БРОЈЕВИ

(ЧЕТВРТА МОЈСИЈЕВА КЊИГА)

1 Првог дана другог месеца друге године од изласка из Египта, Јехова се обратио Мојсију у Синајској пустињи,+ у шатору састанка.+ Рекао му је: 2 „Попиши+ све Израелце*, сваког појединца у народу, по породицама и по племенским породицама, наводећи све мушкарце по имену. 3 Ти и Арон попишите све мушкарце у Израелу од 20 година па навише+ по њиховим четама, све који су способни за војску.

4 „Поведите са собом по једног човека из сваког племена – поглавара своје племенске породице.+ 5 Ово су имена људи који ће вам помагати: из Рувимовог племена Седијуров син Елисур,+ 6 из Симеоновог племена Сурисадајев син Саламило,+ 7 из Јудиног племена Аминадавов син Насон,+ 8 из Исахаровог племена Согаров син Натанаило,+ 9 из Завулоновог племена Хелонов син Елијав,+ 10 од Јосифових потомака: из Јефремовог+ племена Амијудов син Елисама, а из Манасијиног племена Фадасуров син Гамалило, 11 из Венијаминовог племена Гидеонијев син Авидан,+ 12 из Дановог племена Амисадајев син Ахијезер,+ 13 из Асировог племена Ехранов син Фагаило,+ 14 из Гадовог племена Рагуилов син Елисаф,+ 15 из Нефталимовог племена Енанов син Ахиреј.+ 16 То су људи изабрани из народа. Они су поглавари+ племена својих предака, поглавари над хиљадама Израелаца.“+

17 Тако су Мојсије и Арон повели те људе који су били поименце одређени. 18 Првог дана другог месеца окупили су цео народ да би се сви мушкарци од 20 година па навише+ уписали по именима, по породицама и по племенским породицама, 19 као што је Јехова заповедио Мојсију. Тако их је он пописао у Синајској пустињи.+

20 Потомци Израеловог првенца Рувима+ били су пописани по именима, по породицама и по племенским породицама. Били су пописани сви мушкарци од 20 година па навише који су били способни за војску. 21 Број пописаних из Рувимовог племена износио је 46 500.

22 Симеонови потомци+ били су пописани по именима, по породицама и по племенским породицама. Били су пописани сви мушкарци од 20 година па навише који су били способни за војску. 23 Број пописаних из Симеоновог племена износио је 59 300.

24 Гадови потомци+ били су пописани по именима, по породицама и по племенским породицама. Били су пописани сви мушкарци од 20 година па навише који су били способни за војску. 25 Број пописаних из Гадовог племена износио је 45 650.

26 Јудини потомци+ били су пописани по именима, по породицама и по племенским породицама. Били су пописани сви мушкарци од 20 година па навише који су били способни за војску. 27 Број пописаних из Јудиног племена износио је 74 600.

28 Исахарови потомци+ били су пописани по именима, по породицама и по племенским породицама. Били су пописани сви мушкарци од 20 година па навише који су били способни за војску. 29 Број пописаних из Исахаровог племена износио је 54 400.

30 Завулонови потомци+ били су пописани по именима, по породицама и по племенским породицама. Били су пописани сви мушкарци од 20 година па навише који су били способни за војску. 31 Број пописаних из Завулоновог племена износио је 57 400.

32 Потомци Јосифовог сина Јефрема+ били су пописани по именима, по породицама и по племенским породицама. Били су пописани сви мушкарци од 20 година па навише који су били способни за војску. 33 Број пописаних из Јефремовог племена износио је 40 500.

34 Манасијини потомци+ били су пописани по именима, по породицама и по племенским породицама. Били су пописани сви мушкарци од 20 година па навише који су били способни за војску. 35 Број пописаних из Манасијиног племена износио је 32 200.

36 Венијаминови потомци+ били су пописани по именима, по породицама и по племенским породицама. Били су пописани сви мушкарци од 20 година па навише који су били способни за војску. 37 Број пописаних из Венијаминовог племена износио је 35 400.

38 Данови потомци+ били су пописани по именима, по породицама и по племенским породицама. Били су пописани сви мушкарци од 20 година па навише који су били способни за војску. 39 Број пописаних из Дановог племена износио је 62 700.

40 Асирови потомци+ били су пописани по именима, по породицама и по племенским породицама. Били су пописани сви мушкарци од 20 година па навише који су били способни за војску. 41 Број пописаних из Асировог племена износио је 41 500.

42 Нефталимови потомци+ били су пописани по именима, по породицама и по племенским породицама. Били су пописани сви мушкарци од 20 година па навише који су били способни за војску. 43 Број пописаних из Нефталимовог племена износио је 53 400.

44 То су мушкарци које су пописали Мојсије, Арон и 12 израелских поглавара, који су представљали своје племенске породице. 45 Сви Израелци од 20 година па навише који су били способни за војску били су пописани по својим племенским породицама. 46 Укупан број пописаних износио је 603 550.+

47 Али мушкарци из Левијевог племена+ нису били пописани по својим племенским породицама као остала племена.+ 48 Јехова је рекао Мојсију: 49 „Једино немој пописати Левијево племе и њихов број немој укључити у број осталих Израелаца.+ 50 Повери Левитима бригу о шатору у ком се налази ковчег сведочанства,+ о његовом прибору и свему што му припада.+ Нека они носе свети шатор и сав његов прибор,+ нека служе у њему+ и нека живе у шаторима око њега.+ 51 Нека Левити расклопе+ свети шатор кад год треба да се премести и нека га подигну кад треба да се постави. Ако се шатору приближи неко ко нема право на то*, нека се погуби.+

52 „Нека сваки Израелац подигне свој шатор на месту које му је додељено, сваки у својој троплеменској групи*,+ сваки у својој чети. 53 А Левијево племе нека се улогори око шатора у ком је ковчег сведочанства, да се не разгневим на израелски народ.+ Нека Левити брину* о шатору у ком је ковчег сведочанства.“+

54 Израелци су учинили све како је Јехова заповедио Мојсију. Учинили су управо тако.

2 Јехова је рекао Мојсију и Арону: 2 „Нека се Израелци улогоре по троплеменским групама,+ на месту које им је одређено, сваки код заставе* своје племенске породице. Нека се улогоре око шатора састанка, окренути према њему.

3 „Нека на источној страни, према изласку сунца, буде улогорена троплеменска група с Јудиним племеном на челу, по својим четама. Поглавар Јудиних потомака је Аминадавов син Насон.+ 4 У његовој војсци има 74 600 пописаних.+ 5 Поред Јудиног племена нека буде улогорено Исахарово племе. Поглавар Исахарових потомака је Согаров син Натанаило.+ 6 У његовој војсци има 54 400 пописаних.+ 7 С друге стране Јудиног племена нека буде улогорено Завулоново племе. Поглавар Завулонових потомака је Хелонов син Елијав.+ 8 У његовој војсци има 57 400 пописаних.+

9 „Укупан број мушкараца који су пописани за војску у групи коју предводи Јудино племе износи 186 400. Они нека крећу први.+

10 „Нека на јужној страни буде улогорена троплеменска група с Рувимовим племеном+ на челу, по својим четама. Поглавар Рувимових потомака је Седијуров син Елисур.+ 11 У његовој војсци има 46 500 пописаних.+ 12 Поред Рувимовог племена нека буде улогорено Симеоново племе. Поглавар Симеонових потомака је Сурисадајев син Саламило.+ 13 У његовој војсци има 59 300 пописаних.+ 14 С друге стране Рувимовог племена нека буде улогорено Гадово племе. Поглавар Гадових потомака је Рагуилов син Елисаф.+ 15 У његовој војсци има 45 650 пописаних.+

16 „Укупан број мушкараца који су пописани за војску у групи коју предводи Рувимово племе износи 151 450. Они нека крећу други.+

17 „Кад се шатор састанка буде премештао,+ Левити ће бити у средини, окружени осталим племенима.

„Племена треба да крећу оним редом којим су улогорена+ – свако племе треба да се држи свог места и своје троплеменске групе.

18 „Нека на западној страни буде улогорена троплеменска група с Јефремовим племеном на челу, по својим четама. Поглавар Јефремових потомака је Амијудов син Елисама.+ 19 У његовој војсци има 40 500 пописаних.+ 20 Поред Јефремовог племена нека буде улогорено Манасијино племе.+ Поглавар Манасијиних потомака је Фадасуров син Гамалило.+ 21 У његовој војсци има 32 200 пописаних.+ 22 С друге стране Јефремовог племена нека буде улогорено Венијаминово племе. Поглавар Венијаминових потомака је Гидеонијев син Авидан.+ 23 У његовој војсци има 35 400 пописаних.+

24 „Укупан број мушкараца који су пописани за војску у групи коју предводи Јефремово племе износи 108 100. Они нека крећу трећи.+

25 „Нека на северној страни буде улогорена троплеменска група с Дановим племеном на челу, по својим четама. Поглавар Данових потомака је Амисадајев син Ахијезер.+ 26 У његовој војсци има 62 700 пописаних.+ 27 Поред Дановог племена нека буде улогорено Асирово племе. Поглавар Асирових потомака је Ехранов син Фагаило.+ 28 У његовој војсци има 41 500 пописаних.+ 29 С друге стране Дановог племена нека буде улогорено Нефталимово племе. Поглавар Нефталимових потомака је Енанов син Ахиреј.+ 30 У његовој војсци има 53 400 пописаних.+

31 „Укупан број мушкараца који су пописани за војску у групи коју предводи Даново племе износи 157 600. Они нека крећу последњи+ од свих троплеменских група.“

32 Сви Израелци способни да служе војску били су пописани по својим племенским породицама. Њихов укупан број у свим логорима износио је 603 550.+ 33 Али Левити нису били пописани+ са осталим Израелцима,+ као што је Јехова заповедио Мојсију. 34 Израелци су учинили све како је Јехова заповедио Мојсију. Били су улогорени по троплеменским групама,+ а тако су и кретали+ – сваки са својом породицом и племенском породицом.

3 Ово је Ароново и Мојсијево потомство у време кад је Јехова говорио с Мојсијем на гори Синај.+ 2 Ово су имена Аронових синова: првенац Надав, затим Авијуд,+ Елеазар+ и Итамар.+ 3 То су имена Аронових синова, који су били помазани и постављени* да служе као свештеници.+ 4 Али Надав и Авијуд су погинули пред Јеховом кад су у Синајској пустињи пред Јеховом принели ка̂д на недозвољен начин.+ Они нису имали синове. А Елеазар+ и Итамар+ су наставили да служе као свештеници са својим оцем Ароном.

5 Јехова је рекао Мојсију: 6 „Доведи Левите+ и постави их пред свештеника Арона да му помажу.+ 7 Нека пред шатором састанка обављају своју службу, испуњавајући своје обавезе према Арону и целом народу. 8 Нека се старају за сав прибор+ у шатору састанка и нека испуњавају своје обавезе према Израелцима обављајући своја задужења у вези са светим шатором.+ 9 Левите дај Арону и његовим синовима. Они су издвојени између Израелаца и дати су му на дар.+ 10 Постави Арона и његове синове да врше свештеничку службу.+ Ако би се неко ко нема право на то* приближио светилишту, нека се погуби.“+

11 Јехова је још рекао Мојсију: 12 „Ја узимам Левите између Израелаца уместо свих израелских првенаца.+ Нека Левити припадну мени. 13 Јер мени припада сваки првенац.+ Оног дана кад сам побио све првенце у Египту,+ посветио сам себи сваког израелског првенца, и од човека и од животиње.+ Нека они припадну мени. Ја сам Јехова.“

14 Јехова је затим рекао Мојсију у Синајској пустињи:+ 15 „Попиши Левите по њиховим племенским породицама и по породицама. Попиши свако мушко од месец дана па навише.“+ 16 Мојсије их је пописао по Јеховиној наредби, као што му је он заповедио. 17 Ово су имена Левијевих синова: Гирсон, Кат и Мерарије.+

18 Ово су имена Гирсонових синова по којима су назване њихове породице: Ловеније и Симеј.+

19 Катови синови по којима су назване њихове породице били су Амрам, Исар, Хеврон и Озило.+

20 Мераријеви синови по којима су назване њихове породице били су Малије+ и Мусије.+

То су породице Левита по њиховим племенским породицама.

21 Од Гирсона потичу Ловенијева породица+ и Симејева породица. То су породице које потичу од Гирсона. 22 Међу њима је било пописано свако мушко од месец дана па навише. Пописаних међу њима било је 7 500.+ 23 Породице које потичу од Гирсона биле су улогорене иза светог шатора,+ са западне стране. 24 Поглавар племенских породица које потичу од Гирсона био је Даилов син Елисаф. 25 Гирсонови потомци су били задужени+ за шатор+ и његове покриваче,+ за завесу+ на улазу у шатор састанка, 26 за завесе+ за двориште и за завесу+ на улазу у двориште које је око шатора и олтара, за шаторску ужад и за све послове који су повезани с тим.

27 Од Ката потичу Амрамова породица, Исарова породица, Хевронова породица и Озилова породица. То су породице које потичу од Ката. + 28 Међу њима је било пописано свако мушко од месец дана па навише. Пописаних међу њима било је 8 600. Њима је било поверено да се старају о светом месту.+ 29 Породице које потичу од Ката биле су улогорене с јужне стране шатора.+ 30 Поглавар племенских породица које потичу од Ката био је Озилов+ син Елисафан. 31 Они су били задужени за ковчег,+ сто,+ свећњак,+ олтаре+ и прибор+ који се користи за службу на светом месту, за завесу*+ и за све послове који су повезани с тим.+

32 Врховни поглавар Левита био је Елеазар,+ син свештеника Арона. Он је надгледао оне који су били задужени да се старају о светом месту.

33 Од Мерарија потичу Малијева породица и Мусијева породица. То су породице које потичу од Мерарија.+ 34 Међу њима је било пописано свако мушко од месец дана па навише. Пописаних међу њима било је 6 200.+ 35 Поглавар племенских породица које потичу од Мерарија био је Авихаилов син Сурило. Они су били улогорени са северне стране шатора.+ 36 Мераријеви потомци су били задужени да се брину за зидне оквире+ шатора, за његове полуге,+ стубове+ и постоља, за сав његов прибор,+ за све послове који су повезани с тим,+ 37 за стубове око дворишта, њихова постоља,+ шаторске клинове и ужад.

38 А испред светог шатора, шатора састанка, с његове источне стране – стране која гледа према изласку сунца – били су улогорени Мојсије, Арон и његови синови. Њима је било поверено да се старају о светилишту. Били су дужни да то чине у име Израелаца. Ако би се неко ко нема право на то* приближио светилишту, био би погубљен.+

39 Мојсије и Арон су по Јеховиној заповести пописали све Левите по њиховим породицама, свако мушко од месец дана па навише. Укупно их је било 22 000.

40 Затим је Јехова рекао Мојсију: „Попиши све мушке првенце у израелском народу од месец дана па навише,+ преброј их и направи попис њихових имена. 41 Левите узми за мене уместо свих првенаца у израелском народу,+ а стоку која припада Левитима узми уместо свега прворођеног од стоке Израелаца.+ Ја сам Јехова.“ 42 Мојсије је тада пописао све првенце у израелском народу, као што му је заповедио Јехова. 43 Број свих мушких првенаца пописаних по именима од месец дана па навише износио је 22 273.

44 Јехова је још рекао Мојсију: 45 „Узми Левите уместо свих првенаца у израелском народу, а стоку која припада Левитима узми уместо стоке Израелаца. Левити нека припадну мени. Ја сам Јехова. 46 Пошто првенаца у израелском народу има 273 више него Левита,+ за њих плати откупну цену,+ 47 по пет сикала* за сваког од њих,+ према сиклу који се чува на светом месту*. Сикал има 20 гера*.+ 48 Тај новац дај Арону и његовим синовима као откупнину за оне који премашују број Левита.“ 49 Тако је Мојсије сакупио новац за откупнину првенаца који су премашивали број Левита. 50 Сакупио је новац за откупнину првенаца у израелском народу, 1 365 сикала, према сиклу који се чува на светом месту. 51 Онда је Мојсије по Јеховиној наредби дао новац од откупнине Арону и његовим синовима, као што је Јехова заповедио Мојсију.

4 Јехова је рекао Мојсију и Арону: 2 „Попишите међу Левитима Катове потомке,+ по њиховим породицама и племенским породицама, 3 све мушкарце од 30+ до 50 година+ који су одређени да обављају послове у вези са шатором састанка.+

4 „Катови потомци ће код шатора састанка бринути о ономе што је посебно свето. Ово су њихова задужења у вези са шатором састанка:+ 5 Кад Израелци буду кретали на пут, нека Арон и његови синови уђу у шатор, скину преградну завесу+ и њом покрију ковчег сведочанства.+ 6 Нека преко њега ставе покривач од фокиних кожа, а преко тога плаво платно и нека затим наместе полуге+ за ношење ковчега.

7 „Нека преко стола за хлеб*+ који се ставља пред Бога простру плаво платно и на њега ставе посуде, чаше, бокале+ и чиније за принос од вина*. Свети хлеб+ нека увек буде на њему. 8 Нека преко тога простру гримизно платно, а потом прекрију сто покривачем од фокиних кожа и наместе полуге за ношење стола.+ 9 Нека узму плаво платно и покрију свећњак+ и његове светиљке,+ хватаљке*, пепеонице+ и све посуде у којима се држи уље за светиљке. 10 Нека свећњак и сав његов прибор умотају у покривач од фокиних кожа и нека то ставе на носила*. 11 Преко златног олтара+ нека простру плаво платно, прекрију га покривачем од фокиних кожа и наместе полуге за ношење олтара.+ 12 Нека узму сав прибор+ за службу који користе на светом месту, нека га умотају у плаво платно, прекрију покривачем од фокиних кожа и ставе на носила.

13 „Нека уклоне пепео* са олтара+ и нека преко олтара простру тканину од вуне пурпурне боје. 14 Нека на њега ставе сав прибор који користе кад служе код њега: пепеонице, виљушке, лопате и чиније – сав прибор за олтар.+ Нека одозго простру покривач од фокиних кожа и наместе полуге за ношење олтара.+

15 „Кад Израелци буду кретали на пут, нека Арон и његови синови покрију све ствари+ и сав прибор који припадају светом месту. Онда нека дођу Катови потомци да то понесу,+ али не смеју да додирну свете ствари, да не би погинули.+ За те ствари из шатора састанка задужени су Катови потомци.

16 „Нека се Елеазар,+ син свештеника Арона, стара за уље за осветљење,+ мирисни ка̂д,+ редован принос од жита и уље за помазање.+ Нека се стара за свето место и за све што је у њему – за свети шатор и његов прибор.“

17 Јехова је још рекао Мојсију и Арону: 18 „Немојте дозволити да Катови потомци+ нестану из Левијевог племена. 19 Овако поступите да би они остали живи и да не би погинули кад приступају стварима које су посебно свете:+ Нека Арон и његови синови уђу у шатор састанка и нека одреде шта су чија задужења и шта ће ко носити. 20 Нека Катови потомци не улазе ни на трен да виде свете ствари, да не погину.“+

21 Затим је Јехова рекао Мојсију: 22 „Попишите Гирсонове потомке,+ по њиховим породицама и племенским породицама. 23 Попишите све мушкарце од 30 до 50 година који су одређени да врше службу у вези са шатором састанка. 24 Породице које потичу од Гирсона биће задужене за следеће:+ 25 носиће платна светог шатора,+ то јест шатора састанка, његов покривач и покривач од фокиних кожа који је на њему,+ завесу на улазу у шатор састанка,+ 26 завесе за двориште,+ завесу на улазу у двориште око шатора+ и олтара, шаторску ужад, сав прибор и све ствари које користе у својој служби. То нека буде њихово задужење. 27 Нека Гирсонови потомци+ под вођством Арона и његових синова извршавају своја задужења и носе ствари које су им поверене. Одредите им шта су све дужни да носе. 28 То су задужења која ће у вези са шатором састанка обављати породице које потичу од Гирсона.+ Нека их надгледа Итамар,+ син свештеника Арона.

