта зло.“+

6 Тада је жена видела да је плод с дрвета добар за јело, да је примамљив* и да лепо изгледа. Зато га је убрала и јела.+ После је дала и свом мужу, кад је био с њом, па је и он јео.+ 7 Тада су им се отвориле очи и схватили су да су голи. Зато су сплели смоквино лишће и везали га око струка.+

8 Касније су чули глас Јехове Бога, који је ишао вртом за време дневног поветарца, па су се човек и његова жена сакрили од Јехове Бога међу дрвећем у врту. 9 Јехова Бог је дозивао човека, говорећи: „Где си?“ 10 Човек је на крају одговорио: „Чуо сам твој глас у врту, али сам се уплашио јер сам го, па сам се сакрио.“ 11 Тада га је Бог упитао: „Ко ти је рекао да си го?+ Да ниси јео с дрвета с ког сам ти заповедио да не једеш?“+ 12 Човек је одговорио: „Жена коју си ми дао да буде уз мене, она ми је дала плод с дрвета па сам га јео.“ 13 Тада је Јехова Бог упитао жену: „Зашто си то урадила?“ А жена је одговорила: „Змија ме је преварила па сам јела.“+

14 Јехова Бог је затим рекао змији:+ „Пошто си то учинила, бићеш проклета међу свим домаћим животињама и међу свим дивљим животињама. На стомаку ћеш пузати и јешћеш прашину целог свог живота. 15 Ставићу непријатељство+ између тебе+ и жене+ и између твог потомства+ и њеног потомства*.+ Оно* ће ти здробити главу,+ а ти ћеш га ранити у пету.“+

16 Жени је рекао: „Отежаћу ти трудноћу и рађаћеш децу у боловима. Чезнућеш за својим мужем, а он ће господарити над тобом.“

17 А Адаму* је рекао: „Пошто си послушао своју жену и јео с дрвета за које сам ти заповедио:+ ’С њега не смеш да једеш‘, земља ће због тебе бити проклета.+ С муком ћеш јести њен род целог свог живота.+ 18 Она ће ти рађати трње и коров, а ти ћеш се хранити пољским биљем. 19 У зноју свог лица јешћеш хлеб док се не вратиш у земљу, од које си и створен.+ Јер си прах и у прах ћеш се вратити.“+

20 После тога, Адам је дао својој жени име Ева*, јер ће она постати мајка свим живима.+ 21 Јехова Бог је начинио Адаму и његовој жени одећу* од коже и они су је обукли.+ 22 Затим је Јехова Бог рекао: „Ево, човек је постао као један од нас у познавању добра и зла.+ А сада, да не би пружио руку па убрао плод и с дрвета живота,+ појео га и живео вечно...“ 23 Тада га је Јехова Бог истерао из еденског врта,+ да обрађује земљу, од које је и створен.+ 24 Тако је он отерао човека и на источној страни еденског врта поставио херувиме+ и пламени мач који се стално окретао, да би чували пут ка дрвету живота.

4 Адам је имао односе са својом женом Евом и она је затруднела.+ Кад је родила Каина,+ рекла је: „Добила сам сина уз Јеховину помоћ.“ 2 Касније је родила његовог брата Авеља.+

Авељ је постао пастир, а Каин земљорадник. 3 После неког времена, Каин је принео Јехови принос од плодова земље. 4 А Авељ је принео жртву од првина свог стада,+ заједно с њиховим салом. Јехова је с наклоношћу погледао на Авеља и на његов принос,+ 5 а на Каина и на његов принос није погледао с наклоношћу. Каин се због тога жестоко разгневио и постао је озлојеђен*. 6 Тада је Јехова рекао Каину: „Зашто си толико гневан и озлојеђен? 7 Ако почнеш чинити добро, зар ми нећеш бити мио? Али ако не будеш чинио добро, грех вреба на твојим вратима и прети да те савлада. Хоћеш ли му се одупрети?“

8 После тога, Каин је рекао свом брату Авељу: „Хајдемо у поље.“ И док су били у пољу, Каин је насрнуо на свог брата Авеља и убио га.+ 9 Касније је Јехова упитао Каина: „Где је твој брат Авељ?“, а он је одговорио: „Не знам. Зар сам ја чувар свог брата?“ 10 Тада му је Бог рекао: „Шта си то урадио? Слушај! Крв твог брата вапи к мени са земље.+ 11 Од сада ћеш бити проклет и прогнан са земље која је отворила уста да прими крв твог брата коју си ти пролио.+ 12 Кад будеш обрађивао земљу, она ће ти ускратити свој род. Бићеш луталица и бегунац на земљи.“ 13 А Каин је на то рекао Јехови: „Казна за мој преступ је претешка да бих је могао поднети. 14 Данас ме тераш из ове земље и бићу далеко од твог лица. Бићу луталица и бегунац на земљи и ко год ме сретне, сигурно ће ме убити.“ 15 Тада му је Јехова рекао: „Због тога ће човек који убије Каина седам пута платити за то*.“

Јехова је поставио знак* за Каина, како га нико не би убио кад га сретне. 16 Тада је Каин отишао од Јехове и настанио се источно од Едена,+ у земљи Нод*.

17 После тога, Каин је имао односе са својом женом+ и она је затруднела и родила Еноха. Тада је почео да зида град који је назвао по свом сину Еноху. 18 Еноху се родио Гаидад. Гаидаду се родио Малелеило, Малелеилу се родио Матусал, а Матусалу се родио Ламех.

19 Ламех је имао две жене. Прва се звала Ада, а друга Села. 20 Ада је родила Јовила. Он је претеча оних који живе под шаторима и држе стоку. 21 Његов брат се звао Јувал. Он је претеча свих који свирају харфу и фрулу. 22 Села је родила Товела, који је ковао разне алатке од бакра и гвожђа. Товелова сестра била је Нама. 23 Ламех је саставио песму за своје жене Аду и Селу:

25 Адам је опет имао односе са својом женом и она је родила сина. Дала му је име Сит*,+ говорећи: „Бог ми је дао другог потомка уместо Авеља, кога је Каин убио.“+ 26 Ситу се родио син коме је дао име Енос.+ У то време људи су почели да призивају Јеховино име.

5 Ово је запис о Адамовом потомству*. Кад* је Бог створио Адама, начинио га је сличним себи.+ 2 Створио је мушкарца и жену.+ Оног дана кад су били створени+ он их је благословио и назвао их људима*.

3 Кад је Адам имао 130 година, родио му се син њему сличан, по његовој слици, и он му је дао име Сит.+ 4 Након што му се родио Сит, Адам је живео још 800 година. За то време родило му се још синова и ћерки. 5 Тако је Адам живео укупно 930 година, а затим је умро.+

6 Кад је Сит имао 105 година, родио му се Енос.+ 7 Након што му се родио Енос, Сит је живео још 807 година. За то време родило му се још синова и ћерки. 8 Тако је Сит живео укупно 912 година, а затим је умро.

9 Кад је Енос имао 90 година, родио му се Кајинан. 10 Након што му се родио Кајинан, Енос је живео још 815 година. За то време родило му се још синова и ћерки. 11 Тако је Енос живео укупно 905 година, а затим је умро.

12 Кад је Кајинан имао 70 година, родио му се Малелеило.+ 13 Након што му се родио Малелеило, Кајинан је живео још 840 година. За то време родило му се још синова и ћерки. 14 Тако је Кајинан живео укупно 910 година, а затим је умро.

15 Кад је Малелеило имао 65 година, родио му се Јаред.+ 16 Након што му се родио Јаред, Малелеило је живео још 830 година. За то време родило му се још синова и ћерки. 17 Тако је Малелеило живео укупно 895 година, а затим је умро.

18 Кад је Јаред имао 162 године, родио му се Енох.+ 19 Након што му се родио Енох, Јаред је живео још 800 година. За то време родило му се још синова и ћерки. 20 Тако је Јаред живео укупно 962 године, а затим је умро.

21 Кад је Енох имао 65 година, родио му се Метузалем.+ 22 Након што му се родио Метузалем, Енох је живео по Божјој вољи* још 300 година. За то време родило му се још синова и ћерки. 23 Тако је Енох живео укупно 365 година. 24 Енох је све време живео по Божјој вољи.+ Затим је нестао, јер га је Бог узео.+

25 Кад је Метузалем имао 187 година, родио му се Ламех.+ 26 Након што му се родио Ламех, Метузалем је живео још 782 године. За то време родило му се још синова и ћерки. 27 Тако је Метузалем живео укупно 969 година, а затим је умро.

28 Кад је Ламех имао 182 године, родио му се син. 29 Дао му је име Ноје*,+ рекавши: „Он ће нам донети одмор* од тешког рада и од мука које нам задаје земља, коју је Јехова проклео.“+ 30 Након што му се родио Ноје, Ламех је живео још 595 година. За то време родило му се још синова и ћерки. 31 Тако је Ламех живео укупно 777 година, а затим је умро.

32 Након што је Ноје навршио 500 година, родили су му се Сим,+ Хам+ и Јафет.+

6 А на земљи је било све више људи. Како су им се рађале ћерке, 2 синови правог Бога*+ су почели да примећују да су оне* лепе, па су их узимали себи за жене, све које су изабрали. 3 Тада је Јехова рекао: „Нећу* довека трпети људе,+ јер су они само тело*. Нека живе још 120 година.“+

4 У то време, а и касније, синови правог Бога су имали односе са женама и оне су им рађале синове, који су се звали нефилими*. Били су то силни људи, који су били чувени у старо доба.

5 И Јехова је видео да су људи на земљи постали крајње покварени и да су све мисли и жеље њиховог срца увек усмерене ка злу.+ 6 Тада је Јехови било жао* што је створио људе на земљи и осетио је бол у срцу*.+ 7 Зато је Јехова рекао: „Збрисаћу с лица земље људе које сам створио, а с њима и све домаће животиње, све животиње које гмижу и створења која лете по небу, јер ми је жао што сам их створио.“ 8 Али Ноје је стекао Јеховину наклоност.

9 Ово су догађаји из Нојевог живота.

Ноје је био праведан човек,+ честит* међу својим савременицима*. Он је живео по Божјој вољи*.+ 10 Ноју су се родила три сина: Сим, Хам и Јафет.+ 11 Земља се искварила пред правим Богом и напунила се насиљем. 12 Кад је Бог погледао земљу, видео је да је она искварена,+ јер се сав људски род на њој искварио.+

13 Тада је Бог рекао Ноју: „Одлучио сам да уништим све људе, јер су земљу испунили насиљем. Уништићу људе и опустошићу земљу.+ 14 Направи себи арку* од дрвета које садржи смолу.+ Направи преграде у арци и премажи је изнутра и споља смолом.+ 15 Направи је овако: нека арка буде дуга 300 лаката*, широка 50 лаката и висока 30 лаката. 16 На арци направи прозор* да у њу улази светлост. Тај отвор нека буде један лакат испод крова. Улаз у арку направи са стране,+ а у њој направи доњи, средњи и горњи спрат.

17 „Ја ћу пустити потоп+ на земљу да уништи свако створење под небом у ком је дах живота*. Изгинуће све што је на земљи.+ 18 А с тобом склапам савез. Уђи у арку са својим синовима, својом женом и женама својих синова.+ 19 У арку уведи по двоје од сваке врсте створења,+ да их сачуваш у животу. Узми мужјака и женку.+ 20 Од створења која лете по њиховим врстама и од домаћих животиња по њиховим врстама, од свих животиња које гмижу по њиховим врстама, по двоје од сваке врсте доћи ће код тебе и ући у арку да остану живи.+ 21 А ти понеси са собом разноврсну храну,+ па нека буде за јело и теби и животињама.“

22 Ноје је учинио све онако како му је Бог заповедио. Учинио је управо тако.+

7 Јехова је рекао Ноју: „Уђите у арку, ти и цела твоја породица, јер сам видео да си у овом нараштају једино ти праведан.+ 2 Од свих чистих животиња узми са собом по седморо*,+ мужјаке и женке, а од свих нечистих животиња само по двоје, мужјака и женку. 3 Исто тако и од створења која лете по небу по седморо*, мужјаке и женке, да им се сачува врста на земљи.+ 4 Јер за само седам дана пустићу да на земљу пада киша+ 40 дана и 40 ноћи,+ и збрисаћу с лица земље свако биће које сам створио.“+ 5 Ноје је учинио све што му је Јехова заповедио.

6 Ноје је имао 600 година кад је потоп дошао на земљу.+ 7 Пре него што је потоп почео, Ноје је ушао у арку са својим синовима, својом женом и женама својих синова.+ 8 Од свих чистих и од свих нечистих животиња, од створења која лете и од свега што се миче по земљи,+ 9 код Ноја у арку је ушло по двоје, мужјак и женка, баш као што је Бог заповедио Ноју. 10 После седам дана потоп је дошао на земљу.

11 Кад је Ноје имао 600 година, седамнаестог дана другог месеца те године, провалиле су воде из свих извора огромног воденог бездана и отвориле су се небеске бране.+ 12 Киша је пљуштала на земљу 40 дана и 40 ноћи. 13 Тог дана су у арку ушли Ноје, његова три сина Сим, Хам и Јафет,+ његова жена и три жене његових синова.+ 14 Ушли су они и све дивље животиње по својим врстама, све домаће животиње по својим врстама, све животиње које гмижу по својим врстама, сва створења која лете по својим врстама, све птице и сва крилата створења. 15 Тако је код Ноја у арку улазило двоје по двоје, од сваке врсте створења у којима је дах живота*. 16 Од сваке врсте створења* ушли су мужјак и женка, баш као што је Бог заповедио Ноју. Затим је Јехова за њим затворио врата арке.

17 Снажан пљусак је падао на земљу 40 дана и вода је све више расла док није почела да носи арку, тако да је она пловила високо изнад тла. 18 Воде су надолазиле и све више расле над земљом, а арка је плутала на води. 19 Воде су преплавиле земљу и прекриле све високе планине под небом.+ 20 Воде су се подигле 15 лаката* изнад планинских врхова.

21 Тако су изгинула сва жива створења* на земљи:+ летећа створења, домаће и дивље животиње, сва ситна створења која врве по земљи, као и сви људи.+ 22 Изгинула су сва створења која су била на копну и у чијим је ноздрвама био дах живота.+ 23 Тако је Бог истребио с лица земље свако живо биће: људе, животиње, животиње које гмижу по земљи и створења која лете по небу. Све је било истребљено са земље.+ Преживели су само Ноје и они који су били с њим у арци.+ 24 Воде су прекривале земљу 150 дана.+

8 Затим је Бог обратио пажњу на Ноја*, на све дивље животиње и све домаће животиње које су биле с њим у арци.+ Пустио је да над земљом дува ветар, па су воде почеле да се повлаче. 2 Затворили су се извори воденог бездана и небеске бране, и киша је престала да пада с неба.+ 3 Воде су се постепено повлачиле са земље. Након 150 дана ниво воде је знатно опао. 4 Седмог месеца, седамнаестог дана у месецу, арка се зауставила на брдима Арарата. 5 Воде су и даље опадале до десетог месеца. Десетог месеца, првог дана у месецу, појавили су се планински врхови.+

6 Тако је Ноје после 40 дана отворио прозор+ који је направио на арци. 7 Затим је послао гаврана, који је одлетао и долетао све док се земља није осушила.

8 Касније је послао голубицу да би видео да ли су се воде повукле са земље. 9 Али голубица није нашла место где би слетела*, па се вратила код њега у арку јер су воде још увек покривале целу земљу.+ Он је испружио руку, узео ју је и унео у арку. 10 Онда је сачекао још седам дана, па је поново послао голубицу из арке. 11 Кад се голубица предвече вратила, видео је да у кљуну носи тек откинут маслинов лист. Тако је Ноје сазнао да су се воде повукле са земље.+ 12 Сачекао је још седам дана. Затим је поново послао голубицу, а она му се више није вратила.

13 А до првог дана првог месеца 601. године Нојевог живота+ воде на земљи су се повукле. Ноје је скинуо део крова на арци и видео да се тло суши. 14 Другог месеца, двадесет и седмог дана у месецу, земља је била потпуно сува.

15 Тада је Бог рекао Ноју: 16 „Изађи из арке са својом женом, својим синовима и женама својих синова.+ 17 Изведи са собом све врсте животиња, свако створење:+ летећа створења, стоку и све животиње које гмижу. Нека буду плодни, нека се намноже и нека их буде много на земљи.“+

18 Тада је Ноје изашао из арке са својим синовима,+ својом женом и женама својих синова. 19 Сва створења, све животиње које гмижу и сва летећа створења, све што се миче по земљи, изашло је из арке по својим врстама.+ 20 Ноје је подигао олтар+ Јехови и од свих чистих животиња и од свих чистих птица+ принео је на олтару жртве паљенице.+ 21 И Јехова је осетио угодан* мирис. Зато је Јехова рекао у свом срцу: „Никад више нећу проклети земљу+ због људи, због тога што им је срце склоно злу од младости,+ нити ћу икад више уништити сва жива бића као што сам то сада учинио.+ 22 Докле год буде земље, неће нестати ни сетве ни жетве, ни хладноће ни врућине, ни лета ни зиме, ни дана ни ноћи.“+

9 Бог је благословио Ноја и његове синове и рекао им: „Рађајте се и множите се и напуните земљу.+ 2 Нека вас се боје и нека од вас страхују сва створења на земљи, сва створења која лете по небу, све што се миче по земљи и све морске рибе. Дајем вам да владате над њима.+ 3 Све животиње које се мичу и које живе нека вам служе за храну.+ Све вам то дајем, као што сам вам дао и зелено биље.+ 4 Само не смете јести месо у ком је крв,+ јер крв представља живот*.+ 5 А ја ћу захтевати да се положи рачун за вашу крв*. Захтеваћу то од сваког живог бића. Од сваког човека који пролије крв свог ближњег захтеваћу да положи рачун.+ 6 Ко год пролије крв другог човека, његову ће крв пролити човек,+ јер је Бог створио човека по својој слици.+ 7 Рађајте се и множите се, нека вас буде много на земљи и напуните је.“+

8 Затим је Бог рекао Ноју и његовим синовима: 9 „Склапам савез с вама+ и с вашим потомством, 10 и са сваким живим бићем* које је с вама – с птицама, са стоком, са свим другим створењима која су с вама – са свим што је изашло из арке, са свим створењима на земљи.+ 11 Склапам савез с вама: Никада више нећу уништити сва створења потопом и никада више нећу потопом опустошити земљу.“+

12 Бог је још рекао: „Ово је знак савеза који склапам с вама и са свим живим бићима која су с вама, за све будуће нараштаје. 13 Стављам дугу у облаке и она ће служити као знак савеза између мене и земље. 14 Кад год над земљу навучем облаке, у њима ће се појавити дуга. 15 Тада ћу се сетити савеза између мене и вас и свих живих бића. И никада више неће доћи потоп који би уништио сва створења.+ 16 Дуга ће се појавити у облацима и ја ћу је видети и сетићу се савеза који ће вечно трајати између мене и свих живих бића на земљи.“

17 Бог је поново рекао Ноју: „То је знак савеза који склапам са свим створењима на земљи.“+

18 Нојеви синови, који су изашли из арке, били су Сим, Хам и Јафет.+ Касније се Хаму родио Ханан.+ 19 То су три Нојева сина и од њих су потекли сви људи, који су се населили по целој земљи.+

20 Ноје је почео да обрађује земљу и засадио је виноград. 21 Једном је пио вино, па се опио и лежао је го у свом шатору. 22 А Хам, Хананов отац, видео је свог оца голог и рекао је то двојици своје браће, која су била напољу. 23 Тада су Сим и Јафет узели огртач, пребацили га себи преко рамена и ушли ходајући уназад. Тако су покрили свог оца, док су лицем били окренути на другу страну, па га нису видели голог.

24 Кад се Ноје пробудио, отрезнивши се од вина, и кад је сазнао шта му је учинио најмлађи син, 25 рекао је:

„Нека је проклет Ханан.+

Нека буде најнижи роб својој браћи.“+

26 И још је рекао:

Нека Ханан и њему буде роб.“

28 После Потопа Ноје је живео још 350 година.+ 29 Тако је Ноје живео укупно 950 година, а затим је умро.

10 Ово је запис о потомству Нојевих синова: Сима,+ Хама и Јафета.

Њима су се родили синови после Потопа.+ 2 Јафетови синови су били Гомер,+ Магог,+ Мадај, Јаван, Тувал,+ Месех+ и Тирас.+

3 Гомерови синови су били Асханас,+ Рифат и Тогарма.+

4 Јаванови синови су били Елиса,+ Тарсис,+ Китим+ и Доданим.

5 Од њих потичу они који живе на острвима*, који су се населили у својим земљама, свако према свом језику и породици и по свом народу.

6 Хамови синови су били Хус, Мисраим,+ Фут+ и Ханан.+

7 Хусови синови су били Сева,+ Евила, Савата, Регма+ и Саватака.

Регмини синови су били Сава и Дедан.

8 Хусу се родио Неврод. Он је постао први моћан човек на земљи. 9 Био је моћан ловац који се противио Јехови. Зато се за некога каже: „Он је као Неврод, моћан ловац који се противио Јехови.“ 10 Он је најпре владао над* Вавелом,+ Орехом,+ Архадом и Халном, у земљи Сенар.+ 11 Из те земље је отишао у Асирију+ и сазидао Ниниву,+ Ровот, Халах 12 и Дасем, који је био између Ниниве и Халаха. То је велики град.*

13 Мисраиму су се родили Лудим,+ Анамим, Леавим, Нафтухим,+ 14 Патрусим,+ Хаслухим (од кога потичу Филистеји)+ и Кафторим*.+

15 Од Ханана су потекли Сидон,+ његов првенац, и Хет,+ 16 затим Јевусеји,+ Амореји,+ Гергесеји, 17 Јевеји,+ Арукеји, Асенеји, 18 Арвадеји,+ Самареји и Аматеји.+ После су се хананска племена расејала. 19 Тако је граница Хананаца била од Сидона до Герара,+ близу Газе,+ па све до Содома, Гоморе,+ Адме и Севојима,+ близу Даса. 20 То су Хамови синови према својим породицама и језицима, по својим земљама и народима.

21 Деца су се родила и Симу, праоцу свих Еверових потомака,+ брату Јафета, који је био најстарији*. 22 Симови синови су били Елам,+ Асур,+ Арфаксад,+ Луд и Арам.+

23 Арамови синови су били Уз, Ул, Гетер и Мас.

24 Арфаксаду се родио Сала,+ а Сали се родио Евер.

25 Еверу су се родила два сина. Један се звао Фалек*,+ јер се у његово време земља* поделила. Његов брат се звао Јектан.+

26 Јектану су се родили Алмодад, Салеф, Асармот, Јерах,+ 27 Адорам, Узал, Дикла, 28 Евал, Авимаил, Сава, 29 Офир,+ Евила и Јовав. Све су то били Јектанови синови.

30 Подручје на ком су живели протезало се од Мисе па све до Сафира, планинског краја на Истоку.

31 То су Симови синови према својим породицама и језицима, по својим земљама и народима.+

32 То су породице Нојевих синова према свом породичном пореклу и по својим народима. Од њих су се после Потопа раширили народи по земљи.+

11 Сви људи на земљи* су имали један језик и исте речи. 2 Док су људи ишли према истоку, наишли су на једну равницу у земљи Сенар+ и населили су се у њој. 3 Тада су рекли једни другима: „Хајде да правимо цигле и да их печемо.“ Цигле су им служиле уместо камена, а земљана смола* им је служила као малтер. 4 Затим су рекли: „Сазидајмо себи град и кулу којој ће врх допирати до неба, да бисмо себи стекли славно име и да се не бисмо расејали по целој земљи.“+

5 Јехова је обратио пажњу на* град и кулу коју су људи зидали. 6 Затим је Јехова рекао: „Они су један народ и сви говоре истим језиком,+ и ево шта су почели да раде. Шта год да замисле, ништа их неће спречити да то и учине. 7 Хајде да сиђемо+ и да им направимо пометњу у језику, да не разумеју један другог.“ 8 Тако их је Јехова оданде расејао по целој земљи,+ па су на крају престали да зидају град. 9 Зато је тај град назван Вавел*,+ јер је тамо Јехова направио пометњу у језику којим се говорило на целој земљи. Јехова их је оданде расејао по целој земљи.

10 Ово је запис о Симовом+ потомству.

