НЕМИЈА

1 Речи Немије*,+ Ахалијиног сина. Месеца кислева*, двадесете године*, био сам у тврђави* Сусан*.+ 2 Тада је дошао Ананије,+ један од моје браће, и с њим још неки људи из Јуде. Питао сам их за остале Јудејце који су се вратили из заробљеништва+ и за Јерусалим. 3 Они су ми одговорили: „Народ који се вратио из заробљеништва и сад живи тамо у покрајини налази се у врло тешком стању и срамоти.+ Јерусалимске зидине су срушене,+ а врата су му спаљена.“+

4 Кад сам чуо те речи, сео сам и заплакао. Данима сам туговао, постио+ и молио се Богу небеском. 5 И рекао сам: „О, Јехова, Боже небески, Боже велики, ти који уливаш страхопоштовање, који се држиш свог савеза и показујеш верну љубав онима који те воле и који се држе твојих заповести!+ 6 Молим те, нека твоје ухо пажљиво слуша и нека твоје очи буду отворене да чујеш молитву свог слуге, коју ти данас упућујем цели дан и целу ноћ+ за Израелце, твоје слуге, признајући грехе које је израелски народ починио против тебе. Згрешили смо и ја и дом мог оца.+ 7 Чинили смо зло пред тобом+ јер се нисмо држали заповести, прописа и закона које си дао свом слуги Мојсију.+

8 „Молим те, сети се онога што си рекао* свом слуги Мојсију: ’Ако будете поступали неверно, ја ћу вас расејати међу народе.+ 9 Али ако ми се вратите и почнете да се држите мојих заповести и поступате по њима, чак и ако неки од вас буду прогнани на крај света*, ја ћу их и оданде сакупити+ и одвести на место које сам изабрао да се у њему слави* моје име.‘+ 10 Они су твоје слуге и твој народ, који си избавио* својом великом силом и својом моћном руком.+ 11 Јехова, молим те, нека твоје ухо саслуша молитву твог слуге и молитву твојих слугу које од свег срца поштују твоје име. Молим те, помози данас свом слуги да успе и да нађе милост пред краљем.“+

Ја сам тада био краљев пехарник.+

2 Месеца нисана*, двадесете године+ владавине краља Артаксеркса,+ пред њим је стајало вино, а ја сам као и обично узео вино и дао га краљу.+ Никада раније пред њим нисам био тужан. 2 Зато ми је краљ рекао: „Зашто ти је лице тужно кад ниси болестан? Мора да је нека туга у срцу.“ Тада сам се много уплашио.

3 Затим сам рекао краљу: „Нека је краљ жив довека! Како да не будем тужан кад град у ком су гробови мојих предака лежи у рушевинама, а врата су му спаљена?“+ 4 Краљ ме је тада питао: „Шта онда желиш?“ Ја сам се одмах помолио Богу небеском.+ 5 Затим сам рекао краљу: „Ако је краљу по вољи и ако сам као твој слуга стекао твоју наклоност, пошаљи ме у Јуду, у град где су гробови мојих предака, да га обновим.“+ 6 Краљ ме је пред краљицом, која је седела поред њега, упитао: „Колико ће трајати твоје путовање и кад ћеш се вратити?“ Кад сам му рекао кад ћу се вратити, краљу је то било по вољи и пустио ме је да идем.+

7 Још сам рекао краљу: „Ако је краљу по вољи, нека ми се дају писма за намеснике западно од Еуфрата*+ да ми омогуће безбедан пролаз до Јуде, 8 а и писмо за Асафа, чувара краљеве шуме, да ми да стабла за грађу да направим врата на тврђави+ уз храм, за градске зидине+ и кућу у којој ћу живети.“ Краљ ми их је дао,+ јер је мој добри Бог био уз мене*.+

9 Тако сам дошао к намесницима западно од Еуфрата* и дао им краљева писма. Краљ је са мном послао и војне заповеднике и коњанике. 10 Кад су за то чули Санавалат+ Ороњанин и Товија+ Амонац,+ краљев службеник*, били су огорчени што је дошао неко да се побрине за добро израелског народа.

11 На крају сам стигао у Јерусалим. Након три дана, 12 устао сам током ноћи и повео неколико људи са собом, али никоме нисам рекао шта ми је мој Бог ставио у срце да учиним за Јерусалим. Имали смо само магарца на ком сам ја јахао. 13 Изашао сам ноћу на Врата према долини,+ прошао поред Извора велике змије и упутио се ка Вратима према сметлишту*.+ Прегледао сам зидине Јерусалима које су биле срушене и његова врата која су била спаљена.+ 14 Ишао сам и до Изворских врата+ и до Краљевог језера, али тамо није било места да прође магарац на ком сам јахао. 15 Ја сам ипак наставио да се по ноћи успињем стрмином која иде из долине*+ и да прегледам зидине. Затим сам кренуо назад и ушао на Врата према долини, и тако сам се вратио.

16 Управитељи+ нису знали куда сам ишао и шта сам радио, јер до тада још ништа нисам рекао ни Јудејцима, ни свештеницима, ни великашима, ни управитељима, ни осталима који су учествовали у обнови зидина. 17 На крају сам им рекао: „Видите да смо у тешком стању: Јерусалим лежи у рушевинама, а врата су му спаљена. Хајде да обновимо јерусалимске зидине, да нам више не буду на срамоту.“ 18 Испричао сам им како ми је мој добри Бог помогао,+ а пренео сам им и оно што ми је краљ рекао.+ Они су тада рекли: „Устанимо и градимо зидине.“ И тако су охрабрили једни друге* да приону на посао.+

19 Кад су то чули Санавалат Ороњанин, Товија+ Амонац,+ краљев службеник, и Гисем Арапин,+ почели су да нам се ругају+ и да нам с презиром говоре: „Шта то радите? Зар се буните против краља?“+ 20 Ја сам им на то одговорио: „Бог небески даће нам да успемо,+ а ми, његове слуге, устаћемо и градићемо зидине. Али ви немате ништа с Јерусалимом, не полажете права ни на шта у њему и нисте део његове историје.“+

3 Тада су првосвештеник Елијасив+ и његова браћа, свештеници, почели да зидају Овчија врата.+ Посветили су их*+ и поставили им крила. Посветили су тај део зида све до куле Меје+ и до Ананилове куле.+ 2 До њих су градили људи из Јерихона,+ а до њих је градио Имријев син Захур.