29 „И Мераријеве потомке+ попишите по њиховим породицама и племенским породицама. 30 Попишите све мушкарце од 30 до 50 година који су одређени да обављају послове у вези са шатором састанка. 31 Што се тиче њихове службе+ у вези са шатором састанка, њихова дужност је да носе зидне оквире+ шатора, његове полуге,+ стубове,+ постоља,+ 32 стубове+ око дворишта, њихова постоља,+ клинове+ и ужад, као и сав прибор и све ствари које користе за своју службу. Сваком од њих кажите шта је његова дужност да носи. 33 То су задужења која ће у вези са шатором састанка обављати породице које потичу од Мерарија.+ Нека их надгледа Итамар, син свештеника Арона.“+

34 Мојсије, Арон и поглавари+ народа пописали су Катове потомке+ по њиховим породицама и племенским породицама, 35 све мушкарце од 30 до 50 година који су одређени да обављају послове у вези са шатором састанка.+ 36 Укупан број пописаних по њиховим породицама износио је 2 750.+ 37 То су мушкарци из породица које потичу од Ката, који су служили код шатора састанка. Мојсије и Арон су их пописали по заповести коју је Јехова дао преко Мојсија.+

38 Гирсонови потомци+ били су пописани по својим породицама и племенским породицама, 39 сви мушкарци од 30 до 50 година који су били одређени да обављају послове у вези са шатором састанка. 40 Укупан број пописаних по њиховим породицама и племенским породицама износио је 2 630.+ 41 То су мушкарци из породица које потичу од Гирсона, који су служили код шатора састанка. Мојсије и Арон су их пописали по Јеховиној заповести.+

42 Мераријеви потомци били су пописани по својим породицама и племенским породицама, 43 сви мушкарци од 30 до 50 година који су били одређени да обављају послове у вези са шатором састанка.+ 44 Укупан број пописаних по њиховим породицама износио је 3 200.+ 45 То су мушкарци из породица које потичу од Мерарија, који су служили код шатора састанка. Мојсије и Арон су их пописали по заповести коју је Јехова дао преко Мојсија.+

46 Мојсије, Арон и израелски поглавари пописали су све те Левите по њиховим породицама и племенским породицама. 47 Пописали су мушкарце од 30 до 50 година, све који су били задужени за ношење ствари и обављање послова у вези са шатором састанка.+ 48 Укупан број пописаних износио је 8 580.+ 49 Били су пописани по заповести коју је Јехова дао преко Мојсија, сваки према свом задужењу и према оном што је носио. Били су пописани као што је Јехова заповедио Мојсију.

5 Јехова је још рекао Мојсију: 2 „Заповеди Израелцима да из логора удаље свакога ко је губав,+ свакога ко има излив или крварење+ и свакога ко се онечистио додирнувши мртвог човека*.+ 3 Удаљите и мушкарце и жене, да не би онечистили+ логор у ком ја пребивам.+ Пошаљите их изван логора.“ 4 Израелци су учинили тако и послали су их изван логора. Како је Јехова рекао Мојсију, тако су Израелци учинили.

5 Јехова је још рекао Мојсију: 6 „Кажи Израелцима: ’Ако неко, мушкарац или жена, почини било какав грех уобичајен за људе и тиме поступи неверно према Јехови, биће крив за оно што је учинио.+ 7 Нека призна+ почињени грех и нека за оно што је скривио да надокнаду у пуној вредности и нека томе дода још петину вредности.+ Нека то да ономе коме је нанео неправду. 8 Али ако тај човек умре и нема блиског рођака коме би се дала надокнада, нека се надокнада да Јехови и нека припадне свештенику, уз овна за очишћење којим ће свештеник извршити обред очишћења за онога ко је починио грех.+

9 „’Сваки свети прилог+ који Израелци донесу свештенику нека припадне њему.+ 10 Свете ствари које неко принесе остају свештенику. Нека њему припадне све што му неко донесе.‘ “

11 Јехова је још рекао Мојсију: 12 „Кажи Израелцима: ’Ако нечија жена застрани и буде неверна свом мужу 13 тако што има односе с другим мушкарцем,+ али њен муж то не сазна и тај грех не буде откривен – ако се жена онечистила, али нема сведока против ње и не буде ухваћена на делу – треба поступити овако: 14 Ако мужа обузме љубомора и он посумња у верност своје жене, било да се она заиста онечистила било да није, 15 нека муж доведе своју жену свештенику и нека донесе принос за њу, десетину ефе* јечменог брашна. Нека на то не излива уље и нека не ставља тамјан, јер је то принос од жита за љубомору, принос од жита као спомен на преступ.

16 „’Нека је свештеник поведе и постави пред Јехову.+ 17 Затим нека узме свету воду у земљану посуду и нека узме мало прашине с пода у светом шатору и сипа је у воду. 18 Нека постави жену пред Јехову, нека јој скине покривало с главе и стави јој на руке принос од жита који је спомен на преступ, то јест принос од жита за љубомору.+ Нека свештеник држи у руци горку воду која доноси проклетство.+

19 „’Затим нека свештеник затражи од жене да се закуне и нека јој каже: „Ако ниједан други мушкарац није спавао с тобом откад си се удала за свог мужа*+ и ако ниси застранила и онечистила се, нека ти не буде ништа од ове горке воде која доноси проклетство. 20 Али ако си застранила откад си се удала за свог мужа, ако си се онечистила и спавала с другим мушкарцем...“+ 21 Нека свештеник затражи од жене да се сложи с речима заклетве која укључује проклетство и нека јој каже: „Ако Јехова учини да ти се материца осуши* и да ти стомак отекне, онда нека те Јехова постави као пример који ће се у твом народу спомињати у клетвама и заклетвама. 22 Кад ти ова вода која доноси проклетство уђе у утробу, нека ти од ње отекне стомак и осуши ти се материца.“ А жена нека каже: „Амин!* Амин!“

23 „’Нека свештеник запише те клетве у књигу и нека их спере у горкој води. 24 Нека да жени да пије горку воду која доноси проклетство, па ће та вода ући у њену утробу и она ће осетити њену горчину. 25 Нека свештеник узме из женине руке принос од жита за љубомору,+ нека тај принос помера напред-назад пред Јеховом и нека га однесе до олтара. 26 Нека свештеник узме шаку брашна од тог приноса и спали то на олтару*.+ То представља целу жртву. После тога нека да жени да пије воду. 27 Ако се она онечистила тако што је била неверна свом мужу, вода која доноси проклетство ући ће у њену утробу и она ће осетити њену горчину, стомак ће јој отећи, а материца ће јој се осушити. И народ ће ту жену помињати као пример кад изриче клетве. 28 Али ако се жена није онечистила него је чиста, неће је стићи таква казна, па ће моћи да затрудни и роди децу.

29 „’То је закон о љубомори+ који треба применити кад жена застрани и онечисти се након што се удала за свог мужа, 30 или кад неког човека обузме љубомора и он посумња да му је жена неверна. Нека он доведе жену пред Јехову, а свештеник нека с њом поступи по свим одредбама овог закона. 31 Тај човек нека буде слободан од сваке кривице, а жена нека одговара за свој преступ ако се покаже да је крива.‘ “

6 Јехова је још рекао Мојсију: 2 „Кажи Израелцима: ’Ако мушкарац или жена да посебан завет да ће живети као назиреј*+ пред Јеховом, 3 нека се уздржава од вина и другог алкохолног пића. Нека не пије винско сирће нити сирће добијено од другог алкохолног пића.+ Нека не пије никакво пиће направљено од грожђа и нека не једе грожђе, ни свеже ни суво. 4 Све време док је назиреј нека не једе ништа с винове лозе, ни незрело грожђе ни кожицу грожђа.

5 „’Све време док траје његов назирејски завет нека не шиша косу*.+ Нека буде свет и нека пушта да му коса расте док не прође време током ког је одвојен* за службу Јехови. 6 Све време док је одвојен за службу Јехови нека не прилази мртвом човеку*. 7 Чак и ако би му умрли отац, мајка, брат или сестра, не сме да се онечисти због њих,+ јер на глави има знак да је Божји назиреј.

8 „’Све време док је назиреј он је свет пред Јеховом. 9 Али ако неко изненада умре поред њега,+ па се због тога онечисти док му је на глави знак назирејског завета*, нека обрије главу+ оног дана кад буде проглашен чистим. Нека је обрије седмог дана. 10 А осмог дана нека свештенику на улаз у шатор састанка донесе две грлице или два млада голуба. 11 Нека свештеник једну птицу принесе као жртву за грех, а другу као жртву паљеницу, и нека за њега изврши обред очишћења јер је згрешио+ због мртвог човека*. Тог дана нека се посвети*. 12 Нека се поново одвоји за службу Јехови на исто време као и кад је дао назирејски завет. Нека принесе младог овна до годину дана као жртву за преступ*. Али претходно време му се неће рачунати јер се онечистио док је био назиреј.

13 „’Ово је закон који важи за назиреја: Кад прође време његовог назирејског завета,+ нека га доведу на улаз у шатор састанка. 14 Нека као своју жртву Јехови принесе једно мушко јагње без мане до годину дана као жртву паљеницу,+ једно женско јагње без мане до годину дана као жртву за грех,+ једног овна без мане као жртву заједништва,+ 15 корпу са округлим бесквасним хлебовима од финог брашна помешаног са уљем и с бесквасним погачама премазаним уљем, као и принос од жита+ и приносе од вина* који иду уз то.+ 16 Нека их свештеник донесе пред Јехову и принесе његову жртву за грех и жртву паљеницу. 17 Нека овна принесе Јехови као жртву заједништва заједно с корпом бесквасних хлебова. Нека свештеник принесе и принос од жита+ и принос од вина који иде уз то.

18 „’Нека назиреј на улазу у шатор састанка обрије главу+ и нека узме ту косу која му је нарасла док је био под назирејским заветом, па нека је стави на ватру која гори под жртвом заједништва. 19 Након што назиреј обрије главу и тако уклони косу – знак назирејског завета – свештеник ће му ставити на руке кувану+ плећку овна, један округли бесквасни хлеб из корпе и једну бесквасну погачу. 20 Нека свештеник све то помера напред-назад као подизану жртву Јехови*.+ То је свето и припада свештенику, заједно с грудима подизане жртве и с бутом, који је посвећени део.+ После тога назиреј може да пије вино.

21 „’Ово је закон који важи за назиреја+ који се заветује: Ако се заветује да ће на жртву Јехови дати више од оног што је прописано за назиреја и ако то може дати, онда нека изврши оно на шта се заветовао, из поштовања према закону о назирејском завету.‘ “

22 Затим је Јехова рекао Мојсију: 23 „Кажи Арону и његовим синовима: ’Овако благосиљајте+ Израелце:

24 „Нека вас Јехова благослови+ и нека вас чува.

25 Нека вас Јехова обасја својим лицем+ и нека вам буде милостив.

26 Нека Јехова с наклоношћу погледа на вас* и подари вам мир.“ ‘+

27 Нека мојим именом благосиљају Израелце+ и ја ћу их благословити.“+

7 Оног дана кад је Мојсије завршио с подизањем светог шатора,+ помазао+ га је и посветио са свом његовом опремом, а тако и олтар и сав његов прибор.+ Кад је све то помазао и посветио,+ 2 израелски поглавари,+ поглавари племенских породица, донели су свој прилог. То су били племенски поглавари који су надгледали пописивање. 3 Дошли су да дају свој прилог Јехови: шест покривених кола и 12 говеда, по једна кола за двојицу поглавара и по једног бика за сваког од њих. Довели су их пред свети шатор. 4 Тада је Јехова рекао Мојсију: 5 „Узми то од њих да се употреби за службу око шатора састанка и дај Левитима, сваком према његовим задужењима.“

6 Тако је Мојсије узео кола и говеда и дао их Левитима. 7 Двоја кола и четири говеда дао је Гирсоновим потомцима, колико им је било потребно за њихова задужења,+ 8 а четвора кола и осам говеда дао је Мераријевим потомцима, колико им је било потребно за њихова задужења. Све њих је надгледао Итамар, син свештеника Арона.+ 9 А Катовим потомцима није дао ништа, јер је њихово задужење било да носе ствари које се користе на светом месту.+ Они су свете ствари носили на раменима.+

10 Поглавари су приложили још један дар на свечаности+ поводом постављања олтара, оног дана кад је помазан. Кад су поглавари донели свој прилог пред олтар, 11 Јехова је рекао Мојсију: „Нека сваког дана по један поглавар донесе свој прилог на свечаност поводом постављања олтара.“

12 Првог дана је свој прилог донео Аминадавов син Насон+ из Јудиног племена. 13 Његов прилог је био: једна сребрна посуда тешка 130 сикала*, једна сребрна чинија тешка 70 сикала, према сиклу који се чува на светом месту*,+ обе пуне финог брашна помешаног са уљем, за принос од жита.+ 14 Приложио је и једну златну чашу* тешку десет сикала, пуну ка̂да; 15 једног јунца, једног овна и једно мушко јагње до годину дана, за жртву паљеницу;+ 16 једно јаре за жртву за грех,+ 17 а за жртву заједништва+ два јунца, пет овнова, пет јараца и пет мушких јагањаца од годину дана. То је био прилог Аминадавовог сина Насона.+

18 Другог дана је свој прилог донео Согаров син Натанаило,+ поглавар Исахаровог племена. 19 Као свој прилог донео је једну сребрну посуду тешку 130 сикала, једну сребрну чинију тешку 70 сикала, према сиклу који се чува на светом месту,+ обе пуне финог брашна помешаног са уљем, за принос од жита.+ 20 Приложио је и једну златну чашу тешку десет сикала, пуну ка̂да; 21 једног јунца, једног овна и једно мушко јагње до годину дана, за жртву паљеницу;+ 22 једно јаре за жртву за грех,+ 23 а за жртву заједништва+ два јунца, пет овнова, пет јараца и пет мушких јагањаца од годину дана. То је био прилог Согаровог сина Натанаила.

24 Трећег дана је свој прилог донео поглавар Завулоновог племена, Хелонов син Елијав.+ 25 Његов прилог је био: једна сребрна посуда тешка 130 сикала, једна сребрна чинија тешка 70 сикала, према сиклу који се чува на светом месту,+ обе пуне финог брашна помешаног са уљем, за принос од жита.+ 26 Приложио је и једну златну чашу тешку десет сикала, пуну ка̂да; 27 једног јунца, једног овна и једно мушко јагње до годину дана, за жртву паљеницу;+ 28 једно јаре за жртву за грех,+ 29 а за жртву заједништва+ два јунца, пет овнова, пет јараца и пет мушких јагањаца од годину дана. То је био прилог Хелоновог сина Елијава.+

30 Четвртог дана је свој прилог донео поглавар Рувимовог племена, Седијуров син Елисур.+ 31 Његов прилог је био: једна сребрна посуда тешка 130 сикала, једна сребрна чинија тешка 70 сикала, према сиклу који се чува на светом месту,+ обе пуне финог брашна помешаног са уљем, за принос од жита.+ 32 Приложио је и једну златну чашу тешку десет сикала, пуну ка̂да; 33 једног јунца, једног овна и једно мушко јагње до годину дана, за жртву паљеницу;+ 34 једно јаре за жртву за грех,+ 35 а за жртву заједништва+ два јунца, пет овнова, пет јараца и пет мушких јагањаца од годину дана. То је био прилог Седијуровог сина Елисура.+

36 Петог дана је свој прилог донео поглавар Симеоновог племена, Сурисадајев син Саламило.+ 37 Његов прилог је био: једна сребрна посуда тешка 130 сикала, једна сребрна чинија тешка 70 сикала, према сиклу који се чува на светом месту,+ обе пуне финог брашна помешаног са уљем, за принос од жита.+ 38 Приложио је и једну златну чашу тешку десет сикала, пуну ка̂да; 39 једног јунца, једног овна и једно мушко јагње до годину дана, за жртву паљеницу;+ 40 једно јаре за жртву за грех,+ 41 а за жртву заједништва+ два јунца, пет овнова, пет јараца и пет мушких јагањаца од годину дана. То је био прилог Сурисадајевог сина Саламила.+

42 Шестог дана је свој прилог донео поглавар Гадовог племена, Рагуилов син Елисаф.+ 43 Његов прилог је био: једна сребрна посуда тешка 130 сикала, једна сребрна чинија тешка 70 сикала, према сиклу који се чува на светом месту,+ обе пуне финог брашна помешаног са уљем, за принос од жита.+ 44 Приложио је и једну златну чашу тешку десет сикала, пуну ка̂да; 45 једног јунца, једног овна и једно мушко јагње до годину дана, за жртву паљеницу;+ 46 једно јаре за жртву за грех,+ 47 а за жртву заједништва+ два јунца, пет овнова, пет јараца и пет мушких јагањаца од годину дана. То је био прилог Рагуиловог сина Елисафа.+

48 Седмог дана је свој прилог донео поглавар Јефремовог племена, Амијудов син Елисама.+ 49 Његов прилог је био: једна сребрна посуда тешка 130 сикала, једна сребрна чинија тешка 70 сикала, према сиклу који се чува на светом месту,+ обе пуне финог брашна помешаног са уљем, за принос од жита.+ 50 Приложио је и једну златну чашу тешку десет сикала, пуну ка̂да; 51 једног јунца, једног овна и једно мушко јагње до годину дана, за жртву паљеницу;+ 52 једно јаре за жртву за грех,+ 53 а за жртву заједништва+ два јунца, пет овнова, пет јараца и пет мушких јагањаца од годину дана. То је био прилог Амијудовог сина Елисаме.+

54 Осмог дана је свој прилог донео поглавар Манасијиног племена, Фадасуров син Гамалило.+ 55 Његов прилог је био: једна сребрна посуда тешка 130 сикала, једна сребрна чинија тешка 70 сикала, према сиклу који се чува на светом месту,+ обе пуне финог брашна помешаног са уљем, за принос од жита.+ 56 Приложио је и једну златну чашу тешку десет сикала, пуну ка̂да; 57 једног јунца, једног овна и једно мушко јагње до годину дана за жртву паљеницу;+ 58 једно јаре за жртву за грех,+ 59 а за жртву заједништва+ два јунца, пет овнова, пет јараца и пет мушких јагањаца од годину дана. То је био прилог Фадасуровог сина Гамалила.+

60 Деветог дана је свој прилог донео поглавар+ Венијаминовог племена, Гидеонијев син Авидан.+ 61 Његов прилог је био: једна сребрна посуда тешка 130 сикала, једна сребрна чинија тешка 70 сикала, према сиклу који се чува на светом месту,+ обе пуне финог брашна помешаног са уљем, за принос од жита.+ 62 Приложио је и једну златну чашу тешку десет сикала, пуну ка̂да; 63 једног јунца, једног овна и једно мушко јагње до годину дана, за жртву паљеницу;+ 64 једно јаре за жртву за грех,+ 65 а за жртву заједништва+ два јунца, пет овнова, пет јараца и пет мушких јагањаца од годину дана. То је био прилог Гидеонијевог сина Авидана.+

66 Десетог дана је свој прилог донео поглавар Дановог племена, Амисадајев син Ахијезер.+ 67 Његов прилог је био: једна сребрна посуда тешка 130 сикала, једна сребрна чинија тешка 70 сикала, према сиклу који се чува на светом месту,+ обе пуне финог брашна помешаног са уљем, за принос од жита.+ 68 Приложио је и једну златну чашу тешку десет сикала, пуну ка̂да; 69 једног јунца, једног овна и једно мушко јагње до годину дана, за жртву паљеницу;+ 70 једно јаре за жртву за грех,+ 71 а за жртву заједништва+ два јунца, пет овнова, пет јараца и пет мушких јагањаца од годину дана. То је био прилог Амисадајевог сина Ахијезера.+

72 Једанаестог дана је свој прилог донео поглавар Асировог племена, Ехранов син Фагаило.+ 73 Његов прилог је био: једна сребрна посуда тешка 130 сикала, једна сребрна чинија тешка 70 сикала, према сиклу који се чува на светом месту,+ обе пуне финог брашна помешаног са уљем, за принос од жита.+ 74 Приложио је и једну златну чашу тешку десет сикала, пуну ка̂да; 75 једног јунца, једног овна и једно мушко јагње до годину дана, за жртву паљеницу;+ 76 једно јаре за жртву за грех,+ 77 а за жртву заједништва+ два јунца, пет овнова, пет јараца и пет мушких јагањаца од годину дана. То је био прилог Ехрановог сина Фагаила.+

78 Дванаестог дана је свој прилог донео поглавар Нефталимовог племена, Енанов син Ахиреј.+ 79 Његов прилог је био: једна сребрна посуда тешка 130 сикала, једна сребрна чинија тешка 70 сикала, према сиклу који се чува на светом месту,+ обе пуне финог брашна помешаног са уљем, за принос од жита.+ 80 Приложио је и једну златну чашу тешку десет сикала, пуну ка̂да; 81 једног јунца, једног овна и једно мушко јагње до годину дана, за жртву паљеницу;+ 82 једно јаре за жртву за грех,+ 83 а за жртву заједништва+ два јунца, пет овнова, пет јараца и пет мушких јагањаца од годину дана. То је био прилог Енановог сина Ахиреја.+

84 То су били прилози+ које су израелски поглавари донели поводом постављања олтара, оног дана кад је помазан: 12 сребрних посуда, 12 сребрних чинија и 12 златних чаша.+ 85 Свака сребрна посуда била је тешка 130 сикала, а свака чинија 70 сикала. Укупна тежина тих сребрних посуда износила је 2 400 сикала, према сиклу који се чува на светом месту.+ 86 Златних чаша пуних ка̂да било је 12 и свака чаша је била тешка 10 сикала, према сиклу који се чува на светом месту. Укупна тежина тих златних чаша износила је 120 сикала. 87 За жртву паљеницу приложили су укупно 12 јунаца, 12 овнова, 12 мушких јагањаца од годину дана заједно с приносом од жита. За жртву за грех приложили су укупно 12 јарића. 88 За жртву заједништва приложили су укупно 24 јунца, 60 овнова, 60 јараца и 60 мушких јагањаца од годину дана. То је био прилог за свечаност+ поводом постављања олтара, кад је био помазан.+

89 Кад год је Мојсије улазио у шатор састанка да разговара с Богом,+ чуо је глас који му је говорио одозго, изнад поклопца+ на ковчегу сведочанства, између два херувима.+ Тако је разговарао с Богом.