Две године после Потопа, кад је Сим имао 100 година, родио му се Арфаксад.+ 11 Након што му се родио Арфаксад, Сим је живео још 500 година. За то време родило му се још синова и ћерки.+

12 Кад је Арфаксад имао 35 година, родио му се Сала.+ 13 Након што му се родио Сала, Арфаксад је живео још 403 године. За то време родило му се још синова и ћерки.

14 Кад је Сала имао 30 година, родио му се Евер.+ 15 Након што му се родио Евер, Сала је живео још 403 године. За то време родило му се још синова и ћерки.

16 Кад је Евер имао 34 године, родио му се Фалек.+ 17 Након што му се родио Фалек, Евер је живео још 430 година. За то време родило му се још синова и ћерки.

18 Кад је Фалек имао 30 година, родио му се Рагав.+ 19 Након што му се родио Рагав, Фалек је живео још 209 година. За то време родило му се још синова и ћерки.

20 Кад је Рагав имао 32 године, родио му се Серух. 21 Након што му се родио Серух, Рагав је живео још 207 година. За то време родило му се још синова и ћерки.

22 Кад је Серух имао 30 година, родио му се Нахор. 23 Након што му се родио Нахор, Серух је живео још 200 година. За то време родило му се још синова и ћерки.

24 Кад је Нахор имао 29 година, родио му се Тара.+ 25 Након што му се родио Тара, Нахор је живео још 119 година. За то време родило му се још синова и ћерки.

26 Након што је Тара навршио 70 година, родили су му се Аврам,+ Нахор+ и Харан.

27 Ово су догађаји из Тариног живота.

Тари су се родили Аврам, Нахор и Харан, а Харану се родио Лот.+ 28 Харан је умро док је његов отац Тара још био жив. Умро је у земљи у којој се родио, у халдејском+ граду Уру.+ 29 Аврам и Нахор су се оженили. Аврамова жена звала се Сараја,+ а Нахорова жена звала се Мелха+ и била је Харанова ћерка. Харан је био отац Мелхе и Јесхе. 30 Сараја је била нероткиња,+ није имала деце.

31 После тога, Тара се из халдејског града Ура запутио у хананску земљу+ и са собом је повео свог сина Аврама, свог унука Лота,+ Харановог сина, и своју снаху Сарају, жену свог сина Аврама. После неког времена стигли су у Харан+ и тамо су се настанили. 32 Тара је живео укупно 205 година. Затим је умро у Харану.

12 Јехова је рекао Авраму: „Иди из своје земље, остави своје рођаке и дом свог оца и пођи у земљу коју ћу ти показати.+ 2 Од тебе ћу створити велик народ, благословићу те, прославићу твоје име и други ће због тебе бити благословљени.+ 3 Благословићу оне који тебе благосиљају, а проклећу оне који на тебе призивају зло,+ и преко тебе ће се благословити сви народи на земљи.“+

4 Тада је Аврам пошао као што му је Јехова рекао, а и Лот је кренуо с њим. Аврам је имао 75 година кад је отишао из Харана.+ 5 Повео је своју жену Сарају+ и Лота, сина свог брата,+ и узео сва добра+ и слуге* које су стекли у Харану, па су кренули у хананску земљу.+ Кад су стигли у хананску земљу, 6 Аврам је идући кроз њу дошао све до места Сихема,+ близу великог Мореховог дрвећа.+ Тада су у тој земљи живели Хананци. 7 Јехова се појавио Авраму и рекао му: „Ову земљу+ даћу твом потомству*.“+ И Аврам је подигао олтар Јехови на месту на ком му се он појавио. 8 Затим је оданде отишао у брда источно од Ветиља+ и тамо је разапео свој шатор. Ветиљ му је био на западу, а Гај+ на истоку. Ту је подигао олтар Јехови+ и почео да призива Јеховино име.+ 9 Аврам је затим кренуо према Негеву.+ Путем се заустављао и подизао логор на различитим местима.

10 У земљи је завладала глад и Аврам је пошао у Египат да тамо живи неко време*,+ јер је глад била страховита.+ 11 Кад је био близу Египта, рекао је својој жени Сараји: „Молим те, послушај ме. Ти си врло лепа жена.+ 12 Кад те Египћани виде, сигурно ће рећи: ’То му је жена‘, па ће мене убити, а тебе узети за себе*. 13 Молим те, реци да си ми сестра, да због тебе буду добри према мени и поштеде ми живот*.“+

14 Чим је Аврам ушао у Египат, Египћани су видели да му је жена врло лепа. 15 Видели су је и фараонови кнезови па су почели да је хвале пред фараоном и на крају су је одвели у његов двор. 16 Због ње је фараон био добар према Авраму и дао му оваца, говеда, магараца и магарица, камила, као и слугу и слушкиња.+ 17 Тада је Јехова због Аврамове жене Сараје+ ударио фараона и његов дом тешким болестима. 18 Зато је фараон позвао Аврама и рекао му: „Шта си ми то учинио? Зашто ми ниси рекао да ти је она жена? 19 Зашто си рекао: ’Она ми је сестра‘,+ па сам намеравао да је узмем за жену? Ево ти твоје жене. Узми је и иди!“ 20 Фараон је заповедио својим људима да изведу Аврама из земље. Тако су га они извели с његовом женом и свим што је имао.+

13 Аврам је затим узео све што је имао па је са својом женом и Лотом пошао из Египта према Негеву.+ 2 Аврам је имао много стоке, сребра и злата.+ 3 На путу од Негева до Ветиља подизао је логор на различитим местима, док није дошао до места на ком му је раније био шатор, између Ветиља и Гаја,+ 4 где је био подигао олтар. Тамо је Аврам призвао Јеховино име.

5 Лот, који је путовао с Аврамом, такође је имао оваца, говеда и шатора. 6 Али земља није била довољно велика да би живели на истом месту, јер су имали толико добара да нису могли остати заједно. 7 Зато је избила свађа између Аврамових и Лотових пастира. (Тада су у тој земљи живели Хананци и Ферезеји.)+ 8 Аврам је рекао Лоту:+ „Молим те, немојмо да се свађамо ти и ја, ни твоји пастири и моји пастири, јер смо браћа. 9 Цела земља ти је на располагању. Молим те, одвој се од мене. Ако ћеш ти лево, ја ћу десно, а ако ћеш ти десно, ја ћу лево.“ 10 Лот је погледао унаоколо и видео да цела јорданска равница*+ све до Сигора+ обилује водом и да је као Јеховин врт,+ као египатска земља. (Било је то пре него што је Јехова уништио Содом и Гомору.) 11 Лот је изабрао целу јорданску равницу и преселио се на исток. Тако су се одвојили један од другог. 12 Аврам је живео у хананској земљи, а Лот је живео близу градова у јорданској равници.+ На крају је разапео шаторе у близини Содома. 13 Људи из Содома су били зли и много су грешили Јехови.+

14 Кад се Лот одвојио од Аврама, Јехова је рекао Авраму: „Молим те, погледај унаоколо на север и југ, на исток и запад, 15 јер ћу сву ову земљу дати теби и твом потомству и она ће заувек припадати вама.+ 16 И учинићу да твог потомства буде као праха на земљи, и ако неко буде могао да изброји прах на земљи, моћи ће да изброји и твоје потомство.+ 17 Обиђи ову земљу уздуж и попреко, јер ћу је теби дати.“ 18 Тако је Аврам премештао своје шаторе од места до места*. Касније је дошао до великог дрвећа у Мамрији,+ која је код Хеврона,+ и тамо се населио. Ту је подигао олтар Јехови.+

14 У то време је Амарфал био краљ Сенара,+ Ариох краљ Еласара, Ходологомор+ краљ Елама+ и Таргал краљ Гојима. 2 Они су заратили с Валом, краљем Содома,+ Варсом, краљем Гоморе,+ Сенаром, краљем Адме, Симовором, краљем Севојима,+ и с краљем Веле, то јест Сигора. 3 Тих пет краљева се удружило и дошло са својом војском у долину Сидим,+ где је сада Слано море*.+

4 Они су 12 година служили Ходологомору, али су се тринаесте године побунили. 5 Четрнаесте године Ходологомор и краљеви који су били с њим дошли су и поразили Рефаиме у Астарот-Карнаиму, Зузеје у Хаму, Емеје+ у Саве-Киријатајиму, 6 и Хореје+ на њиховој гори Сир,+ све до Ел-Фарана, поред пустиње. 7 Затим су кренули назад и дошли у Ен-Миспат, то јест Кадис,+ и покорили сву земљу Амаличана,+ као и Амореје+ који су живели у Асасон-Тамару.+

8 Тада је краљ Содома кренуо у битку, а с њим и краљ Гоморе, краљ Адме, краљ Севојима и краљ Веле, то јест Сигора. У долини Сидим сврстали су се у бојне редове 9 против Ходологомора, краља Елама, Таргала, краља Гојима, Амарфала, краља Сенара, и Ариоха, краља Еласара+ – четири краља против пет краљева. 10 Долина Сидим је била пуна јама са земљаном смолом*. Кад су краљеви Содома и Гоморе почели да беже са својим људима, неки од њих су упали у јаме, а остали су побегли у брда. 11 Тада су победници* узели сва добра из Содома и Гоморе и све њихове залихе хране, па су отишли.+ 12 Пошто је Лот, син Аврамовог брата, живео у Содому,+ заробили су и њега, узели сву његову имовину и отишли својим путем.

13 Један човек који је успео да побегне дошао је код Аврама Јеврејина и јавио му шта се десило. Аврам је тада живео* код великог дрвећа које је припадало Мамрији Амореју,+ брату Ескола и Анира.+ Они су били његови савезници. 14 Када је Аврам чуо да му је братанац*+ заробљен, окупио је своје људе увежбане за борбу, 318 слугу рођених у његовом дому, и пошао је у потеру до Дана.+ 15 Он и његове слуге су се током ноћи поделили, напали их и поразили. Гонили су их до Ховала, који је северно од Дамаска. 16 Тако је он вратио сва отета добра, вратио је свог братанца Лота и његову имовину, заједно са женама и осталим заробљеницима.

17 Кад се Аврам враћао, након што је поразио Ходологомора и краљеве који су били с њим, у сусрет му је изашао краљ Содома у долини Саве, то јест у Краљевој долини.+ 18 Мелхиседек,+ краљ Салима,+ изнео је хлеб и вино. Он је био свештеник Свевишњег Бога.+

19 Благословио је Аврама, говорећи:

Тада му је Аврам дао десетину од свега.+

21 Након тога је краљ Содома рекао Авраму: „Мени дај људе, а добра задржи за себе.“ 22 Али Аврам је одговорио краљу Содома: „Подигнуте руке заклињем се пред Јеховом, Свевишњим Богом, Творцем неба и земље, 23 да нећу узети ништа од онога што је твоје, ни кончић ни каиш са сандала, да не кажеш: ’Ја сам обогатио Аврама.‘ 24 Нећу узети ништа, осим онога што су моји људи већ појели. А људи који су ишли са мном – Анир, Ескол и Мамрија+ – они нека узму свој део.“

15 После тога, Јехова је у једној визији рекао Авраму: „Не бој се,+ Авраме. Ја ћу те штитити.*+ Твоја награда ће бити врло велика.“+ 2 Аврам је одговорио: „Свевишњи Господе Јехова, шта ћеш ми дати кад немам деце и кад ће све што имам припасти човеку из Дамаска, Елијезеру?“+ 3 Аврам је још рекао: „Ниси ми дао потомство,+ па ће мој наследник бити један од мојих слугу*.“ 4 Али Јехова му је рекао: „Неће тај човек бити твој наследник, него ће те твој син наследити.“+

5 Тада га је извео напоље и рекао: „Молим те, погледај небо и преброј звезде, ако их можеш пребројати.“ Затим је рекао: „Толико ће бити твог потомства.“+ 6 Аврам је веровао Јехови+ и он га је због тога сматрао праведним*.+ 7 Још му је рекао: „Ја сам Јехова, који те је извео из халдејског града Ура да би ти дао ову земљу у посед.“+ 8 Аврам је на то рекао: „Свевишњи Господе Јехова, по чему ћу знати да ће припасти мени?“ 9 Он му је одговорио: „Принеси ми јуницу од три године, козу од три године, овна од три године, грлицу и младог голуба.“ 10 Аврам је узео те животиње, исекао их напола и све половине ставио једну наспрам друге, а птице није расекао. 11 Птице грабљивице почеле су да слећу на заклане животиње, а Аврам их је растеривао.

12 Кад је сунце залазило, Аврам је утонуо у дубок сан и окружила га је страшна и велика тама. 13 Тада је Бог рекао Авраму: „Знај да ће твоји потомци бити дошљаци у туђој земљи и биће робови народу те земље, који ће их угњетавати 400 година.+ 14 Али ја ћу судити народу ком ће они служити,+ а затим ће изаћи с великим богатством.+ 15 А ти ћеш у миру умрети* и бићеш сахрањен у дубокој старости.+ 16 Твоји потомци ће се у четвртом нараштају вратити овамо,+ јер преступи Амореја још нису превршили меру.“+

17 Кад је сунце зашло и пала густа тама, појавила се пећ која се димила, а између исечених делова прошла је запаљена бакља. 18 Тог дана Јехова је склопио савез с Аврамом,+ рекавши: „Твом потомству даћу ову земљу,+ од реке Египат па до велике реке, реке Еуфрат:+ 19 земљу Кенеја,+ Кенезеја, Кедмонеја, 20 Хетеја,+ Ферезеја,+ Рефаима,+ 21 Амореја, Хананаца, Гергесеја и Јевусеја.“+

16 Аврамова жена Сараја била је нероткиња.+ Она је имала слушкињу Египћанку која се звала Агара.+ 2 Сараја је рекла Авраму: „Молим те, послушај ме. Јехова ме је учинио нероткињом. Зато те молим, спавај с мојом слушкињом. Можда ћу преко ње добити децу.“+ И Аврам је послушао Сарају. 3 Десет година након што се Аврам населио у хананској земљи, његова жена Сараја дала му је за жену Агару, своју слушкињу Египћанку. 4 Тако је он спавао са Агаром и она је затруднела. Кад је схватила да је трудна, почела је да презире своју господарицу.

5 Тада је Сараја рекла Авраму: „Ти си крив за увреде које трпим. Дала сам ти своју слушкињу у наручје*, али кад је видела да је трудна, почела је да ме презире. Нека Јехова пресуди ко је од нас двоје у праву.“ 6 Аврам је одговорио Сараји: „Ево, твоја слушкиња је у твојим рукама. Поступи с њом како мислиш да је најбоље.“ Тада је Сараја почела да понижава Агару, тако да је она побегла од ње.

7 Али Јеховин анђео је касније нашао Агару код једног извора у пустињи, код извора на путу за Сур.+ 8 Упитао ју је: „Агаро, Сарајина слушкињо, одакле си дошла и куда идеш?“ Она је одговорила: „Бежим од своје господарице Сараје.“ 9 Јеховин анђео јој је рекао: „Врати се својој господарици и покори јој се.“ 10 Затим је Јеховин анђео рекао: „Умножићу твоје потомство толико да неће моћи да се изброји.“+ 11 Јеховин анђео је још рекао: „Ево, трудна си и родићеш сина и даћеш му име Исмаило*, јер је Јехова чуо твоје вапаје у невољи. 12 Твој син ће бити као дивљи магарац*. На свакога ће дизати руку и свако ће дизати руку на њега. Живеће у близини све своје браће.*“

13 Тада се она помолила Јехови*, који јој је говорио, и рекла је: „Ти си Бог који све види“,+ јер је помислила: „Да ли сам овде заиста видела онога који мене види?“ 14 Зато је онај извор назван Вир-Лаи-Рои*. (Он је између Кадиса и Вереда.) 15 Тако је Агара родила Авраму сина и Аврам је сину кога му је родила Агара дао име Исмаило.+ 16 Аврам је имао 86 година кад му је Агара родила Исмаила.

17 Кад је Аврам имао 99 година, Јехова му се појавио и рекао му: „Ја сам Свемоћни Бог. Живи по мојој вољи и буди беспрекоран у свему*. 2 Ја ћу склопити савез с тобом+ и веома ћу умножити твоје потомство.“+

3 Тада се Аврам поклонио лицем до земље, а Бог му је још рекао: 4 „Ево, склопио сам савез с тобом+ и ти ћеш постати отац многих народа.+ 5 Више се нећеш звати Аврам*, него Аврахам*, јер ћу те учинити оцем многих народа. 6 Даћу ти веома много потомака, па ће од тебе настати народи и краљеви ће потећи од тебе.+

7 „Држаћу се свог савеза с тобом+ и твојим потомством у будућим нараштајима као савеза који ће трајати довека, да теби и твом потомству будем Бог. 8 Теби и твом потомству даћу у трајан посед земљу у којој живиш као дошљак,+ целу хананску земљу, и бићу Бог твом потомству.“+

9 Бог је још рекао Аврахаму: „Ти се држи мог савеза, ти и твоје потомство из нараштаја у нараштај. 10 Ово је савез између мене и вас, савез ког ћете се ти и твоје потомство држати: Свако мушко међу вама нека буде обрезано.+ 11 Обрезиваћете се* и то ће служити као знак савеза између мене и вас.+ 12 Из нараштаја у нараштај, нека се свако мушко дете међу вама обреже кад му буде осам дана.+ Нека буде обрезан свако ко је рођен у твом дому и свако ко није твој потомак, него је купљен за новац од неког туђинца. 13 Свако ко се роди у твом дому и свако ко буде купљен твојим новцем нека се обреже.+ Тај знак на вашем телу биће доказ да сам с вама склопио трајан савез. 14 Ако се неко мушко не обреже, треба га* погубити и тако уклонити из његовог народа због кршења мог савеза.“

15 Бог је још рекао Аврахаму: „Своју жену Сарају+ више не зови Сараја*, јер ће јој име бити Сара*. 16 Ја ћу је благословити и она ће ти родити сина.+ Благословићу је и од ње ће настати народи, и краљеви* ће потећи од ње.“ 17 Тада се Аврахам поклонио лицем до земље, насмејао се и рекао у свом срцу:+ „Хоће ли се човеку од 100 година родити дете и хоће ли Сара, жена од 90 година, родити?“+

18 Аврахам је рекао правом Богу: „Нека је Исмаило жив пред тобом!“+ 19 Бог му је на то рекао: „Твоја жена Сара заиста ће ти родити сина и даћеш му име Исак*.+ С њим ћу склопити савез, који ће за њега и његово потомство трајати довека.+ 20 А и за Исмаила сам те услишио. Ево, благословићу га, даћу му много деце и веома ћу умножити његово потомство. Њему ће се родити 12 поглавара и учинићу да од њега настане велик народ.+ 21 Али свој савез склопићу са Исаком,+ кога ће ти Сара родити догодине у ово време.“+

22 Кад је Бог завршио разговор са Аврахамом, отишао је од њега. 23 Аврахам је тог истог дана обрезао свог сина Исмаила, све мушкарце рођене у његовом дому и све који су купљени његовим новцем – свако мушко из свог дома – обрезао их је као што му је Бог рекао.+ 24 Аврахам је имао 99 година кад је био обрезан.+ 25 Његов син Исмаило имао је 13 година кад је био обрезан.+ 26 Тако су тог истог дана били обрезани Аврахам и његов син Исмаило. 27 Сви мушкарци из његовог дома, сви који су се родили у његовој кући и сви који су купљени за новац од туђинаца, били су обрезани с њим.

18 После се Јехова+ појавио Аврахаму код великог дрвећа у Мамрији,+ док је он током највеће врућине седео на улазу у шатор. 2 Кад је подигао поглед, видео је три човека како стоје недалеко од њега.+ Чим их је угледао, потрчао им је у сусрет са улаза у шатор и поклонио се до земље. 3 Затим је рекао: „Молим те, Јехова, ако сам стекао твоју наклоност, немој проћи поред свог слуге. 4 Дозволите да се донесе мало воде да вам се оперу ноге+ и одморите се под овим дрветом. 5 Донећу вам мало хлеба да се окрепите*, јер сте зато и свратили код вашег слуге, па онда пођите даље.“ Они су на то рекли: „Добро. Уради како си рекао.“

6 Аврахам је пожурио у шатор код Саре и рекао јој: „Брзо, узми три мере* финог брашна, замеси тесто и испеци хлеб.“ 7 Затим је отрчао до говеда̂, изабрао младог и доброг јунца и дао га слуги, који га је брзо припремио. 8 Онда је узео маслац, млеко и јунца ког је припремио и то је ставио пред њих. Док су јели, он је стајао поред њих под дрветом.+

9 Тада су га упитали: „Где је твоја жена Сара?“+ А он је одговорио: „У шатору је.“ 10 Онда је један од њих рекао: „Догодине у ово доба опет ћу доћи код тебе и твоја жена Сара имаће сина.“+ А Сара је то слушала на улазу у шатор, иза његових леђа. 11 Аврахам и Сара су били стари, у позним годинама.+ Сара се више није могла надати деци.*+ 12 Зато се насмејала у себи и рекла: „Зар ћу сада кад сам остарила и кад је мој господар стар осетити ту радост?“+ 13 Тада је Јехова рекао Аврахаму: „Зашто се Сара насмејала и рекла: ’Зар ћу заиста родити дете сада кад сам остарила?‘ 14 Зар је Јехови ишта немогуће?+ Доћи ћу опет код тебе догодине у ово доба и Сара ће имати сина.“ 15 Али Сара је рекла: „Нисам се смејала!“, јер се уплашила. А он јој је рекао: „Јеси, смејала си се.“

16 Кад су ти људи устали и кренули даље, Аврахам је пошао с њима да их испрати. Тако су дошли до места с ког су видели Содом.+ 17 Тада је Јехова рекао: „Зар да од Аврахама кријем шта ћу учинити?+ 18 Од Аврахама ће настати велик и моћан народ и преко њега ће бити благословљени сви народи на земљи.+ 19 Јер сам га ја, Јехова, изабрао* зато да би он заповедио својим синовима и својим потомцима да се држе мог пута чинећи оно што је праведно и исправно.+ Тада ћу ја, Јехова, испунити оно што сам обећао Аврахаму.“

20 Јехова је затим рекао: „Велике су притужбе на Содом и на Гомору+ и њихов грех је веома тежак.+ 21 Отићи ћу доле да видим да ли су притужбе које чујем против њих истините. Ако није тако, знаћу.“+

22 Ти људи* су кренули оданде према Содому, а Јехова+ је остао са Аврахамом. 23 Тада му је Аврахам пришао и рекао: „Хоћеш ли заиста погубити праведника заједно са злим?+ 24 Можда у граду има 50 праведника. Зар ћеш заиста уништити то место? Зар га нећеш поштедети због тих 50 праведника који су у њему? 25 Ти никада не би тако поступио и погубио праведника заједно са злим, па да праведном буде исто као и злом!+ Ти то никада не би учинио!+ Зар Судија целе земље неће чинити оно што је право?“+ 26 Тада је Јехова рекао: „Ако у Содому нађем 50 праведника, због њих ћу поштедети цело место.“ 27 Али Аврахам је на то рекао: „Молим те, саслушај ме. Иако сам прах и пепео, усуђујем се да говорим Јехови. 28 Можда је број праведника за пет мањи од 50 – хоћеш ли због тих пет уништити читав град?“ А Бог је одговорио: „Нећу га уништити ако тамо нађем њих 45.“+

29 Аврахам је опет рекао: „Можда се тамо нађе њих 40.“ А он је одговорио: „Нећу то учинити због тих 40.“ 30 Али Аврахам је наставио: „Молим те, Јехова, допусти ми да још нешто кажем, немој се разгневити због тога.+ Можда се тамо нађе 30 праведника.“ А Бог је на то рекао: „Нећу то учинити ако тамо нађем њих 30.“ 31 Аврахам је опет рекао: „Молим те, саслушај ме. Усуђујем се да говорим Јехови још једном. Можда се тамо нађе 20 праведника.“ А Бог је одговорио: „Нећу га уништити због тих 20.“ 32 На крају је Аврахам рекао: „Молим те, Јехова, допусти ми да проговорим само још једном, немој се разгневити због тога. Можда се тамо нађе десет праведника.“ А Бог је одговорио: „Нећу га уништити због тих десет.“ 33 Кад је завршио разговор са Аврахамом, Јехова је отишао,+ а Аврахам се вратио у свој шатор.