3 Асенајини синови су зидали Рибља врата.+ Поставили су им дрвени оквир,+ а затим крила, браве и преворнице. 4 До њих је на поправкама радио Уријин син Меримот,+ Акосов унук, до њега је радио Варахијин син Месулам,+ Месизавеилов унук, а до њега је радио Ванин син Садок. 5 До њега су радили Текојани,+ али њиховим угледним људима било је испод части* да раде под надзором својих надгледника.

6 Фасејин син Јојада и Весодијин син Месулам поправљали су Врата старог града.+ Поставили су им дрвени оквир, а затим крила, браве и преворнице. 7 До њих су радили Мелатија Гаваоњанин+ и Јадон Мероноћанин, људи из Гаваона и Миспе,+ који су били под влашћу намесника западно од Еуфрата*.+ 8 До њих је радио Арахијин син Озило, један од златара, а до њега је радио Ананија, један од оних који праве мирисна уља. Они су поплочали* Јерусалим све до Широког зида.+ 9 До њих је радио Оров син Рефаја, кнез половине јерусалимске области. 10 До њега је пред својом кућом радио Арумафов син Једаја, а до њега је радио Асавнијин син Хатус.

11 Харимов син+ Малхија и Фат-Моавов+ син Асув поправљали су други део зида*, укључујући и Кулу с пекарским пећима.+ 12 До њих је са својим ћеркама радио Лоисов син Салум, кнез половине јерусалимске области.

13 Анун и становници Заноје+ поправљали су Врата према долини.+ Озидали су их, а онда им поставили крила, браве и преворнице. Они су изградили и 1 000 лаката* зида, све до Врата према сметлишту.+ 14 Рихавов син Малхија, кнез области Вет-Акерема,+ поправљао је Врата према сметлишту. Он их је озидао и поставио им крила, браве и преворнице.

15 Холозин син Салум, кнез области Миспе,+ поправљао је Изворска врата.+ Он их је озидао, наткрио и поставио им крила, браве и преворнице. Поправљао је и зид код језерца+ Сале*, уз краљев врт+ до степеница+ којима се силази из Давидовог града.+

16 За њим је радио на поправкама Азвуков син Немија, кнез половине области Вет-Сура,+ од места наспрам Давидових гробница+ све до вештачког језера+ и до Куће јунака̂.

17 За њим су радили Левити под вођством Ванијевог сина Реума. До њега је за своју област радио Асавија, кнез половине области Кеиле.+ 18 За њим су радила њихова браћа Левити под вођством Инададовог сина Ваваја, кнеза половине области Кеиле.

19 До њега је Исусов син Есер+, кнез Миспе, поправљао други део зида наспрам успона којим се иде до Оружарнице код Потпорног стуба.+

20 За њим је Завајев+ син Варух марљиво радио и поправљао још један део, од Потпорног стуба до улаза у кућу првосвештеника Елијасива.+

21 За њим је Уријин син Меримот,+ Акосов унук, поправљао следећи део, од улаза у Елијасивову кућу до краја Елијасивове куће.

22 За њим су радили свештеници, људи из јорданске равнице*.+ 23 За њима су радили Венијамин и Асув, пред својим кућама. За њима је радио Масијин син Азарија, Ананијин унук, близу своје куће. 24 За њим је Инададов син Винуј поправљао још један део, од Азаријине куће до Потпорног стуба+ и до угла.

25 За њим је Узајев син Фалал радио наспрам Потпорног стуба и горње куле која се издиже изнад краљевског двора,+ а налази се уз Стражарско двориште.+ За њим је радио Фаросов син+ Федаја.

26 Храмске слуге*+ које су живеле на Офелу+ радиле су све до места наспрам Водених врата+ на истоку и до истурене куле.

27 За њима су Текојани+ поправљали још један део наспрам велике истурене куле, све до офелског зида.

28 Свештеници су радили изнад Коњских врата,+ сваки пред својом кућом.

29 За њима је радио Имиров син Садок,+ пред својом кућом.

За њим је радио Сеханијин син Семаја, чувар Источних врата.+

30 За њим су Селемијин син Ананија и Анун, Салафов шести син, поправљали још један део.

За њим је радио Варахијин син Месулам,+ пред својом кућом*.

31 За њим је Малхија, који је припадао удружењу златара, радио све до куће храмских слугу+ и трговаца, наспрам Надгледничких врата, све до горње собе на углу.

32 Златари и трговци су радили између горње собе на углу и Овчијих врата.+

4 Кад је Санавалат+ чуо да обнављамо зидине, разгневио се и много се наљутио, па је почео да се руга Јудејцима. 2 Тада је пред својом браћом и пред самаријском војском рекао: „Шта то раде ти јадни Јудејци? Зар мисле да могу све сами да обнове? Хоће ли приносити жртве? Хоће ли све за један дан завршити? Хоће ли из гомиле рушевина узети чађаво камење и вратити га у живот?“+

3 До њега је стајао Товија+ Амонац,+ који је рекао: „Да се лисица попне на њихов камени зид, срушила би га.“

4 Чуј, Боже наш, како нас презиру!+ Окрени њихово ругање против њих самих*+ и учини да постану заробљеници у туђој земљи. 5 Немој затворити очи пред њиховим преступом и њихов грех немој избрисати пред собом,+ јер вређају градитеље.