8 Јехова је рекао Мојсију: 2 „Кажи Арону: ’Кад будеш палио седам светиљки на свећњаку, постави их тако да осветљавају простор испред њега.‘ “+ 3 Арон је учинио тако. Упалио је светиљке да осветљавају простор испред свећњака,+ као што је Јехова заповедио Мојсију. 4 Свећњак је био направљен од кованог злата – од средишњег стуба до цветова био је искован од злата.+ Био је израђен као што је Јехова показао Мојсију у визији.+

5 Јехова је још рекао Мојсију: 6 „Издвој Левите између Израелаца и обредно их очисти.+ 7 Овако ћеш их очистити: Пошкропи их водом* која чисти од греха, а они нека обрију цело своје тело, нека оперу своју одећу и тако се очисте.+ 8 Нека затим узму јунца+ и уз њега принос од жита+ од финог брашна помешаног са уљем, а ти узми другог јунца као жртву за грех.+ 9 Доведи Левите пред шатор састанка и окупи тамо све Израелце*.+ 10 Кад доведеш Левите пред Јехову, нека Израелци положе руке на њих.+ 11 Нека Арон принесе* Левите пред Јеховом као подизану жртву*+ коју дају Израелци. Они ће вршити службу Јехови.+

12 „Затим нека Левити положе руке јунцима на главу.+ Након тога, једног јунца треба принети као жртву за грех, а другог као жртву паљеницу Јехови, да се изврши обред очишћења+ за Левите. 13 Постави Левите пред Арона и његове синове и принеси их као подизану жртву Јехови. 14 Издвој Левите између Израелаца и нека Левити припадну мени.+ 15 После тога нека Левити дођу да служе код шатора састанка. Тако их обредно очисти и принеси као подизану жртву. 16 Они су даровани, мени су дати између свих Израелаца.+ Њих сам узео уместо свих првенаца у израелском народу. 17 Јер мени припада сваки првенац у израелском народу, и од људи и од животиња.+ Посветио сам их себи оног дана кад сам побио све првенце у Египту.+ 18 Узећу Левите уместо свих првенаца у израелском народу. 19 Даћу Левите Арону и његовим синовима, од свих Израелаца њих ћу им дати на дар да код шатора састанка+ обављају службу за Израелце и да врше обред очишћења за њих, да Израелце+ не задеси никаква невоља ако би се приближили светом месту.“

20 Мојсије, Арон и цео израелски народ учинили су тако. Израелци су учинили све оно што је Јехова заповедио Мојсију за Левите. 21 Након што су се Левити обредно очистили и опрали своју одећу,+ Арон их је принео као подизану жртву Јехови.+ Онда је Арон за њих извршио обред очишћења да би били чисти.+ 22 Затим су Левити почели да врше своју службу код шатора састанка пред Ароном и његовим синовима. Народ је учинио све оно што је Јехова заповедио Мојсију за Левите.

23 Јехова је рекао Мојсију: 24 „Ово се односи на Левите: Кад Левит напуни 25 година, нека ступи у редове оних који служе код шатора састанка. 25 А кад буде имао 50 година, нека иступи из редова оних који служе код шатора састанка и нека више не служи тамо. 26 Нека помаже својој браћи док обављају своје дужности код шатора састанка, али он нека не служи тамо. Тако поступај што се тиче Левита и њихових дужности.“+

9 Првог месеца+ друге године од изласка из Египта, Јехова се обратио Мојсију у Синајској пустињи и рекао му: 2 „Нека Израелци припреме пасхалну жртву+ у прописано време.+ 3 Припремите је у прописано време, у сутон* четрнаестог дана овог месеца. Припремите је према свим одредбама и прописима који се односе на њу.“+

4 Тако је Мојсије рекао Израелцима да припреме пасхалну жртву. 5 И они су у Синајској пустињи припремили пасхалну жртву, у сутон четрнаестог дана првог месеца. Израелци су учинили све као што је Јехова заповедио Мојсију.

6 Али неки људи тог дана нису могли да припреме пасхалну жртву, јер су се онечистили додирнувши мртвог човека.+ Зато су тог истог дана дошли пред Мојсија и Арона.+ 7 Рекли су Мојсију: „Ми смо нечисти зато што смо додирнули мртвог човека. Зашто да нам буде ускраћено да принесемо жртву Јехови у прописано време с другим Израелцима?“+ 8 На то им је Мојсије рекао: „Сачекајте да чујем шта ће Јехова заповедити за вас.“+

9 Тада је Јехова рекао Мојсију: 10 „Кажи Израелцима: ’Ако би неко од вас или ваших потомака био нечист зато што је додирнуо мртвог човека+ или би био на далеком путу, нека ипак припреми пасхалну жртву Јехови. 11 Нека је припреми другог месеца,+ у сутон четрнаестог дана. Нека је једе с бесквасним хлебом и горким биљем.+ 12 Нека ништа од ње не остави до јутра+ и нека јој не сломи ниједну кост.+ Нека је припреми према свим одредбама које се односе на Пасху. 13 Али ако је неко чист и није на путу, а пропустио је да припреми пасхалну жртву, нека се тај човек погуби и тако уклони из свог народа,+ јер није принео жртву Јехови у прописано време. Нека одговара за свој грех.

14 „’Ако међу вама живи досељеник, нека и он припреми пасхалну жртву Јехови.+ Нека то уради према одредбама и прописима који се односе на Пасху.+ Нека исте одредбе важе и за вас и за досељенике.‘ “+

15 Оног дана кад је био подигнут свети шатор,+ облак је покрио шатор, шатор у ком је ковчег сведочанства, а од вечери до јутра над шатором је било нешто налик ватри.+ 16 Тако је било стално: дању га је покривао облак, а ноћу нешто налик ватри.+ 17 Кад год би се облак подизао изнад шатора, Израелци би одмах кретали на пут,+ а на месту где би се облак зауставио, ту би се улогорили.+ 18 На Јеховину заповест Израелци би кретали на пут и на Јеховину заповест би подизали логор.+ Докле год би облак стајао над шатором, они би остајали улогорени. 19 Ако би облак дуго стајао над шатором, Израелци би се држали Јеховине заповести и не би кретали на пут.+ 20 Понекад би облак стајао над шатором неколико дана. На Јеховину заповест би остајали улогорени и на Јеховину заповест би кретали. 21 Понекад би облак стајао над шатором само од вечери до јутра. Ујутру би се облак подигао и они би кренули. Кад год би се облак подигао, по дану или по ноћи, они би кренули на пут.+ 22 Ако би облак стајао над шатором два дана, месец дана или дуже време, Израелци би остајали улогорени и не би кретали на пут. Али чим би се облак подигао, они би кренули. 23 На Јеховину заповест би се улогорили и на Јеховину заповест би кренули. Чинили су оно што је Јехова тражио од њих, као што је Јехова заповедио преко Мојсија.

10 Јехова је рекао Мојсију: 2 „Направи две трубе+ од кованог сребра. Нека ти служе за сазивање народа и за објаву поласка. 3 Кад се огласе обе трубе, нека се цео народ окупи пред тобом код улаза у шатор састанка.+ 4 Ако се огласи само једна труба, нека се пред тобом окупе поглавари над хиљадама Израелаца.+

5 „Кад се трубе огласе променљивим* звуком, нека крену племена улогорена на источној страни.+ 6 Кад се трубе по други пут огласе променљивим звуком, нека крену племена улогорена на јужној страни.+ Нека тако затрубе сваки пут кад једна троплеменска група треба да крене.

7 „Нека се трубе огласе и кад се сазива народ*,+ али нека то не буде променљивим звуком. 8 Нека Аронови синови, свештеници, трубе у трубе.+ То ће вам бити трајна одредба из нараштаја у нараштај.

9 „Ако у својој земљи пођете у рат против непријатеља који вас угњетава, нека трубе огласе ратни позив,+ па ће вас Јехова, ваш Бог, чути и избавиће вас од ваших непријатеља.

10 „У данима кад се веселите+ – у време својих празника+ и на почетку сваког месеца – трубите у трубе над својим жртвама паљеницама+ и жртвама заједништва.+ То ће вашем Богу бити спомен на вас. Ја сам Јехова, ваш Бог.“+

11 Двадесетог дана другог месеца друге године+ облак се подигао са шатора+ у ком је ковчег сведочанства. 12 Тада су Израелци кренули из Синајске пустиње по утврђеном редоследу+ и путовали су све док се облак није зауставио у пустињи Фаран.+ 13 Тако су први пут кренули по Јеховиној заповести датој преко Мојсија.+

14 Прва је, по својим четама, кренула троплеменска група с Јудиним племеном на челу. Поглавар Јудиног племена био је Аминадавов син Насон.+ 15 Поглавар Исахаровог племена био је Согаров син Натанаило.+ 16 Поглавар Завулоновог племена био је Хелонов син Елијав.+

17 Након што је шатор био растављен,+ кренули су Гирсонови+ и Мераријеви потомци,+ који су носили шатор.

18 Затим је, по својим четама, кренула троплеменска група с Рувимовим племеном на челу. Поглавар Рувимовог племена био је Седијуров син Елисур.+ 19 Поглавар Симеоновог племена био је Сурисадајев син Саламило.+ 20 Поглавар Гадовог племена био је Рагуилов син Елисаф.+

21 Затим су кренули Катови потомци, који су носили ствари из светилишта.+ Свети шатор је морао бити подигнут до њиховог доласка.

22 Затим је, по својим четама, кренула троплеменска група с Јефремовим племеном на челу. Поглавар Јефремовог племена био је Амијудов син Елисама.+ 23 Поглавар Манасијиног племена био је Фадасуров син Гамалило.+ 24 Поглавар Венијаминовог племена био је Гидеонијев син Авидан.+

25 Затим је, по својим четама, кренула троплеменска група с Дановим племеном на челу као заштитна стража свим племенима. Поглавар Дановог племена био је Амисадајев син Ахијезер.+ 26 Поглавар Асировог племена био је Ехранов син Фагаило.+ 27 Поглавар Нефталимовог племена био је Енанов син Ахиреј.+ 28 Тим редоследом су Израелци кретали на пут по својим четама.+

29 Тада је Мојсије рекао Ховаву, сину свог таста, Мадијанца Рагуила*:+ „Кренули смо према месту за које је Јехова рекао: ’Вама ћу га дати.‘+ Пођи с нама,+ а ми ћемо бити добри према теби, јер је Јехова обећао много тога доброг Израелу.“+ 30 Али он му је одговорио: „Нећу ићи с вама. Вратићу се у своју земљу и у свој род.“ 31 На то је Мојсије рекао: „Молим те, не остављај нас. Пошто ти добро знаш где у пустињи можемо да се улогоримо, можеш да нам будеш водич. 32 Ако пођеш с нама,+ делићемо с тобом сва добра која ће нам Јехова дати.“

33 Тако су кренули од Јеховине горе+ и ишли три дана хода, а ковчег+ Јеховиног савеза ишао је пред њима током тог тродневног путовања да им потражи место за одмор.+ 34 Кад су током дана полазили са места на ком су били улогорени, Јеховин облак био је над њима.+

35 Кад би ковчег кретао, Мојсије би рекао: „Устани, Јехова!+ Нека се твоји непријатељи расеју и нека се разбеже пред тобом они који те мрзе.“ 36 А кад би се заустављао, рекао би: „Врати се, Јехова, небројеним хиљадама Израелаца.“+

11 Народ је постао огорчен и почео је да се жали пред Јеховом. Кад је Јехова то чуо, жестоко се разгневио. Јехова је послао ватру на њих и она је убила неке на крају логора. 2 Народ је завапио Мојсију, па се он усрдно помолио Јехови+ и ватра се угасила. 3 То место је названо Тавера*, јер је тамо Јехова послао ватру на њих.+

4 Људи из других народа+ који су били међу њима полакомили+ су се за храном, па су и Израелци опет почели да плачу и да говоре: „Ко ће нам дати меса да се наједемо?+ 5 Добро се сећамо како смо у Египту бесплатно јели рибу, а и краставце, лубенице, празилук, црни и бели лук!+ 6 А сада смо сасвим изнемогли. Пред нама нема ничега осим мане.“+

7 Мана+ је била попут семена коријандера+ и подсећала је на смолу од бдела*. 8 Народ је ишао и сакупљао је, па су је млели на ручним млиновима или мрвили у авану. Затим су је кували у лонцу или од ње правили погаче.+ Имала је укус слатког колача припремљеног са уљем. 9 Кад би се ноћу спуштала роса по логору, с њом се спуштала и мана.+

10 Мојсије је чуо како народ јадикује, свако у својој породици, на улазу у свој шатор. Јехова се жестоко разгневио+ због тога, а и Мојсије се разљутио. 11 Тада је Мојсије рекао Јехови: „Зашто наносиш зло свом слуги? Зар сам изгубио твоју наклоност, па си на мене свалио терет бриге за цео овај народ?+ 12 Јесам ли ја зачео цео овај народ? Јесам ли их ја родио, па да ми кажеш: ’Носи их у свом наручју, као што хранитељ носи одојче‘, у земљу за коју си се заклео да ћеш је дати њиховим прецима?+ 13 Одакле ми месо да га дам целом овом народу? Јер плачу преда мном, говорећи: ’Дај нам меса да се наједемо!‘ 14 Не могу ја сам да носим цео овај народ, јер је то претешко за мене.+ 15 Ако ћеш тако поступати са мном, молим те, боље ме одмах убиј.+ Ако сам стекао твоју наклоност, не дај да се више мучим.“

16 А Јехова је рекао Мојсију: „Изабери међу израелским старешинама 70 људи, за које знаш да су способне старешине и управитељи у народу.+ Доведи их до шатора састанка и нека тамо стану с тобом. 17 Ја ћу сићи+ и тамо ћу говорити с тобом.+ Узећу нешто духа+ који је на теби и ставићу га на њих, па ће ти они помагати да носиш терет бриге о народу, да га не би носио сам.+ 18 А народу реци: ’Посветите се за сутра,+ јер ћете јести меса, зато што сте плакали пред Јеховом,+ говорећи: „Ко ће нам дати меса да се наједемо? Било нам је боље у Египту.“+ Јехова ће вам дати меса и јешћете га.+ 19 Нећете га јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни 20 дана, 20 него целих месец дана, док вам не изађе на нос и не огади вам се,+ јер сте одбацили Јехову, који је међу вама, и плакали сте пред њим, говорећи: „Зашто смо уопште отишли из Египта?“ ‘ “+

21 Тада је Мојсије рекао: „У народу који је са мном има 600 000 људи*,+ а ти кажеш: ’Даћу им толико меса да ће га јести месец дана‘! 22 Кад би се заклала сва ситна и крупна стока, да ли би им то било довољно? Кад би се похватале све рибе из мора, да ли би им то било довољно?“

23 На то је Јехова рекао Мојсију: „Зар је Јеховина рука прекратка?+ Сада ћеш видети да ли ће се догодити оно што сам рекао или неће.“

24 После тога Мојсије је изашао и пренео народу Јеховине речи. Изабрао је 70 људи међу старешинама народа и поставио их око шатора састанка.+ 25 Тада је Јехова сишао у облаку+ и говорио с њим,+ па је узео нешто духа+ који је био на њему и ставио га на сваког од седамдесеторице старешина. Чим је дух сишао на њих, почели су да се понашају као пророци*.+ Али то се више никад није поновило.

26 А два човека су остала у логору. Један се звао Елдад, а други Модад. Они нису дошли до шатора састанка, али дух је сишао и на њих, јер су и они били међу изабраним старешинама. Њих двојица су у логору почели да се понашају као пророци. 27 Један младић је дотрчао и јавио то Мојсију: „Елдад и Модад се у логору понашају као пророци!“ 28 Тада је Исус,+ Навинов син, Мојсијев слуга од своје младости, рекао: „Мојсије, мој господару, забрани им!“+ 29 А Мојсије му је рекао: „Јеси ли ти љубоморан ради мене? Немој бити љубоморан. Ја бих волео да сви у Јеховином народу буду пророци и да Јехова стави свој дух на њих!“ 30 После се Мојсије вратио у логор са израелским старешинама.

31 Тада је Јехова послао ветар који је с мора донео препелице. Оне су попадале око логора,+ на дан хода с једне стране и на дан хода с друге стране, око целог логора. Било их је толико да су покриле тло до висине од око два лакта*. 32 Народ је сакупљао препелице целог тог дана, целе ноћи и целог сутрашњег дана. Нико није сакупио мање од десет гомера*. И распрострли су их по земљи око целог логора. 33 Месо им је још било међу зубима, нису га ни сажвакали, кад се Јехова жестоко разгневио на народ. Јехова је казнио народ веома великим помором.+

34 То место је названо Киврот-Атава*,+ јер су ту сахранили оне који су се полакомили за храном.+ 35 Из Киврот-Атаве народ је кренуо према Асироту,+ где су се зауставили.

12 Марија и Арон су почели да говоре против Мојсија због тога што се оженио женом из Хуса.+ 2 Говорили су: „Зар Јехова говори само преко Мојсија? Зар не говори и преко нас?“+ Јехова је то слушао.+ 3 А Мојсије је био најкроткији човек на земљи,+ кроткији од свих других људи*.

4 Јехова је одмах рекао Мојсију, Арону и Марији: „Вас троје идите до шатора састанка.“ Тако су њих троје отишли тамо. 5 Јехова је сишао у стубу од облака,+ стао на улаз у шатор и позвао Арона и Марију. Кад су њих двоје пришли ближе, 6 он им је рекао: „Молим вас, чујте моје речи. Да се међу вама појави Јеховин пророк, ја бих му се јавио у визији+ и говорио бих му у сну.+ 7 Али с мојим слугом Мојсијем је другачије. Њему је поверен цео мој народ.*+ 8 С њим разговарам лицем у лице*,+ отворено, а не у загонеткама. Њему се ја, Јехова, указујем. Како се онда нисте бојали да говорите против мог слуге, против Мојсија?“

9 Јехова се разгневио на њих и отишао. 10 Чим се облак удаљио од шатора, Марија је постала губава, бела као снег.+ Арон се окренуо према Марији и видео да је губава.+ 11 Арон је одмах рекао Мојсију: „Преклињем те, господару, немој нам узети за грех што смо тако безумно поступили! 12 Молим те, немој да она остане као мртворођенче, којем је тело већ напола иструнуло кад се роди!“ 13 Мојсије је завапио Јехови: „Боже, молим те, излечи је! Молим те!“+

14 Тада је Јехова рекао Мојсију: „Да јој је отац пљунуо у лице, зар не би била посрамљена седам дана? Нека седам дана буде изван логора,+ одвојена од народа, а после може да се врати.“ 15 Тако је Марија седам дана била изван логора,+ одвојена од народа. Народ није кренуо на пут док се Марија није вратила у логор. 16 Затим је народ отишао из Асирота+ и улогорио се у пустињи Фаран.+

13 Јехова је рекао Мојсију: 2 „Пошаљи људе да извиде хананску земљу, коју дајем Израелцима. Из сваког племена пошаљи по једног човека, једног од поглавара+ у том племену.“+

3 Тако их је Мојсије послао из пустиње Фаран+ по Јеховиној заповести. Сви ти људи били су поглавари у израелском народу. 4 Ово су њихова имена: из Рувимовог племена Захуров син Самуја, 5 из Симеоновог племена Хоријин син Сафат, 6 из Јудиног племена Јефонијин син Халев,+ 7 из Исахаровог племена Јосифов син Игал, 8 из Јефремовог племена Навинов син Осија,+ 9 из Венијаминовог племена Рафујев син Фалтије, 10 из Завулоновог племена Судин син Гудило, 11 из Јосифовог племена+ (то јест Манасијиног*+ племена) Сусин син Гадије, 12 из Дановог племена Гамалин син Амило, 13 из Асировог племена Михаилов син Сатур, 14 из Нефталимовог племена Савин син Навија, 15 из Гадовог племена Махилов син Гудило. 16 То су имена људи које је Мојсије послао да извиде земљу. А Навиновом сину Осији Мојсије је дао име Исус*.+

17 Кад их је послао да извиде хананску земљу, Мојсије им је рекао: „Пођите овим путем у Негев, па се затим попните у брда.+ 18 Погледајте каква је то земља+ и какав је народ који живи у њој, да ли је јак или слаб, да ли је малобројан или многобројан, 19 да ли је земља добра или лоша и да ли су њихови градови без зидина или су утврђени зидинама. 20 Видите и какво је тло, да ли је плодно или сиромашно,+ има ли на њему дрвећа или нема. Будите храбри+ и донесите нешто плодова те земље.“ Тада је било време кад је сазревало прво грожђе.+

21 Тако су они отишли да извиде земљу од пустиње Зин+ до Реова,+ који је близу Лево-Емата*.+ 22 Попели су се у Негев и затим дошли до Хеврона.+ Тамо су живели Енакови потомци+ Ахиман, Сесај и Талмај.+ Хеврон је био саграђен седам година пре Соана у Египту. 23 Кад су дошли у долину* Ескол,+ одрезали су грану с једним гроздом, који су двојица морала да носе на мотки, а понели су и нарове и смокве.+ 24 То место су назвали долина Ескол*,+ због грозда који су Израелци тамо одрезали.