19 Увече су два анђела стигла у Содом, а Лот је седео код градских врата. Кад их је Лот угледао, устао је, пошао им у сусрет и поклонио се лицем до земље.+ 2 Онда је рекао: „Молим вас, господари моји, свратите у кућу свог слуге да вам се оперу ноге и да преноћите. Ујутру можете поранити и наставити свој пут.“ А они су рекли: „Не, преноћићемо на тргу.“ 3 Али он их је упорно молио, тако да су отишли с њим у његову кућу. Онда им је приредио гозбу и испекао бесквасне хлебове па су јели.

4 Пре него што су они отишли на спавање, мноштво људи из Содома – цео народ, од дечака до старца – опколило је кућу. 5 Дозивали су Лота и говорили му: „Где су људи који су вечерас дошли код тебе? Изведи их да имамо односе с њима.“+

6 Тада је Лот изашао пред њих и затворио врата за собом. 7 Рекао им је: „Молим вас, браћо моја, не чините зло. 8 Молим вас, саслушајте ме. Имам две ћерке, које још нису спавале с мушкарцем. Ево, њих ћу вам извести па чините с њима шта хоћете. Али немојте дирати ове људе, јер су се склонили под мој кров*.“+ 9 Они су на то рекли: „Макни нам се с пута!“ Затим су рекли: „Овај странац је дошао да живи код нас и још се усуђује да нам изиграва судију! Сада ћемо теби учинити горе него њима.“ Тако су насрнули на Лота и почели да разваљују врата. 10 Тада су она два човека увукла Лота у кућу и затворила врата. 11 Потом су ослепили људе који су били пред улазом у кућу, од најмањег до највећег, тако да су се узалуд мучили да нађу врата.

12 Тада су она два човека рекла Лоту: „Имаш ли овде још некога? Изведи из овог места своје зетове, синове, ћерке и све своје који су у граду! 13 Уништићемо ово место, јер се против људи у њему подигла велика вика пред Јеховом,+ тако да нас је Јехова послао да уништимо овај град.“ 14 Зато је Лот отишао код својих зетова, који су намеравали да се ожене његовим ћеркама, и рекао им: „Хајде, идите из овог места, јер ће Јехова уништити овај град!“ Али његовим зетовима је изгледало као да се он шали.+

15 Кад је сванула зора, анђели су почели да пожурују Лота: „Брзо! Изведи одавде своју жену и своје две ћерке, да не погинете због кривице овог града!“+ 16 Пошто је он оклевао, ти људи су узели за руку њега, његову жену и његове две ћерке, јер се Јехова смиловао на њега,+ па су их извели из града.+ 17 Чим су их извели из града, један од њих је рекао: „Бежи да спасеш свој живот*! Не осврћи се+ и не заустављај се нигде у јорданској равници*!+ Бежи у она брда да не погинеш!“

18 Тада им је Лот рекао: „Јехова, молим те, не шаљи ме тамо! 19 Твој слуга је стекао твоју наклоност и ти показујеш велику милост* тиме што ми чуваш живот*.+ Али ја ипак не могу да побегнем у она брда, јер се плашим да ће ме стићи зло и да ћу погинути.+ 20 Ено, у близини је мали град у који могу да побегнем. Молим те, могу ли тамо да се склоним? То је баш мало место. Тако ћу остати жив.*“ 21 Тада му је он рекао: „Добро, услишићу твоју молбу+ и нећу уништити град о ком говориш.+ 22 Пожури! Бежи у тај град, јер не могу ништа да учиним док не стигнеш тамо!“+ Зато је тај град назван Сигор*.+

23 Сунце је већ изашло кад је Лот стигао у Сигор. 24 Тада је Јехова пустио на Содом и Гомору кишу од сумпора и ватре. И с неба је запљуштала киша коју је послао Јехова.+ 25 Тако је уништио те градове, целу јорданску равницу, све становнике тих градова и све растиње на том подручју.+ 26 Али Лотова жена, која је ишла за њим, осврнула се и постала стуб соли.+

27 Аврахам је устао рано ујутру и отишао на место где је стајао пред Јеховом.+ 28 Погледао је доле према Содому и Гомори и према јорданској равници, и видео како се густи дим диже са земље као густи дим из пећи у којој се пеку цигле.+ 29 Бог је уништио градове у јорданској равници, где је Лот живео, али није заборавио оно што је рекао Аврахаму – извео је Лота одатле пре него што је уништио те градове.+

30 Касније је Лот са своје две ћерке отишао из Сигора и настанио се у брдима,+ јер се плашио да остане у Сигору.+ Тако су он и његове две ћерке живели у једној пећини. 31 Старија је рекла млађој: „Наш отац је стар, а у овој земљи нема мушкарца за ког бисмо се удале, као што је то свуда обичај. 32 Хајде да дамо нашем оцу да пије вино, па да спавамо с њим и тако сачувамо потомство свог оца.“

33 Тако су те вечери опиле свог оца вином. Онда је старија спавала са својим оцем, а он није знао ни кад је легла ни кад је устала. 34 Сутрадан је старија рекла млађој: „Синоћ сам ја спавала с нашим оцем. Хајде да му и вечерас дамо да пије вино, па онда ти спавај с њим, да сачувамо потомство свог оца.“ 35 Тако су и те вечери опиле свог оца вином. Онда је млађа спавала с њим, а он није знао ни кад је легла ни кад је устала. 36 Тако су обе Лотове ћерке затруднеле са својим оцем. 37 Старија је родила сина и дала му име Моав.+ Од њега потичу Моавци.+ 38 И млађа је родила сина и дала му име Вен-Амије. Од њега потичу Амонци.+

20 Аврахам је оданде+ отишао у земљу Негев и населио се између Кадиса+ и Сура.+ Док је био* у Герару,+ 2 Аврахам је за своју жену Сару говорио: „Она ми је сестра.“+ Тада је Авимелех*, краљ Герара, послао своје слуге по Сару и они су је довели код њега.+ 3 Током ноћи Бог се јавио Авимелеху у сну и рекао му: „Умрећеш због жене коју си узео,+ јер је она удата и припада другом човеку.“+ 4 Али Авимелех није имао односе с њом, па је рекао: „Јехова, зар ћеш погубити недужан* народ? 5 Зар ми он није рекао: ’Сестра ми је‘, и зар она није рекла: ’Брат ми је‘? Учинио сам то чистог срца и невиних руку.“ 6 Тада му је прави Бог рекао у сну: „Знам да си то учинио чистог срца. Зато сам те и задржавао да ми не згрешиш и нисам ти допустио да је дотакнеш. 7 Сада врати жену том човеку, јер је он пророк.+ Он ће се усрдно молити за тебе,+ па ћеш остати жив. Али ако је не будеш вратио, знај да ћете сигурно умрети, ти и сви твоји.“

8 Авимелех је устао рано ујутру, позвао све своје слуге и све то им испричао. Они су се веома уплашили. 9 Тада је Авимелех позвао Аврахама и рекао му: „Шта си нам то учинио? Шта сам ти ја згрешио, па си на мене и на моје краљевство навукао тако велики грех? Нанео си ми неправду.“ 10 Још га је упитао: „Зашто си то урадио?“+ 11 Аврахам је одговорио: „Помислио сам: ’У овом месту се сигурно не боје Бога, па ће ме убити због моје жене.‘+ 12 Осим тога, она ми је заиста сестра, ћерка мог оца, али не и ћерка моје мајке, па сам се оженио њоме.+ 13 Кад ме је Бог извео из дома мог оца,+ рекао сам јој: ’Покажи ми верну љубав тако што ћеш где год да дођемо рећи за мене: „Брат ми је.“ ‘ “+

14 После тога Авимелех је узео оваца и говеда, слугу и слушкиња и дао их Аврахаму и вратио му његову жену Сару. 15 Авимелех је затим рекао: „Ево, моја земља ти је на располагању. Настани се где хоћеш.“ 16 А Сари је рекао: „Ево, дајем твом брату 1 000 сребрника.+ То је пред свима који су с тобом и пред свима другима доказ да си недужна и да ниси била осрамоћена.“ 17 Аврахам се усрдно помолио правом Богу, који је излечио Авимелеха, његову жену и његове робиње, тако да су оне могле да рађају децу. 18 Наиме, Јехова је због Аврахамове жене Саре учинио неплодним све жене* у Авимелеховом дому.+

21 Јехова је обратио пажњу на Сару, као што је и рекао, и Јехова је учинио за Сару оно што је обећао.+ 2 Сара је затруднела+ и родила сина Аврахаму у његовој старости, баш у време које му је Бог обећао.+ 3 Аврахам је свом сину, кога му је родила Сара, дао име Исак.+ 4 Кад је његов син Исак имао осам дана, Аврахам га је обрезао, као што му је Бог заповедио.+ 5 Аврахам је имао 100 година кад му се родио Исак. 6 Тада је Сара рекла: „Бог ми је дао да се смејем и свако ко чује за ово смејаће се са мном*.“ 7 Још је рекла: „Ко би помислио да ће Сара дојити децу Аврахаму? А ипак сам му родила сина у његовој старости.“

8 Дете је порасло и мајка је престала да га доји. Аврахам је приредио велику гозбу оног дана кад је Сара престала да доји Исака. 9 А Сара је видела да се син Египћанке Агаре,+ кога је она родила Аврахаму, руга Исаку.+ 10 Зато је рекла Аврахаму: „Отерај ову робињу и њеног сина, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином Исаком!“+ 11 Али Аврахаму се није нимало допало то што је рекла о његовом сину.+ 12 Тада је Бог рекао Аврахаму: „Немој да ти буде криво због онога што ти Сара говори о твом сину и о твојој робињи. Послушај је*, јер ће потомство које ти је обећано доћи преко Исака.+ 13 А и од сина робиње+ начинићу народ,+ јер је и он твој потомак.“

14 Аврахам је устао рано ујутру, узео хлеб и мех воде и дао Агари. То јој је ставио на раме, па је испратио њу и сина.+ Она је отишла и лутала по пустињи Вирсавеји.+ 15 Кад је на крају нестало воде у меху, оставила је сина под једним грмом. 16 Затим се удаљила колико се може стрелом добацити и села, говорећи: „Не могу да гледам како ми син умире.“ Док је тако подаље седела, заплакала је из свег гласа.

17 Тада је Бог чуо плач Агариног сина,+ па се Божји анђео с неба обратио Агари и рекао јој:+ „Зашто плачеш, Агаро? Не бој се, јер је Бог чуо плач твог сина. 18 Устани, помози сину да се подигне и чврсто га држи, јер ћу од њега начинити велик народ.“+ 19 Тада јој је Бог отворио очи и она је угледала бунар у којем је било воде, па је отишла, напунила мех и дала сину да пије. 20 Бог је штитио Агариног сина+ док је растао. Младић је живео у пустињи и с временом је постао стрелац. 21 Настанио се у пустињи Фаран,+ а мајка му је довела жену из Египта.

22 У то време је Авимелех дошао код Аврахама с Фиколом, заповедником своје војске, и рекао му: „Видимо да је Бог с тобом у свему што радиш.+ 23 Зато ми се сада овде закуни Богом да нећеш преварити ни мене, ни моје синове, ни моје потомке, него да ћеш мени и земљи у којој си странац показивати верност и љубав*, као што сам ја чинио теби.“+ 24 Аврахам му је одговорио: „Заклињем се.“

25 Међутим, Аврахам је приговорио Авимелеху због бунара који су Авимелехове слуге преотеле.+ 26 Авимелех му је рекао: „Не знам ко је то урадио. Ти ми о томе ниси ништа рекао и ја за то тек данас чујем.“ 27 Тада је Аврахам узео оваца и говеда и дао их Авимелеху, па су њих двојица склопила савез. 28 Кад је Аврахам одвојио седам јагањаца* из стада, 29 Авимелех га је упитао: „Зашто си издвојио ових седам јагањаца?“ 30 А он му је одговорио: „Прими ових седам јагањаца из моје руке као сведочанство да сам ја ископао овај бунар.“ 31 Зато је он то место назвао Вирсавеја*,+ јер су тамо обојица дала заклетву један другом. 32 Тако су они склопили савез+ у Вирсавеји. Затим су се Авимелех и Фикол, заповедник његове војске, вратили у филистејску земљу.+ 33 Тада је Аврахам засадио стабло тамариска у Вирсавеји и тамо се помолио Јехови*,+ вечном Богу.+ 34 Аврахам је дуго остао* у филистејској земљи.+

22 После тога прави Бог је решио да искуша Аврахама.+ Рекао му је: „Аврахаме!“ А он је одговорио: „Ево ме!“ 2 Тада му је Бог рекао: „Молим те, поведи са собом свог сина, свог јединца Исака,+ кога толико волиш,+ иди у земљу Морију+ и тамо га принеси као жртву паљеницу на брду које ћу ти показати.“

3 Тако је Аврахам устао рано ујутру, оседлао магарца па је повео са собом двојицу својих слугу и свог сина Исака. Насекао је дрва за жртву паљеницу и кренуо према месту на које га је прави Бог упутио. 4 Трећег дана Аврахам је подигао поглед и издалека угледао то место. 5 Тада је рекао својим слугама: „Ви останите овде с магарцем, а мој син и ја идемо тамо да се поклонимо Богу, па ћемо се вратити до вас.“

6 Аврахам је узео дрва за жртву паљеницу и ставио их на леђа свом сину Исаку, а он је понео жар и нож, па су обојица пошла даље. 7 Тада је Исак рекао свом оцу Аврахаму: „Оче!“ Он му је одговорио: „Молим, сине.“ А он га је упитао: „Ту су жар и дрва, али где је овца за жртву паљеницу?“ 8 Аврахам је одговорио: „Бог ће се побринути за овцу за жртву паљеницу,+ сине.“ И обојица су продужила даље.

9 Кад су стигли до места на које га је прави Бог упутио, Аврахам је тамо подигао олтар и на њега наслагао дрва. Свезао је свом сину Исаку руке и ноге и положио га преко дрва на олтару.+ 10 Тада је Аврахам пружио руку и узео нож да убије свог сина.+ 11 Али Јеховин анђео га је позвао с неба и рекао му: „Аврахаме! Аврахаме!“, а он је одговорио: „Ево ме!“ 12 Затим му је рекао: „Не дижи руку на дете и не чини му ништа, јер сада знам да се бојиш Бога кад ниси одбио да ми принесеш свог сина јединца.“+ 13 Тада је Аврахам подигао поглед и недалеко од себе видео овна који се роговима заплео у грмље. Аврахам је отишао, узео овна и принео га као жртву паљеницу уместо свог сина. 14 То место Аврахам је назвао Јехова-Јире*. Зато се још и данас каже: „На свом брду Јехова ће се постарати за оно што је потребно.“+

15 Јеховин анђео је још једном с неба позвао Аврахама 16 и рекао: „’Заклињем се самим собом‘, говори Јехова,+ ’зато што си ово учинио и ниси одбио да ми даш свог сина јединца,+ 17 заиста ћу те благословити и заиста ћу умножити твоје потомство* да га буде као звезда на небу и као песка на морској обали.+ Твоје потомство ће освојити градове* својих непријатеља.+ 18 Преко твог потомства*+ благословиће се сви народи на земљи зато што си ме послушао.‘ “+

19 Затим се Аврахам вратио код својих слугу, па су заједно пошли у Вирсавеју.+ Аврахам је и даље живео у Вирсавеји.

20 После тога су Аврахаму јавили: „Мелха је родила синове твом брату Нахору:+ 21 првенца Уза и његовог брата Вуза, и Камуила (Арамовог оца), 22 Хазада, Азава, Фалдеса, Јелдафа и Ватуила.“+ 23 Ватуилу се родила Ребека.+ Ову осморицу Мелха је родила Аврахамовом брату Нахору. 24 И његова иноча, која се звала Ревма, родила му је синове: Тавека, Гама, Тохоса и Маху.

23 Сара је живела 127 година. То су године Сариног живота.+ 2 Умрла је у Киријат-Арви,+ то јест у Хеврону,+ у хананској земљи.+ Аврахам је жалио за Саром и оплакивао је. 3 Након што је оплакао своју жену, Аврахам је отишао код Хетеја*+ и рекао им: 4 „Ја сам странац и дошљак међу вама.+ Продајте ми комад своје земље да тамо сахраним своју жену.“ 5 Хетеји су одговорили Аврахаму: 6 „Послушај нас, господару. Ти си међу нама поглавар ког је Бог поставио*.+ Узми најбољи комад земље и тамо сахрани своју жену. Нико од нас ти неће ускратити земљу да тамо сахраниш жену.“

7 Тада је Аврахам устао и поклонио се становницима те земље, Хетејима,+ 8 и рекао им: „Ако се ви слажете да сахраним своју жену, послушајте ме и заузмите се за мене код Соаровог сина Ефрона 9 да ми прода своју пећину Макпелу, која се налази на крају његовог поља. Нека ми је пред вама прода као место за гроб+ за онолико сребра колико вреди.“+

10 Међу Хетејима је седео и Ефрон. Зато је Ефрон Хетејин одговорио Аврахаму да га чују остали Хетеји и сви они који су дошли на градска врата:+ 11 „Не, господару! Послушај ме. Поклањам ти и поље и пећину која је на њему. Дајем ти то пред синовима мог народа. Сахрани своју жену.“ 12 Тада се Аврахам поклонио пред становницима те земље 13 и рекао Ефрону тако да га они чују: „Молим те, послушај ме! Даћу ти онолико сребра колико поље вреди. Узми то од мене, па да тамо сахраним своју жену.“

14 Ефрон је одговорио Аврахаму: 15 „Господару мој, послушај ме. Земља вреди 400 сикала* сребра, али то сад није важно*. Само ти сахрани своју жену.“ 16 Аврахам је послушао Ефрона и пред Хетејима му је измерио онолико сребра колико је рекао, 400 сикала сребра, према тадашњој вредности међу трговцима.+ 17 Тако је било потврђено да је Ефроново поље у Макпели насупрот Мамрији – поље и пећина на њему, као и све дрвеће које је било на том пољу – 18 прешло у Аврахамово власништво јер је он то купио пред Хетејима, пред свима који су дошли на градска врата. 19 После тога, Аврахам је сахранио своју жену Сару у пећини на пољу Макпели насупрот Мамрији, то јест Хеврону, у хананској земљи. 20 Тако су Хетеји потврдили да поље и пећина која је на њему припадају Аврахаму као место за гроб.+

24 Аврахам је остарио и зашао у године. Јехова га је у свему благословио.+ 2 Аврахам је рекао свом најстаријем слуги, који је управљао свим што је имао:+ „Молим те, стави руку под моју бутину* 3 и закуни ми се пред Јеховом, Богом неба и земље, да мом сину нећеш узети за жену неку од ћерки Хананаца међу којима живим,+ 4 него да ћеш отићи у моју земљу, код моје родбине,+ и да ћеш оданде довести жену за мог сина Исака.“

5 Али слуга му је рекао: „Шта ако девојка не буде хтела да пође са мном у ову земљу? Да ли да онда одведем твог сина у земљу из које си ти отишао?“+ 6 Аврахам му је одговорио: „Никако немој да одведеш мог сина тамо.+ 7 Јехова, Бог небески, који ме је одвео из дома мог оца и из земље у којој је моја родбина,+ који је говорио са мном и заклео ми се:+ ’Ову земљу+ даћу твом потомству‘,+ он ће пред тобом послати свог анђела,+ тако да ћеш сигурно довести оданде жену за мог сина.+ 8 Ако девојка не буде хтела да пође с тобом, бићеш ослобођен ове заклетве. Само никако немој да одведеш мог сина тамо.“ 9 Тада је слуга ставио руку под бутину свог господара Аврахама и заклео му се да ће тако учинити.+

10 Затим је слуга узео десет господаревих камила и разне вредне дарове, па је пошао на пут у Месопотамију, у Нахоров град. 11 Кад је стигао тамо, пустио је камиле да полежу код једног бунара изван града. Било је предвече, време кад су жене долазиле по воду. 12 Онда је рекао: „Јехова, Боже мог господара Аврахама, молим те, помози ми данас и покажи верну љубав мом господару Аврахаму. 13 Ево, ја стојим крај бунара, а девојке из овог града долазе по воду. 14 Нека девојка којој кажем: ’Молим те, спусти крчаг да пијем воде‘, а она одговори: ’Пиј, а напојићу и твоје камиле‘, буде она коју си изабрао за свог слугу Исака. По томе ћу знати да си показао верну љубав мом господару.“

15 Још није до краја изговорио те речи, а дошла је Ребека с крчагом на рамену. Она је била ћерка Ватуила,+ чија је мајка била Мелха,+ жена Аврахамовог брата Нахора.+ 16 Та девојка је била веома лепа и била је девица, још није имала односе с мушкарцем. Она је сишла до бунара, напунила крчаг и онда се вратила горе. 17 Слуга јој је потрчао у сусрет и рекао: „Молим те, дај ми мало воде из крчага.“ 18 А она је рекла: „Пиј, господару.“ Брзо је спустила крчаг на руку и дала му да пије. 19 Кад му је дала да пије, рекла је: „Захватићу воде, па ћу напојити и твоје камиле.“ 20 Онда је брзо излила крчаг у корито и отрчала до бунара да захвати воде, и није стала док није налила воде за све његове камиле. 21 Све то време човек је ћутао и задивљено ју је посматрао, питајући се да ли то значи да је Јехова учинио да његов пут буде успешан.

22 Кад су се камиле напиле воде, човек је извадио златну алку за нос, тешку пола сикла*, и две златне наруквице, тешке десет сикала, 23 а затим је рекао: „Кажи ми, молим те, чија си ћерка. Има ли у кући твог оца места за нас да преноћимо?“ 24 Она му је одговорила: „Ја сам ћерка Ватуила,+ којег је Мелха родила Нахору.“+ 25 Још је рекла: „Имамо и сламе и доста хране за камиле, а и места да се преноћи.“ 26 Човек је тада клекнуо и поклонио се Јехови лицем до земље 27 па је рекао: „Нека је хваљен Јехова, Бог мог господара Аврахама, који мом господару није ускратио своју љубав* и своју верност. Јехова ме је довео у кућу браће мог господара.“

28 Девојка је отрчала кући да то исприча својој мајци и осталим укућанима. 29 Ребека је имала брата који се звао Лаван.+ Он је отрчао до човека који је био напољу код бунара. 30 Кад је видео алку за нос и наруквице на рукама своје сестре и кад је чуо како његова сестра Ребека каже: „Тако ми је рекао онај човек“, отишао је до тог човека, који је још стајао с камилама код бунара. 31 Онда је рекао: „Дођи, ти кога је Јехова благословио. Зашто стојиш напољу? Спремио сам кућу и место за камиле.“ 32 Човек је ушао у кућу, а он* је скинуо товар с камила, дао им сламе и хране и донео воду да се оперу ноге том човеку и људима који су били с њим. 33 Онда су му поставили да једе, али он им је рекао: „Нећу јести док не кажем шта имам.“ А Лаван је рекао: „Кажи!“

34 Тада је он рекао: „Ја сам Аврахамов слуга.+ 35 Јехова је много благословио мог господара, тако да је постао богат и стекао оваца и говеда, сребра и злата, слугу и слушкиња, камила и магараца.+ 36 Осим тога, Сара, жена мог господара, родила је сина мом господару под старост+ и он ће му оставити све што има.+ 37 Мој господар ме је обавезао заклетвом, рекавши: ’Немој мом сину узети за жену неку од ћерки Хананаца у чијој земљи живим,+ 38 него иди у кућу мог оца, код моје родбине+ и оданде доведи жену за мог сина.‘+ 39 А ја сам питао свог господара: ’Шта ако девојка не буде хтела да пође са мном?‘+ 40 Тада ми је он рекао: ’Јехова, коме служим*,+ послаће свог анђела+ с тобом и сигурно ће дати да твој пут буде успешан, а ти за мог сина нађи жену међу мојом родбином и у дому мог оца.+ 41 Бићеш ослобођен ове заклетве ако дођеш код моје родбине, а они ти не дају девојку. То ће те ослободити заклетве коју си ми дао.‘+

42 „Кад сам данас дошао на бунар, рекао сам: ’Јехова, Боже мог господара Аврахама, ако хоћеш, дај да мој пут буде успешан. 43 Ево, ја стојим крај овог бунара. Ако нека девојка+ дође да захвати воде и ја јој кажем: „Молим те, дај ми да пијем мало воде из твог крчага“, 44 а она ми одговори: „Пиј, а налићу воде и твојим камилама“, нека она буде жена коју је Јехова одредио за сина мог господара.‘+

45 „Још нисам то до краја изговорио у свом срцу, а дошла је Ребека с крчагом на рамену. Сишла је до бунара и захватила воду. Тада сам јој рекао: ’Молим те, дај ми да пијем.‘+ 46 Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ’Пиј,+ а напојићу ти и камиле.‘ Тако сам се напио воде, а она је напојила камиле. 47 Затим сам је упитао: ’Чија си ти ћерка?‘, а она је одговорила: ’Ја сам ћерка Ватуила, кога је Мелха родила Нахору.‘ Тада сам јој ставио алку на нос и наруквице на руке.+ 48 Затим сам клекнуо и поклонио се Јехови лицем до земље и хвалио сам Јехову, Бога мог господара Аврахама,+ који ме је водио правим путем и помогао ми да нађем унуку* брата мог господара и доведем је да буде жена његовом сину. 49 Сада ми реците да ли желите да покажете љубав* и верност мом господару. Ако не желите, опет ми реците, да знам шта да радим*.“+

50 Тада су Лаван и Ватуило рекли: „Ово је од Јехове. Није на нама да ти кажемо ни да ни не.* 51 Ево, Ребека је пред тобом. Поведи је са собом и нека буде жена сину твог господара, као што је Јехова рекао.“ 52 Кад је Аврахамов слуга чуо њихове речи, поклонио се Јехови лицем до земље. 53 Затим је слуга извадио сребрни и златни накит и хаљине и дао их је Ребеки, а и њеном брату и њеној мајци дао је вредне дарове. 54 Затим су он и људи који су били с њим јели и пили, а тамо су и преноћили.