6 Тако смо наставили да градимо зидине и убрзо су биле довршене до пола њихове висине. Народ је и даље радио свим срцем.

7 Кад су Санавалат, Товија,+ Арапи,+ Амонци и становници Азота+ чули да обнова јерусалимских зидина напредује и да се поправљају срушени делови зидина, веома су се разгневили. 8 Сковали су заверу да дођу и боре се против Јерусалима и да у њему створе пометњу. 9 А ми смо се молили свом Богу и због њих смо постављали стражу и дању и ноћу.

10 Али људи из Јуде су говорили: „Раднике* издаје снага, а рушевина има много. Нећемо успети да довршимо зидине.“

11 А наши непријатељи су говорили: „Доћи ћемо међу њих пре него што ишта сазнају или нас примете, па ћемо их побити и прекинути њихов посао.“

12 Кад год би долазили Јудејци који су живели близу наших непријатеља, увек изнова* би нам говорили: „Напашће нас са свих страна.“

13 Зато сам поставио људе на најнижа места иза зидина, на места која су изложена нападу. Поставио сам их по њиховим породицама, с мачевима, копљима и луковима. 14 Кад сам видео да су се уплашили, одмах сам устао и рекао великашима,+ управитељима и осталом народу: „Не бојте их се.+ Мислите на Јехову, великог Бога који улива страхопоштовање,+ и борите се за своју браћу, за своје синове и ћерке, за своје жене и своје домове.“

15 Наши непријатељи су чули да смо сазнали шта намеравају да ураде и да је прави Бог осујетио њихову намеру, а ми смо наставили да обнављамо зидине. 16 Од тог дана је половина мојих људи радила,+ а половина носила копља, штитове, лукове и оклопе. Кнезови+ су пружали подршку свим људима из Јудиног племена* 17 који су градили зидине. Они који су носили терет радили су једном руком, а другом су држали оружје*. 18 Сваки градитељ је имао мач припасан уз бок док је градио, а онај који је дувао у рог+ стајао је поред мене.

19 Ја сам рекао великашима, управитељима и осталом народу: „Радови су велики и обимни, а ми смо се раширили по зидинама, далеко један од другог. 20 Кад чујете звук рога, окупите се око нас. Наш Бог ће се борити за нас.“+

21 Тако смо наставили да радимо док је друга половина држала копља, од ране зоре па док се нису појавиле звезде. 22 Тада сам рекао народу: „Нека сваки са својим слугом током ноћи остаје у Јерусалиму. Ноћу ће нам чувати стражу, а дању ће радити.“ 23 Ни ја ни моја браћа, као ни моје слуге+ ни стражари који су ме пратили, нисмо скидали своју одећу, и свако од нас држао је оружје у десној руци.

5 Међутим, људи и њихове жене много су се жалили на своју браћу Јудејце.+ 2 Једни су говорили: „Нас и наших синова и ћерки има много. Треба нам жито да бисмо имали шта да једемо и да преживимо.“ 3 Други су говорили: „Ми дајемо своје њиве, винограде и куће у залог да бисмо добили жито док траје глад.“ 4 А неки су говорили: „Дали смо у залог своје њиве и винограде да бисмо тим новцем платили краљу данак.+ 5 Ми смо исти као и наша браћа*, наша деца су као и њихова деца, али ми своје синове и ћерке морамо да дајемо у ропство, а неке наше ћерке су већ робиње.+ Не можемо то да спречимо, јер наше њиве и наши виногради припадају другима.“

6 Кад сам чуо њихове жалбе и њихове речи, веома сам се наљутио. 7 Након што сам размислио о томе, прекорио сам великаше и управитеље: „Свако од вас узима камату* од свог брата.“+

Затим сам због њих сазвао велики скуп. 8 Рекао сам им: „Ми смо учинили све што смо могли да бисмо откупили своју јудејску браћу која су била продата другим народима. Зар ћете ви сада продавати своју браћу,+ па да их ми опет откупљујемо?“ На то су ућутали и нису знали шта да кажу. 9 Ја сам наставио: „Није добро то што радите. Зар не би требало да покажете страхопоштовање према Богу*,+ да нам се не би ругали народи који су наши непријатељи? 10 Ја, моја браћа и моје слуге позајмљујемо им новац и жито и не тражимо камату. Молим вас, нека се више не узима камата!+ 11 Молим вас, вратите им још данас њихове њиве,+ винограде, маслињаке и куће, као и стоти део* од новца, жита, младог вина и уља што узимате од њих као камату.“

12 Они су одговорили: „Вратићемо им и нећемо од њих ништа тражити. Учинићемо тачно тако како си рекао.“ Тада сам позвао свештенике и подстакао људе да се закуну да ће учинити то што су обећали. 13 Затим сам истресао наборе своје одеће* и рекао: „Нека овако прави Бог истресе из његове куће и имања сваког човека који не буде одржао ово обећање. Тако нека буде истресен и нека остане без ичега.“ Тада су сви присутни* рекли: „Нека буде тако!“* Затим су почели да хвале Јехову. И народ је учинио оно што је обећао.