25 Након 40 дана+ вратили су се из земље коју су извиђали. 26 Дошли су у Кадис,+ у пустињи Фаран, где су били Мојсије и Арон и цео израелски народ. Испричали су пред целим народом шта су све видели и показали им плодове оне земље. 27 Известили су Мојсија: „Били смо у земљи у коју си нас послао. У њој заиста тече мед и млеко,+ а ово су њени плодови.+ 28 Али је народ који живи у тој земљи јак, градови су утврђени и веома велики. Тамо смо видели и Енакове потомке.+ 29 Амаличани+ живе на подручју Негева,+ Хетеји, Јевусеји+ и Амореји+ живе у брдима, а Хананци+ живе поред мора+ и дуж Јордана.“

30 Тада је Халев покушао да умири народ који је стајао пред Мојсијем, рекавши: „Кренимо одмах на ту земљу и заузмимо је, јер је сигурно можемо освојити.“+ 31 Али људи који су ишли с њим рекли су: „Ми не можемо да се боримо с тим народом, јер је јачи од нас.“+ 32 И опет су почели да Израелцима говоре лоше+ о земљи коју су извиђали: „Земља коју смо обишли прождире своје становнике. Сви људи које смо видели у њој огромни су.+ 33 Тамо смо видели дивове, Енакове потомке,+ који су потекли од нефилима. У поређењу с њима смо сами себи изгледали као скакавци, а тако су нас и они гледали.“

14 Тада је сав народ почео да негодује и целе ноћи је јадиковао и плакао.+ 2 Сви Израелци су почели да гунђају против Мојсија и Арона.+ Цео народ им је говорио: „Што нисмо помрли у Египту или у овој пустињи! 3 Зашто нас Јехова води у ту земљу да погинемо?+ Наше жене и наша деца постаће плен.+ Зар није боље да се вратимо у Египат?“+ 4 Чак су међу собом говорили: „Изаберимо себи вођу и вратимо се у Египат!“+

5 Тада су се Мојсије и Арон поклонили Богу лицем до земље наочиглед свих окупљених* Израелаца. 6 А Исус,+ Навинов син, и Халев,+ Јефонијин син, који су били међу онима који су извиђали земљу, поцепали су своју одећу 7 и рекли су свим Израелцима: „Земља коју смо обишли и извиђали заиста је веома добра.+ 8 Ако смо по вољи Јехови, он ће нас сигурно довести у ту земљу, у којој тече мед и млеко, и даће нам је.+ 9 Само се немојте бунити против Јехове. Не бојте се народа те земље+ јер их ми можемо лако поразити*. Они немају заштиту, а с нама је Јехова.+ Не бојте их се!“

10 Али цео народ је говорио да ће их каменовати.+ Тада се Јеховина слава показала над шатором састанка свим Израелцима.+

11 Јехова је рекао Мојсију: „Докле ће ме овај народ презирати?+ Докле ће одбијати да ми верују и поред свих чуда која сам учинио међу њима?+ 12 Казнићу их помором и истребићу их, а од тебе ћу начинити народ већи и моћнији од њих.“+

13 Али Мојсије је рекао Јехови: „То ће сигурно чути Египћани, из чије си земље извео овај народ својом силом, + 14 па ће причати о томе становницима ове земље. Они су већ чули да си ти, Јехова, са овим народом+ и да му се јављаш лицем у лице.+ Чули су да си ти Јехова и да твој облак стоји над овим народом, да идеш пред њим у стубу од облака дању и у стубу од ватре ноћу.+ 15 Ако сада побијеш сав овај народ, онда ће народи који су слушали о твојој слави сигурно рећи: 16 ’Јехова није могао да доведе тај народ у земљу за коју се заклео да ће им је дати, па их је побио у пустињи.‘+ 17 Зато те сада молим, Јехова, покажи своју велику моћ, јер си ти сам рекао: 18 ’Јехова је стрпљив* и пун верне љубави,+ опрашта преступе и кривицу, али кривце не оставља некажњене, него за њихове преступе кажњава њих и њихове потомке, до трећег и до четвртог колена*.‘+ 19 Молим те, опрости преступ овом народу због своје велике верне љубави, као што си им опраштао откад су били у Египту па све до сада.“+

20 Тада је Јехова рекао: „Опраштам им као што си ме молио.+ 21 Али заклињем се самим собом, сва ће се земља испунити Јеховином славом.+ 22 Нико од оних који су видели моју славу и чуда+ која сам учинио у Египту и у овој пустињи, а ипак су ме искушавали+ већ десет пута и нису ми били послушни,+ 23 неће видети земљу за коју сам се заклео да ћу је дати њиховим очевима. Нико од оних који ме презиру неће је видети.+ 24 Али мој слуга Халев+ је имао другачији став* и био ми је послушан свим срцем – зато ћу њега довести у земљу у коју је ишао и његови потомци ће је заузети.+ 25 Пошто Амаличани и Хананци+ живе у долини, сутра се окрените и пођите у пустињу путем према Црвеном мору.“+

26 Јехова је још рекао Мојсију и Арону: 27 „Докле ће овај зли народ гунђати против мене?+ Чуо сам шта Израелци говоре против мене.+ 28 Реци им: ’„Заклињем се самим собом“, каже Јехова, „учинићу вам оно што сам чуо да говорите!+ 29 У овој пустињи попадаће ваша мртва тела+ – помреће сви они од 20 година па навише који су пописани, сви који су гунђали против мене.+ 30 Нико од вас неће ући у земљу за коју сам се заклео* да ћу вас у њој населити+ – нико осим Халева, Јефонијиног сина, и Исуса, Навиновог сина.+

31 „’„У њу ћу довести вашу децу, за коју сте рекли да ће постати плен,+ па ће она живети у земљи коју сте ви одбацили.+ 32 А ваша мртва тела попадаће у овој пустињи. 33 Ваши синови биће пастири у пустињи 40 година+ и сносиће последице вашег неверства*, све док и последњи од вас не умре у пустињи.+ 34 Извиђали сте земљу 40 дана,+ а одговараћете за своје преступе 40 година+ – дан за годину, колико дана, толико година – па ћете знати шта чека оне који ми се противе*.

35 „’„Ја, Јехова, тако сам рекао. Овако ћу учинити целом овом злом народу, онима који су се удружили против мене: они ће пропасти у овој пустињи и у њој ће помрети.+ 36 Људи које је Мојсије послао да извиде земљу и који су након повратка говорили лоше о њој, па су тако навели цео народ да гунђа против њега,+ 37 ти људи који су лоше говорили о земљи, биће кажњени и умреће пред Јеховом.+ 38 Од оних који су ишли да извиде земљу остаће живи само Исус, Навинов син, и Халев, Јефонијин син.“ ‘ “+

39 Кад је Мојсије пренео те речи свим Израелцима, међу њима је завладала велика жалост. 40 Ујутру су рано устали и хтели су да се попну на врх брда. Рекли су: „Згрешили смо. Али сада смо спремни да идемо на место о ком је Јехова говорио.“+ 41 На то је Мојсије рекао: „Зашто преступате Јеховину заповест? Нећете успети у ономе што сте наумили. 42 Немојте ићи тамо, јер Јехова није с вама и ваши непријатељи ће вас поразити.+ 43 Тамо вас чекају Амаличани и Хананци,+ па ћете пасти од мача. Окренули сте леђа Јехови и зато Јехова неће бити с вама.“+

44 Они су у својој дрскости ипак кренули на врх брда,+ али ковчег Јеховиног савеза и Мојсије остали су у логору.+ 45 Тада су сишли Амаличани и Хананци који су живели на том брду, па су их напали и гонили све до Орме.+

15 Јехова је још рекао Мојсију: 2 „Кажи Израелцима: ’Кад дођете у земљу коју вам дајем да живите у њој,+ 3 па од крупне или од ситне стоке будете приносили жртву која се спаљује пред Јеховом – жртву паљеницу+ или жртву због посебног завета или добровољну жртву+ или жртву за ваше годишње празнике,+ како би Јехова осетио угодан* мирис+ – 4 нека онај ко приноси своју жртву принесе Јехови уз њу и принос од жита,+ десетину ефе* финог брашна помешаног са четвртином ина* уља. 5 Уз сваку жртву паљеницу+ и уз свако мушко јагње које приносиш, принеси и принос* од четвртине ина вина. 6 А кад приносиш овна, припреми принос од две десетине ефе финог брашна помешаног с трећином ина уља. 7 Принеси и принос од трећине ина вина како би Јехова осетио угодан мирис.

8 „’Али ако Јехови приносиш јунца као жртву паљеницу+ или као неку другу жртву због посебног завета+ или као жртву заједништва,+ 9 принеси уз јунца и принос од жита,+ три десетине ефе финог брашна помешаног с пола ина уља. 10 Принеси и принос од пола ина вина,+ као жртву која се спаљује пред Јеховом како би он осетио угодан мирис. 11 Нека се тако учини сваки пут кад неко приноси јунца, овна, мушко јагње или јаре. 12 Колико год животиња да приносите на жртву, тако урадите за сваку од њих, према њиховом броју. 13 Нека сваки Израелац на тај начин приноси жртву која се спаљује пред Јеховом како би он осетио угодан мирис.

14 „’Ако досељеник који живи међу вама или неко ко је већ нараштајима међу вама жели да принесе жртву која се спаљује пред Јеховом како би он осетио угодан мирис, нека то учини онако како ви чините.+ 15 Нека иста одредба важи за вас* и за досељенике који живе међу вама. То је трајна одредба коју треба да извршавате из нараштаја у нараштај. И ви и досељеници сте једнаки пред Јеховом.+ 16 Нека и за вас и за досељеника који живи међу вама важи исти закон и иста одредба.‘ “

17 Јехова је још рекао Мојсију: 18 „Кажи Израелцима: ’Кад дођете у земљу у коју вас водим 19 и кад будете јели плодове* те земље,+ принесите један део као прилог Јехови. 20 Као прилог од првина+ крупног брашна принесите округле хлебове. Принесите их као што приносите и прилог с гумна. 21 Нека се из нараштаја у нараштај одваја прилог Јехови од првина крупног брашна.

22 „’Ако народ ненамерно погреши и не изврши неку од ових заповести које је Јехова објавио Мојсију, 23 нешто од онога што вам је Јехова заповедио преко Мојсија – од дана кад је Јехова то заповедио па надаље из нараштаја у нараштај – 24 ако народ нешто учини ненамерно, а да није свестан тога, онда нека цео народ принесе једног јунца као жртву паљеницу како би Јехова осетио угодан мирис. Нека принесе уз јунца принос од жита и принос од вина као што је прописано+ и једно јаре као жртву за грех.+ 25 Нека свештеник изврши обред очишћења за цео израелски народ и биће им опроштено,+ јер су ненамерно погрешили па су због тога принели жртву која се спаљује пред Јеховом, као и своју жртву за грех пред Јеховом. 26 И биће опроштено свим Израелцима и досељеницима који живе међу њима, јер је цео народ ненамерно згрешио.

27 „’Ако неко ненамерно згреши, нека принесе женско јаре до годину дана као жртву за грех.+ 28 Нека свештеник изврши обред очишћења за човека који је ненамерно починио грех пред Јеховом. Нека за њега изврши обред очишћења и биће му опроштено.+ 29 Исти закон важи за свакога ко ненамерно згреши, како за Израелце тако и за досељенике који живе међу њима.+

30 „’Али ако неки човек намерно почини грех,+ било да је Израелац било да је досељеник, он хули на Јехову. Нека се тај човек погуби и тако уклони из свог народа. 31 Пошто је тај човек презрео Јеховину реч и прекршио његову заповест, мора бити погубљен.+ Нека одговара за свој преступ.‘ “+

32 Док су Израелци били у пустињи, затекли су неког човека како сакупља дрва на сабат.+ 33 Они који су га затекли како сакупља дрва довели су га пред Мојсија, Арона и цео народ. 34 Ставили су га под стражу+ јер још није било одређено шта треба да се учини с њим.

35 Јехова је рекао Мојсију: „Тог човека треба погубити.+ Нека га цео народ каменује изван логора.“+ 36 Тако га је цео народ извео изван логора и погубио каменовањем, као што је Јехова заповедио Мојсију.

37 Јехова је још рекао Мојсију: 38 „Кажи Израелцима да из нараштаја у нараштај праве ресе на рубовима своје одеће и да изнад реса пришивају плаву траку.+ 39 Реци им: ’Морате имати ресе и плаву траку да бисте се, кад их погледате, сетили свих Јеховиних заповести и извршавали их.+ Немојте се поводити за својим срцем и својим очима, који вас наводе да будете неверни свом Богу*.+ 40 То ће вам помоћи да имате на уму све моје заповести, па ћете их извршавати и бићете свети свом Богу.+ 41 Ја сам Јехова, ваш Бог, ја сам вас извео из Египта да вам будем Бог.+ Ја сам Јехова, ваш Бог.‘ “+

16 Кореј,+ који је био Исаров син,+ Катов унук,+ Левијев праунук,+ побунио се заједно с Рувимовим потомцима+ – Елијавовим синовима+ Датаном и Авироном и с Фалетовим сином Оном. 2 Они су се побунили против Мојсија заједно са 250 других Израелаца, народних поглавара, угледних људи који су били изабрани из збора*. 3 Окупили су се против+ Мојсија и Арона и рекли им: „Доста нам је вас двојице! Цео овај народ је свет,+ сви у њему, и Јехова је међу њима.+ Зашто се онда ви узвисујете над Јеховиним народом*?“

4 Кад је Мојсије то чуо, поклонио се лицем до земље. 5 Затим је рекао Кореју и свим његовим присталицама: „Ујутру ће Јехова показати ко је његов,+ ко је свет и ко сме да му приступи.+ Кога он изабере,+ тај ће смети да му приступи. 6 Учините ово: Кореју, ти и све твоје присталице+ узмите кадионице+ 7 па сутра пред Јеховом ставите у њих жар и на њега ставите ка̂д. Кога Јехова изабере,+ тај је свет. Ви Левити,+ превршили сте сваку меру!“

8 Мојсије је још рекао Кореју: „Левити, молим вас, послушајте! 9 Зар вам је мало што вас је Израелов Бог издвојио од израелског народа+ и дозволио вам да му приступите како бисте вршили службу код Јеховиног шатора, да стојите пред народом и да му служите?+ 10 Зар је теби и твојој браћи, Левитима, мало што вас је довео к себи? Зар хоћете још и свештеничку службу?+ 11 Ти и све твоје присталице заправо се буните против Јехове. А ко је Арон да гунђате против њега?“+

12 Касније је Мојсије послао по Елијавове синове Датана и Авирона,+ али они су рекли: „Нећемо доћи! 13 Зар ти је мало што си нас извео из земље у којој тече мед и млеко да би нас побио у пустињи?+ Да нећеш још и да владаш* над нама? 14 Ниси нас довео у земљу у којој тече мед и млеко+ нити си нам дао у наследство поља и винограде. Зар хоћеш да ови људи слепо иду за тобом?* Нећемо доћи!“

15 На то се Мојсије веома разгневио и рекао Јехови: „Немој прихватити њихов принос од жита. Нисам им узео ниједног магарца и ником од њих нисам учинио ништа нажао.“+

16 Затим је Мојсије рекао Кореју: „Ти и све твоје присталице дођите сутра пред Јехову – ти, они и Арон. 17 Нека свако од њих узме своју кадионицу и стави у њу ка̂д, па нека донесу кадионице пред Јехову – укупно 250 кадионица. И ти и Арон донесите сваки своју кадионицу.“ 18 Тако је свако од њих узео своју кадионицу, ставио у њу жар и ка̂д, па су сви с Мојсијем и Ароном стали пред улаз у шатор састанка. 19 Кад је Кореј сакупио пред улазом у шатор састанка оне који су се противили+ Мојсију и Арону, Јеховина слава се показала целом народу.+

20 Јехова је рекао Мојсију и Арону: 21 „Одвојте се од тих људи да их одмах побијем.“+ 22 А они су се поклонили лицем до земље и рекли: „Боже, Боже који свима дајеш живот!*+ Зар ћеш се због греха једног човека разгневити на цео народ?“+

23 Јехова је тада рекао Мојсију: 24 „Кажи народу: ’Удаљите се од Корејевих, Датанових и Авиронових шатора!‘ “+

25 Мојсије је устао и отишао код Датана и Авирона, а с њим су пошле и израелске старешине.+ 26 Рекао је народу: „Удаљите се од шатора ових злих људи и не дотичите ништа што је њихово, да не погинете због свих њихових греха.“ 27 Они су се одмах удаљили од Корејевих, Датанових и Авиронових шатора. Датан и Авирон су изашли из својих шатора и стали на улаз са својим женама и са својом одраслом и малом децом.

28 Тада је Мојсије рекао: „По овом ћете знати да ме је Јехова послао да чиним сва ова дела и да то не чиним по својој вољи: 29 Ако ови људи умру природном смрћу, као и сви други људи, и ако им се деси исто што и свим другим људима, онда ме није послао Јехова.+ 30 Али ако Јехова учини нешто невероватно па се земља отвори* и прогута њих и све што је њихово, и живи сиђу у гроб*, онда ћете знати да су ти људи презрели Јехову.“

31 Чим је све то изговорио, земља под њима почела је да пуца.+ 32 Земља се отворила и прогутала њих, њихове породице, све Корејеве људе+ и сву њихову имовину. 33 Тако су они и сви њихови сишли живи у гроб* и земља их је покрила, па су нестали из збора.+ 34 Сви Израелци који су били око њих разбежали су се кад су чули њихов врисак, говорећи: „Бежимо да земља не прогута и нас!“ 35 Тада је Јехова послао ватру+ која је спалила оних 250 људи који су приносили ка̂д.+

36 Јехова је затим рекао Мојсију: 37 „Кажи Елеазару, сину свештеника Арона, да покупи кадионице+ са згаришта, јер су свете. Реци му и да жар из њих проспе подаље. 38 Нека се од кадионица тих људи који су животом платили свој грех направе танке плоче да се њима обложи олтар.+ Наиме, они су их донели пред Јехову и зато су постале свете. Нека служе као знак упозорења Израелцима.“+ 39 Тако је свештеник Елеазар узео бакарне кадионице које су донели они које је спалила ватра, па их је прековао да се њима обложи олтар, 40 као што му је Јехова рекао преко Мојсија. То је Израелцима служило као подсетник да нико ко није Аронов потомак не сме да пали ка̂д пред Јеховом+ и да нико не поступи као Кореј и његове присталице.+

41 Али већ сутрадан цео израелски народ почео је да гунђа против Мојсија и Арона:+ „Вас двојица сте побили Јеховин народ!“ 42 Кад се народ окупио против Мојсија и Арона, окренули су се према шатору састанка и видели су да је облак покрио шатор и да се појавила Јеховина слава.+

43 Мојсије и Арон су отишли пред шатор састанка.+ 44 Тада је Јехова рекао Мојсију: 45 „Удаљите се од тог народа да их одмах побијем.“+ На то су се они поклонили лицем до земље.+ 46 Мојсије је затим рекао Арону: „Узми кадионицу, стави у њу жар са олтара,+ а преко њега ка̂д па пожури до народа и изврши обред очишћења за њега,+ јер се Јехова жестоко разгневио. Помор је почео!“ 47 Арон је одмах узео кадионицу, као што је рекао Мојсије, и отрчао до народа. Међу народом је већ почео помор. Зато је он ставио ка̂д у кадионицу и почео да врши обред очишћења за народ. 48 Стајао је између мртвих и живих док пошаст није престала. 49 Од пошасти је помрло 14 700 људи, не рачунајући оне који су погинули због Кореја. 50 Кад је пошаст престала, Арон се вратио код Мојсија на улаз у шатор састанка.