Кад су ујутру устали, он је рекао: „Пустите ме да се вратим свом господару.“ 55 На то су њен брат и њена мајка рекли: „Нека девојка остане с нама барем још десет дана, а онда нека иде.“ 56 Али он им је на то рекао: „Немојте да ме задржавате кад видите да је Јехова дао да мој пут буде успешан. Пустите ме да идем свом господару.“ 57 А они су одговорили: „Позовимо девојку да чујемо шта она каже.“ 58 Тада су позвали Ребеку и питали је: „Хоћеш ли да пођеш са овим човеком?“ А она је рекла: „Хоћу.“

59 Тако су они испратили своју сестру Ребеку,+ њену некадашњу дојиљу,+ Аврахамовог слугу и његове људе. 60 Благословили су Ребеку и рекли јој: „Сестро наша, буди мајка небројеним хиљадама, и нека твоје потомство освоји градове* оних који га мрзе.“+ 61 Тада су се Ребека и њене слушкиње спремиле, узјахале камиле и пошле са оним човеком. Тако је слуга повео Ребеку са собом и отишао.

62 Исак је живео на подручју Негева.+ Једног дана, након што се вратио из околине Вир-Лаи-Роија,+ 63 предвече је отишао у поље да дубоко размишља.+ Кад је подигао поглед, угледао је камиле како се приближавају. 64 Кад је Ребека подигла поглед и угледала Исака, брзо је сишла с камиле. 65 Онда је упитала слугу: „Ко је онај човек који нам преко поља иде у сусрет?“ А слуга је одговорио: „То је мој господар.“ Тада је она узела вео и покрила се. 66 Слуга је затим испричао Исаку све што је учинио. 67 Затим је Исак одвео Ребеку у шатор своје мајке Саре.+ Тако ју је узео за жену. Заволео ју је+ и нашао утеху после смрти своје мајке.+

25 Аврахам се поново оженио. Његова жена се звала Хетура. 2 Она му је родила Земрана, Јоксана, Мадана, Мадијана,+ Јесвока и Сују.+

3 Јоксану су се родили Сава и Дедан.

Деданови синови били су Асурим, Летусим и Лаомим*.

4 Мадијанови синови били су Ефа, Ефер, Енох, Авида и Елдага.

Све су то били Хетурини потомци.

5 Аврахам је Исаку дао све што је имао,+ 6 а синовима које је имао са иночама дао је дарове. Затим их је још за свог живота послао у земље на Истоку, далеко од свог сина Исака.+ 7 Аврахам је живео 175 година. 8 Затим је умро у дубокој старости, стар и задовољан животом, и био је прибран својим прецима*. 9 Његови синови Исак и Исмаило сахранили су га у пећини Макпели, у пољу Ефрона, сина Соара Хетејина, насупрот Мамрији,+ 10 у пољу које је Аврахам купио од Хетеја*. Тамо су сахрањени Аврахам и његова жена Сара.+ 11 После Аврахамове смрти, Бог је и даље благосиљао његовог сина Исака,+ који је живео близу Вир-Лаи-Роија.+

12 Ово је запис о потомству Аврахамовог сина Исмаила,+ ког му је родила Египћанка Агара,+ Сарина слушкиња.

13 Ово су имена Исмаилових синова, од којих су потекле породице које носе њихово име: Исмаилов првенац Навајот,+ затим Кидар,+ Авдеило, Мивсам,+ 14 Мисма, Дума, Маса, 15 Адад, Тема, Јетур, Нафес и Кедма. 16 То су Исмаилови синови и то су њихова имена по местима где су живели и по њиховим логорима – 12 поглавара по њиховим племенима.+ 17 Исмаило је живео 137 година. Затим је умро и био је прибран својим прецима*. 18 Његови потомци су се населили на подручју од Евиле,+ близу Сура,+ који је источно од Египта, па све до Асирије. Живели су у близини све своје браће.*+

19 Ово су догађаји из живота Аврахамовог сина Исака.+

Аврахаму се родио Исак. 20 Исак је имао 40 година кад се оженио Ребеком, ћерком Ватуила Арамејца+ из Падан-Арама, сестром Лавана Арамејца. 21 Исак се усрдно молио Јехови за своју жену, пошто је била нероткиња. Јехова га је услишио, па је његова жена Ребека затруднела. 22 Синови у њој су толико гурали један другог+ да је она рекла: „Ако је тако, зашто да живим?“ Тада се помолила Јехови да би сазнала шта то значи. 23 Јехова јој је рекао: „Два народа су у твојој утроби,+ два народа ће потећи из твоје утробе.+ Један народ ће бити јачи од другог народа+ и старији ће служити млађем.“+

24 Кад је дошло време да се она породи, родила је близанце. 25 Први је изашао сав црвен и длакав као да на себи има огртач од длаке.+ Зато су му дали име Исав*.+ 26 После њега је изашао његов брат, држећи Исава за пету.+ Зато су му дали име Јаков*.+ Кад их је Ребека родила, Исак је имао 60 година.

27 Кад су дечаци одрасли, Исав је постао добар ловац+ и проводио је много времена напољу, док је Јаков углавном био у шаторима.+ Он је био честит* човек. 28 Исак је више волео Исава, јер му је за јело доносио дивљач, док је Ребека више волела Јакова.+ 29 Једном је Јаков кувао неко јело, а Исав се вратио из лова веома уморан. 30 Исав је рекао Јакову: „Дај ми брзо да једем мало тог црвеног јела, јер сам изнемогао*!“ Зато је добио име Едом*.+ 31 Јаков му је одговорио: „Прво ми продај право које имаш као првенац.“+ 32 На то је Исав рекао: „Ево, само што нисам умро! Шта ће ми онда право прворођеног?“ 33 Јаков му је затим рекао: „Прво ми се закуни!“ Он се заклео Јакову и продао му је право које је имао као првенац.+ 34 Тада је Јаков дао Исаву хлеб и кувано сочиво, а он се најео и напио, па је устао и отишао. Тако је Исав презрео своје право прворођеног.

26 У земљи је завладала глад, после оне прве глади која је била у Аврахамово време,+ па је Исак отишао у Герар код Авимелеха, краља Филистеја. 2 Тада му се појавио Јехова и рекао му: „Немој да идеш у Египат. Настани се у земљи за коју ти будем рекао. 3 Остани у овој земљи,+ а ја ћу бити с тобом и благосиљаћу те. Теби и твом потомству* даћу све ове земље+ и испунићу заклетву коју сам дао твом оцу Аврахаму:+ 4 ’Умножићу твоје потомство* да га буде као звезда на небу+ и твом потомству даћу све ове земље.+ Преко твог потомства благословиће се сви народи на земљи‘,+ 5 зато што ме је Аврахам слушао и држао се мојих прописа, мојих заповести, одредби и закона.“+ 6 Тако је Исак остао да живи у Герару.+

7 Кад су се људи из тог места распитивали за његову жену, он је говорио: „То ми је сестра.“+ Било га је страх да каже: „То ми је жена“, јер је мислио: „Људи из овог места могли би да ме убију због Ребеке“, зато што је била веома лепа.+ 8 После неког времена, Авимелех, краљ Филистеја, гледао је кроз прозор и видео како Исак грли своју жену Ребеку.+ 9 Авимелех је одмах позвао Исака и рекао му: „Па она ти је жена! Зашто си онда говорио да ти је сестра?“ Тада му је Исак одговорио: „Зато што сам се плашио да ћу због ње погинути.“+ 10 Авимелех је на то рекао: „Шта си нам то учинио?+ Могло се десити да неко из народа спава с твојом женом, па би ти тако навукао кривицу на нас!“+ 11 Тада је Авимелех заповедио целом народу: „Ко год дирне овог човека и његову жену, биће погубљен!“

12 После тога Исак је засејао њиве у оној земљи и те године је пожњео стоструко, јер га је Јехова благословио.+ 13 Он је стекао много добара и све више је напредовао, тако да је постао веома богат. 14 Стекао је много оваца и говеда и много слугу,+ па су Филистеји почели да му завиде.

15 Зато су Филистеји затрпали земљом све бунаре које су слуге његовог оца ископале у данима његовог оца Аврахама.+ 16 На крају је Авимелех рекао Исаку: „Иди од нас, јер си постао много јачи од нас.“ 17 Тако је Исак отишао оданде, улогорио се у долини* Герар+ и настанио се тамо. 18 Исак је опет ископао бунаре који су били ископани у данима његовог оца Аврахама, а које су Филистеји затрпали након Аврахамове смрти.+ Он им је дао иста имена која им је дао и његов отац.+

19 Док су Исакове слуге копале бунар у тој долини, наишле су на извор питке воде. 20 Пастири из Герара су се посвађали са Исаковим пастирима, говорећи: „То је наша вода!“ Зато је Исак тај бунар назвао Есек*, јер су се они препирали с њим. 21 Затим су ископали и други бунар па су се и око њега посвађали. Зато га је Исак назвао Ситна*. 22 Касније је отишао оданде и ископао још један бунар, али се око њега нису свађали. Зато га је назвао Ровот*, рекавши: „Јехова нам је сада дао довољно простора и дао нам је да имамо много деце у овој земљи.“+

23 Оданде је отишао у Вирсавеју.+ 24 Те ноћи Јехова му се појавио и рекао: „Ја сам Бог твог оца Аврахама.+ Не бој се,+ јер сам ја с тобом. Благословићу те и умножићу твоје потомство због мог слуге Аврахама.“+ 25 Зато је Исак на том месту подигао олтар и помолио се Јехови*.+ Тамо је разапео свој шатор,+ а његове слуге су ископале бунар.

26 Затим је код њега из Герара дошао Авимелех са својим саветником Охозатом и заповедником своје војске Фиколом.+ 27 Исак их је упитао: „Зашто сте дошли код мене, кад ме мрзите и кад сте ме отерали од себе?“ 28 Они су одговорили: „Видели смо да је Јехова с тобом.+ Зато смо одлучили да те замолимо: ’Хајде да се обавежемо заклетвом која ће везати нас и тебе и да с тобом склопимо савез+ који ће гарантовати 29 да нам нећеш учинити никакво зло, као што ни ми нисмо теби, него смо ти чинили само добро и пустили смо те да одеш у миру. Тебе је Јехова благословио.‘ “ 30 Тада им је Исак приредио гозбу и они су јели и пили. 31 Следећег јутра су рано устали и заклели се један другом.+ Затим их је Исак испратио и они су отишли у миру.

32 Истог дана дошле су Исакове слуге и јавиле му за бунар који су ископале,+ рекавши: „Нашли смо воду!“ 33 Он га је назвао Савеја*. Зато се онај град све до данас зове Вирсавеја.+

34 Кад је Исав имао 40 година, узео је за жену Јудиту, ћерку Веирија Хетејина, и Васемату, ћерку Елона Хетејина.+ 35 Оне су загорчавале живот* Исаку и Ребеки.+

27 Кад је Исак остарио и кад су му очи толико ослабиле да више није видео, позвао је свог старијег сина Исава+ и рекао му: „Сине!“, а он је одговорио: „Ево ме!“ 2 Затим му је рекао: „Ја сам остарио и не знам колико ћу још живети. 3 Зато те сад молим да узмеш своје оружје, свој лук и тул са стрелама, да одеш у поље и уловиш ми неку дивљач.+ 4 Онда ми спреми јело какво волим и донеси ми да једем, па да те благословим пре него што умрем.“

5 А Ребека је чула шта је Исак рекао свом сину Исаву. Исав је отишао у поље да улови дивљач и да је донесе свом оцу.+ 6 Ребека је тада рекла свом сину Јакову:+ „Управо сам чула како је твој отац рекао твом брату Исаву: 7 ’Донеси ми неку дивљач и спреми ми укусно јело па да једем и да те благословим пред Јеховом пре него што умрем.‘+ 8 А сада, сине, послушај ме и уради оно што ћу ти рећи.+ 9 Молим те, иди до стада и донеси ми два добра јарета да од њих спремим твом оцу укусно јело какво воли. 10 Затим га однеси свом оцу да једе па да те благослови пре своје смрти.“

11 Јаков је на то рекао својој мајци Ребеки: „Али мој брат Исав је маљав,+ а ја нисам. 12 Шта ако ми отац опипа руке?+ Онда ће помислити да сам хтео да му се наругам, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.“ 13 Тада му је мајка рекла: „Сине мој, нека проклетство намењено теби падне на мене. Ти само уради како сам рекла, иди и донеси ми два јарета.“+ 14 Тако је он отишао, узео их и донео својој мајци, а она је спремила укусно јело какво је његов отац волео. 15 Затим је Ребека узела одећу свог старијег сина Исава, најлепшу коју је имала у кући, и дала свом млађем сину Јакову да је обуче.+ 16 Јарећим кожама покрила му је руке и врат.+ 17 Затим је свом сину Јакову дала јело и хлеб који је спремила.+

18 Тако је он ушао код свог оца и рекао: „Оче!“, а он му је одговорио: „Молим, сине. Ко си ти, Исав или Јаков?“ 19 Јаков је рекао свом оцу: „Ја сам Исав, твој првенац.+ Учинио сам како си ми рекао. Молим те, седи и поједи мало дивљачи коју сам уловио, па да ме благословиш.“+ 20 Тада је Исак питао свог сина: „Како си је тако брзо нашао, сине мој?“ А он је одговорио: „Јехова, твој Бог, довео ју је пред мене.“ 21 Исак је затим рекао Јакову: „Молим те, сине, приђи ближе да ти опипам руке, да знам да ли си ти заиста мој син Исав.“+ 22 Јаков је пришао свом оцу Исаку. Он му је опипао руке и рекао: „Глас је Јаковљев, а руке су Исавове.“+ 23 Није га препознао јер су му руке биле маљаве као руке његовог брата Исава. Зато га је благословио.+

24 Затим га је упитао: „Да ли си ти заиста мој син Исав?“, а он је одговорио: „Јесам.“ 25 Онда је Исак рекао: „Донеси ми да једем мало дивљачи коју си уловио, сине мој, па да те благословим.“ Јаков га је послужио и он је јео. Затим му је донео вино да пије. 26 Тада му је његов отац Исак рекао: „Молим те, сине, приђи ближе и пољуби ме.“+ 27 Он је пришао ближе и пољубио га, тако да је Исак могао да осети мирис његове одеће.+ Затим га је благословио:

„Мирис мог сина је као мирис поља које је Јехова благословио. 28 Нека ти прави Бог даје росу с неба+ и плодну земљу,+ обиље жита и младог вина.+ 29 Нека ти народи служе и нека ти се племена клањају. Буди господар својој браћи и нека ти се твоја браћа клањају.+ Нека су проклети сви који те проклињу и нека су благословљени сви који те благосиљају.“+

30 Тек што је Јаков отишао од свог оца Исака након што га је он благословио, његов брат Исав се вратио из лова.+ 31 И он је спремио укусно јело. Затим га је донео свом оцу и рекао му: „Устани, оче, и поједи мало дивљачи коју сам уловио, па ме онда благослови.“ 32 Његов отац Исак га је питао: „Ко си ти?“, а он је одговорио: „Ја сам твој син Исав, твој првенац.“+ 33 Тада се Исак толико уплашио да је почео да дрхти, па је рекао: „Ко је онда уловио дивљач и донео ми је? Ја сам је већ јео пре него што си ти дошао, а њега сам благословио – он ће и бити благословљен!“

34 Кад је Исав чуо речи свог оца, с пуно горчине је повикао из свег гласа и завапио свом оцу: „Оче, благослови и мене!“+ 35 Али он је одговорио: „Твој брат је дошао и преварио ме да би добио благослов намењен теби.“ 36 Исав је на то рекао: „Зар није с правом добио име Јаков*, јер је већ двапут узео оно што је моје*?+ Одузео ми је право прворођеног,+ а сада ми је одузео и благослов!“+ Затим је рекао: „Зар ниси и за мене оставио благослов?“ 37 Исак је одговорио Исаву: „Ево, поставио сам га за господара над тобом+ и дао сам му сву његову браћу за слуге, снабдео сам га житом и младим вином.+ Шта бих сад могао да учиним за тебе, сине?“

38 Исав је рекао свом оцу: „Оче, зар имаш само један благослов? Благослови и мене, оче!“ Затим је заплакао на сав глас.+ 39 Његов отац Исак му је одговорио:

„Ево, твој дом биће далеко од плодне земље и неће добијати росу с неба.+ 40 Живећеш од свог мача+ и служићеш свом брату.+ Али кад се побуниш, сломићеш његов јарам и збацићеш га са свог врата.“+

41 Исав је замрзео Јакова због благослова који му је његов отац дао+ и зато је говорио у свом срцу: „Мој отац ће ускоро умрети.*+ После тога ћу убити свог брата Јакова.“ 42 Кад су Ребеки јавили шта њен старији син Исав намерава, одмах је позвала свог млађег сина Јакова и рекла му: „Пази! Твој брат Исав хоће да ти се освети, да те убије*. 43 Зато, сине, послушај шта ћу ти рећи. Бежи код мог брата Лавана у Харан.+ 44 Остани код њега неко време док се бес твог брата не стиша. 45 Кад престане да се љути на тебе и кад заборави шта си му учинио, јавићу ти да се вратиш оданде. Зашто да останем без вас обојице у један дан?“

46 Ребека је говорила Исаку: „Смучио ми се живот због ових Хетејки.+ Ако се и Јаков ожени Хетејком, неком од жена из ове земље, шта ће ми живот?“+

28 Зато је Исак позвао Јакова, благословио га и заповедио му: „Немој узети за жену неку од хананских девојака.+ 2 Иди у Падан-Арам, у кућу свог деде* Ватуила и тамо узми за жену једну од ћерки свог ујака Лавана.+ 3 Свемоћни Бог благословиће те, даће ти много деце и умножиће твоје потомство, тако да ће од тебе настати многи народи*.+ 4 Даће ти благослов који је обећао Аврахаму,+ даће га теби и твом потомству, да би заузео земљу у којој живиш као дошљак и коју је Бог дао Аврахаму.“+

5 Тако је Исак послао Јакова у Падан-Арам код Лавана, сина Ватуила Арамејца,+ брата Ребеке,+ мајке Јакова и Исава.

6 Исав је видео да је Исак благословио Јакова и послао га у Падан-Арам да тамо себи нађе жену и да му је тада заповедио: „Немој узети за жену неку од хананских девојака.“+ 7 Видео је и да је Јаков послушао свог оца и своју мајку и кренуо у Падан-Арам.+ 8 Тада је Исав схватио да Хананке нису по вољи његовом оцу Исаку.+ 9 Зато је отишао код Исмаилове породице па је, поред жена које је већ имао,+ узео за жену Навајотову сестру Маелету, ћерку Аврахамовог сина Исмаила.

10 Јаков је из Вирсавеје кренуо у Харан.+ 11 На путу је дошао до једног места и ту остао да преноћи јер је сунце већ било зашло. Узео је један камен одатле, ставио га под главу и заспао.+ 12 Тада је у сну видео степенице* које су стајале на земљи и чији је врх допирао до неба. На њима су били Божји анђели који су се пењали и силазили.+ 13 А изнад њих је стајао Јехова. Он је рекао:

„Ја сам Јехова, Бог твог оца Аврахама и Бог Исаков.+ Земљу на којој лежиш даћу теби и твом потомству*.+ 14 Твог потомства* биће као праха на земљи+ и рашириће се на запад и на исток, на север и на југ, и преко тебе и твог потомства благословиће се сви народи на земљи.+ 15 Ја сам с тобом и чуваћу те куд год будеш ишао и вратићу те у ову земљу.+ Нећу те оставити док не испуним оно што сам ти обећао.“+

16 Тада се Јаков пробудио и рекао: „Јехова је заиста на овом месту, а ја то нисам знао.“ 17 Сав уплашен, рекао је: „Ово место улива страхопоштовање! Овде је сигурно Божји дом,+ а ово су небеска врата.“+ 18 Тако је Јаков устао рано ујутру, узео камен који му је био под главом, усправио га као стуб и излио уље на њега.+ 19 То место је назвао Ветиљ*, а раније се тај град звао Луз.+

20 Јаков се заветовао: „Боже, ако будеш са мном и сачуваш ме на овом путу и ако ми даш хлеба да једем и одећу да се обучем, 21 и ако се у миру вратим у кућу свог оца, тада ћеш ти, Јехова, доказати да си мој Бог. 22 А овај камен који сам поставио као стуб биће Божји дом+ и даћу ти десетину од свега што ми будеш дао.“

29 Затим је Јаков кренуо даље и отишао на Исток. 2 Тамо је у пољу угледао бунар поред ког су лежала три стада оваца, јер су се на том бунару појила стада. На отвору бунара био је велики камен. 3 Кад би се тамо окупила сва стада, пастири би одваљали камен са отвора бунара и напојили стада, а после би вратили камен на његово место, на отвор бунара.

4 Јаков их је упитао: „Одакле сте, браћо моја?“, а они су одговорили: „Из Харана.“+ 5 Упитао их је: „Познајете ли Нахоровог+ унука Лавана?“+, а они су одговорили: „Познајемо.“ 6 Затим их је питао: „Да ли је он добро?“ Они су рекли: „Добро је. Ево долази његова ћерка Рахела+ са овцама.“ 7 Тада је он рекао: „Али тек је подне. Није још време да се стада сакупљају. Напојте овце и пустите их да пасу.“ 8 Они су одговорили: „Не можемо то да урадимо док се не сакупе сва стада и не склони камен са отвора бунара. Онда можемо напојити овце.“

9 Док је још разговарао с њима, дошла је Рахела са овцама свог оца, јер је била пастирица. 10 Кад је Јаков видео Рахелу, ћерку свог ујака Лавана, и Лаванове овце, одмах је пришао, склонио камен са отвора бунара и напојио овце свог ујака Лавана. 11 Онда је Јаков пољубио Рахелу и бризнуо у плач. 12 Затим је рекао Рахели да је он рођак* њеног оца и да је Ребекин син. Она је отрчала и испричала то свом оцу.

13 Чим је Лаван+ чуо да је дошао Јаков, син његове сестре, потрчао му је у сусрет. Загрлио га је, пољубио и увео у своју кућу. Тада је Јаков испричао Лавану све што му се догодило. 14 Лаван му је рекао: „Ти си заиста моја крв*.“ Тако је Јаков остао код њега месец дана.