14 Осим тога, од дана кад сам постављен за намесника+ у Јудиној земљи, од двадесете+ до тридесет и друге године+ владавине краља Артаксеркса,+ то јест 12 година, ни ја ни моја браћа нисмо тражили храну на коју намесник има право.+ 15 Намесници који су били пре мене оптеретили су народ и сваког дана су узимали од њега 40 сикала* сребра за хлеб и вино. Поред тога, њихове слуге су биле грубе према народу. Али ја нисам тако поступао+ јер сам се бојао Бога.+

16 Такође сам помагао и у радовима око ових зидина, и све су моје слуге тамо заједно радиле, а нисмо стекли ни једну једину њиву.+ 17 За мојим столом јело је 150 Јудејаца и управитеља, као и они који су долазили из околних народа. 18 Сваког дана су о мом трошку* припремали једног бика, шест најбољих оваца и птице, а сваких десет дана доносило се много разноврсног вина. Упркос томе, нисам тражио храну на коју намесник има право, јер је народ већ био оптерећен разним обавезама према краљу. 19 Сети ме се по добру, Боже мој, због свега што сам учинио за овај народ.+

6 Кад су Санавалат, Товија,+ Гисем Арапин+ и наши остали непријатељи чули да сам обновио зидине+ и да ниједан део није више био у рушевинама (иако до тог времена још нисам био поставио крила на градским вратима),+ 2 Санавалат и Гисем одмах су ми послали поруку у којој је стајало: „Хајде да одредимо време па да се нађемо у неком од села у долини код Онона.“+ Али они су смишљали како да ми учине зло. 3 Зато сам послао гласнике и поручио им: „У великом сам послу и не могу да дођем. Посао би стао кад бих га оставио и дошао до вас.“ 4 Четири пута су ми слали исту поруку, а ја сам им сваки пут одговарао истим речима.

5 Тада ми је Санавалат по пети пут послао свог слугу са истом поруком, са отвореним писмом у руци. 6 У њему је писало: „Прича се међу околним народима, а и Гисем+ то потврђује, да ти и Јудејци спремате побуну.+ Зато и градиш зидине. А говори се и да ћеш им ти бити краљ. 7 Поставио си и пророке да у Јерусалиму шире глас о теби, говорећи: ’Јуда има краља!‘ Сада ће за све то сазнати и краљ. Зато дођи да разговарамо о томе.“

8 Али ја сам му послао овај одговор: „Ништа од онога што си рекао није се догодило, него си ти то измислио*.“ 9 Сви су они заправо покушавали да нас заплаше, говорећи: „Обесхрабриће се*, па неће довршити посао.“+ А сада те молим, Боже, ојачај ме*.+

10 Затим сам отишао у кућу Семаје, Делајиног сина, Метавеиловог унука, који се тамо затворио. Он је рекао: „Хајде да одредимо време па да се нађемо у дому правог Бога, унутар храма. Затворићемо врата храма, јер ће доћи да те убију. Ноћу ће доћи да те убију.“ 11 А ја сам рекао: „Зар да бежи човек као што сам ја? Може ли неко као ја да уђе у храм и да остане жив?+ Нећу ући!“ 12 Тада сам схватио да га није послао Бог, него да су га Товија и Санавалат+ унајмили да ме превари*. 13 Унајмили су га да ме уплаши и наведе да згрешим, како би ме довели на лош глас и осрамотили.

14 Сети се, Боже мој, Товије+ и Санавалата и свега што су учинили, а и пророчице Ноадије и осталих пророка који су непрестано покушавали да ме уплаше.

15 Тако су зидине биле завршене двадесет петог дана месеца елула*, за 52 дана.

16 Кад су то чули сви наши непријатељи и кад су то видели сви околни народи, веома су се постидели+ и схватили су да нам је наш Бог помогао да завршимо тај посао. 17 Тих дана су Јудини великаши+ писали многа писма Товији, а Товија им је одговарао. 18 Многи у Јуди су били заклетвом везани с њим, јер је он био зет Араховог сина+ Сеханије, а његов син Јоанан био је ожењен ћерком Варахијиног сина Месулама.+ 19 Преда мном су стално говорили добро о њему, па му онда преносили оно што сам ја говорио, а Товија је слао писма да ме уплаши.+

7 Кад су зидине биле обновљене,+ одмах сам наместио врата.+ Затим су били постављени вратари,+ певачи+ и Левити.+ 2 Заповедништво над Јерусалимом поверио сам Ананију,+ мом брату, и Ананији, кнезу Тврђаве,+ јер је он био веома поуздан човек и бојао се правог Бога+ више од многих других. 3 Рекао сам им: „Јерусалимска врата не смеју да се отварају док сунце не огреје. Нека их вратари који тамо стоје затворе и закључају. Нека становници Јерусалима стражаре, сваки на свом месту и сваки пред својом кућом.“ 4 Град је био простран и велик, али у њему је живело мало људи+ и куће још нису биле обновљене.

5 Мој Бог ме је подстакао* да окупим великаше, управитеље и народ да се упишу у родословне књиге.+ Тада сам нашао родословну књигу оних који су се први вратили. У њој је писало:

6 Ово су становници покрајине који су се вратили из заробљеништва, они које је вавилонски краљ Навуходоносор+ одвео у изгнанство+ и који су се касније вратили у Јерусалим и Јуду, сваки у свој град,+ 7 они који су дошли са Зоровавељом,+ Исусом,+ Немијом, Азаријом, Рамијом, Наманијем, Мардохејем, Вилсаном, Мисперетом, Вигвајем, Неумом и Ваном.