17 Јехова је рекао Мојсију: 2 „Кажи Израелцима да ти донесу по један штап за свако племе, по један од сваког поглавара њихових племена+ – укупно 12 штапова. Напиши име сваког поглавара на његов штап. 3 Ароново име напиши на штапу који припада Левијевом племену, јер сваки штап представља поглавара једног племена. 4 Стави их у шатор састанка пред ковчег сведочанства,+ где се састајем с вама.+ 5 Штап човека кога будем изабрао+ пустиће пупољке и тако ћу прекинути гунђање Израелаца против мене,+ а и против вас.“+

6 Мојсије је то рекао Израелцима па су му њихови поглавари дали 12 штапова, по један за поглавара сваког племена. Међу њиховим штаповима био је и Аронов штап. 7 Затим је Мојсије ставио штапове пред Јехову у шатор у ком је ковчег сведочанства.

8 Сутрадан је Мојсије ушао у шатор у ком је ковчег сведочанства и видео да је Аронов штап који је представљао Левијево племе пустио пупољке. На њему су потерали пупољци, расцветали се цветови и сазрели бадеми. 9 Тада је Мојсије узео све штапове који су били пред Јеховом и изнео их пред цео израелски народ. Они су их погледали и сваки поглавар је узео свој штап.

10 Јехова је затим рекао Мојсију: „Врати Аронов штап+ пред ковчег сведочанства да се чува као знак упозорења+ бунтовницима,+ да би престали да гунђају против мене и да не би погинули.“ 11 Мојсије је одмах учинио као што му је Јехова заповедио. Учинио је управо тако.

12 А Израелци су рекли Мојсију: „Помрећемо! Изгинућемо, сви ћемо изгинути! 13 Ко год се приближи Јеховином шатору, погинуће!+ Зар ћемо тако сви помрети?“+

18 Јехова је рекао Арону: „Ти и твоји синови и твоји даљи потомци одговараћете за сваки преступ почињен против светилишта.+ Ти и твоји синови одговараћете и за сваки преступ који скрнави вашу свештеничку службу.+ 2 Доведи и своју браћу из Левијевог племена, из племена свог праоца, да ти се придруже и да помажу теби+ и твојим синовима док вршите службу пред шатором у ком је ковчег сведочанства.+ 3 Нека извршавају дужности које им повериш и нека обављају све послове у вези са шатором.+ Само нека не прилазе прибору светог места и олтару, да не би погинули ни они ни ви.+ 4 Нека ти се придруже и нека извршавају своје дужности у вези са шатором састанка и своју службу код шатора. Нека вам не прилази нико ко није свештеник*.+ 5 А ви обављајте све што вам је поверено у вези са светим местом+ и олтаром,+ да се опет не разгневим+ на Израелце. 6 Ја сам међу Израелцима издвојио вашу браћу, Левите, и дао их вама на дар.+ Они су даровани Јехови да служе код шатора састанка.+ 7 Теби и твојим синовима поверене су свештеничке дужности у вези са олтаром и просторијом која је иза завесе*+ и треба да их извршавате.+ Свештеничку службу сам дао вама на дар, а ако светилишту приступи неко ко нема право на то*, нека се погуби.“+

8 Јехова је још рекао Арону: „Теби поверавам бригу о приносима и прилозима који се доносе за мене.+ Теби и твојим синовима дајем део од свих светих ствари које Израелци приносе. То је трајна одредба.+ 9 Од посебно светих жртава које се спаљују, нека ово припадне теби: свака њихова жртва заједно са сваким приносом од жита,+ свака жртва за грех+ и свака жртва за преступ*+ коју буду доносили мени. Нека оне буду посебно свете и нека припадну теби и твојим синовима. 10 Једи их на светом месту.+ Нека их једе сваки мушкарац. Нека ти оне буду свете.+ 11 Ово припада теби: дарови које Израелци приносе+ са свим подизаним жртвама*.+ То дајем теби и твојим синовима и твојим ћеркама. То је трајна одредба.+ Ко год је чист у твом дому, може то да једе.+

12 „Све што је најбоље од уља и од младог вина и жита – њихове првине+ које дају Јехови – ја дајем теби.+ 13 Првине од свег рода њихове земље које буду доносили Јехови нека буду твоје.+ Ко год је чист у твом дому, може то да једе.

14 „Свака ствар у Израелу која је посвећена Богу* нека буде твоја.+

15 „Све што је прворођено од свих живих бића*,+ све што се буде доводило пред Јехову, и од људи и од животиња, нека буде твоје. Али првенац од људи мора бити откупљен.+ Нека се откупи и првенац од нечисте животиње.+ 16 Кад буду имали најмање месец дана, откупи их по откупној цени, према утврђеној вредности од пет сикала* сребра+ према сиклу који се чува на светом месту*. То је 20 гера*. 17 Само првенца од краве и првенца од овце или козе немој откупити.+ Они су свети. Њиховом крвљу пошкропи* олтар+ и њихово сало спали као жртву која се спаљује пред Јеховом како би он осетио угодан* мирис.+ 18 Нека њихово месо припадне теби, као што ти припадају и груди подизане жртве и десни бут.+ 19 Све свете прилоге које Израелци буду доносили Јехови+ дајем теби, твојим синовима и твојим ћеркама, према трајној одредби.+ То је савез соли*, трајан савез између Јехове и тебе и твог потомства.“

20 Јехова је још рекао Арону: „Ти нећеш имати наследство међу Израелцима и нећеш имати свој део земље међу њима.+ Ја сам твој део и твоје наследство међу Израелцима.+

21 „Левијевим потомцима дајем у наследство десетину+ од свега у Израелу за службу коју обављају, службу код шатора састанка. 22 Нека Израелци више не прилазе шатору састанка да не би на себе навукли грех и погинули. 23 Нека само Левити обављају службу код шатора састанка и нека одговарају за преступе народа почињене против светилишта.+ Нека Левити немају наследства међу Израелцима – то је трајна одредба за вас из нараштаја у нараштај.+ 24 Левитима дајем у наследство десетину коју ће Израелци доносити као прилог Јехови. Зато сам рекао: ’Они неће имати наследство међу Израелцима.‘ “+

25 Јехова је затим рекао Мојсију: 26 „Кажи Левитима: ’Кад од Израелаца добијете десетину, коју од њих дајем вама у наследство,+ ви од те десетине дајте десети део као прилог Јехови.+ 27 То ће се сматрати вашим прилогом, као да дајете жито са свог гумна+ или вино или уље из своје пресе. 28 Тако ћете и ви давати Јехови прилог од свих десетина које ћете добијати од Израелаца. Од тих десетина даваћете свештенику Арону прилог за Јехову. 29 Од свих дарова које добијете дајте оно што је најбоље као прилог Јехови+ – ти прилози су свети.‘

30 „Још им реци: ’Кад принесете најбољи део, остатак ће припасти вама, Левитима, као да је то жито с вашег гумна или вино или уље из ваше пресе. 31 Ви и ваши укућани можете то да једете на сваком месту, јер то вам је плата за службу коју вршите код шатора састанка.+ 32 Све док будете приносили оно што је најбоље, нећете на себе навући грех. Немојте скрнавити свете приносе Израелаца да не бисте погинули.‘ “+

19 Јехова је рекао Мојсију и Арону: 2 „Ово је законска одредба коју је Јехова дао: ’Кажите Израелцима да вам доведу здраву црвену јуницу на којој нема мане+ и која још није била у јарму. 3 Предајте је свештенику Елеазару. Нека је он одведе изван логора и нека је закољу пред њим. 4 Онда нека свештеник Елеазар узме на свој прст мало њене крви и нека њом пошкропи* седам пута према улазу у шатор састанка.+ 5 Нека јуницу спале пред њим. Нека спале њену кожу, месо и крв заједно с њеном балегом.+ 6 Нека свештеник узме кедровину, исоп+ и скерлетну тканину, па нека то баци у ватру на којој гори јуница. 7 Затим нека опере своју одећу и окупа се у води, па онда може да уђе у логор, али биће нечист до вечери.

8 „’Човек који је спалио јуницу нека опере своју одећу и окупа се у води, и биће нечист до вечери.

9 „’Нека неко ко је чист сакупи пепео јунице+ и однесе га изван логора на чисто место, па нека га израелски народ чува како би се користио за припрему воде за очишћење.+ Та јуница је жртва за грех. 10 Човек који сакупи пепео јунице нека опере своју одећу и биће нечист до вечери.

„’То ће бити трајна одредба за Израелце и за досељенике који живе међу њима.+ 11 Ко год дотакне људски леш*, биће нечист седам дана.+ 12 Нека се очисти водом за очишћење трећег дана, па ће седмог дана бити чист. Али ако се не очисти трећег дана, седмог дана неће бити чист. 13 Ко год дотакне тело мртвог човека*, а не очисти се, скрнави Јеховин шатор.+ Нека се такав човек погуби и тако уклони из Израела.+ Пошто није био пошкропљен водом за очишћење,+ он је нечист. Његова нечистоћа је и даље на њему.

14 „’Ово је закон који важи кад неко умре у шатору: Ко год уђе у шатор и ко год је већ у шатору, биће нечист седам дана. 15 Свака отворена посуда на којој нема причвршћеног поклопца биће нечиста.+ 16 Ко год у пољу дотакне тело човека убијеног мачем, или тело умрлога, или људске кости, или гроб, биће нечист седам дана.+ 17 Да би се очистио онај ко је нечист, треба узети пепела од спаљене жртве за грех, ставити га у посуду и сипати на то воду с потока. 18 Онда нека неко ко је чист+ узме исоп,+ умочи га у ту воду и пошкропи њом шатор и све посуде и људе који су били у њему, као и онога ко је дотакао кости, тело убијеног или умрлог, или гроб. 19 Нека човек који је чист пошкропи нечистог трећег и седмог дана и тако ће га седмог дана+ очистити од греха. Нека човек који се чисти опере своју одећу и окупа се у води, па ће увече бити чист.

20 „’Али ако се нечист човек не очисти, нека се он погуби и тако уклони из свог народа*,+ јер скрнави Јеховино светилиште. Пошто није био пошкропљен водом за очишћење, он је нечист.

21 „’Нека им ово буде трајна одредба: Човек који је пошкропио другог водом за очишћење+ треба да опере своју одећу. Ко год дотакне воду за очишћење биће нечист до вечери. 22 Све што дотакне човек који је нечист биће нечисто, и свако ко то дотакне биће нечист до вечери.‘ “+

20 Првог месеца, цео израелски народ је дошао у пустињу Зин и настанио се у Кадису.+ Тамо је умрла Марија+ и тамо је сахрањена.

2 Народ није имао воде+ па се окупио и почео да се буни против Мојсија и Арона. 3 Препирали су се с Мојсијем,+ говорећи: „Било би нам боље да смо помрли кад су наша браћа помрла пред Јеховом! 4 Зашто сте довели Јеховин народ* у ову пустињу да помремо овде и ми и наша стока?+ 5 Зашто сте нас извели из Египта и довели на ово ужасно место?+ Овде ништа не може да се засеје, нема ни смокава ни грожђа ни нарова, а нема ни воде за пиће.“+ 6 Мојсије и Арон су се потом удаљили од народа, дошли до улаза у шатор састанка и поклонили се лицем до земље. Тада им се показала Јеховина слава.+

7 Јехова је рекао Мојсију: 8 „Узми штап па ти и твој брат Арон окупите народ и пред њима реците стени да им да воду. Из ње ће потећи вода, па ћеш им дати да пију и они и њихова стока.“+

9 Тако је Мојсије узео штап који је био пред Јеховом,+ као што му је он заповедио. 10 После тога су Мојсије и Арон окупили народ* пред стеном, и Мојсије им је рекао: „Слушајте, бунтовници! Зар морамо да вам дамо воду из ове стене?“+ 11 Мојсије је подигао руку и двапут ударио штапом у стену. Из ње је потекло много воде, тако да су пили и народ и стока.+

12 Касније је Јехова рекао Мојсију и Арону: „Зато што ми нисте веровали и нисте обзнанили моју светост пред Израелцима, нећете ви одвести овај народ у земљу коју ћу му дати.“+ 13 То је било код вода у Мериви*.+ Израелци су се тамо препирали с Јеховом, а он се посветио међу њима.

14 Затим је Мојсије послао из Кадиса гласнике едомском краљу+ с поруком: „Овако кажу твоја браћа Израелци:+ ’Ти добро знаш какве су нас све невоље снашле. 15 Наши преци су отишли у Египат+ и тамо смо остали много година.+ Али Египћани су лоше поступали с нама и с нашим прецима.+ 16 Зато смо завапили Јехови+ и он нас је чуо, па је послао анђела+ и извео нас из Египта. Сада смо у Кадису, граду који је на граници твоје земље. 17 Молимо те, пусти нас да прођемо кроз твоју земљу. Нећемо ићи кроз поља ни кроз винограде нити ћемо пити воде из бунара. Ићи ћемо Краљевским путем и нећемо скретати ни десно ни лево, док не прођемо кроз твоју земљу.‘ “+

18 Али едомски краљ им је одговорио: „Не смете проћи кроз моју земљу. Ако будете дошли, дочекаћемо вас с мачем.“ 19 Израелци су му на то рекли: „Ићи ћемо путем, и ако ми или наша стока будемо пили твоју воду, платићемо је.+ Само желимо да прођемо кроз твоју земљу.“+ 20 Али он је одговорио: „Нећете проћи!“+ И едомски краљ је изашао пред њих с великом и моћном војском. 21 Тако Едомци нису дали Израелцима да прођу кроз њихову земљу. Зато су Израелци пошли другим путем.+

22 Цео израелски народ је кренуо из Кадиса и дошао до горе Ор.+ 23 Јехова је рекао Мојсију и Арону код горе Ор, на граници едомске земље: 24 „Арон ће умрети*.+ Неће ући у земљу коју ћу дати Израелцима зато што сте се вас двојица побунили против моје заповести код вода у Мериви.+ 25 Одведи Арона и његовог сина Елеазара на гору Ор. 26 Скини са Арона свештеничку одећу+ и обуци је његовом сину Елеазару.+ Арон ће тамо умрети.“

27 Мојсије је учинио као што је Јехова заповедио. Пред целим народом попели су се на гору Ор. 28 Онда је Мојсије скинуо са Арона свештеничку одећу, па ју је обукао његовом сину Елеазару. Затим је Арон умро тамо на врху горе.+ А Мојсије и Елеазар су сишли с горе. 29 Кад је народ видео да је Арон умро, сви Израелци су га оплакивали 30 дана.+

21 Кад је арадски краљ,+ Хананац који је живео у Негеву, чуо да Израелци долазе Аваримским путем, напао их је и заробио неке од њих. 2 Тада су се Израелци заветовали Јехови: „Ако предаш овај народ у наше руке, уништићемо његове градове.“ 3 Јехова је услишио Израелце и дао им победу над Хананцима, па су Израелци уништили и њих и њихове градове. Зато је то место названо Орма*.+

4 Док су од горе Ор+ путовали према Црвеном мору да би заобишли едомску земљу,+ народ се уморио од пута. 5 И народ је почео да говори против Бога и против Мојсија:+ „Зашто сте нас извели из Египта да помремо у овој пустињи? Овде нема ни хране ни воде,+ а овај никакав хлеб већ нам се огадио.“+ 6 Зато је Јехова послао међу народ змије отровнице, које су их уједале, тако да је много Израелаца помрло.+

7 Народ је дошао код Мојсија и рекао: „Згрешили смо што смо говорили против Јехове и против тебе.+ Моли Јехову да уклони змије од нас.“ И Мојсије се помолио за народ.+ 8 Тада је Јехова рекао Мојсију: „Направи змију отровницу и стави је на стуб. Кад некога уједе змија, нека погледа у њу како би остао жив.“ 9 Мојсије је одмах направио бакарну змију+ и ставио је на стуб.+ Ако би некога ујела змија и он би погледао у бакарну змију, остао би жив.+

10 Израелци су затим отишли оданде и улогорили се у Овоту.+ 11 После су кренули из Овота и улогорили се у Ије-Авариму,+ у пустињи која је насупрот Моаву, према истоку. 12 Оданде су отишли даље и улогорили се у долини* Заред.+ 13 Одатле су кренули даље и улогорили се на подручју Арнона,+ који је у пустињи која се протеже од аморејске границе. Арнон је моавска граница између Моаваца и Амореја. 14 Зато се у књизи о Јеховиним ратовима спомињу „Вајев у Суфи и арнонске притоке* 15 које се заједно са Арноном спуштају према месту званом Ар и налазе се уз моавску границу“.

16 Затим су оданде отишли у Вир. Тамо је бунар за који је Јехова рекао Мојсију: „Сакупи народ да им дам воде.“

17 Тада су Израелци запевали ову песму:

„Извири, студенче! (А ви му песмом одговарајте!)

Затим су из пустиње отишли у Матанаил, 19 из Матанаила су отишли у Надил, а из Надила у Вамот.+ 20 Из Вамота су се низ обронке Фазге,+ с које се пружа поглед на Гесимон*,+ спустили у долину која је у моавској земљи*.+

21 Тада су Израелци послали гласнике аморејском краљу Сиону с поруком:+ 22 „Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу. Нећемо скретати ни у поља ни у винограде нити ћемо пити воде из бунара. Ићи ћемо Краљевским путем док не прођемо кроз твоју земљу.“+ 23 Али Сион није дозволио Израелцима да прођу кроз његову земљу, него је окупио целу своју војску и кренуо у пустињу како би се сукобио са Израелцима.+ Напао их је кад је дошао до Јасе. 24 Али Израелци су га поразили мачем+ и заузели његову земљу+ од Арнона+ до Јавока,+ близу границе са Амонцима, јер је Јазир+ уз границу са Амонцима.+

25 Тако су Израелци заузели све аморејске+ градове и населили се у њима, у Есевону и свим његовим околним градовима. 26 Есевон је био град аморејског краља Сиона, који се борио с моавским краљем и освојио сву његову земљу до Арнона. 27 Тако су настали ови подругљиви стихови:

„Дођите у Есевон!

Нека се Сионов град сагради и утврди.

28 Ватра је планула из Есевона, пламен из Сионовог града.

Спалила је Ар моавски, господаре арнонских узвишица.

29 Тешко теби, Моаве! Пропашћеш, народе бога Хемоса!+

Због њега ће његови синови постати бегунци, а његове ћерке заробљенице аморејског краља Сиона.