15 Након тога, Лаван је питао Јакова: „Зар ћеш ми служити без плате само зато што си ми рођак*?+ Реци ми, шта желиш да ти буде плата?“+ 16 Лаван је имао две ћерке. Старија се звала Лија, а млађа Рахела.+ 17 Али Лија није имала лепе очи*, док је Рахела била врло лепа девојка. 18 Јаков је заволео Рахелу. Зато је рекао: „Служићу ти седам година за твоју млађу ћерку Рахелу.“+ 19 Лаван је на то рекао: „Боље да је дам теби него неком другом. Остани код мене.“ 20 Јаков је служио за Рахелу седам година,+ али то му се чинило као неколико дана, зато што ју је волео.

21 Затим је Јаков рекао Лавану: „Дај ми моју жену да будем с њом*, јер се завршило време мог служења.“ 22 Тада је Лаван позвао све људе из оног места и приредио гозбу. 23 Али те вечери увео је своју ћерку Лију код Јакова и он је имао односе с њом. 24 Лаван је својој ћерки Лији дао своју слушкињу Зелфу да јој служи.+ 25 Ујутру је Јаков видео да је био с Лијом. Зато је рекао Лавану: „Шта си ми то учинио? Зар ти нисам служио за Рахелу? Зашто си ме преварио?“+ 26 Лаван је одговорио: „Код нас није обичај да се млађа уда пре старије. 27 Прослави до краја свадбену седмицу с њом, па ћу ти онда дати и другу ћерку за још седам година твоје службе.“+ 28 Јаков је тако поступио и прославио до краја ту седмицу с њом, а онда му је Лаван дао и своју ћерку Рахелу за жену. 29 Лаван је својој ћерки Рахели дао своју слушкињу Валу+ да јој служи.+

30 Затим је Јаков имао односе и с Рахелом, коју је волео више него Лију, и служио је код Лавана још седам година.+ 31 Кад је Јехова видео да Лија није вољена*, учинио ју је плодном*,+ а Рахела је била нероткиња.+ 32 Лија је затруднела, родила сина и дала му име Рувим*,+ рекавши: „Јехова је видео моју невољу,+ па ће ме сада мој муж заволети.“ 33 Затим је опет затруднела, родила сина и рекла: „Јехова је чуо да нисам вољена, па ми је дао и овог сина.“ Зато му је дала име Симеон*.+ 34 Опет је затруднела, родила сина и рекла: „Сад ће ми муж бити привржен, јер сам му родила три сина.“ Зато је он добио име Левије*.+ 35 Још једном је затруднела, родила сина и рекла: „Овог пута хвалићу Јехову.“ Зато му је дала име Јуда*.+ После тога, неко време није рађала.

30 Кад је Рахела видела да не рађа децу, постала је љубоморна на своју сестру и рекла је Јакову: „Дај ми децу или ћу умрети!“ 2 Тада се Јаков наљутио на Рахелу и рекао јој: „Зар сам ја на месту Бога, који ти је ускратио децу*?“ 3 А она му је рекла: „Ево моје робиње Вале.+ Спавај с њом, да она роди за мене* и да преко ње добијем децу.“ 4 Тако му је дала за жену своју слушкињу Валу и Јаков је спавао с њом.+ 5 Вала је затруднела и родила Јакову сина. 6 Тада је Рахела рекла: „Бог је био мој судија и услишио ми је молитве, па ми је дао сина.“ Зато му је дала име Дан*.+ 7 Рахелина слушкиња Вала опет је затруднела и родила Јакову још једног сина. 8 Тада је Рахела рекла: „Жестоко сам се рвала са својом сестром и победила сам!“ Зато му је дала име Нефталим*.+

9 Кад је Лија видела да је престала да рађа, дала је Јакову за жену своју слушкињу Зелфу.+ 10 Лијина слушкиња Зелфа родила је Јакову сина. 11 Тада је Лија рекла: „Каква срећа!“ Зато му је дала име Гад*.+ 12 Затим је Лијина слушкиња Зелфа родила Јакову још једног сина. 13 Тада је Лија рекла: „Како сам срећна! Жене ће ме звати срећном.“+ Зато му је дала име Асир*.+

14 Једног дана у време пшеничне жетве, Рувим+ је у пољу нашао мандрагоре*, па их је однео својој мајци Лији. Тада је Рахела рекла Лији: „Молим те, дај ми неколико мандрагора које је нашао твој син.“ 15 Она јој је одговорила: „Зар ти је мало што си ми узела мужа,+ па сад хоћеш да ми узмеш и мандрагоре?“ Рахела јој је рекла: „Добро, нека онда Јаков ноћас спава с тобом у замену за мандрагоре које је нашао твој син.“

16 Кад се Јаков увече враћао из поља, Лија му је изашла у сусрет и рекла му: „Спаваћеш са мном, јер сам мандрагоре које је нашао мој син дала да бих ноћас била с тобом.“ Тако је он те ноћи спавао с њом. 17 Бог је услишио Лијине молитве, па је она затруднела и родила Јакову петог сина. 18 Тада је Лија рекла: „Бог ми је дао плату што сам свом мужу дала своју слушкињу.“ Зато га је назвала Исахар*.+ 19 Она је још једном затруднела и родила Јакову шестог сина.+ 20 Тада је Лија рекла: „Бог ми је дао леп поклон. Мој муж ће ме напокон прихватити,+ јер сам му родила шест синова.“+ Зато му је дала име Завулон*.+ 21 После тога је родила ћерку и дала јој име Дина.+

22 На крају је Бог обратио пажњу на Рахелу. Бог је услишио њене молитве учинивши је плодном.+ 23 Она је затруднела и родила сина. Тада је рекла: „Бог је уклонио моју срамоту!“+ 24 Зато му је дала име Јосиф*,+ рекавши: „Јехова ми додаје још једног сина.“

25 Након што је Рахела родила Јосифа, Јаков је рекао Лавану: „Пусти ме да идем у своје место и у своју земљу.+ 26 Дај ми моје жене и моју децу, за које сам ти служио, па да идем, јер ти добро знаш како сам ти служио.“+ 27 Тада му је Лаван рекао: „Ако ме сматраш пријатељем, остани код мене. По свему* видим да ме Јехова благосиља због тебе.“ 28 Још је рекао: „Одреди себи плату и ја ћу ти је дати.“+ 29 Јаков му је на то рекао: „Добро знаш како сам ти служио и како сам се бринуо о твојој стоци.+ 30 Пре него што сам дошао, имао си мало, а сада је твоје стоке много, јер Јехова те је благосиљао откако сам код тебе. А кад ћу учинити нешто и за свој дом?“+

31 Тада га је Лаван упитао: „Шта да ти дам?“ Јаков је одговорио: „Ништа не треба да ми даш. Ако урадиш ово што ћу ти рећи, опет ћу водити на пашу твоје стадо и чувати га.+ 32 Данас ћу проћи кроз цело твоје стадо. Одвој из њега сваку пегаву и шарену овцу, сваког тамносмеђег младог овна и сваку шарену и пегаву козу. Нека то од сада буде моја плата.+ 33 Кад год будеш дошао да провериш оно што сам зарадио, видећеш да сам поштен. Свака коза која није пегава и шарена и сваки млади ован који није тамносмеђ, а који се нађу код мене, нека се сматрају украденим.“

34 На то му је Лаван одговорио: „Добро! Нека буде као што си рекао.“+ 35 Тог дана Лаван је одвојио пругасте и шарене јарце и све пегаве и шарене козе, све што је на себи имало нешто бело, и све тамносмеђе младе овнове, па их је поверио својим синовима. 36 После тога се удаљио три дана хода од Јакова, који је чувао остало Лаваново стадо.

37 Тада је Јаков узео неколико зелених прутова с дрвета дивизе*, бадема и платана, па је на неким местима огулио кору и тако направио беле пруге. 38 Затим је те огуљене прутове стављао у корита пред стадо, у појила с водом, где је стадо долазило да пије, да би се стока парила пред њима кад дође да пије.

39 Тако се стока парила код корита с прутовима, а оно што се рађало било је пругасто, пегаво и шарено. 40 Јаков је одвојио младе овнове, а затим је окренуо остатак стада да гледа према пругастим и тамносмеђим животињама из Лавановог стада. Онда је одвојио на страну своје стадо и није га мешао с Лавановим стадом. 41 И кад год би дошло време да се животиње паре, Јаков би стављао прутове у корита пред снажније животиње, како би се оне париле код корита с прутовима. 42 А пред слабије животиње их није стављао. Тако би слабије увек припале Лавану, а снажније Јакову.+

43 Јаков је постајао све богатији и стекао је много стоке, слугу и слушкиња, камила и магараца.+

31 После неког времена Јаков је чуо како Лаванови синови говоре: „Јаков је узео све што је имао наш отац и од оног што је припадало нашем оцу стекао је све ово богатство.“+ 2 Јаков је и по Лавановом лицу приметио да му он више није наклоњен као раније.+ 3 Тада је Јехова рекао Јакову: „Врати се у земљу својих очева и својој родбини,+ а ја ћу бити с тобом.“ 4 Јаков је позвао Рахелу и Лију да дођу у поље код његовог стада, 5 и рекао им:

„Видим да ваш отац није према мени исти као раније.+ Али Бог мог оца је све досад са мном.+ 6 Знате и саме да сам свом својом снагом служио вашем оцу.+ 7 А ваш отац је покушавао да ме превари и мењао ми је плату десет пута, али Бог му није дозволио да ми нанесе штету. 8 Кад би рекао: ’Нека пегаве буду твоја плата‘, све што се у стаду рађало било је пегаво, а кад би рекао: ’Нека пругасте буду твоја плата‘, све што се у стаду рађало било је пругасто.+ 9 Тако је Бог узимао стоку од вашег оца и давао је мени. 10 Једном приликом, кад се стадо парило, у сну сам видео да су јарци који су се парили с козама били пругасти, пегави и шарени.+ 11 Тада ми је у сну анђео правог Бога рекао: ’Јакове!‘, а ја сам одговорио: ’Ево ме.‘ 12 Он је затим рекао: ’Молим те, погледај и видећеш да су сви јарци који се паре с козама пругасти, пегави и шарени, јер сам видео све што ти Лаван чини.+ 13 Ја сам прави Бог који ти се појавио у Ветиљу,+ где си уљем помазао стуб и где си ми се заветовао.+ Сада се спреми, па иди из ове земље и врати се у земљу у којој си рођен.‘ “+

14 Тада су му Рахела и Лија рекле: „Зар ми још имамо део наследства у дому свог оца? 15 Зар нас он не сматра туђинкама кад нас је продао и живи од новца који је добио за нас?+ 16 Све богатство које је Бог узео нашем оцу припада нама и нашој деци.+ Зато сада уради све онако како ти је Бог рекао.“+

17 Тада је Јаков ставио своју децу и жене на камиле+ 18 и потерао сву своју стоку коју је стекао у Падан-Араму и понео сва добра која је тамо стекао,+ па је пошао свом оцу Исаку у хананску земљу.+

19 Кад је Лаван отишао да стриже своје овце, Рахела је украла кипове кућних богова*+ који су му припадали.+ 20 Осим тога, Јаков је заварао Лавана Арамејца, јер му није рекао да ће отићи. 21 Побегао је и прешао Еуфрат*+ са свим што је имао. Затим се упутио према галадским брдима.+ 22 Трећег дана јавили су Лавану да је Јаков побегао. 23 Он је повео са собом своју браћу* и кренуо у потеру за њим. После седам дана стигао га је у галадским брдима. 24 Тада се Бог јавио Лавану Арамејцу+ ноћу у сну+ и рекао му: „Пази шта ћеш рећи Јакову, било то добро или зло.“+

25 Кад га је Лаван сустигао, Јаков је већ био разапео свој шатор у галадским брдима. Лаван се са својом браћом улогорио у близини. 26 Тада је Лаван рекао Јакову: „Шта си то учинио? Зашто си ме преварио и одвео моје ћерке као да су заробљене у рату? 27 Зашто си крадом отишао не рекавши ми ништа и тако ме преварио? Да си ми рекао да ћеш ићи, ја бих те испратио с весељем и песмама, уз даире и харфе. 28 Ниси ми дао прилику да на растанку пољубим своју унучад* и своје ћерке. Поступио си неразумно. 29 Могао бих да ти нанесем зло, али Бог твог оца рекао ми је синоћ: ’Пази шта ћеш рећи Јакову, било то добро или зло.‘+ 30 Кад си већ отишао јер си се ужелео дома свог оца, зашто си украо моје богове?“+

31 Јаков је одговорио Лавану: „Уплашио сам се јер сам помислио: ’Могао би да ми силом узме своје ћерке.‘ 32 Ако код некога нађеш своје богове, тај ће платити животом. Пред нашом браћом претражи моје ствари и узми оно што је твоје.“ Али Јаков није знао да их је Рахела украла. 33 Тако је Лаван ушао у Јаковљев шатор и у Лијин шатор и у шатор обе робиње,+ али их није нашао. Кад је изашао из Лијиног шатора, ушао је у Рахелин шатор. 34 У међувремену, Рахела је узела кипове, сакрила их под седло своје камиле и тако је седела на њима. Лаван је претражио цео њен шатор, али их није нашао. 35 Тада је она рекла свом оцу: „Немој се љутити на мене, господару, што не могу да устанем пред тобом, јер имам оно што је уобичајено код жена.“+ Тако је он и даље пажљиво тражио своје кипове, али их није нашао.+

36 Тада се Јаков разгневио и почео је да прекорава Лавана, говорећи: „Шта сам скривио и који сам грех починио, па ме тако жестоко прогониш? 37 Сад кад си претражио све моје ствари, јеси ли нашао нешто из свог дома? Стави то овде пред моју и своју браћу, па нека они пресуде између нас двојице. 38 За ових 20 година колико сам ти служио, твоје овце и козе нису побацивале+ и никад нисам узео овна из твог стада себи за храну. 39 Никад ти нисам донео животињу коју су растргле дивље звери,+ већ сам ја подмиривао губитак. Шта год је било украдено, дању или ноћу, тражио си да надокнадим. 40 Дању ме је убијала врућина а ноћу хладноћа, и често нисам могао ни ока да склопим.+ 41 У твојој кући сам провео 20 година. Четрнаест година сам ти служио за твоје две ћерке и шест година за твоју стоку, а плату си ми мењао десет пута.+ 42 Да Бог мог оца,+ Бог Аврахамов и Бог ког се Исак боји*,+ није био са мном, ти би ме послао назад празних руку. Бог је видео моју невољу и мој труд, па те је синоћ укорио.“+

43 Тада је Лаван одговорио Јакову: „Ове жене су моје ћерке и ова деца су моја унучад и ово стадо је моје стадо. Све што видиш моје је и мојих ћерки. Шта бих данас учинио против њих или против деце коју су родиле? 44 Хајде сада да ти и ја склопимо савез којег ћемо се увек сећати*.“ 45 Тада је Јаков узео један камен и усправио га као стуб.+ 46 Затим је рекао својој браћи: „Сакупите камење!“ Они су сакупили камење и од њега направили гомилу. После тога су јели код те гомиле камења. 47 Лаван ју је назвао Јегар-Сахадут*, а Јаков ју је назвао Галед*.

48 Лаван је рекао: „Ова гомила камења је данас сведок између мене и тебе.“ Зато ју је Јаков назвао Галед.+ 49 Назвао ју је и Стражарска кула, јер је Лаван рекао: „Нека Јехова стражари нада мном и над тобом кад будемо далеко један од другог. 50 Ако будеш лоше поступао с мојим ћеркама и ако узмеш друге жене поред њих, чак и ако то не види нико од људи, то ће видети Бог, који је сведок између тебе и мене.“ 51 Лаван је још рекао Јакову: „Ево ове гомиле камења и ево стуба који сам подигао између мене и тебе. 52 Ова гомила камења и овај стуб+ сведоци су да нећу проћи поред њих да ти нанесем зло и да ти нећеш проћи поред њих да мени нанесеш зло. 53 Нека Бог Аврахамов+ и Бог Нахоров, Бог њиховог оца, суди између нас.“ А Јаков се заклео Богом ког се бојао његов отац Исак*.+

54 Затим је Јаков принео жртву на том брду и позвао своју браћу да једу. Након што су јели, преноћили су тамо. 55 Лаван је устао рано ујутру, пољубио своју унучад*+ и своје ћерке и благословио их.+ Затим се вратио својој кући.+

32 Кад је Јаков пошао даље, у сусрет су му дошли Божји анђели. 2 Чим их је угледао, рекао је: „Ово је Божји логор!“ Зато је то место назвао Маханаим*.

3 Тада је Јаков пред собом послао гласнике код свог брата Исава у земљу Сир,+ у Едом*,+ 4 и заповедио им: „Реците мом господару Исаву: ’Овако каже твој слуга Јаков: „Дуго сам живео* код Лавана и остао сам код њега све досад.+ 5 Стекао сам говеда, магараца и оваца, слугу и слушкиња,+ и сада се јављам свом господару како бих задобио његову наклоност.“ ‘ “

6 После неког времена гласници су се вратили код Јакова и рекли: „Били смо код твог брата Исава и он ти долази у сусрет са 400 људи.“+ 7 Јаков се веома уплашио и забринуо.+ Зато је људе који су били с њим, овце, говеда и камиле разделио у две групе. 8 Рекао је: „Ако Исав нападне једну од њих, друга ће успети да побегне.“

9 После тога Јаков је рекао: „Боже мог оца Аврахама и Боже мог оца Исака, Јехова, ти који ми говориш: ’Врати се у своју земљу и својој родбини, и ја ћу ти чинити добро‘,+ 10 нисам достојан све те љубави* и верности коју си показао свом слуги,+ јер сам имао само штап кад сам прешао Јордан, а сада је моје све што је у ове две групе.+ 11 Молим те,+ заштити ме од мог брата Исава, јер се бојим да ће доћи и напасти мене+ и мајке с децом. 12 А ти си ми рекао: ’Заиста ћу ти чинити добро и учинићу да твог потомства буде као морског песка, којег има толико много да не може да се изброји.‘ “+

13 Ту ноћ је Јаков провео на том месту. Затим је од онога што је имао спремио дар за свог брата Исава:+ 14 200 коза и 20 јараца, 200 оваца и 20 овнова, 15 30 камила дојилица с њиховим младима, 40 крава и 10 бикова, 20 магарица и 10 магараца.+

16 Предао је својим слугама стадо по стадо и рекао им: „Пређите реку испред мене и држите растојање међу стадима.“ 17 Затим је првом заповедио: „Ако те сретне мој брат Исав и пита те: ’Чији си и куда идеш? Чије је ово стадо пред тобом?‘, 18 реци му: ’Твог слуге Јакова. То је дар који он шаље мом господару Исаву,+ а он иде иза нас.‘ “ 19 Заповедио је и другом и трећем слуги и свима који су ишли за стадима: „Тако кажите Исаву кад га сретнете. 20 И још реците: ’Ево, твој слуга Јаков иде иза нас.‘ “ Мислио је: „Ако га одобровољим даром који сам послао пред собом,+ можда ће ме лепо примити кад се сретнемо.“ 21 Тако су његове слуге с даровима прешле реку испред њега, а он је те ноћи остао у логору.

22 Те исте ноћи устао је и прешао Јавок+ са своје две жене,+ две слушкиње+ и својих 11 синова. 23 Тако их је превео преко реке*, а пребацио је и све остало што је имао.

24 На крају је Јаков остао сам. Тада се неки човек рвао с њим све док није сванула зора.+ 25 Кад је тај човек видео да га не може савладати, дотакао му је кук*, тако да се Јакову ишчашио кук док се рвао с њим.+ 26 Тада је тај човек рекао: „Пусти ме, јер свиће зора.“ А Јаков му је одговорио: „Нећу те пустити док ме не благословиш.“+ 27 Зато га је онај човек упитао: „Како се зовеш?“, а он је одговорио: „Јаков.“ 28 Тада му је тај човек рекао: „Више се нећеш звати Јаков, већ Израел*,+ јер си се борио с Богом+ и с људима и на крају си победио.“ 29 Јаков му је рекао: „Молим те, кажи ми како се зовеш.“ А он му је на то одговорио: „Зашто ме питаш како се зовем?“+ Затим га је тамо благословио. 30 Јаков је то место назвао Фануил*,+ јер је рекао: „Видео сам Бога лицем у лице, а ипак сам остао жив*.“+

31 Сунце је већ изашло кад је прошао Фануил. Храмао је, јер му је кук био ишчашен.+ 32 Зато све до данас Израелци не једу тетиву* која је везана за зглоб кука, јер је онај човек на том месту дотакао Јаковљев кук.

33 Јаков је подигао поглед и видео Исава како долази са 400 људи.+ Зато је разделио децу између Лије, Рахеле и две слушкиње.+ 2 Слушкиње и њихову децу поставио је напред,+ Лију и њену децу иза њих,+ а Рахелу+ и Јосифа на крају. 3 Он је пошао испред њих и поклонио се до земље седам пута док није дошао до свог брата.

4 Исав му је потрчао у сусрет, загрлио га и пољубио, па су обојица заплакала. 5 Тада је Исав угледао жене и децу па га је упитао: „Ко су ови што су с тобом?“ Јаков је одговорио: „То су деца коју је Бог милостиво дао твом слуги.“+ 6 Тада су пришле слушкиње са својом децом и поклонили су се. 7 Затим је пришла Лија са својом децом и поклонили су се, а онда су пришли Јосиф и Рахела па су се и они поклонили.+

8 Тада је Исав рекао: „Зашто си послао све оне људе и стоку на коју сам наишао?“+ Јаков му је одговорио: „Да бих стекао наклоност свог господара.“+ 9 Тада је Исав рекао: „Брате мој, ја имам много тога.+ Задржи за себе оно што је твоје.“ 10 Али Јаков му је на то рекао: „Не, молим те. Ако сам стекао твоју наклоност, прими мој дар, јер видети твоје лице је као видети Божје лице, зато што си ме лепо примио.+ 11 Молим те, прими овај дар* који ти дајем,+ јер ми је Бог указао милост и имам свега.“+ И био је толико упоран да је Исав на крају примио дар.

12 Затим је Исав рекао: „Пођимо одавде. Ја ћу ићи испред тебе.“ 13 Али он му је одговорио: „Мој господар зна да су деца нејака+ и да се бринем о овцама и кравама дојилицама. Ако бисмо их пребрзо терали само један дан, цело стадо би угинуло. 14 Молим те, нека мој господар пође испред свог слуге, а ја ћу ићи полако у корак са стоком и у корак са децом, док не дођем код свог господара у Сир.“+ 15 Тада је Исав рекао: „Молим те, дај да ти барем оставим неколико својих људи.“ А он му је одговорио: „Зашто би то радио? Довољно ми је што сам стекао наклоност свог господара.“ 16 Тако је Исав тог дана пошао назад у Сир.

17 Јаков је кренуо у Сокот+ и себи саградио кућу, а за стоку направио стаје. Зато је то место назвао Сокот*.

18 Кад се вратио из Падан-Арама,+ Јаков је безбедно стигао у Сихем,+ град у хананској земљи,+ и улогорио се близу њега. 19 Комад земље на ком је разапео свој шатор купио је од синова Емора, Сихемовог оца, за 100 кесита*.+ 20 На том месту је подигао олтар и назвао га „Бог је Израелов Бог“.+

34 Дина, Јаковљева и Лијина ћерка,+ имала је обичај да посећује* девојке из тог краја.+ 2 Тако ју је запазио Сихем, син Емора Јевејина,+ поглавара те земље. Он ју је одвео са собом и силовао. 3 И Јаковљева ћерка Дина прирасла му је за срце. Заљубио се у њу и покушавао је да лепим речима задобије њену љубав*. 4 На крају је Сихем рекао свом оцу Емору:+ „Испроси ову девојку за мене.“

5 Кад је Јаков чуо да је Сихем обешчастио његову ћерку Дину, његови синови су били код стоке у пољу. Зато Јаков није ништа говорио о томе док се они нису вратили. 6 Касније је Емор, Сихемов отац, дошао код Јакова да разговара с њим. 7 Али Јаковљеви синови су чули шта се десило и одмах су се вратили из поља. Били су увређени и бесни, јер је Сихем нанео срамоту Израелу кад је силовао Јаковљеву ћерку,+ што није смело да се учини.+

8 Емор им је рекао: „Мој син Сихем је веома заволео вашу ћерку. Молим вас, дајте му је за жену. 9 Склапајте бракове с нама – дајте нам своје ћерке и узимајте наше ћерке за себе.+ 10 Живите међу нама и слободно користите нашу земљу. Останите овде и тргујте и настаните се у њој.“ 11 Тада је Сихем рекао њеном оцу и њеној браћи: „Молим вас, испуните ми жељу и даћу вам шта год затражите. 12 Одредите колику год хоћете цену за невесту и колики год хоћете дар,+ и ја ћу дати шта год кажете. Само ми је дајте за жену.“

13 Јаковљеви синови су одлучили да преваре Сихема и његовог оца Емора зато што је Сихем обешчастио њихову сестру Дину. 14 Рекли су им: „Нипошто не можемо учинити тако нешто и дати своју сестру човеку који није обрезан,+ јер је то за нас срамота. 15 На то можемо пристати само ако постанете као и ми тако што ћете обрезати све мушкарце међу собом.+ 16 Онда ћемо своје ћерке давати вама, а ваше ћерке узимати за себе, живећемо међу вама и постаћемо један народ. 17 Али ако нас не послушате и не обрежете се, узећемо своју сестру и отићи ћемо.“

18 Њихов предлог се допао Сихему+ и његовом оцу Емору.+ 19 Младић није оклевао да учини оно што су тражили,+ јер му се Јаковљева ћерка веома свиђала, а он је био најпоштованији у целом дому свог оца.