Ово је број мушкараца из израелског народа:+ 8 Фаросових синова* 2 172; 9 Сефатијиних синова 372; 10 Арахових синова+ 652; 11 Фат-Моавових синова,+ од Исусових и Јоавових синова,+ 2 818; 12 Еламових синова+ 1 254; 13 Затујевих синова 845; 14 Захајевих синова 760; 15 Винујевих синова 648; 16 Вивајевих синова 628; 17 Азгадових синова 2 322; 18 Адоникамових синова 667; 19 Вигвајевих синова 2 067; 20 Адинових синова 655; 21 Атирових синова, од Језекије, 98; 22 Асумових синова 328; 23 Висајевих синова 324; 24 Арифових синова 112; 25 Гаваонових синова+ 95; 26 људи из Витлејема и Нетофата 188; 27 људи из Анатота+ 128; 28 људи из Вет-Азмавета 42; 29 људи из Киријат-Јарима,+ Хефире и Вирота+ 743; 30 људи из Раме и Гаве+ 621; 31 људи из Михмаса+ 122; 32 људи из Ветиља+ и Гаја+ 123; 33 људи из другог Невона 52; 34 синова другог Елама 1 254; 35 Харимових синова 320; 36 људи из Јерихона 345; 37 људи из Лода, Адида и Онона+ 721; 38 Сенајиних синова 3 930.

39 Свештеника:+ Једајиних синова из Исусовог дома 973; 40 Имирових синова 1 052; 41 Пасхорових синова+ 1 247; 42 Харимових синова+ 1 017.

43 Левита:+ Исусових и Кадмилових синова,+ од Одавијиних синова, 74. 44 Певача:+ Асафових синова+ 148. 45 Вратара:+ Салумових синова, Атирових синова, Талмонових синова, Акувових синова,+ Атитиних синова и Совајевих синова 138.

46 Храмских слугу*:+ Сишиних синова, Асуфиних синова, Таваотових синова, 47 Киросових синова, Сијиних синова, Фадонових синова, 48 Леваниних синова, Агавиних синова, Салмајевих синова, 49 Ананових синова, Гидилових синова, Гарових синова, 50 Реајиних синова, Ресинових синова, Некодиних синова, 51 Газамових синова, Узиних синова, Фасејиних синова, 52 Висајевих синова, Меунимових синова, Нефусесимових синова, 53 Ваквукових синова, Акуфиних синова, Арурових синова, 54 Васлитових синова, Меидиних синова, Арсиних синова, 55 Варкосових синова, Сисариних синова, Таминих синова, 56 Несијиних синова, Атифиних синова.

57 Синова Соломонових слугу:+ Сотајевих синова, Соферетових синова, Феридиних синова, 58 Јалиних синова, Дарконових синова, Гидилових синова, 59 Сефатијиних синова, Атилових синова, Фохерет-Севајимових синова, Амонових синова. 60 Свих храмских слугу+ и синова Соломонових слугу било је 392.

61 Ово су они који су дошли из Тел-Мелаха, Тел-Арисе, Херува, Адона и Имира, а нису могли да докажу из које су племенске породице и ког су порекла, то јест да ли су Израелци:+ 62 Делајини синови, Товијини синови, Некодини синови, њих 642. 63 Од свештеника: Авајини синови, Акосови синови+ и синови Варзелаја који је узео за жену једну од ћерки Варзелаја+ из Галада, због чега је био прозван њиховим именом. 64 Они су претраживали родословне записе да би доказали своје порекло, али нису могли да нађу имена својих породица и зато су били искључени из свештеничке службе*.+ 65 Намесник*+ им је рекао да не једу оно што је посебно свето+ док се не појави свештеник који би то могао да реши помоћу Урима и Тумима.+

66 Свих који су се вратили* било је укупно 42 360,+ 67 не рачунајући њихове робове и робиње,+ којих је било 7 337. Било је и 245 певача и певачица.+ 68 Имали су 736 коња, 245 мазги, 69 435 камила и 6 720 магараца.

70 Неки од поглавара племенских породица дали су прилог за посао*.+ Намесник је дао у ризницу* 1 000 драхми* злата, 50 чинија и 530 свештеничких хаљина.+ 71 Неки од поглавара племенских породица дали су у ризницу за радове 20 000 драхми злата и 2 200 мина* сребра. 72 Остали народ је дао 20 000 драхми злата, 2 000 мина сребра и 67 свештеничких хаљина.

73 Свештеници, Левити, вратари, певачи,+ храмске слуге и остали из народа настанили су се у својим градовима.+ Кад је дошао седми месец,+ сви Израелци су били у својим градовима.+

8 Цео народ се сложно окупио на тргу пред Воденим вратима.+ Рекли су писару* Јездри+ да донесе књигу Мојсијевог закона,+ који је Јехова дао Израелу.+ 2 Свештеник Јездра је првог дана седмог месеца+ донео Закон пред окупљени народ*,+ пред мушкарце, жене и све који су могли да разумеју оно што су чули. 3 Читао је наглас из њега+ на тргу пред Воденим вратима од сванућа до поднева, пред мушкарцима, женама и свима који су могли да разумеју. Народ је пажљиво слушао+ читање књиге Закона. 4 Писар Јездра је стајао на дрвеном постољу које су направили за ту прилику. До њега су с десне стране стајали Мататија, Сема, Анаја, Урија, Хелкија и Масија, а с леве стране Федаја, Мисаило, Малхија,+ Асум, Асвадана, Захарија и Месулам.