31 Тако су се Израелци населили у земљи Амореја. 32 Мојсије је тада послао неке људе да извиде Јазир.+ Након тога су Израелци освојили његове околне градове и отерали Амореје који су били тамо. 33 После тога су пошли Васанским путем. А васански краљ Ог+ изашао је пред њих са свом својом војском како би се сукобио с њима код Едраина.+ 34 Јехова је рекао Мојсију: „Не бој га се,+ јер ћу у твоје руке предати њега, сву његову војску и његову земљу.+ Учини му као што си учинио аморејском краљу Сиону, који је живео у Есевону.“+ 35 Они су поразили њега, његове синове и сву његову војску, тако да нико није преживео.+ Затим су заузели његову земљу.+

22 После тога су Израелци пошли даље и улогорили се у пустим моавским равницама, са оне стране Јордана која је насупрот Јерихону.+ 2 Сефоров син Валак+ чуо је за све што су Израелци учинили Аморејима. 3 Моавци су се веома уплашили Израелаца јер их је било много. Обузео их је велики страх од тог народа.+ 4 Зато су Моавци рекли мадијанским старешинама:+ „Сада ће тај народ* прогутати све што је око нас као што бик попасе траву у пољу.“

Сефоров син Валак био је у то време моавски краљ. 5 Он је послао гласнике Веоровом сину Валаму, који је живео у својој земљи, у Фетори,+ поред Реке*. Рекао је гласницима да му кажу: „Из Египта је дошао народ који је прекрио целу земљу+ и населио се преда мном. 6 Зато те молим да дођеш и прокунеш тај народ,+ јер је јачи од мене. Можда ћу онда моћи да их поразим и истерам из земље. Ја добро знам да је благословљен онај кога ти благословиш, а проклет онај кога ти прокунеш.“

7 Тако су моавске и мадијанске старешине пошле код Валама+ и понеле му дар за гатање. Кад су дошли код њега, пренели су му Валакове речи. 8 На то им је он рекао: „Преноћите овде, а ја ћу вам пренети шта год ми Јехова каже.“ Тако су моавски кнезови остали код Валама.

9 Тада се Бог обратио Валаму и упитао га:+ „Ко су ти људи који су код тебе?“ 10 Валам је одговорио правом Богу: „Сефоров син Валак, моавски краљ, послао их је код мене с поруком: 11 ’Народ који је дошао из Египта прекрио је целу земљу. Дођи и прокуни га.+ Можда ћу онда моћи да се борим против њега и да га истерам из земље.‘ “ 12 Али Бог је рекао Валаму: „Немој ићи с њима. Немој проклињати тај народ, јер је благословљен.“+

13 Кад је Валам ујутру устао, рекао је Валаковим кнезовима: „Вратите се у своју земљу, јер ми је Јехова забранио да идем с вама.“ 14 Моавски кнезови су се вратили код Валака и рекли му: „Валам није хтео да пође с нама.“

15 Али Валак је опет послао кнезове. Било их је више и били су угледнији од првих. 16 Они су дошли код Валама и рекли му: „Овако је рекао Сефоров син Валак: ’Молим те, дођи. Немој да те ишта спречава у томе. 17 Ја ћу те богато наградити и учинићу све што ми кажеш. Зато дођи, молим те, и прокуни овај народ.‘ “ 18 Валам је одговорио Валаковим слугама: „Да ми Валак да своју кућу пуну сребра и злата, не бих могао да учиним ништа насупрот ономе што ми заповеди Јехова, мој Бог, ни мало ни велико.+ 19 Али молим вас, преноћите и ви овде, да видим шта ће ми Јехова још рећи.“+

20 Те ноћи се Бог обратио Валаму и рекао му: „Ако су ти људи дошли по тебе, иди с њима. Али говори само оно што ти ја кажем.“+ 21 Кад је Валам ујутру устао, оседлао је своју магарицу и пошао с моавским кнезовима.+

22 Али Бог се разгневио због тога што је он пошао с њима. И Јеховин анђео је стао на пут да га заустави. Валам је јахао на магарици, а с њим су била двојица његових слугу. 23 Кад је магарица угледала Јеховиног анђела како стоји на путу с мачем у руци, хтела је да скрене с пута и уђе у поље. Али Валам је почео да туче магарицу како би је вратио на пут. 24 Тада је Јеховин анђео стао на узак пут између два винограда, где је са обе стране био камени зид. 25 Кад је магарица видела Јеховиног анђела, почела је да се прибија уза зид и пригњечила је Валаму ногу. А он је опет почео да је туче.

26 Тада је Јеховин анђео пошао напред и стао на уско место где није могло да се скрене ни десно ни лево. 27 Кад је магарица угледала Јеховиног анђела, легла је под Валамом. Валам се разбеснео и опет почео да је туче штапом. 28 На крају је Јехова учинио да магарица проговори*+ и она је рекла Валаму: „Шта сам ти то урадила? Зашто ме већ трећи пут тучеш?“+ 29 На то је Валам одговорио магарици: „Зато што од мене правиш будалу. Да имам мач у руци, сад бих те убио!“ 30 Магарица је рекла Валаму: „Зар ја нисам твоја магарица на којој јашеш целог живота? Да ли сам ти икада учинила овако нешто?“ Он је одговорио: „Ниси!“ 31 Тада је Јехова отворио очи+ Валаму, тако да је угледао Јеховиног анђела како стоји на путу с мачем у руци. И Валам се одмах поклонио лицем до земље.

32 Јеховин анђео му је рекао: „Зашто си три пута тукао своју магарицу? Дошао сам да те зауставим, јер ти упорно радиш оно што је против моје воље.+ 33 Магарица ме је видела и сва три пута је покушала да се склони преда мном.+ Да се није склањала, досад бих те већ убио, а њој бих поштедео живот.“ 34 Тада је Валам рекао Јеховином анђелу: „Згрешио сам, јер нисам знао да ти стојиш на путу преда мном. Али ако ти није по вољи то што сам пошао са овим људима, ја ћу се вратити.“ 35 Јеховин анђео је рекао Валаму: „Иди с тим људима, али говори само оно што ти ја кажем.“ Тако је Валам наставио даље с Валаковим кнезовима.

36 Кад је Валак чуо да је Валам стигао, одмах му је кренуо у сусрет у један моавски град на обали Арнона, на граници моавске земље. 37 Тада је Валак рекао Валаму: „Зар нисам слао људе по тебе? Зашто ниси дошао? Зар си мислио да не могу да те богато наградим?“+ 38 А Валам је одговорио Валаку: „Ево, сад сам дошао код тебе. Али не знам хоћу ли моћи да ишта кажем. Могу рећи само оно што ми Бог заповеди да кажем*.“+

39 Тако је Валам отишао с Валаком и дошли су у Киријат-Узот. 40 Валак је принео на жртву говеда и овце, па је део тог меса дао Валаму и кнезовима који су били с њим. 41 Ујутру је Валак одвео Валама у Вамот-Вал, одакле је могао да види цео израелски народ.+

23 Тада је Валам рекао Валаку: „Подигни овде седам олтара+ и припреми ми седам јунаца и седам овнова.“ 2 Валак је одмах учинио као што је Валам рекао. После тога су Валак и Валам на сваком олтару принели по једног јунца и једног овна.+ 3 Тада је Валам рекао Валаку: „Остани овде поред своје жртве паљенице, а ја идем. Можда ће ми се Јехова обратити. А ја ћу ти пренети све што ми он каже.“ И отишао је на једно огољено брдо.

4 Тада се Бог обратио Валаму,+ а он му је рекао: „Подигао сам седам олтара и на сваком од њих принео сам по једног јунца и једног овна.“ 5 Јехова је заповедио Валаму шта да каже*+ и рекао му: „Врати се Валаку и тако му кажи.“ 6 Валам се вратио код Валака и нашао га како са свим моавским кнезовима стоји поред своје жртве паљенице. 7 Тада је изговорио ову пророчанску песму:+

’Дођи и прокуни Јакова.

Дођи и осуди Израел.‘+

 8 Како могу да прокунем оне које Бог не проклиње?

Како могу да осудим оне које Јехова не осуђује?+

11 На то је Валак рекао Валаму: „Шта то радиш? Довео сам те да прокунеш моје непријатеље, а ти си их благословио.“+ 12 Он му је одговорио: „Зар не треба да говорим само оно што ми Јехова заповеди да кажем?“+

13 Валак му је рекао: „Молим те, пођи са мном на друго место одакле можеш да их видиш. Видећеш само један део народа, нећеш их све видети. Прокуни их оданде.“+ 14 Одвео га је у поље Зофим, на врх Фазге.+ Ту је подигао седам олтара и на сваком од њих принео по једног јунца и једног овна.+ 15 Валам је затим рекао Валаку: „Остани овде поред своје жртве паљенице, а ја идем тамо да чујем шта ће ми Бог рећи.“ 16 Јехова се обратио Валаму и заповедио му шта да каже,+ па му је рекао: „Врати се Валаку и тако му кажи.“ 17 Он се вратио код њега и нашао га како с моавским кнезовима стоји поред своје жртве паљенице. Валак га је упитао: „Шта је рекао Јехова?“ 18 Тада је Валам изговорио ову пророчанску песму:+

„Устани, Валаче, и послушај.

Чуј ме, Сефоров сине.

Кад нешто каже, зар неће то учинити?

Кад нешто обећа, зар неће то испунити?+

22 Бог их је извео из Египта.+

Он је њима оно што су рогови дивљем бику.+

Сада ће се за Јакова и Израел говорити:

’Погледајте шта је Бог учинио!‘

25 На то је Валак рекао Валаму: „Ако већ не можеш да га прокунеш, немој ни да га благосиљаш.“ 26 Валам је одговорио Валаку: „Зар ти нисам рекао: ’Учинићу све што Јехова каже‘?“+

27 Тада је Валак рекао Валаму: „Молим те, дај да те одведем на још једно место. Можда ће правом Богу бити по вољи да оданде прокунеш тај народ.“+ 28 Валак је одвео Валама на врх Фегора, одакле се пружа поглед на Гесимон*.+ 29 Тада је Валам рекао Валаку: „Подигни овде седам олтара и припреми ми седам јунаца и седам овнова.“+ 30 Валак је учинио као што је Валам рекао и на сваком олтару је принео по једног јунца и једног овна.

24 Валам је видео да је Јехови по вољи* да благослови Израел и зато више није ишао да тражи злослутне знакове,+ него се окренуо према пустињи. 2 Кад је Валам подигао поглед и видео Израелце, који су били улогорени по својим племенима,+ на њега је сишао Божји дух.+ 3 Тада је изговорио ову пророчанску песму:+

10 На то се Валак разбеснео на Валама. Љутито је пљеснуо рукама и рекао Валаму: „Позвао сам те да прокунеш моје непријатеље,+ а ти си их већ три пута благословио. 11 Сместа се врати кући! Хтео сам да те богато наградим,+ али Јехова ти је ускратио награду.“

12 На то је Валам рекао Валаку: „Зар нисам и твојим гласницима рекао: 13 ’Да ми Валак да своју кућу пуну сребра и злата, не бих могао да учиним ништа на своју руку, не бих могао да учиним ништа осим онога што ми заповеди Јехова, било то добро било лоше. Говорићу само оно што ми Јехова заповеди да кажем‘?+ 14 Ја ћу се сада вратити свом народу. Али рећи ћу ти шта ће овај народ учинити твом народу у будућности.“ 15 Тада је он изговорио ову пророчанску песму:+

20 Кад је угледао Амалика, наставио је своју пророчанску песму:

21 Кад је угледао Кенеје,+ наставио је своју пророчанску песму:

„Твоје пребивалиште је безбедно, дом ти је на стени.

22 Али Каин* ће бити спаљен.

Колико ће времена проћи пре него што га Асирија пороби?“

23 И наставио је своју пророчанску песму:

„Јао! Ко ће преживети кад Бог то учини?

Али на крају ће и они* пропасти.“

25 После тога се Валам+ вратио у своје место. А и Валак је отишао својим путем.

25 Док су Израелци били у Ситиму,+ народ се упустио у блуд с Моавкама.+ 2 Оне су позивале Израелце да с њима приносе жртве њиховим боговима,+ па су они јели месо принесено на жртву и клањали се тим боговима.+ 3 Тако су Израелци почели да се клањају Валу фегорском+ и Јехова се жестоко разгневио на њих. 4 Зато је Јехова рекао Мојсију: „Доведи све предводнике тих бунтовника и погуби их, па обеси њихова тела пред Јеховом усред бела дана* да би Јехова престао да се гневи на Израел.“ 5 Тада је Мојсије рекао израелским судијама:+ „Нека свако од вас побије своје људе који су почели да се клањају Валу фегорском.“+

6 У том тренутку је један Израелац дошао међу своју браћу с неком Мадијанком,+ наочиглед Мојсија и наочиглед свих Израелаца, који су плакали пред улазом у шатор састанка. 7 Кад је то видео Елеазаров син Финес,+ унук свештеника Арона, одмах је отишао од окупљеног народа и узео копље у руку. 8 Затим је ушао за тим Израелцем у шатор и пробо копљем и њега и ону жену, а њу кроз стомак*. Тада је престала пошаст међу Израелцима.+ 9 Од те пошасти је помрло 24 000 људи.+

10 Тада је Јехова рекао Мојсију: 11 „Елеазаров син Финес,+ унук свештеника Арона, одвратио је мој гнев од Израелаца, јер није дозволио да ми ико буде неверан*.+ Због тога нисам уништио Израелце, иако захтевам потпуну оданост*.+ 12 Зато му реци да ћу с њим склопити савез мира. 13 Биће то савез на основу ког ће он и његови потомци служити као свештеници из нараштаја у нараштај,+ јер није дозволио да ми+ ико буде неверан и очистио је Израелце од греха.“

14 Израелац који је био убијен заједно с Мадијанком звао се Зимрије и био је Салмонов син. Он је био поглавар једне племенске породице у Симеоновом племену. 15 Убијена Мадијанка звала се Хазвија. Она је била ћерка Сура,+ поглавара породица једног рода у Мадијану.+

16 Касније је Јехова рекао Мојсију: 17 „Нападните Мадијанце и побијте их,+ 18 јер су вам они нанели зло својим лукавством кад су вас навели на грех преко Фегора.+ Навели су вас на грех и преко своје сестре Хазвије, ћерке мадијанског поглавара, која је била убијена+ у време кад је избила пошаст због Фегора.“+

26 После те пошасти+ Јехова је рекао Мојсију и Елеазару, сину свештеника Арона: 2 „Попишите све Израелце од 20 година па навише, по њиховим племенским породицама, све мушкарце у Израелу који су способни за војску.“+ 3 Мојсије и свештеник Елеазар+ рекли су народу у пустим моавским равницама,+ код Јордана, насупрот Јерихону:+ 4 „Попишите све мушкарце од 20 година па навише, као што је Јехова заповедио Мојсију.“+

Израелци који су изашли из Египта били су: 5 Рувимово племе,+ које су чинили потомци Израеловог првенца Рувима:+ од Еноха Енохова породица; од Фалуја Фалујева породица; 6 од Есрона Есронова породица; од Хармије Хармијина породица. 7 То су Рувимове породице. Број пописаних из њиховог племена износио је 43 730.+

8 Фалујев син био је Елијав. 9 Елијавови синови били су Немуило, Датан и Авирон. Тај Датан и тај Авирон били су међу људима који су представљали народ. Они су се побунили против Мојсија+ и Арона заједно с Корејевим присталицама.+ Побунили су се против Јехове.+

10 Тада се земља отворила* и прогутала их. А Кореј је погинуо са својим присталицама кад је ватра спалила 250 људи.+ То што им се десило служи као упозорење другима.+ 11 Али Корејеви синови нису изгинули.+

12 Симеонови потомци+ по својим породицама били су: од Немуила Немуилова породица; од Јамина Јаминова породица; од Јахина Јахинова породица; 13 од Заре Зарина породица; од Саула Саулова породица. 14 То су Симеонове породице. Број пописаних из њиховог племена износио је 22 200.+

15 Гадови потомци+ по својим породицама били су: од Сифона Сифонова породица; од Агија Агијева породица; од Сунија Сунијева породица; 16 од Азена Азенова породица; од Ирија Иријева породица; 17 од Арода Ародова породица; од Арилија Арилијева породица. 18 То су породице Гадових потомака. Број пописаних из њиховог племена износио је 40 500.+

19 Јудини синови+ били су Ир и Онан.+ Али Ир и Онан су умрли у хананској земљи.+ 20 Јудини потомци по својим породицама били су: од Сале+ Салина породица; од Фареса+ Фаресова породица; од Заре Зарина породица.+ 21 Фаресови потомци били су: од Есрона+ Есронова породица; од Јамуила+ Јамуилова породица. 22 То су Јудине породице. Број пописаних из њиховог племена износио је 76 500.+

23 Исахарови потомци+ по својим породицама били су: од Толе+ Толина породица; од Фуве Фувина породица; 24 од Јасува Јасувова породица; од Симрона Симронова породица. 25 То су Исахарове породице. Број пописаних из њиховог племена износио је 64 300.+

26 Завулонови потомци+ по својим породицама били су: од Середа Середова породица; од Алона Алонова породица; од Алила Алилова породица. 27 То су Завулонове породице. Број пописаних из њиховог племена износио је 60 500.+

28 Јосифови синови+ по својим породицама били су Манасија и Јефрем.+ 29 Манасијини потомци+ били су: од Махира+ Махирова породица. Махиру се родио Галад+ од ког је потекла Галадова породица. 30 Ово су били Галадови потомци: од Ахијезера Ахијезерова породица; од Хелека Хелекова породица; 31 од Азрила Азрилова породица; од Сихема Сихемова породица; 32 од Семиде Семидина породица; од Ефера Еферова породица. 33 А Еферов син Салпад није имао синове него само ћерке.+ Салпадове ћерке+ звале су се Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса. 34 То су Манасијине породице. Број пописаних из њиховог племена износио је 52 700.+

35 Ово су били Јефремови потомци+ по својим породицама: од Сутала+ Суталова породица; од Вехера Вехерова породица; од Тахана Таханова породица. 36 Суталови потомци били су: од Ерана Еранова породица. 37 То су породице Јефремових потомака. Број пописаних из њиховог племена износио је 32 500.+ То су Јосифови потомци по својим породицама.

38 Венијаминови потомци+ по својим породицама били су: од Веле+ Велина породица; од Асвила Асвилова породица; од Ахирама Ахирамова породица; 39 од Суфама Суфамова породица; од Уфама Уфамова породица. 40 Велини синови били су Арад и Наман.+ Од Арада је потекла Арадова породица, а од Намана Наманова породица. 41 То су Венијаминови потомци по својим породицама. Број пописаних из њиховог племена износио је 45 600.+

42 Ово су били Данови потомци+ по својим породицама: од Самеја Самејева породица. То су Данове породице. 43 Број пописаних у свим Самејевим породицама износио је 64 400.+

44 Асирови потомци+ по својим породицама били су: од Јемне Јемнина породица; од Јесвије Јесвијина породица; од Верије Веријина породица; 45 од Веријиних потомака: од Евера Еверова породица; од Мелхила Мелхилова породица. 46 Асирова ћерка звала се Сара. 47 То су породице Асирових потомака. Број пописаних из њиховог племена износио је 53 400.+

48 Нефталимови потомци+ по својим породицама били су: од Асила Асилова породица; од Гунија Гунијева породица; 49 од Јесера Јесерова породица; од Силима Силимова породица. 50 То су Нефталимове породице. Број пописаних из њиховог племена износио је 45 400.+

51 Укупан број пописаних Израелаца износио је 601 730.+

52 После тога, Јехова је рекао Мојсију: 53 „Нека им се подели земља у наследство према попису имена*.+ 54 Већим групама дај веће наследство, а мањим групама дај мање наследство.+ Нека се свакој групи да наследство сразмерно броју пописаних. 55 Али земља нека се подели жребом.+ Свакој породици треба дати наследство од дела који је припао њеном племену. 56 Како се одреди жребом, тако нека се подели наследство међу великим и малим групама.“

57 Ово су Левијеви потомци+ који су били пописани по својим породицама: од Гирсона Гирсонова породица; од Ката+ Катова породица; од Мерарија Мераријева породица. 58 Ово су породице Левијевих потомака: Ловенијева породица,+ Хевронова породица,+ Малијева породица,+ Мусијева породица,+ Корејева породица.+

Кату се родио Амрам.+ 59 Амрамова жена звала се Јохаведа+ и била је Левијева ћерка, рођена у Египту. Она је Амраму родила Арона, Мојсија и њихову сестру Марију.+ 60 Арону су се родили Надав и Авијуд, Елеазар и Итамар.+ 61 Али Надав и Авијуд су погинули јер су пред Јеховом принели ка̂д на недозвољен начин.+

62 Укупан број пописаних међу њима био је 23 000, рачунајући свако мушко од једног месеца па навише.+ Они нису били пописани заједно са осталим Израелцима,+ јер није требало да добију наследство међу њима.+

63 То су они које су пописали Мојсије и свештеник Елеазар кад су пописивали Израелце у пустим моавским равницама, код Јордана, насупрот Јерихону. 64 Али међу њима није било никога од оних које су пописали Мојсије и свештеник Арон кад су пописивали Израелце у Синајској пустињи.+ 65 Јер Јехова је за њих рекао: „Сви до једног помреће у пустињи.“+ Тако није остао нико од њих осим Халева, Јефонијиног сина, и Исуса, Навиновог сина.+