20 Тако су Емор и његов син Сихем отишли до градских врата и рекли људима из свог града:+ 21 „Ови људи желе да живе у миру с нама. Нека се населе у нашој земљи и тргују у њој, јер земља је довољно пространа и за њих. Њихове ћерке узимаћемо за жене, а наше ћерке даваћемо њима.+ 22 Ти људи ће пристати да живе с нама као један народ само ако се сви мушкарци међу нама обрежу, као што су они обрезани.+ 23 Зар онда неће оно што поседују, њихово благо и сва њихова стока припасти нама? Хајде да пристанемо на оно што траже да би живели међу нама.“ 24 Сви који су се окупљали код градских врата послушали су Емора и његовог сина Сихема, па су се сви мушкарци из тог града обрезали.

25 Али трећег дана, док су они још били у боловима, два Јаковљева сина Симеон и Левије, Динина браћа,+ узели су своје мачеве и ушли у град, у ком нико није ништа слутио, и побили све мушкарце.+ 26 Убили су мачем Емора и његовог сина Сихема, узели Дину из Сихемове куће и отишли. 27 Кад су сви мушкарци били побијени, дошли су остали Јаковљеви синови и опљачкали град, јер је тамо њихова сестра била обешчашћена.+ 28 Узели су њихову ситну и крупну стоку, њихове магарце и све што је било у граду и у пољу. 29 Узели су сву њихову имовину, заробили сву децу и све жене, и опљачкали све што је било у кућама.

30 Тада је Јаков рекао Симеону и Левију:+ „Због вас сам у великој невољи* и постао сам мрзак становницима ове земље, Хананцима и Ферезејима. Ја имам мало људи, а они ће се сакупити и напашће ме, па ће убити и мене и целу моју породицу.“ 31 Они су на то рекли: „Зар да се с нашом сестром поступа као с блудницом*?“

35 После тога Бог је рекао Јакову: „Иди у Ветиљ,+ настани се тамо и направи олтар мени, правом Богу који ти се појавио кад си бежао од свог брата Исава.“+

2 Тада је Јаков рекао својој породици и свима који су били с њим: „Уклоните кипове туђих богова које имате код себе,+ очистите се и пресвуците се. 3 Онда пођимо у Ветиљ. Тамо ћу направити олтар правом Богу, који ме је услишио у дан моје невоље и био са мном куд год сам ишао*.“+ 4 Тако су они дали Јакову све кипове туђих богова које су имали код себе и минђуше које су носили на ушима, а Јаков је све то закопао под великим дрветом у близини Сихема.

5 Кад су пошли, Бог је учинио да велики страх обузме људе из околних градова, тако да нису кренули у потеру за Јаковљевим синовима. 6 На крају су Јаков и сви који су били с њим стигли у Луз,+ то јест у Ветиљ, у хананској земљи. 7 Затим је ту подигао олтар и то место назвао Ел-Ветиљ*, јер му се прави Бог појавио тамо кад је он бежао од свог брата.+ 8 Касније је умрла Девора,+ Ребекина дојиља, и сахрањена је надомак Ветиља под једним храстом, који је он назвао Алон-Вакут*.

9 Бог се опет појавио Јакову кад се он враћао из Падан-Арама и благословио га је. 10 Бог му је рекао: „Име ти је Јаков.+ Али више се нећеш звати Јаков, него ће ти име бити Израел.“ Тако му је дао име Израел.+ 11 Бог му је још рекао: „Ја сам Свемоћни Бог.+ Нека твоје потомство буде многобројно и нека се множи. Од тебе ће настати народи*, мноштво народа,+ и краљеви ће потећи од тебе*.+ 12 Земљу коју сам дао Аврахаму и Исаку даћу теби и твом потомству.“+ 13 Затим је Бог отишао од њега с места где је говорио с њим.

14 Зато је Јаков поставио стуб од камена на месту где је Бог говорио с њим, излио на њега принос од вина* и прелио га уљем.+ 15 А место где је Бог говорио с њим Јаков је и даље звао Ветиљ.+

16 Затим су кренули из Ветиља. Док су били на путу за Ефрату, Рахела је почела да се порађа. Имала је тежак порођај. 17 Док се мучила на порођају, бабица јој је рекла: „Не бој се, јер ћеш имати још једног сина.“+ 18 На издисају, у последњим тренуцима свог живота, дала му је име Венонија*, а његов отац га је назвао Венијамин*.+ 19 Тако је Рахела умрла и била је сахрањена на путу за Ефрату, то јест Витлејем.+ 20 Јаков је поставио стуб на њеном гробу. Тај стуб на Рахелином гробу стоји све до данас.

21 После тога Израел је кренуо даље и кад је прошао кулу Едер, разапео је свој шатор. 22 Док је Израел живео у тој земљи, Рувим је отишао код Вале, иноче свог оца Израела, и спавао је с њом. А Израел је сазнао за то.+

Јаков је имао 12 синова. 23 Лијини синови су били Рувим,+ Јаковљев првенац, затим Симеон, Левије, Јуда, Исахар и Завулон. 24 Рахелини синови су били Јосиф и Венијамин. 25 Синови Рахелине слушкиње Вале били су Дан и Нефталим. 26 Синови Лијине слушкиње Зелфе били су Гад и Асир. То су Јаковљеви синови, који су му се родили у Падан-Араму.

27 Јаков је на крају стигао код свог оца Исака у Мамрију,+ у Киријат-Арву, то јест у Хеврон, где су Аврахам и Исак живели као дошљаци.+ 28 Исак је живео 180 година.+ 29 После тога Исак је умро, стар и задовољан животом, и био је прибран својим прецима*. Сахранили су га његови синови Исав и Јаков.+

36 Ово су догађаји из живота Исава, то јест Едома.+

2 Исав се оженио Хананкама: Адом,+ ћерком Елона Хетејина,+ Оливемом,+ ћерком Ане, унуком Севегона Јевејина, 3 и Васематом,+ ћерком Исмаила, сестром Навајота.+

То су Исавови синови, који су му се родили у хананској земљи. 6 Исав је узео своје жене, синове и ћерке и све своје слуге, своју ситну и крупну стоку и све што је стекао+ у хананској земљи, па је отишао у другу земљу далеко од свог брата Јакова.+ 7 Они су имали толико добара да више нису могли да живе заједно и земља у којој су боравили* није им била довољно велика јер су имали много стоке. 8 Тако се Исав настанио у сирским брдима.+ Исав се још зове Едом.+

9 Ово је запис о потомству Исава, праоца Едомаца, који су живели у сирским брдима.+

10 Ово су имена Исавових синова: Елифас, син Исавове жене Аде, и Рагуило, син Исавове жене Васемате.+

11 Елифасови синови су Теман,+ Омар, Софар, Готом и Кенез.+ 12 Иноча Исавовог сина Елифаса звала се Тимна. Она је Елифасу родила Амалика.+ То су потомци* Исавове жене Аде.

13 Ово су Рагуилови синови: Нахат, Зара, Сама и Моза. То су потомци* Исавове жене Васемате.+

14 Ово су синови које је родила Исавова жена Оливема: Јеус, Јеглом и Кореј. Њен отац је био Ана, а деда Севегон.

15 Ово су племенски поглавари* Исавових синова:+ синови Елифаса, Исавовог првенца: поглавар Теман, поглавар Омар, поглавар Софар, поглавар Кенез,+ 16 поглавар Кореј, поглавар Готом и поглавар Амалик. То су поглавари у едомској земљи који су потекли од Елифаса.+ То су Адини потомци*.

17 Ово су синови Исавовог сина Рагуила: поглавар Нахат, поглавар Зара, поглавар Сама и поглавар Моза. То су поглавари у едомској земљи који су потекли од Рагуила.+ То су потомци* Исавове жене Васемате.

18 А ово су синови Исавове жене Оливеме: поглавар Јеус, поглавар Јеглом и поглавар Кореј. То су поглавари који су потекли од Исавове жене Оливеме, Анине ћерке.

19 То су Исавови синови и то су племенски поглавари који су потекли од њих. Исав се још зове Едом.+

20 Ово су синови Сира Хорејина, који су живели у тој земљи:+ Лотан, Совал, Севегон, Ана,+ 21 Дисон, Есер и Дисан.+ То су племенски поглавари Хореја, Сирови синови, у едомској земљи.

22 Лотанови синови су Хорија и Еман. Лотанова сестра је Тимна.+

23 Ово су Совалови синови: Голам, Манахат, Евал, Сефија и Онам.

24 Ово су Севегонови синови:+ Аја и Ана. То је онај Ана који је нашао топле изворе у пустињи док је чувао магарце свог оца Севегона.

25 Ово су Анина деца: Дисон и Оливема, Анина ћерка.

26 Ово су Дисонови синови: Амада, Асван, Итран и Харан.+

27 Ово су Есерови синови: Валан, Заван и Акан.

28 Ово су Дисанови синови: Уз и Аран.+

29 Ово су племенски поглавари Хореја: поглавар Лотан, поглавар Совал, поглавар Севегон, поглавар Ана, 30 поглавар Дисон, поглавар Есер и поглавар Дисан.+ То су племенски поглавари Хореја у земљи Сир.

31 Ово су краљеви који су владали у едомској земљи+ пре него што је над Израелцима* почео да влада њихов први краљ.+ 32 Веоров син Вела владао је у Едому, а његов град звао се Денава. 33 После Велине смрти, почео је да влада Јовав, син Заре из Восоре. 34 После Јовавове смрти, почео је да влада Асом из земље Теманаца. 35 После Асомове смрти, почео је да влада Варадов син Адад, који је поразио Мадијанце+ у моавској земљи*, а његов град се звао Гетем. 36 После Ададове смрти, почео је да влада Самада из Масекаса. 37 После Самадине смрти, почео је да влада Саул из Ровота на реци. 38 После Саулове смрти, почео је да влада Ахворов син Валенон. 39 После смрти Ахворовог сина Валенона, почео је да влада Адар. Његов град се звао Фогор, а његова жена се звала Метевеила. Она је била Матраидина ћерка, а Мезевова унука.

40 Ово су имена племенских поглавара који су потекли од Исава, имена њихових породица и места у којима су живели: поглавар Тимна, поглавар Алва, поглавар Јетет,+ 41 поглавар Оливема, поглавар Ила, поглавар Финон, 42 поглавар Кенез, поглавар Теман, поглавар Мивсар, 43 поглавар Магедило и поглавар Ирам. То су племенски поглавари који су потекли од Едома, према њиховим пребивалиштима у земљи коју су заузели.+ То су потомци Исава, праоца Едомаца.+

37 Јаков је остао да живи у Ханану, у земљи у којој је његов отац живео као дошљак.+

2 Ово су догађаји из Јаковљевог живота.

Кад је Јосиф+ имао 17 година, чувао је стада+ са синовима Вале+ и Зелфе,+ које су биле жене његовог оца. Јосиф је јавио свом оцу да његова браћа чине лоше ствари. 3 Јосиф се родио кад је Израел већ био стар, па га је отац волео више него све остале синове+ и поклонио му је веома леп огртач*. 4 Кад су његова браћа видела да га отац воли више него све њих, толико су га замрзела да му нису могла рећи ниједну лепу реч*.

5 Касније је Јосиф испричао својој браћи шта је сањао,+ а они су га због тога још више замрзели. 6 Он им је рекао: „Молим вас, слушајте шта сам сањао. 7 Везивали смо снопове насред њиве и тада се мој сноп подигао и стао усправно, а ваши снопови су се окупили око њега и поклонили му се.“+ 8 Његова браћа су му рекла: „Да нећеш можда да будеш краљ и господар над нама?“+ Тако су га још више замрзели због његових снова и онога што је рекао.

9 После тога он је сањао још један сан, па га је испричао својој браћи: „Сањао сам још један сан. У њему су ми се клањали сунце, месец и 11 звезда.“+ 10 Кад је то испричао свом оцу и својој браћи, отац га је прекорио: „Шта значи тај твој сан? Да се нећемо можда ја, твоја мајка и твоја браћа клањати пред тобом до земље?“ 11 Његова браћа су постала љубоморна на њега,+ али његов отац је размишљао о тим речима.

12 Једном су његова браћа одвела стада свог оца на испашу близу Сихема.+ 13 После неког времена Израел је рекао Јосифу: „Твоја браћа чувају стада близу Сихема. Иди и обиђи их.“ На то му је он одговорио: „Добро.“ 14 Отац му је рекао: „Молим те, иди тамо и види да ли су твоја браћа добро. Види и како су стада, па ми јави.“ Тако га је он послао из долине Хеврон,+ и он је отишао према Сихему. 15 Док је ишао пољем, срео је човека који га је упитао: „Шта тражиш?“ 16 Он је одговорио: „Тражим своју браћу. Молим те, кажи ми где чувају стада.“ 17 Човек му је рекао: „Отишли су одавде. Чуо сам их како кажу: ’Хајдемо у Дотан.‘ “ Тако је Јосиф пошао за својом браћом и нашао их код Дотана.

18 Они су га угледали издалека. Пре него што је стигао до њих, почели су да се договарају да га убију. 19 И рекли су један другом: „Ево долази онај сањар!+ 20 Хајде да га убијемо и бацимо у једну од јама за воду. Рећи ћемо да га је прождрла крволочна звер. Да видимо шта ће онда бити од његових снова!“ 21 Кад је Рувим+ то чуо, покушао је да га спасе, па је рекао: „Немојмо га убити*.“+ 22 Затим је још рекао: „Немојте проливати крв.+ Баците га у ову јаму, овде у пустом крају, само немојте да га повредите*.“+ Он је хтео да га избави из њихових руку и врати оцу.

23 Кад је Јосиф дошао код своје браће, они су свукли с њега огртач, леп дуги огртач који је носио,+ 24 а њега су зграбили и бацили у јаму. У то време у јами није било воде.

25 Затим су сели да једу. Кад су подигли поглед, видели су караван Исмаилаца.+ Они су долазили из Галада и ишли у Египат. Камиле су им биле натоварене ладанумовом мирисном смолом, балзамом и кором дрвећа које садржи смолу.+ 26 Тада је Јуда рекао својој браћи: „Шта имамо од тога да убијемо свог брата и то прикријемо?+ 27 Хајде да га продамо+ Исмаилцима! Немојмо дизати руку на њега. Ипак је он наш брат, наша крв.“ Тако су послушали свог брата. 28 Кад су мадијански+ трговци наишли, браћа су извадила Јосифа из јаме и продала га Исмаилцима за 20 сребрника.+ Ти људи су одвели Јосифа у Египат.

29 Рувим се касније вратио до јаме и кад је видео да Јосифа нема у њој, раздерао је своју одећу. 30 Отишао је код своје браће и повикао: „Нема детета! Шта ћу сад?“

31 Тада су узели Јосифов огртач, заклали јарца и умочили огртач у крв. 32 После тога су огртач послали свом оцу и поручили му: „Нашли смо ово. Молимо те, види да ли је то огртач твог сина или није.“+ 33 Кад га је боље погледао, повикао је: „То је огртач мог сина! Јосифа је напала нека звер! Растргла га је на комаде!“ 34 Тада је Јаков раздерао своју одећу, везао кострет око бокова и данима оплакивао свог сина. 35 Сви његови синови и све његове ћерке покушавали су да га утеше, али он се није дао утешити, већ је говорио: „С тугом ћу сићи код свог сина у гроб*!“+ Тако је Јаков плакао за својим сином.

36 У Египту су Мадијанци продали Јосифа Петефрију, који је био фараонов дворанин+ и заповедник његове страже.+

38 У то време Јуда је отишао од своје браће и разапео свој шатор близу једног Одоламца који се звао Ира. 2 Тамо је Јуда видео ћерку неког Хананца+ који се звао Сува. Он ју је узео за жену и имао је односе с њом. 3 Она је затруднела и родила сина, коме је он дао име Ир.+ 4 Касније је поново затруднела и родила сина, коме је дала име Онан. 5 Затим је родила још једног сина и дала му име Сала. Кад је њега родила, Јуда је био у Ахсиву.+

6 Јуда је за свог првенца Ира узео жену која се звала Тамара.+ 7 Али Јудин првенац Ир чинио је оно што је зло у Јеховиним очима, па га је Јехова погубио. 8 Због тога је Јуда рекао Онану: „Спавај са женом свог брата, склопи с њом деверски брак како би твој брат имао потомство.“+ 9 Али Онан је знао да се то потомство неће сматрати његовим.+ Зато је просипао своје семе на земљу кад је имао односе са женом свог брата, да не би дао потомство свом брату.+ 10 То што је радио било је зло у Јеховиним очима, па је и њега погубио.+ 11 Јуда је рекао својој снахи Тамари: „Иди у кућу свог оца и живи као удовица док мој син Сала не одрасте“, јер је мислио: „Могло би се десити да и он умре као његова браћа.“+ Тако је Тамара отишла да живи у кући свог оца.

12 После неког времена умрла је Јудина жена, Сувина ћерка.+ Јуда је био у жалости одређено време, а затим је са својим пријатељем Иром Одоламцем+ пошао у Тамну+ код људи који су стригли његове овце. 13 Тада су Тамари јавили: „Твој свекар иде у Тамну да стриже своје овце.“ 14 Она је скинула са себе удовичку одећу, огрнула се марамом, ставила вео преко лица и села на улаз у Енаим, који је на путу за Тамну. Наиме, видела је да је Сала одрастао, а да њу још нису удали за њега.+

15 Кад ју је Јуда угледао, одмах је помислио да је блудница*, јер је покрила лице. 16 Застао је код ње поред пута и рекао јој: „Пусти ме да спавам с тобом“, јер није знао да му је то снаха.+ Она му је на то рекла: „Шта ћеш ми дати да спаваш са мном?“ 17 Он је одговорио: „Послаћу ти јаре из стада.“ А она је рекла: „Дај ми нешто у залог док га не пошаљеш.“ 18 Он је упитао: „Шта да ти дам у залог?“ Она је одговорила: „Свој печатни прстен+ на узици и штап који ти је у руци.“ Он јој је тада дао све то, па је спавао с њом и она је затруднела. 19 После је устала и отишла. Скинула је са себе мараму и обукла своју удовичку одећу.

20 Јуда је послао јаре по свом пријатељу Одоламцу+ да би добио назад залог од оне жене, али он није могао да је нађе. 21 Питао је људе из њеног места: „Где је она храмска блудница* која је била у Енаиму поред пута?“ А они су одговорили: „Овде никад није било храмске блуднице.“ 22 Онда се он вратио код Јуде и рекао му: „Нисам је нашао, а и људи из оног места су ми рекли: ’Овде никад није било храмске блуднице.‘ “ 23 Зато је Јуда рекао: „Нека задржи оно што сам јој дао, да се не срамотимо. Послао сам јој јаре, али је ти ниси нашао.“

24 Али око три месеца касније јавили су Јуди: „Твоја снаха Тамара се одала блуду и затруднела је.“ Тада је Јуда рекао: „Изведите је да се погуби и спали.“+ 25 Док су је изводили, она је свом свекру поручила: „Затруднела сам с човеком коме припадају ове ствари.“ Затим је рекла: „Молим те, види чији су овај печатни прстен на узици и штап.“+ 26 Кад је Јуда препознао те ствари, рекао је: „Праведнија је од мене, јер је нисам дао свом сину Сали.“+ И више није имао односе с њом.

27 Кад је дошло време да се породи, показало се да су у њеној утроби близанци. 28 Док се порађала, један од њих је помолио руку и бабица је одмах узела црвени* конац и везала му око руке, рекавши: „Овај је изашао први.“ 29 Али он је увукао руку, па је изашао његов брат, тако да је она узвикнула: „Како си се само пробио*!“ Зато су му дали име Фарес*.+ 30 После је изашао његов брат, који је око руке имао црвени конац. Њему су дали име Зара.+

39 Јосифа су одвели у Египат.+ Египћанин Петефрије,+ фараонов дворанин и заповедник његове страже, купио га је од Исмаилаца+ који су га одвели тамо. 2 Али Јехова је био с Јосифом,+ тако да је он имао успеха у свему што је радио и добио је многа задужења у дому свог господара, Египћанина. 3 Његов господар је видео да је Јехова с њим и да му Јехова даје успех у свему што ради.

4 Јосиф је стицао све већу наклоност свог господара и он га је узео за свог личног слугу. Поставио га је за управитеља над својим домом и свим што је имао. 5 Откад га је он поставио за управитеља над својим домом и над свим што је имао, Јехова је због Јосифа благосиљао дом тог Египћанина. Јеховин благослов био је над свим што је он имао у кући и у пољу.+ 6 На крају је све што је имао поверио Јосифу и више није водио рачуна ни о чему, осим о храни коју је јео. А Јосиф је израстао у младића лепог стаса и лепог лица.

7 После неког времена жена Јосифовог господара бацила је око на њега и почела да му говори: „Спавај са мном.“ 8 Али он то није хтео, већ је рекао жени свог господара: „Мој господар се не брине ни за шта у свом дому и поверио ми је све што има. 9 У овом дому нико није већи од мене и он ми није ускратио ништа осим тебе, јер си му ти жена. Како бих онда могао да учиним тако велико зло и да згрешим Богу?“+

10 Она је тако из дана у дан наговарала Јосифа, али он није пристао да спава с њом, нити је хтео да се задржава код ње. 11 Али једног дана он је као и обично ушао у кућу да ради свој посао, а унутра није било никога од других слугу. 12 Тада га је она ухватила за огртач и рекла: „Спавај са мном!“ Али он јој се отргао, оставио огртач у њеној руци и побегао напоље. 13 Кад је видела да је оставио огртач у њеној руци и побегао напоље, 14 дозвала је укућане и рекла им: „Гледајте! Довео нам је овог човека Јеврејина да нас осрамоти. Он је дошао код мене да спава са мном, али ја сам повикала на сав глас. 15 А кад је чуо како вичем, оставио је свој огртач поред мене и побегао напоље.“ 16 Она је држала огртач код себе док његов господар није дошао кући.

17 Онда је и њему испричала исто: „Онај слуга Јеврејин ког си нам довео дошао је код мене да ме осрамоти. 18 А кад сам почела да вичем, оставио је свој огртач поред мене и побегао напоље.“ 19 Кад је његов господар чуо шта му је жена испричала, рекавши: „То ми је учинио твој слуга“, жестоко се разгневио. 20 Тада је Јосифа његов господар бацио у затвор, у ком су били краљеви затвореници. И Јосиф је остао у затвору.+

21 Али Јехова је и даље био с Јосифом и показивао му верну љубав. Дао му је да стекне наклоност управитеља затвора.+ 22 Зато је управитељ затвора поставио Јосифа да надгледа све затворенике који су били тамо и да се брине да они обављају послове за које су били задужени.+ 23 Управитељ затвора није више надгледао баш ништа што је поверио Јосифу, јер је Јехова био с Јосифом и Јехова му је давао успех у свему што је радио.+

40 После неког времена главни пехарник+ и главни пекар египатског краља увредили су свог господара, египатског краља. 2 Фараон се наљутио на своја два дворанина, на главног пехарника и на главног пекара.+ 3 Зато их је бацио у затвор у кући заповедника страже,+ тамо где је био и Јосиф.+ 4 Тада је заповедник страже задужио Јосифа да буде с њима и да их служи.+ Они су неко време остали у затвору.