5 Јездра је стајао на постољу и отворио је књигу пред очима целог народа. Кад ју је отворио, сав народ је устао. 6 Тада је Јездра упутио хвалу Јехови, Богу правом и великом, а цео народ је подигнутих руку одговорио: „Амин!* Амин!“+ Затим су се поклонили Јехови лицем до земље. 7 А Левити Исус, Ваније, Серевија,+ Јамин, Акув, Саветај, Одија, Масија, Келита, Азарија, Јозавад,+ Анан и Фелаја објашњавали су Закон народу,+ који је стајао. 8 Они су читали наглас из књиге, из Закона правог Бога, тумачећи га и објашњавајући његов смисао. Тако су помагали народу да разуме оно што је прочитано.+

9 Затим су Немија, који је био намесник*, свештеник Јездра,+ писар, и Левити који су поучавали народ рекли целом народу: „Овај дан је свет Јехови, вашем Богу.+ Не тугујте и не плачите.“ Јер је цео народ плакао слушајући речи Закона. 10 Он им је још рекао: „Идите, једите најбоља јела и пијте слатка пића и шаљите храну+ онима који немају ништа за јело, јер је овај дан свет нашем Господу. Не будите жалосни, јер је радост Јеховина ваша тврђава*.“ 11 Левити су умиривали цео народ, говорећи: „Немојте плакати, јер је овај дан свет. Не будите жалосни.“ 12 Сви у народу су отишли да једу и пију, да шаљу храну једни другима и да се веселе,+ јер су разумели речи које су им биле објављене.+

13 Другог дана су се поглавари племенских породица целог народа, свештеници и Левити окупили око писара Јездре да би детаљније проучили речи Закона. 14 И нашли су да је у Закону записано да је Јехова преко Мојсија заповедио да Израелци живе у сеницама* за време празника седмог месеца,+ 15 и да објаве и огласе+ по свим својим градовима и по Јерусалиму: „Идите у брда и донесите олистале гране маслине, бора, мирте, палме и осталог дрвећа да направите сенице, као што је записано.“

16 Народ је отишао и донео гране да направи себи сенице, свако на свом крову, у свом дворишту и у двориштима дома правог Бога,+ на тргу код Водених врата+ и на тргу код Јефремових врата.+ 17 Тако су сви* који су се вратили из заробљеништва направили сенице и живели су у сеницама. Израелци то нису радили још од времена Исуса,+ Навиновог сина, све до тог дана, и весеље је било веома велико.+ 18 Сваки дан се наглас читала књига Закона правог Бога,+ од првог до последњег дана. Седам дана су славили празник, а осмог дана је био свечани скуп, као што је било прописано.+

9 Двадесет четвртог дана тог месеца Израелци су се окупили. Постили су обучени у кострет и посули су се прашином.+ 2 Они који су по рођењу били Израелци одвојили су се од свих странаца.+ Стајали су и признавали своје грехе и преступе својих предака.+ 3 Стојећи на свом месту, три сата* су слушали читање књиге Закона+ Јехове, свог Бога, а онда су три сата признавали грехе и клањали се Јехови, свом Богу.

4 Исус, Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија,+ Ваније и Хананије попели су се на постоље+ подигнуто за Левите и гласно завапили Јехови, свом Богу. 5 Левити Исус, Кадмило, Ваније, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја рекли су овако: „Устаните и хвалите Јехову, свог Бога, у сву вечност*.+ Нека је хваљено твоје славно име, које је узвишеније од сваке славе и хвале!

6 „Ти си једини, Јехова.+ Ти си створио небеса, небо над небесима, и сву њихову војску, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима. Ти све то одржаваш у животу и небеска војска ти се клања. 7 Ти си, Јехова, прави Бог, који је изабрао Аврама+ и извео га из халдејског града Ура+ и дао му име Аврахам.+ 8 Видео си да ти је његово срце верно+ и зато си с њим склопио савез и обећао да ћеш му дати земљу Хананаца, Хетеја, Амореја, Ферезеја, Јевусеја и Гергесеја, да ћеш је дати његовом потомству.+ Испунио си своја обећања, јер си праведан.

9 „Видео си невољу наших предака у Египту+ и чуо си њихов вапај код Црвеног мора. 10 Тада си учинио знакове и чуда над фараоном и над свим његовим слугама и над целим народом његове земље,+ јер си знао да су дрско+ поступали с твојим народом. Прославио си своје име и оно је славно све до данас.+ 11 Пред њима си раздвојио море, тако да су прешли посред мора по сувом,+ а оне који су их гонили бацио си у дубине као камен у узбуркане воде.+ 12 Дању си их водио стубом од облака, а ноћу стубом од ватре, осветљавајући пут којим су ишли.+ 13 Сишао си на гору Синај+ и с неба+ си говорио с њима, и дао си им праведне наредбе и поуздане законе*, добре прописе и заповести.+ 14 Обзнанио си им свој свети сабат+ и дао си им заповести, прописе и закон преко свог слуге Мојсија. 15 Дао си им хлеб с неба кад су били гладни+ и воду из стене кад су били жедни,+ и рекао си им да иду и заузму земљу за коју си се заклео* да ћеш им је дати.

16 „Али они, наши преци, дрско+ су поступали и постали су тврдоглави*+ и нису слушали твоје заповести. 17 Нису хтели да слушају,+ нити су се више сећали чудесних дела која си учинио за њих, него су постали тврдоглави и поставили су себи вођу да се врате у ропство у Египат.+ Али ти си Бог који радо опрашта, самилостан и милосрдан, стрпљив* и пун верне љубави,+ и ниси их оставио.+ 18 И кад су направили кип телета* и рекли: ’Ово је наш Бог који нас је извео из Египта‘,+ и кад су својим делима показали велики презир према теби, 19 ти их у свом великом милосрђу ниси оставио у пустињи.+ Стуб од облака није одступао од њих дању, водећи их путем, нити стуб од ватре ноћу, осветљавајући пут којим су ишли.+ 20 Дао си им свој дух* да буду разборити,+ своју ману ниси ускратио њиховим устима+ и дао си им воду кад су били жедни.+ 21 Четрдесет година хранио си их у пустињи.+ Ништа им није недостајало. Одећа им се није похабала+ и ноге им нису отицале.