27 Тада су дошле Салпадове ћерке+ Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса. Салпад је био син Ефера, сина Галада, сина Махира, Манасијиног сина, из једне од породица које су потекле од Јосифовог сина Манасије. 2 Оне су стале пред Мојсија, свештеника Елеазара, поглаваре+ и цео народ испред улаза у шатор састанка, па су рекле: 3 „Наш отац је умро у пустињи, али није био међу онима који су се побунили против Јехове, међу Корејевим присталицама,+ него је умро због свог греха, а није имао синове. 4 Зашто да име нашег оца нестане из његове породице само зато што није имао сина? Дај нам наследство међу браћом нашег оца.“ 5 Тада је Мојсије изнео њихов случај пред Јехову.+

6 Јехова је рекао Мојсију: 7 „Салпадове ћерке су у праву. Дај им у наследство посед међу браћом њиховог оца и пренеси на њих наследство њиховог оца.+ 8 А Израелцима реци: ’Кад неко умре а нема сина, његово наследство пренесите на његову ћерку. 9 Ако нема ћерку, његово наследство дајте његовој браћи. 10 Ако нема браћу, његово наследство дајте браћи његовог оца. 11 Ако његов отац нема браћу, његово наследство дајте његовом најближем крвном сроднику, па нека он добије наследство. Нека то буде законска одредба за Израелце, као што је Јехова заповедио Мојсију.‘ “

12 Јехова је затим рекао Мојсију: „Попни се на ову гору у аваримском крају+ и погледај земљу коју ћу дати Израелцима.+ 13 Након што је погледаш, и ти ћеш умрети*,+ као што је умро и твој брат Арон,+ 14 јер сте се побунили против моје наредбе кад се народ препирао са мном у пустињи Зин и нисте обзнанили моју светост пред њима код вода у Мериви,+ у близини Кадиса,+ у пустињи Зин.“+

15 Тада је Мојсије рекао Јехови: 16 „Јехова, Боже који свима дајеш живот*, постави над овим народом човека 17 који ће их водити у свему и кога ће следити у свему, да Јеховин народ не буде попут оваца које немају пастира.“ 18 Јехова је рекао Мојсију: „Узми Исуса, Навиновог сина, човека који је способан*, и положи руку на њега.+ 19 Затим га доведи пред свештеника Елеазара и пред цео народ, па га пред њима постави за вођу.+ 20 Предај му део своје власти*,+ да би га слушао цео израелски народ.+ 21 Нека долази пред свештеника Елеазара да он у његово име тражи вођство од Јехове помоћу Урима.+ Његову заповест ће сви слушати, он и сви Израелци, цео народ.“

22 Мојсије је учинио као што му је Јехова заповедио. Довео је Исуса пред свештеника Елеазара и пред цео народ, 23 положио је руке на њега и поставио га за вођу,+ као што му је Јехова рекао.+

28 Јехова је још рекао Мојсију: 2 „Заповеди Израелцима: ’Савесно ми приносите моје приносе, моју храну. У прописано време приносите ми жртве које се спаљују како бих осетио угодан* мирис.‘+

3 „Још им кажи: ’Ово је жртва која се спаљује и коју ћете приносити Јехови: сваког дана два мушка јагњета без мане од годину дана као редовну жртву паљеницу.+ 4 Једно јагње принесите ујутру, друго јагње принесите у сутон*,+ 5 а уз свако од њих и принос од жита – десетину ефе* финог брашна помешаног са четвртином ина* цеђеног маслиновог уља.+ 6 То је редовна жртва паљеница,+ која је била прописана на гори Синај, жртва која се спаљује пред Јеховом како би он осетио угодан мирис. 7 Са сваким јагњетом+ принесите и принос* од четвртине ина вина. Тај принос од вина излијте пред Јеховом на светом месту. 8 Друго јагње принесите у сутон. Принесите га са истим приносом од жита и са истим приносом од вина као и ујутру. Принесите га као жртву која се спаљује пред Јеховом како би он осетио угодан мирис.+

9 „’А на сабат+ принесите два мушка јагњета без мане од годину дана и две десетине ефе финог брашна помешаног са уљем као принос од жита, а с тим и принос од вина. 10 То је жртва паљеница коју треба приносити сваког сабата, уз редовну жртву паљеницу и њен принос од вина.+

11 „’На почетку сваког месеца* принесите Јехови као жртву паљеницу два јунца, једног овна, седам мушких јагањаца без мане од годину дана.+ 12 Уз то принесите три десетине ефе финог брашна помешаног са уљем као принос од жита+ за сваког јунца, две десетине ефе финог брашна помешаног са уљем као принос од жита за овна+ 13 и једну десетину ефе финог брашна помешаног са уљем као принос од жита за свако јагње. То је жртва паљеница, жртва која се спаљује пред Јеховом како би он осетио угодан мирис.+ 14 Њихов принос од вина нека буде пола ина за јунца,+ трећина ина за овна+ и четвртина ина за јагње.+ То је месечна жртва паљеница, жртва која треба да се приноси сваког месеца током целе године. 15 Нека се уз редовну жртву паљеницу и њен принос од вина принесе Јехови и једно јаре као жртва за грех.

16 „’Четрнаестог дана првог месеца славите Пасху+ у част Јехови, 17 а и петнаестог дана тог месеца биће празник. Седам дана једите бесквасни хлеб.+ 18 Првог дана одржите свети скуп. Немојте радити никакав тежак посао. 19 Као жртву паљеницу Јехови принесите два јунца, једног овна и седам мушких јагањаца од годину дана. Принесите животиње које су без мане.+ 20 Уз њих принесите фино брашно помешано са уљем као принос од жита+ – три десетине ефе за јунца, две десетине ефе за овна 21 и једну десетину ефе за свако од седам јагањаца. 22 Принесите и једног јарца као жртву за грех, да би се за вас извршио обред очишћења. 23 То принесите уз јутарњу жртву паљеницу, која је део редовне жртве паљенице. 24 Приносите то на исти начин седам дана, сваки дан, као храну*, као жртву која се спаљује пред Јеховом како би он осетио угодан мирис. Нека се то приноси уз редовну жртву паљеницу и њен принос од вина. 25 Седмог дана одржите свети скуп.+ Немојте радити никакав тежак посао.+

26 „’Током Празника седмица,+ на дан првина,+ кад приносите Јехови принос од новог жита,+ одржите свети скуп. Немојте радити никакав тежак посао.+ 27 Као жртву паљеницу принесите два јунца, једног овна и седам мушких јагањаца од годину дана како би Јехова осетио угодан мирис.+ 28 Уз њих принесите фино брашно помешано са уљем као принос од жита – три десетине ефе за сваког јунца, две десетине ефе за овна 29 и једну десетину ефе за свако од седам јагањаца. 30 Принесите и једно јаре, да би се за вас извршио обред очишћења.+ 31 Све то, заједно с приносима од вина, принесите уз редовну жртву паљеницу и њен принос од жита. Нека животиње које приносите буду без мане.+

29 „’Првог дана седмог месеца одржите свети скуп. Немојте радити никакав тежак посао.+ Нека се тог дана огласе трубе.+ 2 Као жртву паљеницу принесите једног јунца, једног овна, седам мушких јагањаца од годину дана, све без мане, како би Јехова осетио угодан* мирис. 3 Уз њих принесите фино брашно помешано са уљем као принос од жита – три десетине ефе за јунца, две десетине за овна 4 и једну десетину ефе за свако од седам јагањаца. 5 Принесите и једно мушко јаре као жртву за грех, да би се за вас извршио обред очишћења. 6 То приносите уз месечну жртву паљеницу и њен принос од жита+ и уз редовну жртву паљеницу и њен принос од жита,+ заједно с њиховим приносима од вина*,+ као што је прописано. Принесите их као жртве које се спаљују пред Јеховом како би он осетио угодан мирис.

7 „’Десетог дана седмог месеца одржите свети скуп+ и жалите због својих греха*. Немојте радити никакав посао.+ 8 Принесите као жртву паљеницу једног јунца, једног овна, седам мушких јагањаца од годину дана, све без мане,+ како би Јехова осетио угодан мирис. 9 Уз њих принесите фино брашно помешано са уљем као принос од жита – три десетине ефе за јунца, две десетине за овна 10 и једну десетину ефе за свако од седам јагањаца. 11 Принесите и једно јаре као жртву за грех. Све то принесите уз жртву за грех+ која се приноси на Дан очишћења* и уз редовну жртву паљеницу и њен принос од жита, заједно с њиховим приносима од вина.

12 „’Петнаестог дана седмог месеца одржите свети скуп. Немојте радити никакав тежак посао, него седам дана славите празник у част Јехови.+ 13 Као жртву паљеницу,+ жртву која се спаљује пред Јеховом како би он осетио угодан мирис, принесите 13 јунаца, два овна и 14 мушких јагањаца од годину дана. Нека све животиње буду без мане.+ 14 Уз њих принесите фино брашно помешано са уљем као принос од жита – три десетине ефе за сваког од 13 јунаца, две десетине ефе за сваког од два овна 15 и једну десетину ефе за свако од 14 јагањаца. 16 Принесите и једно јаре као жртву за грех. Све то принесите уз редовну жртву паљеницу, њен принос од жита и њен принос од вина.+

17 „’Другог дана принесите 12 јунаца, два овна и 14 мушких јагањаца од годину дана, све без мане.+ 18 Уз сваког јунца, овна и јагње принесите и њихов принос од жита и принос од вина, као што је прописано. 19 Принесите и једно јаре као жртву за грех. Све то принесите уз редовну жртву паљеницу и њен принос од жита, заједно с њиховим приносима од вина.+

20 „’Трећег дана принесите 11 јунаца, два овна и 14 мушких јагањаца од годину дана, све без мане.+ 21 Уз сваког јунца, овна и јагње принесите и њихов принос од жита и принос од вина, као што је прописано. 22 Принесите и једног јарца као жртву за грех. Све то принесите уз редовну жртву паљеницу, њен принос од жита и њен принос од вина.+

23 „’Четвртог дана принесите десет јунаца, два овна и 14 мушких јагањаца од годину дана, све без мане.+ 24 Уз сваког јунца, овна и јагње принесите и њихов принос од жита и принос од вина, као што је прописано. 25 Принесите и једно јаре као жртву за грех. Све то принесите уз редовну жртву паљеницу, њен принос од жита и њен принос од вина.+

26 „’Петог дана принесите девет јунаца, два овна и 14 мушких јагањаца од годину дана, све без мане.+ 27 Уз сваког јунца, овна и јагње принесите и њихов принос од жита и принос од вина, као што је прописано. 28 Принесите и једног јарца као жртву за грех. Све то принесите уз редовну жртву паљеницу, њен принос од жита и њен принос од вина.+

29 „’Шестог дана принесите осам јунаца, два овна и 14 мушких јагањаца од годину дана, све без мане.+ 30 Уз сваког јунца, овна и јагње принесите и њихов принос од жита и принос од вина, као што је прописано. 31 Принесите и једног јарца као жртву за грех. Све то принесите уз редовну жртву паљеницу, њен принос од жита и њен принос од вина.+

32 „’Седмог дана принесите седам јунаца, два овна и 14 мушких јагањаца од годину дана, све без мане.+ 33 Уз сваког јунца, овна и јагње принесите и њихов принос од жита и принос од вина, као што је прописано. 34 Принесите и једног јарца као жртву за грех. Све то принесите уз редовну жртву паљеницу, њен принос од жита и њен принос од вина.+

35 „’Осмог дана одржите свечани скуп. Немојте радити никакав тежак посао.+ 36 Принесите као жртву паљеницу једног јунца, једног овна, седам мушких јагањаца од годину дана, све без мане, како би Јехова осетио угодан мирис.+ 37 Уз сваког јунца, овна и јагње принесите и њихов принос од жита и принос од вина, као што је прописано. 38 Принесите и једног јарца као жртву за грех. Све то принесите уз редовну жртву паљеницу, њен принос од жита и њен принос од вина.+

39 „’То приносите Јехови на своје годишње празнике,+ уз своје заветне приносе+ и добровољне приносе+ које приносите као жртве паљенице,+ приносе од жита,+ приносе од вина+ и жртве заједништва.‘ “+ 40 Мојсије је пренео Израелцима све што му је Јехова заповедио.

30 Затим је Мојсије рекао поглаварима+ израелских племена: „Овако је заповедио Јехова: 2 Ако се неки човек заветује+ Јехови или ако се закуне+ да ће се уздржавати од нечега, не сме да прекрши своју реч.+ Нека учини све на шта се заветовао.+

3 „Ако се девојка која живи у кући свог оца заветује Јехови или ако се заклетвом обавеже да ће се уздржавати од нечега, 4 а њен отац чује за тај завет или за заклетву којом се обавезала да ће се уздржавати од нечега, па не каже да има нешто против, тада важе сви њени завети и свака заклетва којом се обавезала да ће се уздржавати од нечега. 5 Али ако јој отац, кад чује за завете које је дала, забрани да их изврши, онда они неће важити. Јехова ће јој опростити, јер јој је отац забранио.+

6 „Ако се уда док је под својим заветом или под обавезом да изврши обећање које је непромишљено дала, 7 а њен муж чује за то, али тада не каже да има нешто против, онда важе сви њени завети и свака заклетва којом се обавезала да ће се уздржавати од нечега. 8 Али ако јој њен муж, кад чује за њене завете, забрани да их изврши, он тиме поништава њен завет или обавезу да изврши обећање које је непромишљено дала,+ а Јехова ће јој опростити.

9 „Ако удовица или разведена жена да неки завет, она мора да изврши све на шта се обавезала.

10 „Ако жена, док је у кући свог мужа, да неки завет или ако се заклетвом обавеже да ће се уздржавати од нечега, 11 а њен муж чује за то и не каже да има нешто против или да то не одобрава, тада важе сви њени завети и свака заклетва којом се обавезала да ће се уздржавати од нечега. 12 Али ако њен муж, оног дана кад чује за то, поништи њене завете или заклетву којом се обавезала да ће се уздржавати од нечега, онда не важи ништа од онога на шта се обавезала.+ Њен муж је то поништио и Јехова ће јој опростити. 13 Сваки њен завет и сваку њену заклетву којом се обавезала да ће се уздржавати од нечега, њен муж треба или да потврди или да поништи. 14 Али ако дани пролазе, а муж јој не говори да има нешто против, он тиме потврђује све њене завете и сваку њену заклетву којом се обавезала да ће се уздржавати од нечега. Потврдио их је јер јој оног дана кад је чуо за њих није рекао да има нешто против тога. 15 Али ако их поништи касније, неко време након што је чуо за њих, онда ће он бити крив за њен преступ.+

16 „Ово су прописи које је Јехова дао Мојсију у вези са заветима. То су прописи за мужа и жену, као и за оца и његову ћерку, ако је она још девојка и живи у његовој кући.“

31 Јехова је затим рекао Мојсију: 2 „Освети+ се Мадијанцима+ за оно што су учинили Израелцима. После тога ћеш умрети*.“+

3 Мојсије је рекао народу: „Изаберите људе између себе и опремите их за битку против Мадијанаца како би извршили Јеховину освету над Мадијанцима. 4 Пошаљите у битку по 1 000 људи из сваког израелског племена.“ 5 Тако је од многих хиљада Израелаца+ било изабрано по 1 000 људи из сваког племена, укупно 12 000 људи опремљених за битку.

6 Мојсије их је послао у битку, по 1 000 из сваког племена, а с војском је послао и Финеса,+ сина свештеника Елеазара. Он је носио свети прибор и трубе+ за давање наредби војсци. 7 Израелци су се борили с Мадијанцима, као што је Јехова заповедио Мојсију, и побили су све мушкарце. 8 Међу онима које су побили били су и мадијански краљеви Евин, Рекем, Сур, Ор и Рева, пет мадијанских краљева. Убили су мачем и Веоровог сина Валама.+ 9 А Мадијанке и њихову децу Израелци су заробили. Запленили су сву њихову крупну и ситну стоку и сву њихову имовину. 10 Спалили су све градове у којима су Мадијанци живели и сва њихова насеља. 11 Узели су са собом сав плен, и људе и стоку. 12 Затим су заробљенике и сву стоку довели код Мојсија, свештеника Елеазара и осталих Израелаца, који су били улогорени у пустим моавским равницама+ код Јордана, насупрот Јерихону.

13 Тада су им Мојсије, свештеник Елеазар и сви поглавари народа изашли у сусрет изван логора. 14 Али Мојсије се разгневио на војне заповеднике – на заповеднике над хиљадама и заповеднике над стотинама, који су се вратили из војног похода. 15 Мојсије им је рекао: „Зашто сте оставили у животу све жене? 16 А баш оне су, по Валамовом савету, навеле Израелце да буду неверни+ Јехови и да се клањају лажном фегорском богу,+ па је на Јеховин народ дошла пошаст.+ 17 Зато сада побијте сву мушку децу и све жене које су имале односе с мушкарцем. 18 Али оставите у животу све девојке које нису имале односе с мушкарцем.+ 19 А ви останите изван логора седам дана. Свако ко је убио некога* и свако ко је дотакао некога ко је убијен+ нека се очисти+ трећег и седмог дана. Очистите се и ви и ваше заробљенице. 20 Очистите од греха сву одећу, све предмете од коже, од козје длаке и од дрвета.“

21 Тада је свештеник Елеазар рекао војницима који су били у бици: „Ово је законска одредба коју је Јехова дао Мојсију: 22 ’Злато, сребро, бакар, гвожђе, калај и олово – 23 све што може да издржи ватру – провуците кроз ватру и биће чисто. Али нека се ипак очисти и водом за очишћење.+ А све што не може да издржи ватру провуците кроз воду. 24 Седмог дана оперите своју одећу и бићете чисти, а после тога можете ући у логор.‘ “+

25 Јехова је затим рекао Мојсију: 26 „Попиши све што је заплењено и преброј заробљене девојке и стоку. Нека ти у томе помогну свештеник Елеазар и поглавари племенских породица. 27 Подели плен на два дела – један део дај ратницима који су били у бици, а други осталима у народу.+ 28 Од ратника који су ишли у битку узми као део* за Јехову по једну душу* од 500 – од девојака, од крупне стоке, од магараца и од ситне стоке. 29 Узмите то од њихове половине плена и дајте свештенику Елеазару као прилог Јехови.+ 30 А од половине која припадне осталим Израелцима узми по једну девојку од њих 50 и по једну животињу од њих 50 – од крупне стоке, од магараца, од ситне стоке и од других животиња – па их дај Левитима,+ којима је поверена служба у вези с Јеховиним шатором.“+

31 Мојсије и свештеник Елеазар учинили су као што је Јехова заповедио Мојсију. 32 Ово је плен који је преостао од свега што су војници запленили: 675 000 оваца, 33 72 000 говеда, 34 и 61 000 магараца. 35 Девојака које још нису имале односе с мушкарцем+ било је 32 000. 36 Половина плена која је припала онима који су ишли у битку износила је 337 500 оваца. 37 Део за Јехову износио је 675 оваца. 38 Говеда је било 36 000, а од тога је део за Јехову износио 72. 39 Магараца је било 30 500, а од тога је део за Јехову износио 61. 40 Девојака је било 16 000, а од тога је део за Јехову износио њих 32. 41 Мојсије је предао свештенику+ Елеазару део одређен за прилог Јехови, као што му је Јехова заповедио.

42 А половина плена која је припала осталим Израелцима, коју је Мојсије одвојио од онога што је припало људима који су ишли у битку, 43 износила је: 337 500 оваца, 44 36 000 говеда, 45 30 500 магараца 46 и 16 000 девојака. 47 Од половине плена која је припала Израелцима Мојсије је узео по једну девојку од њих 50 и по једну животињу од њих 50 и дао их Левитима,+ којима је поверена служба у вези с Јеховиним шатором,+ као што је Јехова заповедио Мојсију.

48 Затим су код Мојсија дошли војни заповедници – заповедници над хиљадама+ и заповедници над стотинама – 49 и рекли су му: „Твоје слуге су пребројале ратнике који су под нашим заповедништвом и ниједан од њих не недостаје.+ 50 Зато ће свако од нас принети Јехови на дар оно што је запленио: предмете од злата, ланчиће који се носе око чланка, наруквице, печатно прстење, минђуше и други накит, да би се за нас извршио обред очишћења пред Јеховом.“

51 Тако су Мојсије и свештеник Елеазар примили од њих злато, сав тај накит. 52 Заповедници над хиљадама и заповедници над стотинама дали су као прилог Јехови укупно 16 750 сикала* злата. 53 Сваки ратник добио је део плена. 54 Тако су Мојсије и свештеник Елеазар примили злато од заповедника над хиљадама и заповедника над стотинама и унели га у шатор састанка као спомен на оно што је Јехова учинио за Израелце.