5 Пехарник и пекар египатског краља, који су били у том затвору, сањали су исте ноћи сан и сваки од тих снова имао је своје значење. 6 Ујутру је Јосиф ушао код њих и видео да их нешто мучи. 7 Зато је упитао фараонове дворане који су били с њим у затвору у кући његовог господара: „Зашто сте данас тако тужни?“ 8 Они су му одговорили: „Обојица смо ноћас нешто сањали, а нема никога да нам протумачи снове.“ Јосиф им је рекао: „Зар није Бог тај који тумачи снове?+ Кажите ми, молим вас, шта сте сањали.“

9 Главни пехарник је испричао свој сан Јосифу: „Сањао сам да је испред мене винова лоза. 10 На тој лози су биле три гранчице. Лоза је пустила изданке и процветала, а затим је на њој сазрело грожђе. 11 У руци ми је био фараонов пехар, па сам узео грожђе и исцедио га у фараонов пехар. Затим сам пехар дао фараону.“ 12 Тада му је Јосиф рекао: „Ово је значење сна: три гранчице представљају три дана. 13 За три дана фараон ће те пустити из затвора* и вратиће те у службу.+ Ти ћеш опет давати пехар фараону, као што си чинио и раније кад си био његов пехарник.+ 14 Али сети ме се кад ти буде добро. Молим те, учини добро дело* па ме спомени фараону, да би ме он пустио из затвора. 15 Ја сам силом одведен из земље Јевреја,+ а овде нисам учинио баш ништа због чега би ме бацили у затвор*.“+

16 Кад је главни пекар видео како је Јосиф објаснио пехарнику да његов сан наговештава добро, рекао му је: „И ја сам видео себе у сну. На глави су ми биле три корпе белог хлеба. 17 У корпи на врху било је разноврсног пецива за фараона и птице су то јеле из корпе на мојој глави.“ 18 Јосиф му је на то рекао: „Ово је значење сна: три корпе представљају три дана. 19 За три дана фараон ће ти одрубити главу* и обесиће те на стуб, а птице ће јести твоје месо.“+

20 Трећег дана после тога био је фараонов рођендан.+ Он је приредио гозбу за све своје слуге и извео је пред њих* главног пехарника и главног пекара. 21 Главног пехарника је вратио на његов положај, тако да је он опет додавао пехар фараону. 22 А главног пекара је обесио, баш као што је Јосиф рекао кад им је тумачио снове.+ 23 Али главни пехарник се није сетио Јосифа, заборавио је на њега.+

41 После две године фараон је сањао+ да стоји поред Нила. 2 Из Нила је изашло седам лепих и дебелих крава, које су пасле траву поред реке.+ 3 А после њих из Нила је изашло седам ружних и мршавих крава, које су стале поред дебелих крава на обали Нила. 4 Тада су ружне и мршаве краве појеле оних седам лепих и дебелих крава. Онда се фараон пробудио.

5 Затим је опет заспао и сањао други сан. Видео је како је на једној стабљици израсло седам крупних и лепих класова.+ 6 А после њих израсло је седам ситних класова, сасушених од источног ветра. 7 Ти ситни класови прогутали су оних седам крупних и лепих класова. Тада се фараон пробудио и схватио да је то био сан.

8 Али ујутру је био забринут. Зато је сазвао све египатске свештенике који се баве магијом и све мудраце. Фараон им је испричао своје снове, али нико није могао да му каже шта они значе.

9 Тада је главни пехарник рекао фараону: „Данас морам да признам своје грехе. 10 Фараон се једном наљутио на своје слуге, на мене и главног пекара. Зато нас је послао у затвор у кући заповедника страже.+ 11 Једне ноћи смо и он и ја нешто сањали. Сваки сан је имао своје значење.+ 12 С нама је био један млади Јеврејин, слуга заповедника страже.+ Кад смо му испричали шта смо сањали,+ он је сваком објаснио значење његовог сна. 13 Догодило се управо оно што нам је рекао. Мене је фараон вратио у службу, а главног пекара је обесио.“+

14 Фараон је послао слуге по Јосифа+ и они су га брзо довели из затвора*.+ Он се обријао*, пресвукао и дошао пред фараона. 15 Тада је фараон рекао Јосифу: „Сањао сам сан, али нико не може да ми каже шта он значи. Чуо сам да ти можеш објаснити значење снова.“+ 16 Јосиф је одговорио фараону: „То није у мојој моћи. Бог ће објавити шта је за фараоново добро.“+

17 Фараон је затим рекао Јосифу: „Сањао сам како стојим на обали Нила. 18 Из Нила је изашло седам дебелих и лепих крава, које су пасле траву поред реке.+ 19 А после њих изашло је седам слабих, веома ружних и мршавих крава. У целом Египту никада нисам видео тако ружне краве. 20 Те мршаве и ружне краве појеле су оних седам дебелих крава. 21 Али кад су их појеле, то се на њима није видело, јер су и даље биле ружне и мршаве као и раније. Тада сам се пробудио.

22 „Затим сам сањао како седам пуних и лепих класова избијају на једној стабљици.+ 23 А после њих израсло је седам увелих и ситних класова, сасушених од источног ветра. 24 Ти ситни класови прогутали су оних седам лепих класова. Испричао сам те снове свештеницима који се баве магијом,+ али ниједан није могао да ми каже шта они значе.“+

25 Тада је Јосиф рекао фараону: „Оба фараонова сна имају исто значење. Прави Бог јавља фараону шта ће учинити.+ 26 Седам лепих крава представљају седам година. Исто тако, седам лепих класова представљају седам година. Оба сна имају исто значење. 27 Седам мршавих и ружних крава, које су изашле после њих, представљају седам година, а и седам празних класова, сасушених од источног ветра, представљају седам година. То ће бити године глади. 28 Дакле, као што сам рекао фараону, прави Бог је показао фараону шта ће учинити.

29 „Долази седам веома родних година у целом Египту. 30 Али после њих доћи ће седам година глади. Заборавиће се све обиље у Египту и глад ће опустошити земљу.+ 31 Нико се више неће сећати обиља које је било у земљи, јер ће глад која ће после тога доћи бити страховита. 32 То што је фараон два пута сањао тај сан значи да је прави Бог то чврсто одлучио и да ће прави Бог то брзо и учинити.

33 „Зато нека фараон сада потражи разборитог и мудрог човека и нека га постави над Египтом. 34 Нека фараон постави надгледнике у земљи, па нека током тих седам родних година узима петину рода у Египту.+ 35 Нека они сакупљају сав род током тих седам родних година које долазе. Нека ускладиште жито у фараонове житнице у градовима и нека га тамо чувају.+ 36 То ће бити залихе хране у земљи током седам година глади које ће завладати у Египту, да људи и стока не би помрли од глади.“+

37 Тај предлог се свидео фараону и свим његовим слугама. 38 Зато је фараон рекао својим слугама: „Можемо ли наћи бољег човека од Јосифа, који има Божји дух?“ 39 Затим је рекао Јосифу: „Пошто ти је Бог све то открио, нико није тако разборит и мудар као што си ти. 40 Ти ћеш бити управитељ мог двора и цео мој народ безусловно ће те слушати.+ Једино ћу ја, који владам као краљ*, бити изнад тебе.“ 41 Фараон је још рекао Јосифу: „Постављам те над целим Египтом.“+ 42 Тада је фараон скинуо печатни прстен са своје руке и ставио га на Јосифову руку. Наредио је да Јосифа обуку у одећу од финог ланеног платна и да му око врата ставе златан ланац. 43 Осим тога, заповедио је да га возе у колима која су по части била одмах иза његових и да пред њим вичу: „Аврек!“* Тако га је поставио над целим Египтом.

44 Затим је фараон рекао Јосифу: „Ја сам фараон, али без твог одобрења нико у целом Египту неће смети ништа да уради*.“+ 45 После тога фараон је дао Јосифу име Псонтомфаних и дао му је за жену Асенету,+ ћерку Потифере, свештеника из Она*. И Јосиф је почео да надгледа све што се радило у Египту*.+ 46 Јосиф је имао 30 година+ кад је почео да служи* фараону, египатском краљу.

Затим је Јосиф отишао од фараона и обишао целу египатску земљу. 47 Током седам родних година земља је богато рађала. 48 Он је током тих седам година у Египту сакупљао сав род и складиштио га у градовима. У сваком граду складиштио је род са околних њива. 49 Јосиф је сакупио велике количине жита, као морског песка, док на крају нису престали да га мере јер се није могло измерити.

50 Пре него што је наступила прва година глади, Јосиф је добио два сина,+ која му је родила Асенета, ћерка Потифере, свештеника из Она*. 51 Јосиф је свом првенцу дао име Манасија*,+ рекавши: „Бог ми је помогао да заборавим сву своју невољу и цео дом свог оца.“ 52 Другом сину је дао име Јефрем*,+ рекавши: „Бог ми је подарио децу у земљи моје невоље.“+

53 Тако је прошло седам родних година у Египту+ 54 и наступило је седам година глади, баш као што је Јосиф и рекао.+ У свим земљама настала је глад, а у целом Египту било је хране*.+ 55 На крају је глад завладала и у целом Египту па је народ завапио фараону тражећи храну.+ Тада је фараон рекао свим Египћанима: „Идите код Јосифа и учините све што вам каже.“+ 56 Глад је владала по целој земљи.+ Тада је Јосиф отворио све житнице које су имали и почео да продаје храну Египћанима,+ јер је страховита глад погодила Египат. 57 У Египат су долазили људи из свих земаља да купују храну од Јосифа, јер је страховита глад владала у свим земљама.+

42 Јаков је чуо да у Египту има жита,+ па је рекао својим синовима: „Зашто само гледате један у другог и ништа не предузимате?“ 2 И још је рекао: „Чуо сам да у Египту има жита. Идите тамо и купите жита за нас, да останемо живи и да не помремо од глади.“+ 3 Тако су десеторица Јосифове браће+ отишла у Египат да купе жита. 4 Али Јаков није послао Јосифовог брата Венијамина+ с другом браћом. Рекао им је: „Бојим се да га не задеси неко зло, па да погине.“+

5 Тако су Израелови синови дошли у Египат заједно с другима који су долазили да купују храну, јер је и у хананској земљи завладала глад.+ 6 Јосиф је био управитељ у земљи+ и продавао је жито људима који су долазили са свих страна.+ Тако су дошла и Јосифова браћа и поклонила му се лицем до земље.+ 7 Кад је Јосиф угледао своју браћу, одмах их је препознао, али није хтео да им открије ко је он.+ Зато их је грубо упитао: „Одакле долазите?“ Они су одговорили: „Дошли смо из хананске земље да купимо храну.“+

8 Јосиф је препознао своју браћу, али они њега нису препознали. 9 Јосиф се одмах сетио снова које је сањао о њима,+ па им је рекао: „Ви сте уходе! Дошли сте да видите где је земља незаштићена!“ 10 А они су му одговорили: „Не, господару. Твоје слуге су дошле да купе храну. 11 Сви смо ми синови једног човека. Ми смо поштени људи. Твоје слуге нису уходе.“ 12 Али он им је рекао: „Није истина! Дошли сте да видите где је земља незаштићена!“ 13 Они су тада рекли: „Нас је било 12 браће,+ твојих слугу. Сви смо ми синови једног човека+ који живи у хананској земљи. Најмлађи је остао с нашим оцем,+ а једног више нема.“+

14 Али Јосиф им је рекао: „Кажем вам: ’Ви сте уходе!‘ 15 Овако ћу проверити да ли говорите истину: заклињем се фараоновим животом, нећете отићи одавде док ваш најмлађи брат не дође овамо.+ 16 Пошаљите једног од вас да доведе вашег брата, а ви ћете дотле остати у затвору. Тако ћу видети да ли говорите истину. Заклињем се фараоновим животом, ако сте ме слагали, сматраћу да сте уходе.“ 17 Затим их је све заједно бацио у затвор и држао их тамо три дана.

18 Трећег дана Јосиф им је рекао: „Учините оно што ћу вам рећи и остаћете живи, јер се ја бојим Бога. 19 Ако сте поштени, нека један од вас остане у затвору, а ви остали идите и узмите жита за своје породице да не би гладовале.+ 20 Онда ми доведите свог најмлађег брата и тако ћете доказати да говорите истину, па нећете умрети.“ И они су пристали да тако учине.

21 Тада су рекли један другом: „Сигурно нас је стигла казна због нашег брата,+ јер смо гледали како нас је у очају преклињао за милост, а нисмо се сажалили на њега. Зато нас је снашла ова невоља.“ 22 Тада им је Рувим рекао: „Зар вам нисам говорио: ’Немојте наудити детету‘?* Али ви нисте слушали.+ Сад морамо да положимо рачун за његову крв.“+ 23 Али нису знали да их Јосиф разуме, јер је с њима разговарао преко тумача. 24 Зато се удаљио од њих и заплакао.+ Онда се вратио и поново разговарао с њима, а затим је издвојио Симеона+ и везао га пред њима.+ 25 Тада је Јосиф заповедио слугама да им напуне џакове житом, да сваком од њих у џак ставе његов новац и да им дају храну за пут. Тако је и учињено.

26 Они су натоварили жито на своје магарце и кренули оданде. 27 Кад су се зауставили да преноће и кад је један од њих отворио свој џак да нахрани магарца, угледао је свој новац одозго у џаку. 28 Тада је својој браћи рекао: „Мени је новац враћен, ево га у мом џаку!“ Тада су претрнули од страха, па су дрхтећи говорили један другом: „Шта нам је то Бог учинио?“

29 Кад су дошли код свог оца Јакова у хананску земљу, испричали су му шта им се све догодило. Рекли су: 30 „Човек који је господар оне земље оштро је разговарао с нама+ и оптужио нас да смо уходе које су дошле да извиде земљу. 31 Али ми смо му рекли: ’Поштени смо људи. Нисмо уходе.+ 32 Нас је било 12 браће,+ синова једног оца. Једног више нема,+ а најмлађи је остао са оцем у хананској земљи.‘+ 33 Али човек који је господар оне земље рекао нам је: ’Овако ћу знати да ли сте поштени: нека један од вас остане овде код мене,+ а ви узмите нешто хране за своје породице да не би гладовале, па идите.+ 34 Доведите ми свог најмлађег брата. Тако ћу знати да нисте уходе, него да сте поштени људи. Онда ћу вам вратити вашег брата, а ви ћете моћи слободно да купујете жито у овој земљи.‘ “

35 Кад су празнили џакове, свако је у свом џаку нашао врећу с новцем. Они и њихов отац видели су вреће с новцем и уплашили су се. 36 Тада је њихов отац Јаков узвикнуо: „Због вас ћу остати без деце!+ Јосифа више нема,+ нема ни Симеона,+ а и Венијамина хоћете да ми узмете! Све су се невоље свалиле на мене!“ 37 Рувим је на то рекао свом оцу: „Нека моја два сина плате животом ако ти га не вратим.+ Повери га мени, ја ћу пазити на њега и вратићу ти га.“+ 38 Али он је одговорио: „Мој син неће ићи с вама, јер му је брат мртав и само је још он остао.+ Ако би погинуо на путу на који идете, послали бисте ме* у гроб*,+ јер бих умро од туге.“+

43 У земљи је владала тешка глад.+ 2 Кад су појели жито које су донели из Египта,+ њихов отац им је рекао: „Идите опет тамо и купите нам мало хране.“ 3 На то му је Јуда рекао: „Онај човек нас је јасно упозорио: ’Не долазите опет пред мене ако ваш брат не буде с вама.‘+ 4 Ако пустиш нашег брата с нама, отићи ћемо да купимо храну. 5 Али ако га не пустиш, нећемо отићи, јер нам је онај човек рекао: ’Не долазите опет пред мене ако ваш брат не буде с вама.‘ “+ 6 Тада их је Израел+ питао: „Како сте могли да ми урадите тако нешто? Зашто сте том човеку рекли да имате још једног брата?“ 7 Они су одговорили: „Човек се распитивао о нама и нашој породици: ’Да ли вам је отац још жив? Имате ли још неког брата?‘, а ми смо му испричали све како јесте.+ Како смо могли знати да ће рећи: ’Доведите свог брата‘?“+

8 Тада је Јуда рекао свом оцу Израелу: „Пусти нашег најмлађег брата* са мном+ па да кренемо на пут, да останемо живи и не помремо од глади+ – и ми и ти и наша деца.+ 9 Дајем ти реч да му се ништа неће десити.+ Ја одговарам за њега. Ако ти га не доведем назад, бићу ти крив до краја свог живота. 10 Да нисмо толико оклевали, досад бисмо се већ двапут вратили.“

11 Тада им је њихов отац Израел рекао: „Ако тако мора да буде, онда узмите најбоље плодове ове земље – мало балзама+ и мало меда, ладанумову мирисну смолу и кору дрвећа које садржи смолу,+ мало пистаћа и бадема – и ставите све то у своје џакове па однесите оном човеку на дар.+ 12 Понесите са собом двапут више новца. Вратите и новац који је био одозго у вашим џаковима.+ Можда је то била грешка. 13 Поведите свог брата са собом, па идите опет код оног човека. 14 Нека га Свемоћни Бог подстакне да вам се смилује, па да пусти да се ваш други брат и Венијамин врате с вама. А ја, ако морам да останем без деце, нека останем!“+

15 Тако су они узели тај дар, понели двапут више новца и повели Венијамина. Затим су отишли у Египат и поново дошли пред Јосифа.+ 16 Кад је Јосиф видео да је и Венијамин с њима, одмах је рекао човеку који је управљао његовим домом: „Одведи ове људе у кућу, закољи нешто од стоке и припреми јело, јер ће они јести са мном у подне.“ 17 Тај човек је одмах учинио како му је Јосиф рекао+ и одвео их у Јосифову кућу. 18 А они су се уплашили што их он води у Јосифову кућу, па су рекли: „Воде нас тамо због новца који нам је био стављен у џакове кад смо први пут били овде. Сад ће нас напасти, узети нас за робове и отети нам магарце!“+

19 Зато су се на улазу у кућу обратили управитељу Јосифовог дома. 20 Рекли су му: „Опрости, господару. Ми смо већ једном долазили да купимо храну.+ 21 Али кад смо се у повратку зауставили да преноћимо и кад смо отворили своје џакове, сваки од нас је нашао у свом џаку сав свој новац.+ Зато желимо да га лично вратимо. 22 Са собом смо донели још новца да купимо храну. Ми не знамо ко нам је прошли пут ставио новац у џакове.“+ 23 Тада им је он рекао: „Све је у реду, не бојте се. Знам да сте дали новац. Ваш Бог и Бог вашег оца ставио вам је новац у џакове.“ Затим им је извео Симеона.+

24 Човек их је затим увео у Јосифову кућу, донео воду да им се оперу ноге и дао храну за њихове магарце. 25 Они су чули да ће Јосиф доћи у подне и да ће јести с њима+ па су припремили дар+ за њега. 26 Кад је Јосиф дошао кући, предали су му дар који су понели са собом и поклонили су му се лицем до земље.+ 27 Он их је питао да ли су добро и затим је рекао: „Како је ваш стари отац о ком сте причали? Да ли је још жив?“+ 28 Одговорили су му: „Добро је твој слуга, наш отац. Још је жив.“ Затим су клекнули и поклонили се лицем до земље.+

29 Кад је Јосиф угледао свог брата Венијамина, сина своје мајке,+ упитао их је: „Да ли је ово ваш најмлађи брат о ком сте ми причали?“+ Затим је рекао: „Сине, нека Бог буде милостив према теби.“ 30 Тада је Јосиф пожурио да изађе напоље јер је био дубоко ганут због свог брата. Зато је потражио место где би се исплакао, па је ушао у једну собу где је могао да буде сам и тамо се исплакао.+ 31 Кад се прибрао, умио се па се вратио и рекао својим слугама: „Послужите јело.“ 32 Послужили су храну посебно њему, посебно њима и посебно Египћанима који су јели у његовој кући, јер Египћани нису јели с Јеврејима, зато што им је то било одвратно.+

33 Јосифова браћа* су седела пред њим – од најстаријег, који је седео на месту које припада прворођеном,+ па до најмлађег, који је седео на месту које припада најмлађем – и само су се зачуђено гледали. 34 Он је наредио да се јела с његовог стола служе њима, а Венијамину је дао пет пута више него осталима.+ Тако су они пили с њим и гостили се док се нису наситили.

44 Касније је Јосиф заповедио управитељу свог дома: „Стави овим људима у џакове хране колико год могу да понесу и свакоме стави његов новац одозго у џак.+ 2 А мој сребрни пехар стави одозго у џак најмлађег заједно с његовим новцем за жито.“ И он је учинио као што му је Јосиф рекао.

3 Кад је свануло, пустили су их с њиховим магарцима да пођу на пут. 4 Нису одмакли далеко од града кад је Јосиф рекао управитељу свог дома: „Пођи брзо за њима и кад их стигнеш, реци им: ’Зашто враћате зло за добро? 5 Зашто сте узели пехар из ког мој господар пије и из ког непогрешиво прориче будућност*? Поступили сте зло.‘ “

6 Кад их је стигао, рекао им је све то. 7 А они су му рекли: „Зашто наш господар тако говори? Твоје слуге никада не би учиниле тако нешто. 8 Ето, новац који смо нашли одозго у својим џаковима донели смо ти назад из хананске земље.+ Зашто бисмо онда украли сребро или злато из куће твог господара? 9 Ако се код неког од твојих робова нађе оно што је украдено, тај нека умре, а ми остали бићемо робови нашег господара.“ 10 Он им је одговорио: „Нека буде како сте рекли. Онај код кога се нађе оно што је украдено постаће мој роб, а ви ћете бити без кривице.“ 11 Сви су брзо спустили своје џакове на земљу и отворили их. 12 Он их је пажљиво прегледао. Почео је од најстаријег, а завршио код најмлађег. На крају је нашао пехар у Венијаминовом џаку.+

13 Тада су они раздерали своје огртаче. Сваки је опет натоварио свог магарца, па су се вратили у град. 14 Кад су Јуда+ и његова браћа ушли у Јосифову кућу, он је још увек био тамо. Тада су пали пред њим на земљу.+ 15 Јосиф им је рекао: „Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као што сам ја може да прориче будућност и да све сазна?“+ 16 На то је Јуда рекао: „Шта да кажемо свом господару? Шта да одговоримо? Како да се оправдамо? Прави Бог је открио преступ твојих робова.+ Ми смо сада робови свом господару, и ми и онај код кога је нађен пехар!“ 17 Али он је одговорио: „Никада не бих учинио тако нешто! Онај код кога је нађен пехар биће мој роб,+ а ви остали идите у миру свом оцу.“

18 Тада му је Јуда пришао и рекао: „Молим те, мој господару, допусти свом робу да нешто каже свом господару, и немој се разгневити на свог роба, јер си ти као сам фараон.+ 19 Наш господар је питао своје робове: ’Имате ли оца или брата?‘ 20 А ми смо одговорили свом господару: ’Имамо старог оца и најмлађег брата,+ који му се родио под старе дане. Његов брат је умро,+ тако да је само он остао од своје мајке+ и отац га много воли.‘ 21 После тога си ти рекао својим робовима: ’Доведите ми га да га видим.‘+ 22 Али ми смо рекли свом господару: ’Наш брат не може да остави оца. Кад би га оставио, отац би сигурно умро.‘+ 23 Тада си рекао својим робовима: ’Ако ваш најмлађи брат не дође с вама, немојте долазити пред мене.‘+

24 „Тако смо отишли твом робу, нашем оцу, и пренели му твоје речи, господару. 25 Касније нам је отац рекао: ’Идите опет тамо и купите нам мало хране.‘+ 26 Али ми смо одговорили: ’Не можемо да идемо ако наш најмлађи брат не пође с нама, јер не можемо доћи пред оног човека ако наш најмлађи брат није с нама.‘+ 27 Тада нам је твој роб, наш отац, рекао: ’Ви знате да ми је жена родила само два сина.+ 28 Једног сам изгубио па сам рекао: „Сигурно га је растргла нека звер!“+, и од тада га више нисам видео. 29 Ако и овога одведете од мене и задеси га неко зло па погине, послали бисте ме* у гроб*,+ јер бих умро од туге.‘+

30 „Ако се сад вратим твом робу, нашем оцу, без нашег брата – кога отац воли као свој живот – 31 умреће чим види да га нема. Тако бисмо послали нашег оца у гроб* јер би он умро од туге. 32 Дао сам реч оцу* да се нашем брату ништа неће десити. Рекао сам му: ’Ако ти га не доведем назад, бићу ти крив до краја свог живота.‘+ 33 Зато те молим, господару, дај да ја останем као твој роб уместо нашег брата, а он нека се врати са осталом браћом. 34 Како да се вратим оцу без свог брата? Не бих могао да гледам како пати!“

45 Кад је Јосиф то чуо, више није могао да савлада осећања пред својим слугама,+ па је повикао: „Изађите сви напоље!“ Кад је Јосиф остао сам са својом браћом, открио им је ко је.+

2 Тада је заплакао толико гласно да су га чули Египћани, а за то се сазнало и на фараоновом двору. 3 На крају је Јосиф рекао својој браћи: „Ја сам Јосиф. Да ли ми је отац још увек жив?“ Али његова браћа су се толико запрепастила да нису могла ништа да му одговоре. 4 Зато им је Јосиф рекао: „Молим вас, приђите ближе.“ Тада су му они пришли.