22 „Дао си им краљевства и народе и разделио си им земљу део по део,+ тако да су заузели земљу есевонског+ краља Сиона+ и земљу васанског краља Ога.+ 23 Умножио си њихове синове као звезде на небу.+ Затим си их довео у земљу за коју си обећао њиховим прецима да ће ући у њу и да ће је заузети.+ 24 Њихови синови су ушли у земљу и заузели је,+ а ти си покорио пред њима Хананце,+ становнике те земље, и дао си их њима у руке, као и њихове краљеве и народе те земље, да раде с њима шта год хоће. 25 Освојили су утврђене градове+ и плодну земљу,+ и заузели су куће пуне сваког добра, ископане бунаре, винограде, маслињаке+ и многе воћке. Јели су до ситости, гојили се и уживали у твојој великој доброти.

26 „Али постали су непослушни и побунили су се против тебе+ и окренули су леђа твом Закону*. Убијали су твоје пророке, који су их опомињали да би их вратили к теби, и својим делима су показивали велики презир према теби.+ 27 Зато си их давао у руке њиховим противницима+ који су им задавали невоље.+ А кад би у невољи вапили к теби, ти би их чуо с неба и у свом великом милосрђу давао им спаситеље да би их избавио из руку њихових противника.+

28 „Али чим би престале невоље, опет би чинили оно што је зло пред тобом+ и ти би их препуштао у руке њихових непријатеља који су владали над њима*.+ Тада би ти се враћали и молили те за помоћ,+ а ти би их чуо с неба и много пута их избављао због свог великог милосрђа.+ 29 Премда си их опомињао да би их вратио свом Закону, они су дрско поступали и нису слушали твоје заповести+ и огрешили су се о твоје законе који живот значе ономе ко их се држи.+ Тврдоглаво су ти окретали леђа, били су непокорни и нису слушали. 30 А ти си много година био стрпљив с њима,+ опомињао си их својим духом преко својих пророка, али они нису слушали. На крају си их предао у руке другим народима.+ 31 Али у свом великом милосрђу ниси их истребио+ нити си их оставио, јер си ти Бог самилостан и милосрдан.+

32 „А сада, Боже наш, Боже велики и моћни, ти који уливаш страхопоштовање, који се држиш свог савеза и показујеш верну љубав,+ нека пред тобом не буду незнатне све невоље које су снашле нас, наше краљеве, наше кнезове,+ наше свештенике,+ наше пророке,+ наше претке и цео твој народ од времена асирских+ краљева па до данас. 33 Ти си праведан у свему што нас је снашло, јер ти си поступао верно, а ми смо чинили зло.+ 34 Наши краљеви, наши кнезови, наши свештеници и наши преци нису се држали твог Закона, нису обраћали пажњу на твоје заповести ни на твоје опомене* које си им давао. 35 Чак и кад су у свом краљевству уживали у изобиљу добара која си им дао, у пространој и плодној земљи коју си им подарио, они ти нису служили+ и нису престали да чине зло. 36 Ево, ми смо данас робови+ – робови смо у земљи коју си дао нашим прецима да једу њене плодове и њена добра. 37 Њен обилан род иде краљевима које си поставио над нама због наших греха.+ Они господаре над нама* и над нашом стоком по својој вољи, а ми смо у великој невољи.

38 „Због свега тога писмено се обавезујемо+ на верност, а наши кнезови, Левити и свештеници потврђују то својим печатом.“+

10 Они који су ставили печате+ били су:

9 Затим Левити: Исус, Азанијин син, Винуј од Инададових синова, Кадмило+ 10 и њихова браћа Севанија, Одија, Келита, Фелаја, Анан, 11 Миха, Реов, Асавија, 12 Захур, Серевија,+ Севанија, 13 Одија, Ваније и Венинуј.

14 Поглавари народа: Фарос, Фат-Моав,+ Елам, Затуј, Ваније, 15 Вуније, Азгад, Вивај, 16 Адонија, Вигвај, Адин, 17 Атир, Језекија, Азур, 18 Одија, Асум, Висај, 19 Ариф, Анатот, Невај, 20 Магфија, Месулам, Езир, 21 Месизавеило, Садок, Јадва, 22 Фелатија, Анан, Анаја, 23 Осија, Ананија, Асув, 24 Лоис, Филеја, Совик, 25 Реум, Асавна, Масија, 26 Ахија, Ханан, Анан, 27 Малух, Харим и Вана.

28 Остали народ – свештеници, Левити, вратари, певачи, храмске слуге* и сви који су се одвојили од других народа да би се држали Закона правог Бога,+ заједно са својим женама, синовима и ћеркама, сви који су могли да разумеју* заклетву – 29 придружили су се својој браћи, угледним људима, па су се заклетвом и клетвом обавезали да ће живети по Закону правог Бога, који је дат преко Мојсија, слуге правог Бога, и да ће се држати свих заповести, закона и прописа Јехове, нашег Господа. 30 Заклели су се: „Нећемо давати своје ћерке другим народима, нити ћемо узимати њихове ћерке за своје синове.+

31 „Ако други народи на сабат донесу на продају робу и разне врсте жита, ништа нећемо куповати на сабат+ ни на неки други свети дан.+ Седме године+ нећемо обрађивати земљу и нећемо наплаћивати никакве дугове.+

32 „Осим тога, обавезали смо се да ћемо сви годишње давати трећину сикла* за службу у дому* нашег Бога,+ 33 за наслагане хлебове*,+ за редован принос од жита+ и за редовну жртву паљеницу што се приносе на сабат+ и у дане младог месеца,+ за прописане празнике,+ за свете ствари, за жртве за грех+ да се врши обред очишћења за Израел, и за сав посао у дому нашег Бога.