32 Људи из Рувимовог+ и Гадовог племена+ имали су веома много стоке и видели су да су земља око Јазира+ и подручје Галада добри за стоку. 2 Зато су отишли код Мојсија, свештеника Елеазара и поглавара народа, па су им рекли: 3 „Атарот, Девон, Јазир, Нимра, Есевон,+ Елеала, Севама, Невон+ и Веан,+ 4 подручје које је Јехова покорио за израелски народ,+ добро је за стоку, а твоје слуге имају много стоке.“+ 5 Још су рекли: „Ако смо стекли твоју наклоност, нека се ово подручје да твојим слугама у посед. Немој да нас шаљеш преко Јордана.“

6 Тада је Мојсије рекао људима из Рувимовог и Гадовог племена: „Зар ћете ви мирно живети овде док ваша браћа ратују? 7 Зашто наводите Израелце да се поколебају и одустану од уласка у земљу коју ће им Јехова сигурно дати? 8 То су учинили и ваши очеви кад сам их послао из Кадис-Варне да извиде земљу.+ 9 Кад су отишли до долине* Ескол+ и извидели земљу, поколебали су Израелце, па су они одустали од одласка у земљу коју им је Јехова обећао.+ 10 Зато се тог дана Јехова жестоко разгневио и заклео се:+ 11 ’Људи који су изашли из Египта, од 20 година па навише, неће видети земљу+ за коју сам се заклео да ћу је дати Аврахаму, Исаку и Јакову,+ јер ми нису били послушни свим срцем. 12 Видеће је само Халев,+ син Кенезеја Јефоније, и Исус,+ Навинов син, јер су они свим срцем били послушни Јехови.‘+ 13 Јехова се жестоко разгневио на Израелце па је учинио да лутају по пустињи 40 година,+ док није нестао цео нараштај оних који су чинили зло у Јеховиним очима.+ 14 А сада сте ви, потомство грешних људи, кренули стопама својих очева и распаљујете Јеховин жестоки гнев против Израелаца. 15 Ако му окренете леђа, он ће их поново оставити у пустињи, па ће због вас изгинути цео овај народ.“

16 Они су касније опет дошли код њега и рекли: „Овде бисмо саградили камене торове за своју стоку и градове за своју децу. 17 Наша деца би остала у утврђеним градовима, заштићена од становника ове земље, а ми бисмо наоружани+ ишли пред Израелцима док их не доведемо на њихово место. 18 Нећемо се вратити својим кућама док сваки Израелац не прими земљу која му је одређена у наследство.+ 19 Ми нећемо делити с њима наследство са оне стране Јордана, јер је наше наследство са ове стране, источно од Јордана.“+

20 На то им је Мојсије рекао: „Урадите тако. Наоружајте се за рат као што је Јехова заповедио.+ 21 Узмите оружје у руке и пређите Јордан да бисте се борили за Јехову, док он буде терао своје непријатеље пред собом+ 22 и док земља не буде покорена пред Јеховом.+ После тога моћи ћете да се вратите+ и нећете бити криви пред Јеховом и пред Израелом. Тада ће ова земља постати ваше власништво пред Јеховом.+ 23 Али ако то не будете урадили, згрешићете Јехови. Знајте да ћете тада одговарати за свој грех. 24 Дакле, саградите градове за своју децу и камене торове за своја стада,+ али морате испунити своје обећање.“

25 Тада су људи из Гадовог и Рувимовог племена рекли Мојсију: „Твоје слуге ће учинити као што наш господар заповеда. 26 Наша деца, наше жене, наша стока и све наше животиње остаће овде, у галадским градовима,+ 27 а твоје слуге ће се наоружати за битку па ће прећи Јордан и ратовати у Јеховино име,+ као што наш господар заповеда.“

28 Тада је Мојсије у вези с њима дао заповест свештенику Елеазару и Исусу, Навиновом сину, као и поглаварима племенских породица у Израелу. 29 Мојсије им је рекао: „Ако људи из Гадовог и Рувимовог племена пређу с вама преко Јордана, сви наоружани за битку, и ратују у Јеховино име, па ви покорите земљу, онда им дајте подручје Галада у власништво.+ 30 Али ако не узму оружје у руке и не пређу Јордан с вама, онда нека се настане међу вама у хананској земљи.“

31 На то су људи из Гадовог и Рувимовог племена одговорили: „Учинићемо све што је Јехова рекао твојим слугама. 32 Узећемо оружје у руке и прећи у хананску земљу+ да бисмо се борили у Јеховино име, али нека наше наследство буде земља са ове стране Јордана.“ 33 Тада је Мојсије дао Гадовом и Рувимовом племену+ и половини племена Јосифовог сина Манасије+ краљевство аморејског краља Сиона+ и краљевство васанског краља Ога+ – земљу која припада градовима на тим подручјима и места у удаљеним подручјима.

34 Људи из Гадовог племена су саградили* Девон,+ Атарот,+ Ароир,+ 35 Атрот-Софан, Јазир,+ Јогвеју,+ 36 Вет-Нимру+ и Вет-Аран,+ утврђене градове и камене торове за стада. 37 Људи из Рувимовог племена су саградили Есевон,+ Елеалу,+ Киријатајим,+ 38 Невон,+ Вал-Меон+ (и променили им имена) и Сивму. Дали су друга имена градовима које су обновили.

39 Потомци Манасијиног сина Махира+ кренули су на Галад, освојили га и истерали Амореје који су били тамо. 40 Мојсије је дао Галад потомцима Манасијиног сина Махира и они су се тамо населили.+ 41 Манасијин потомак Јаир кренуо је на Амореје и освојио њихова села, у којима су живели под шаторима, па им је дао име Авот-Јаир*.+ 42 А Навав је напао и освојио Кенат и околне градове и по себи га је назвао Навав.

33 Ово су делови пута који су Израелци прешли након што су под вођством Мојсија и Арона+ изашли из Египта+ по својим четама.+ 2 Мојсије је за сваки део бележио места с којих су полазили на пут, као што му је Јехова заповедио. Ово су делови пута којим су ишли од једног места до другог:+ 3 Кренули су из Рамесе+ петнаестог дана првог месеца.+ Наочиглед свих Египћана Израелци су одважно* изашли из Египта дан након Пасхе.+ 4 За то време Египћани су сахрањивали своје прворођенце које је Јехова побио,+ кад је Јехова извршио пресуду над египатским боговима.+

5 Израелци су кренули из Рамесе и улогорили се у Сокоту.+ 6 Затим су отишли из Сокота и улогорили се у Етаму,+ на рубу пустиње. 7 Потом су отишли из Етама и скренули према Пи-Аироту, који се налази недалеко од Вел-Сефона,+ и улогорили се пред Мигдолом.+ 8 После тога су отишли из Пи-Аирота и прошавши посред мора+ дошли у пустињу.+ Након што су три дана путовали по пустињи Етам,+ улогорили су се у Мари.+

9 Онда су отишли из Маре и дошли у Елим, где је било 12 извора воде и 70 палми. Ту су се улогорили.+ 10 Затим су отишли из Елима и улогорили се поред Црвеног мора. 11 После тога су кренули од Црвеног мора и улогорили се у пустињи Син.+ 12 Потом су отишли из пустиње Син и улогорили се у Рафаку. 13 Касније су отишли из Рафака и улогорили се у Елусу. 14 Затим су отишли из Елуса и улогорили се у Рафидину.+ Тамо није било воде да народ пије. 15 После тога су отишли из Рафидина и улогорили се у Синајској пустињи.+

16 Затим су кренули из Синајске пустиње и улогорили се у Киврот-Атави.+ 17 Онда су отишли из Киврот-Атаве и улогорили се у Асироту.+ 18 После тога су отишли из Асирота и улогорили се у Ратаму. 19 Затим су отишли из Ратама и улогорили се у Ремнон-Фаресу. 20 Онда су отишли из Ремнон-Фареса и улогорили се у Ливни. 21 Отишли су из Ливне и улогорили се у Ресану. 22 Затим су отишли из Ресана и улогорили се у Макелату. 23 Онда су отишли из Макелата и улогорили се код горе Сафер.

24 После тога су отишли од горе Сафер и улогорили се у Хараду. 25 Онда су отишли из Харада и улогорили се у Макидоту. 26 Затим су отишли+ из Макидота и улогорили се у Тахату. 27 После тога су отишли из Тахата и улогорили се у Тарату. 28 Онда су отишли из Тарата и улогорили се у Метеку. 29 Касније су отишли из Метека и улогорили се у Аселмону. 30 Затим су отишли из Аселмона и улогорили се у Мосироту. 31 Онда су отишли из Мосирота и улогорили се у Ванакану.+ 32 После тога су отишли из Ванакана и улогорили се у Хор-Гададу. 33 Онда су отишли из Хор-Гадада и улогорили се у Јотвати.+ 34 Касније су отишли из Јотвате и улогорили се у Еврону. 35 Онда су отишли из Еврона и улогорили се у Есион-Геверу.+ 36 После тога су отишли из Есион-Гевера и улогорили се у пустињи Зин,+ то јест у Кадису.

37 Касније су кренули из Кадиса и улогорили се код горе Ор,+ на граници едомске земље. 38 По Јеховиној заповести, свештеник Арон се попео на гору Ор и тамо је умро првог дана петог месеца четрдесете године након изласка Израелаца из Египта.+ 39 Арон је имао 123 године кад је умро на гори Ор.

40 Арадски краљ,+ Хананац који је живео у Негеву, у хананској земљи, чуо је да долазе Израелци.

41 Касније су отишли од горе Ор+ и улогорили се у Селмону. 42 После тога су отишли из Селмона и улогорили се у Финону. 43 Затим су отишли из Финона и улогорили се у Овоту.+ 44 Онда су отишли из Овота и улогорили се у Ије-Авариму на моавској граници.+ 45 Касније су отишли из Ије-Аварима и улогорили се у Девон-Гаду.+ 46 После тога су отишли из Девон-Гада и улогорили се у Гелмон-Девлатаиму. 47 Онда су отишли из Гелмон-Девлатаима и улогорили се на аваримским горама,+ пред Нававом.+ 48 На крају су напустили аваримске горе и улогорили се у пустим моавским равницама код Јордана, насупрот Јерихону.+ 49 Логоровали су у пустим моавским равницама уз Јордан. Логор им се протезао од Вет-Јесимота до Вел-Ситима.+

50 У пустим моавским равницама код Јордана, насупрот Јерихону, Јехова је рекао Мојсију: 51 „Кажи Израелцима: ’Пређите преко Јордана у хананску земљу+ 52 и отерајте пред собом све становнике те земље, уништите све њихове камене кипове+ и све њихове ливене* кипове,+ и опустошите све њихове свете узвишице.+ 53 Заузмите ту земљу и настаните се у њој, јер вам је дајем у посед.+ 54 Жребом разделите земљу+ у наследство по својим породицама. Већим групама дајте веће наследство, а мањим групама дајте мање наследство.+ Свака група нека добије у наследство оно што јој жребом буде одређено. Разделите земљу по племенима својих предака.+

55 „’Али ако не отерате пред собом становнике те земље,+ онда ће вам они које сте пустили да остану бити као трн у оку и као бодље у вашим боковима, и задаваће вам невоље у земљи у којој будете живели.+ 56 И оно што сам намеравао да учиним њима, учинићу вама.‘ “+

34 Јехова је још рекао Мојсију: 2 „Овако кажи Израелцима: ’Кад дођете у хананску земљу,+ нека ово буду границе подручја које ће вам припасти у наследство:+

3 „’Ваша јужна граница протезаће се од пустиње Зин уз Едом. На истоку ће јужна граница почети од краја Сланог мора*.+ 4 Граница ће скренути јужно од обронка Акравим,+ протезаће се до Зина, а крајња тачка ће јој бити јужно од Кадис-Варне.+ Затим ће се пружати према Хасар-Адару+ и наставити се до Аселмона. 5 Код Аселмона ће граница скренути према долини реке* Египат и на крају ће изаћи на Море*.+

6 „’Ваша западна граница биће обала Великог мора*. То ће бити ваша западна граница.+

7 „’А ово ће бити ваша северна граница: од Великог мора повуците границу до горе Ор*. 8 Од горе Ор повуците границу до Лево-Емата*,+ а крајња тачка границе нека буде код Седада.+ 9 Граница ће затим ићи даље према Зефрону и завршити се код Асаренана.+ То ће бити ваша северна граница.

10 „’Затим на истоку повуците границу од Асаренана до Сефама. 11 Граница ће се пружати од Сефама до Ривле*, источно од Ајина, а затим ће се спуштати и прелазити преко обронака на источној страни Хинеротског мора*.+ 12 Граница ће се протезати према Јордану и излазиће на Слано море.+ То ће бити ваша земља+ и то су њене границе.‘ “

13 Мојсије је рекао Израелцима: „Ово је земља коју ћете жребом разделити у наследство,+ земља коју ће по Јеховиној заповести добити девет и по племена. 14 А Рувимово племе, Гадово племе и половина Манасијиног племена већ су примили своје наследство.+ 15 Та два и по племена већ су примила своје наследство на подручју источно од Јордана, насупрот Јерихону, према изласку сунца.“+

16 Јехова је још рекао Мојсију: 17 „Ово су имена људи који ће вам разделити земљу у наследство: свештеник Елеазар+ и Исус,+ Навинов син. 18 Изаберите по једног поглавара из сваког племена да им помогне да разделе земљу у наследство.+ 19 Ово су имена тих људи: из Јудиног племена+ Јефонијин син Халев,+ 20 из Симеоновог племена+ Амијудов син Самуило, 21 из Венијаминовог племена+ Хаслонов син Елдад, 22 из Дановог племена+ поглавар Вукије, Јеклинов син, 23 од Јосифових потомака:+ из Манасијиног племена+ поглавар Анило, Суфидов син, 24 а из Јефремовог племена+ поглавар Камуило, Сафтанов син, 25 из Завулоновог племена+ поглавар Елисафан, Харнахов син, 26 из Исахаровог племена+ поглавар Фалтило, Озаинов син, 27 из Асировог племена+ поглавар Ахијуд, Селемијин син, 28 из Нефталимовог племена+ поглавар Фадаило, Амијудов син.“ 29 То су људи којима је Јехова заповедио да Израелцима разделе наследство у хананској земљи.+

35 Јехова је још рекао Мојсију у пустим моавским равницама код Јордана,+ насупрот Јерихону: 2 „Заповеди Израелцима да од свог наследства дају Левитима градове у којима ће они живети.+ Нека им дају и пашњаке око тих градова.+ 3 Они ће живети у градовима, а пашњаци ће бити за њихову стоку, за све остале животиње и све што је потребно за њих. 4 Нека се пашњаци око градова које ћете дати Левитима протежу 1 000 лаката* од градских зидина. 5 Измерите изван града 2 000 лаката на источној страни, 2 000 лаката на јужној страни, 2 000 лаката на западној страни и 2 000 на северној страни, тако да град буде у средини. Нека то буду пашњаци уз градове.

6 „Од градова које ћете дати Левитима нека шест градова буду градови уточишта,+ које ћете одредити да убица може тамо да побегне.+ Поред тога, даћете им још 42 града. 7 Левитима ћете дати укупно 48 градова с пашњацима.+ 8 Те градове ћете издвојити од поседа израелског народа.+ Од већих племена узмите више, а од мањих племена узмите мање.+ Нека свако племе да Левитима неке од својих градова сразмерно наследству које буде добило.“

9 Јехова је још рекао Мојсију: 10 „Кажи Израелцима: ’Ускоро ћете прећи Јордан и ући у хананску земљу.+ 11 Изаберите градове који су погодни да вам буду градови уточишта, да у њих побегне убица који ненамерно убије некога*.+ 12 Нека вам ти градови служе као уточишта од крвног осветника,+ да убица не погине пре него што дође пред судије* да би му се судило.+ 13 Нека вам за то служе шест градова уточишта које ћете дати. 14 За градове уточишта одредите три града са ове стране Јордана+ и три града у хананској земљи.+ 15 Нека тих шест градова служе као уточишта Израелцима, дошљацима+ и досељеницима који живе међу њима, да у њих побегне свако ко ненамерно некога* убије.+

16 „’Али ако човек удари другог човека гвозденим предметом и тако га усмрти, онда је он убица и мора да се погуби.+ 17 Ако га удари каменом од кога човек може да погине и тако га усмрти, онда је он убица и мора да се погуби. 18 Ако га удари дрвеним предметом од кога човек може да погине и тако га усмрти, онда је он убица и мора да се погуби.

19 „’Нека крвни осветник погуби убицу. Кад га сретне, нека га погуби. 20 Ако човек гурне другог човека из мржње или баци нешто на њега у злој намери* и тако га усмрти,+ 21 или ако га из мржње удари песницом и тако га усмрти, онда је он убица и мора да се погуби. Нека крвни осветник погуби убицу кад га сретне.

22 „’Али ако га гурне случајно, а не из мржње, или баци нешто на њега, али не из зле намере,+ 23 или ако га не види па га случајно погоди каменом и тако га усмрти, а није му био непријатељ нити је хтео да му нанесе зло, 24 онда нека судије суде између убице и крвног осветника према овом закону.+ 25 Нека судије избаве убицу од крвног осветника и врате га у град уточишта у који је био побегао. Нека он остане тамо док не умре првосвештеник, који је помазан светим уљем.+

26 „’Али ако убица изађе изван граница града уточишта у који је побегао, 27 па га крвни осветник нађе изван граница града уточишта и погуби га, онда крвни осветник неће бити крив за његову крв. 28 Јер убица мора да остане у граду уточишта до смрти првосвештеника. Тек након смрти првосвештеника, убица може да се врати на своју земљу.+ 29 То нека вам буде закон по којем ћете судити из нараштаја у нараштај у свим местима где будете живели.

30 „’Свако ко убије човека нека буде погубљен као убица+ на основу изјава сведока,+ али нико не може да буде погубљен на основу изјаве само једног сведока. 31 Немојте узимати откупнину за живот убице који је заслужио смрт, јер он мора да буде погубљен.+ 32 Немојте узимати откупнину за онога ко је побегао у град уточишта и тако га пустити да се врати на своју земљу пре смрти првосвештеника.

33 „’Немојте онечистити земљу у којој живите, јер крв онечишћује земљу+ и земља се може очистити од крви која је проливена на њој само крвљу онога ко ју је пролио.+ 34 Немојте скрнавити земљу у којој живите, у којој ја пребивам. Јер ја, Јехова, пребивам међу Израелцима.‘ “+

36 Тада су поглавари племенских породица које потичу од Галада, Махировог сина,+ Манасијиног унука – из породица Јосифових потомака – дошли пред Мојсија и пред поглаваре израелских племена. 2 Они су рекли: „Јехова је заповедио нашем господару да жребом+ подели земљу у наследство Израелцима. Нашем господару Јехова је заповедио да се наследство нашег брата Салпада да његовим ћеркама.+ 3 Ако се оне буду удале за људе из других израелских племена, онда ће се њихово наследство одузети од наследства наших предака и додаће се наследству племена у које су се удале. Тако ћемо изгубити део наследства које смо добили жребом. 4 И кад у Израелу наступи опросна година*,+ наследство тих жена прећи ће у трајно наследство племена у које су се удале. Тако ћемо изгубити део наследства које припада племену наших предака.“

5 Тада је Мојсије, по Јеховиној заповести, рекао Израелцима: „Племе Јосифових потомака је у праву. 6 Ево шта је Јехова заповедио у вези са Салпадовим ћеркама: ’Нека се удају за кога желе, али само у некој од породица из племена свог оца. 7 Нека у Израелу ничије наследство не прелази из једног племена у друго, јер Израелци треба да задрже наследство које припада племену њихових предака. 8 Нека се свака ћерка која стекне наследство у неком израелском племену уда за некога из племена свог оца.+ Тако ће Израелци задржати у поседу наследство својих предака. 9 Нека ничије наследство не прелази из једног племена у друго, јер свако израелско племе треба да задржи своје наследство.‘ “

10 Салпадове ћерке су учиниле као што је Јехова заповедио Мојсију.+ 11 Мала, Терса, Егла, Мелха и Нуја, Салпадове ћерке,+ удале су се за синове својих стричева. 12 Удале су се за људе из породица Јосифовог сина Манасије, и тако је њихово наследство остало у племену њиховог оца.

13 То су заповести и закони које је Јехова преко Мојсија дао Израелцима у пустим моавским равницама код Јордана, насупрот Јерихону.+