А он је рекао: „Ја сам Јосиф, ваш брат ког сте продали у Египат.+ 5 Али сад немојте да бринете због тога и немојте да пребацујете један другом што сте ме продали овамо, јер ме је Бог послао пред вама да би вам сачувао живот.+ 6 Ово је друга година глади,+ а још пет година неће бити ни орања ни жетве. 7 Али Бог ме је послао пред вама да би вам сачувао живот и потомство*+ великим избављењем. 8 Дакле, нисте ме ви послали овамо, него прави Бог, да би ме поставио за фараоновог главног саветника*, за господара над целим његовим двором и за управитеља над целим Египтом.+

9 „Брзо се вратите мом оцу и реците му: ’Овако каже твој син Јосиф: „Бог ме је поставио за господара над целим Египтом.+ Дођи код мене, немој оклевати.+ 10 Живећеш у земљи Гесем+ и бићеш близу мене – ти, твоји синови и унуци, твоја ситна и крупна стока и све што имаш. 11 Ја ћу те снабдевати храном, јер ће глад трајати још пет година.+ Иначе бисте пропали ти и твој дом и све што имаш.“ ‘ 12 Ево, ви и мој брат Венијамин својим очима видите да то заиста ја разговарам с вама.+ 13 Зато испричајте мом оцу о угледу који сам стекао у Египту и о свему што сте видели. Пожурите и доведите ми оца овамо.“

14 Тада је загрлио свог брата Венијамина и заплакао, а и Венијамин је њега загрлио и заплакао.+ 15 Онда је плачући изгрлио и изљубио и осталу браћу. Затим су његова браћа разговарала с њим.

16 На фараоновом двору прочула се вест: „Дошла су Јосифова браћа!“ Фараону и његовим слугама било је драго кад су то чули. 17 Зато је фараон рекао Јосифу: „Кажи својој браћи: ’Натоварите своје животиње и идите у хананску земљу, 18 доведите свог оца и своје укућане код мене. Даћу вам оно што је добро у Египту и јешћете најбоље плодове ове земље*.‘+ 19 Пренеси им и ову заповест:+ ’Узмите из Египта кола+ за своју децу и за своје жене, па на једнима од њих повезите свог оца и дођите овамо.+ 20 Не жалите за својим стварима,+ јер ће оно што је најбоље у Египту бити ваше.‘ “

21 Израелови синови су тако и учинили. Јосиф им је по фараоновој заповести дао кола и храну за пут. 22 Сваком од њих дао је нов огртач, а Венијамину је дао 300 сребрника и пет огртача.+ 23 Свом оцу је послао десет магараца натоварених добрим стварима из Египта и десет магарица натоварених житом, хлебом и другом храном за пут. 24 Тако је он послао своју браћу на пут. Кад су полазили, рекао им је: „Немојте се свађати на путу.“+

25 Они су отишли из Египта и стигли у хананску земљу код свог оца Јакова. 26 Тада су му рекли: „Јосиф је још жив и влада над целим Египтом!“+ Али он је био запањен и није могао да поверује у њихове речи.+ 27 Кад су му испричали све што им је Јосиф рекао и кад је видео кола која је Јосиф послао по њега, вратила му се жеља за животом*. 28 Тада је Израел узвикнуо: „Сад верујем да је то истина! Мој син Јосиф је жив! Идем да га видим пре него што умрем!“+

46 Тако је Израел кренуо на пут са свим што је имао*. Кад је дошао у Вирсавеју,+ принео је жртве Богу свог оца Исака.+ 2 Тада се Бог обратио Израелу у визији током ноћи: „Јакове! Јакове!“, а он је одговорио: „Ево ме!“ 3 Бог му је рекао: „Ја сам прави Бог, Бог твог оца.+ Не бој се да идеш у Египат, јер ћу тамо од тебе начинити велик народ.+ 4 Ја ћу ићи с тобом у Египат и ја ћу те вратити оданде,+ а Јосиф ће ти својом руком затворити очи кад умреш.“+

5 После тога Јаков је пошао из Вирсавеје. Јаковљеви* синови су повезли свог оца, своју децу и своје жене на колима која је фараон послао по њега. 6 Са собом су повели своја стада и понели своја добра, која су стекли у хананској земљи. Тако је Јаков стигао у Египат са целом својом породицом. 7 Са собом је у Египат довео своје синове, ћерке и унучад – целу своју породицу.

8 Ово су имена Израелових синова, то јест Јаковљевих синова, који су дошли у Египат:+ Јаковљев првенац био је Рувим.+

9 Рувимови синови су били Енох, Фалуј, Есрон и Хармија.+

10 Симеонови+ синови су били Јемуило, Јамин, Аод, Јахин, Соар и Саул,+ син једне Хананке.

11 Левијеви+ синови су били Гирсон, Кат и Мерарије.+

12 Јудини+ синови су били Ир, Онан, Сала,+ Фарес+ и Зара.+ Али Ир и Онан су умрли у хананској земљи.+

Фаресови синови су били Есрон и Јамуило.+

13 Исахарови синови су били Тола, Фува, Јов и Симрон.+

14 Завулонови+ синови су били Серед, Алон и Алил.+

15 То су синови које је Лија родила Јакову у Падан-Араму. Она му је родила и ћерку Дину.+ Свих његових синова и његових ћерки било је 33.

16 Гадови+ синови су били Сифон, Агије, Суније, Есвон, Ирије, Ародије и Арилије.+

17 Асирови+ синови су били Јемна, Јесва, Јесвија, Верија, а сестра им је била Сара.

Веријини синови су били Евер и Мелхило.+

18 То су синови Зелфе,+ коју је Лаван дао својој ћерки Лији. Она и Јаков су имали укупно 16 синова и ћерки*.

19 Синови Јаковљеве жене Рахеле су били Јосиф+ и Венијамин.+

20 Јосифу су се у Египту родили Манасија+ и Јефрем,+ које му је родила Асенета,+ ћерка Потифере, свештеника из Она*.

21 Венијаминови+ синови су били Вела, Вехер, Асвил, Гира,+ Наман, Ихије, Рос, Мупим, Упим+ и Арад.+

22 То су синови које је Рахела родила Јакову – укупно 14 синова.

23 Данов+ син* био је Усим.+

24 Нефталимови+ синови су били Асило, Гуније, Јесер и Силим.+

25 То су синови Вале, коју је Лаван дао својој ћерки Рахели. Она и Јаков су имали укупно седам синова.

26 Свих Јаковљевих потомака који су дошли с њим у Египат*, не рачунајући жене Јаковљевих синова, било је укупно 66.+ 27 Јосифу су се у Египту родила два сина. Тако је у Египат дошло укупно 70 чланова Јаковљеве породице.+

28 Јаков је послао Јуду+ да каже Јосифу да он долази у Гесем. Кад су стигли у Гесем,+ 29 Јосиф је заповедио да му упрегну кола и пошао је у Гесем у сусрет свом оцу Израелу. Чим је дошао до њега, загрлио га је и дуго је тако плакао. 30 Тада је Израел рекао Јосифу: „Сад могу да умрем, јер сам те видео и знам да си жив.“

31 Јосиф је рекао својој браћи и свима који су дошли с његовим оцем: „Идем да јавим фараону:+ ’Моја браћа и сви из дома мог оца, који су били у хананској земљи, дошли су код мене.+ 32 Они су пастири+ и узгајају стоку.+ Довели су своју ситну и крупну стоку и све што имају.‘+ 33 Кад вас фараон позове и пита вас: ’Чиме се бавите?‘, 34 ви реците: ’Твоје слуге узгајају стоку од своје младости па све досад, као што су то чинили и наши преци‘,+ да бисте могли да се населите у земљи Гесем,+ пошто Египћани презиру све који чувају овце.“+

47 Тако је Јосиф отишао код фараона и јавио му:+ „Мој отац и моја браћа су дошли из хананске земље са својом ситном и крупном стоком и са свим што имају и сада су у земљи Гесем.“+ 2 Са собом је повео петорицу своје браће и представио их фараону.+

3 Фараон је упитао његову браћу: „Чиме се бавите?“ Они су му одговорили: „Твоје слуге су пастири, као што су били и наши преци.“+ 4 Затим су рекли фараону: „Дошли смо да неко време живимо у овој земљи,+ јер је у хананској земљи тешка глад и нема паше за нашу стоку.+ Зато те молимо да допустиш својим слугама да живе у земљи Гесем.“+ 5 Тада је фараон рекао Јосифу: „Твој отац и твоја браћа дошли су код тебе. 6 Цела египатска земља стоји ти на располагању. Насели свог оца и своју браћу у најбољем крају земље.+ Нека живе у земљи Гесем. Ако знаш да међу њима има способних људи, повери им бригу и о мојој стоци.“

7 Затим је Јосиф увео свог оца Јакова и представио га фараону, а Јаков је благословио фараона. 8 Фараон је упитао Јакова: „Колико имаш година?“ 9 Јаков је одговорио фараону: „Имам 130 година и целог живота путујем по туђини*. Године мог живота биле су мучне+ и мало их је у поређењу с годинама живота мојих предака, које су они провели путујући по туђини*.“+ 10 Затим је Јаков благословио фараона и отишао од њега.

11 Тако је Јосиф населио свог оца и своју браћу у Египту и дао им посед у најбољем крају земље, у земљи Рамеси,+ баш као што је фараон заповедио. 12 Јосиф је снабдевао храном* свог оца и своју браћу и цео дом свог оца. Свакој породици је давао храну према броју деце.

13 Нигде није било хране*, јер је владала страховита глад. Народ у Египту и у хананској земљи био је исцрпљен од глади.+ 14 Јосиф је продавао жито Египћанима и Хананцима,+ а прикупљени новац доносио је у фараонов двор. 15 После неког времена нестало је новца у Египту и у хананској земљи, па су сви Египћани почели да долазе код Јосифа и говоре: „Дај нам хране! Зар ћеш допустити да помремо ту пред тобом зато што више немамо новца?“ 16 Тада је Јосиф рекао: „Ако више немате новца, дајте ми своју стоку и добићете храну у замену за вашу стоку.“ 17 Они су доводили своју стоку код Јосифа, а он им је давао храну у замену за њихове коње, овце, говеда и магарце. Тако им је те године давао храну у замену за сву њихову стоку.

18 Следеће године су поново дошли код њега и рекли му: „Господару, не можемо сакрити од тебе да више немамо ни новац ни стоку јер смо све то већ дали теби. Немамо више шта да дамо свом господару осим себе самих и своје земље. 19 Зар ћеш допустити да помремо и да наша земља пропадне? Купи и нас и нашу земљу у замену за храну, па ћемо бити фараонови робови и наша земља ће припасти њему. Дај нам семе да засејемо њиве, да останемо живи и не помремо од глади и да нам земља не остане пуста.“ 20 Јосиф је за фараона купио од Египћана сву њихову земљу. Они су продали своје њиве зато што их је погодила тешка глад. Тако је земља постала фараоново власништво.

21 Он је одредио да се народ у целом Египту пресели у градове.+ 22 Само свештеничку земљу није купио.+ Свештеници су добијали храну из фараоновог двора, па зато нису продали своју земљу. 23 Тада је Јосиф рекао народу: „Данас сам и вас и вашу земљу купио за фараона. Ево вам семе, па засејте земљу. 24 Кад донесе род, петину ћете дати фараону,+ а четири петине остаће вам за сетву и за храну вама, вашој деци и осталима који живе у вашем дому.“ 25 Они су рекли: „Ти си нам спасао живот.+ Ако је то по вољи нашег господара, бићемо фараонови робови.“+ 26 Тада је Јосиф поставио закон који и данас важи у Египту, да петина летине припада фараону. Тај закон није важио једино за свештеничку земљу јер она није припала фараону.+

27 Израелци су живели у Египту, у земљи Гесем.+ Ту су се населили, имали су много деце и постајали све бројнији.+ 28 Тако је Јаков живео у Египту 17 година. Укупно је живео 147 година.+

29 Кад је Израел схватио да ће ускоро умрети,+ позвао је свог сина Јосифа и рекао му: „Молим те, ако ми желиш добро, стави руку под моју бутину* и обећај ми да ћеш ми показати љубав* и верност. Молим те, немој ме сахранити у Египту.+ 30 Кад умрем*, однеси ме из Египта и сахрани ме у гробу мојих предака.“+ Он му је одговорио: „Учинићу како си рекао.“ 31 На то је Јаков рекао: „Закуни ми се.“ И он му се заклео.+ Онда се Израел поклонио Богу код узглавља своје постеље.+

48 После неког времена јавили су Јосифу: „Твој отац је све слабији.“ Тада је он са собом повео своја два сина, Манасију и Јефрема, и отишао код Јакова.+ 2 Јакову су јавили: „Дошао је твој син Јосиф.“ Он* је скупио снагу и сео на постељу. 3 Јаков је рекао Јосифу:

„Свемоћни Бог појавио ми се у Лузу, граду у хананској земљи, и благословио ме.+ 4 Тада ми је рекао: ’Даћу ти много потомака, па ће од тебе настати многи народи*.+ Твојим потомцима даћу ову земљу и она ће заувек бити њихова.‘+ 5 Нека сада твоја два сина, која су ти се родила овде у Египту пре него што сам дошао код тебе, буду моји.+ Јефрем и Манасија нека буду моји као што су моји Рувим и Симеон.+ 6 А деца коју ћеш имати после њих нека буду твоја. Носиће имена двојице своје браће и добиће део њиховог наследства.+ 7 Кад сам се враћао из Падана, умрла ми је Рахела+ у хананској земљи, док смо још били на путу. Пошто смо још били далеко од Ефрате,+ сахранио сам је на путу за Ефрату, то јест Витлејем.“+

8 Тада је Израел угледао Јосифове синове и упитао га: „Јесу ли то твоја деца?“ 9 Јосиф је одговорио свом оцу: „Да, то су синови које ми је Бог дао у овој земљи.“+ Тада је он рекао: „Молим те, доведи их ближе да их благословим.“+ 10 Израелу је од старости ослабио вид па је био скоро слеп. Зато је Јосиф довео своје синове до њега, а он их је пољубио и загрлио. 11 Израел је рекао Јосифу: „Нисам се надао да ћу те више икада видети,+ а ево, Бог ми је дао да видим и твоју децу.“ 12 Јосиф их је тада одмакао од Израелових колена и поклонио се лицем до земље.

13 Затим је Јосиф обојицу приближио Израелу. Јефрема+ је поставио Израелу с леве стране, а Манасију+ с десне стране. 14 Израел је десну руку ставио на Јефремову главу, иако је био млађи, а леву руку на Манасијину главу. Намерно је тако положио руке иако је Манасија био првенац.+ 15 Тада је благословио Јосифа и рекао:+

17 Кад је Јосиф видео да је његов отац ставио десну руку на Јефремову главу, то му се није допало, па је покушао да премести очеву руку на Манасијину главу. 18 Рекао је оцу: „Не тако, оче, јер овај је првенац.+ Стави десну руку на његову главу.“ 19 Али његов отац то није хтео, него је рекао: „Знам, сине, знам. И од њега ће постати народ и он ће бити велик. Али његов млађи брат ће ипак бити већи од њега+ и његово потомство биће бројно попут великих народа.“+ 20 Тог дана+ их је благословио рекавши:

Тако је поставио Јефрема испред Манасије.

21 Затим је Израел рекао Јосифу: „Ја ћу ускоро умрети,+ али Бог ће бити с вама и вратиће вас у земљу ваших предака.+ 22 А теби дајем један део земље више него твојој браћи, део који сам узео од Амореја мачем и луком.“

49 Јаков је позвао своје синове и рекао им: „Окупите се да вам кажем шта ће вам се догодити у будућности*. 2 Сакупите се и чујте, Јаковљеви синови, чујте свог оца Израела.

3 „Рувиме,+ ти си мој првенац,+ моја снага и мој први син*, узвишен у достојанству и у снази. 4 Необуздан си попут набујалих вода. Више нећеш бити први међу својом браћом, јер си легао на постељу свог оца+ и тако је обешчастио. Он је легао на моју постељу!

5 „Симеон и Левије су браћа.+ Својим мачевима су починили насиље.+ 6 Моја душа* неће бити с њима. Моје срце* им се неће придружити, јер су у гневу убијали људе+ и из задовољства сакатили бикове*. 7 Проклет био њихов гнев, јер је окрутан, и њихов бес, јер је немилосрдан.+ Разделићу их по Јакову и расућу их по Израелу.+

8 „Тебе ће, Јудо,+ твоја браћа хвалити.+ Поразићеш своје непријатеље.*+ Клањаће ти се синови твог оца.+ 9 Јуда је лавић.+ Сине мој, јешћеш плен и устајаћеш. Ти ћеш лећи и испружити се као лав. Ко би се усудио да га изазива? 10 Скиптар се неће одвојити од Јуде,+ ни заповедничка палица од његових ногу, док не дође Шило*,+ којем ће се покоравати народи.+ 11 Везаће свог магарца за винову лозу и своје магаре за племениту лозу, своју одећу он ће прати у вину и свој огртач у крви од грожђа. 12 Очи су му црвене од вина, а зуби бели од млека.

13 „Завулон+ ће живети поред мора, крај обале уз коју су усидрени бродови,+ и његово подручје протезаће се према Сидону.+

14 „Исахар+ је магарац јаких костију, који лежи с бисагама на леђима. 15 Видеће да је његово пребивалиште добро и да је земља лепа. Подметнуће леђа да носи терет и пристаће на тежак* рад.

16 „Дан,+ једно од Израелових племена, судиће свом народу.+ 17 Дан ће бити змија поред пута, рогата змија поред пута, која уједа коња за ногу* па јахач пада с њега.+ 18 Јехова, тебе ћу чекати да ме спасеш.

19 „Гада+ ће нападати разбојници, али он ће им узвраћати и гониће их.+

20 „Асир+ ће имати обиље хране и даваће храну достојну краља.+

21 „Нефталим+ је танана кошута. Он говори лепе речи.+

22 „Јосиф+ је младица родног дрвета, родног дрвета које расте поред извора и пружа своје гране преко зида. 23 Стрелци су га мрзели, прогањали и гађали.+ 24 Али његов лук је остао чврст,+ а руке су му и даље биле снажне и спретне.+ То је дошло од онога ко је Јаковљева снага, од онога ко је Израелов пастир и стена. 25 Он* је дар од Бога његовог оца, који ће му помагати. Он је близу Свемоћног, који ће му давати благослове с неба и из дубина земље+ и благословиће га бројним потомством*. 26 Благослови његовог оца надмашиће благослове вечних гора и лепоту вековних брда.+ Они ће бити на Јосифовој глави, на темену онога који је издвојен од своје браће.+

27 „Венијамин+ ће растрзати плен као вук.+ Ујутру ће јести оно што улови, а увече ће делити плен.“+

28 Од њих потиче 12 израелских племена и то им је отац рекао кад их је благословио. Сваком од њих дао је посебан благослов.+

29 Затим им је рекао: „Ускоро ћу умрети*.+ Сахраните ме с мојим очевима у пећини која је у пољу Ефрона Хетејина.+ 30 Та пећина се налази у пољу Макпели насупрот Мамрији, у хананској земљи, у пољу које је Аврахам купио од Ефрона Хетејина као место за гроб. 31 Тамо су сахранили Аврахама и његову жену Сару.+ Тамо су сахранили Исака+ и његову жену Ребеку, и тамо сам ја сахранио Лију. 32 То поље и пећина која се налази у њему купљени су од Хетеја.“+

33 Кад је Јаков дао заповести својим синовима, легао је на постељу и умро, и био је прибран својим прецима*.+

50 Тада је Јосиф загрлио свог оца,+ бризнуо у плач над њим и пољубио га. 2 Затим је Јосиф заповедио својим слугама, лекарима, да балсамују+ његовог оца. Тако су лекари балсамовали Израела. 3 За то им је требало 40 дана, јер је обично толико трајало балсамовање. Египћани су га оплакивали 70 дана.

4 Кад су прошли дани оплакивања, Јосиф је рекао фараоновим дворанима: „Ако сам стекао вашу наклоност, реците фараону: 5 ’Мој отац ми је рекао:+ „Ја ћу ускоро умрети.+ Закуни ми се да ћеш ме сахранити у гробу+ који сам за себе ископао у хананској земљи.“+ Зато те молим, дозволи ми да одем и сахраним свог оца, а онда ћу се вратити.‘ “ 6 Фараон му је на то рекао: „Иди и сахрани свог оца као што си му се заклео.“+

7 Тако је Јосиф отишао да сахрани свог оца, а пратиле су га све фараонове слуге, највиши дворски службеници*+ и сви египатски поглавари, 8 цео Јосифов дом, његова браћа и дом његовог оца.+ Само су своју децу и своју ситну и крупну стоку оставили у земљи Гесем. 9 С њим су пошли и кола+ и коњаници, тако да је поворка била веома велика. 10 Онда су стигли на гумно Атад, које је близу Јордана, и ту су много и болно нарицали. Јосиф је још седам дана оплакивао свог оца. 11 Кад су становници те земље, Хананци, видели то оплакивање на гумну Атад, рекли су: „Египћани су у великој жалости!“ Зато је то место, које је близу Јордана, названо Авел-Мисраим*.

12 Тако су Јаковљеви синови учинили управо онако како им је отац заповедио.+ 13 Однели су га у хананску земљу и сахранили у пећини у пољу Макпели насупрот Мамрији, у пољу које је Аврахам купио од Ефрона Хетејина као место за гроб.+ 14 Кад је сахранио свог оца, Јосиф се вратио у Египат са својом браћом и свима који су пошли с њим да сахране његовог оца.

15 Након што им је отац умро, Јосифова браћа су рекла један другом: „Можда Јосиф гаји мржњу према нама, па ће нам се осветити за све зло које смо му учинили.“+ 16 Зато су поручили Јосифу: „Пред своју смрт твој отац је заповедио: 17 ’Овако реците Јосифу: „Молим те, опрости својој браћи преступ и грех који су починили кад су ти нанели велико зло.“ ‘ Зато те сада молимо, опрости преступ нама који служимо Богу твог оца.“ Кад је Јосиф то чуо, заплакао је. 18 После тога дошла су и његова браћа, пала су пред њим и рекла: „Ево, твоји смо робови!“+ 19 Јосиф им је рекао: „Не бојте се. Зар сам ја Бог да вам судим? 20 Ви сте хтели да ми наудите,+ али Бог је то преокренуо на добро да би многима сачувао живот, као што се данас види.+ 21 Зато се немојте бојати. Ја ћу снабдевати храном вас и вашу децу.“+ Тако их је утешио и умирио.

22 Јосиф је остао да живи у Египту с домом свог оца. Живео је 110 година. 23 Јосиф је видео Јефремове унуке*,+ а и синове Манасијиног сина Махира.+ Они су Јосифу били као његова рођена деца.* 24 На крају је Јосиф рекао својој браћи: „Ја ћу ускоро умрети, али Бог ће вам сигурно помоћи.+ Извешће вас одавде и одвести у земљу за коју се заклео да ће је дати Аврахаму, Исаку и Јакову.“+ 25 Јосиф је рекао Израеловим синовима: „Бог ће вам сигурно помоћи. Закуните ми се да ћете тада однети моје кости одавде.“+ 26 Јосиф је умро у Египту кад је имао 110 година. Балсамовали+ су га и ставили у ковчег.