34 „Бацаћемо жреб за набављање дрва, да их свештеници, Левити и народ доносе у дом нашег Бога, по нашим племенским породицама, у време одређено за то, из године у годину, да горе на олтару Јехове, нашег Бога, као што је написано у Закону.+ 35 Доносићемо у Јеховин дом из године у годину првине од своје земље и првине од рода са сваког дрвета,+ 36 као и првенце од својих синова и од своје стоке+ – како је написано у Закону – првенце од крупне и од ситне стоке. Доносићемо их у дом нашег Бога свештеницима који служе у дому нашег Бога.+ 37 Осим тога, првине од крупног брашна,+ своје прилоге, плодове са сваког дрвета,+ младо вино и уље+ доносићемо свештеницима у складишта* дома нашег Бога,+ а и десетину* од своје земље доносићемо Левитима,+ јер Левити сакупљају десетине у свим градовима у којима обрађујемо земљу.

38 „Свештеник, Аронов син, нека буде с Левитима кад они сакупљају десетину. Левити нека затим доносе десети део од десетине у дом нашег Бога,+ у складишта. 39 Јер у та складишта Израелци и Левити треба да доносе прилоге+ од жита, младог вина и уља.+ Тамо је и прибор који припада светилишту, а и свештеници који обављају службу, вратари и певачи. Нећемо занемаривати дом свог Бога.“+

11 Тако су се кнезови народа настанили у Јерусалиму,+ а остали народ је бацао жреб+ да би на сваких десет Израелаца изабрали једног који ће са својом породицом доћи да живи у светом граду, Јерусалиму. Преосталих девет остало је у другим градовима. 2 Народ је благословио све људе који су се добровољно настанили у Јерусалиму.

3 Ово су поглавари покрајине који су се настанили у Јерусалиму. (Остали Израелци, свештеници, Левити, храмске слуге*+ и синови* Соломонових слугу+ настанили су се у другим градовима Јуде, сваки на свом имању у свом граду.+

4 У Јерусалиму су се настанили и неки из Јудиног и Венијаминовог племена.) Из Јудиног племена: Атаја, син Озије, сина Захарије, сина Амарије, сина Сефатије, Малелеиловог сина, један од Фаресових потомака,+ 5 и Масија, син Варуха, сина Холозе, сина Азаје, сина Адаје, сина Јојарива, сина Захарије, један од Салиних потомака. 6 Свих Фаресових потомака који су се настанили у Јерусалиму било је 468 људи способних за рат.

7 Из Венијаминовог племена: Салуј,+ син Месулама, сина Јоада, сина Федаје, сина Колаје, сина Масије, сина Итила, Јесајиног сина, 8 затим дом Гавајев и Салајев, укупно 928 људи. 9 Зихријев син Јоило био им је надгледник у граду, а Асенујин син Јуда био је његов заменик.

10 Од свештеника: Јојаривов син Једаја, Јахин,+ 11 Сераја, син Хелкије, сина Месулама, сина Садока, сина Мерајота, Ахитововог сина,+ поглавар у дому* правог Бога, 12 затим њихова браћа која су обављала посао у дому, њих 822, и Адаја, син Јероама, сина Фелалије, сина Амсија, сина Захарије, сина Пасхора,+ Малхијиног сина, 13 и његова браћа, поглавари племенских породица, њих 242, и Амасај, син Азареила, сина Азаја, сина Месилемота, Имировог сина, 14 и њихова браћа, силни и одважни људи, њих 128, а надгледник им је био Завдило, из угледне породице.

15 Од Левита: Семаја,+ син Асува, сина Азрикама, сина Асавије, Вунијевог сина, 16 и Саветај+ и Јозавад,+ левитски поглавари, који су надгледали спољне послове за дом правог Бога, 17 затим Матанија,+ син Михе, сина Завдије, Асафовог сина,+ који је водио певање, као и упућивање хвала током молитве,+ и Ваквукија, његов помоћник, и Авда, син Самује, сина Галала, Једутуновог сина.+ 18 Свих Левита у светом граду било је 284.

19 Вратари су били Акув, Талмон+ и њихова браћа која су чувала стражу на вратима, њих 172.

20 Остали Израелци, свештеници и Левити, настанили су се по свим другим Јудиним градовима, сваки на свом наслеђеном имању*. 21 Храмске слуге+ су живеле на Офелу,+ а Сиша и Гиспа били су над храмским слугама.

22 Надгледник Левита у Јерусалиму био је Озије, син Ванија, сина Асавије, сина Матаније,+ Михиног сина, од Асафових потомака, певача. Он је надгледао посао у дому правог Бога. 23 За певаче је важила краљева заповест+ – било је одређено да њихове потребе буду свакодневно подмирене. 24 А Месизавеилов син Петаја, потомак Јудиног сина Заре, био је краљев повереник за све послове с народом.

25 Неки из Јудиног племена настанили су се у местима са околним пољима: у Киријат-Арви+ и околним градовима, у Девону и околним градовима, у Јекавсеилу+ и околним местима, 26 у Јесуи, Молади,+ Вет-Фелету,+ 27 Асар-Суалу,+ у Вирсавеји и њеним околним градовима, 28 у Сиклагу,+ у Мекони и њеним околним градовима, 29 у Ен-Римону,+ у Сараји,+ у Јармуту, 30 Заноји,+ Одоламу и местима око њих, Лахису+ и околним пољима, Азики+ и њеним околним градовима. Настанили* су се од Вирсавеје све до долине Еном.+

31 Људи из Венијаминовог племена населили су се у Гави,+ Михмасу, Аји, Ветиљу+ и његовим околним градовима, 32 Анатоту,+ Нову,+ Ананији, 33 Асору, Рами,+ Гитајиму, 34 Адиду, Севојиму, Невалату, 35 Лоду и Онону,+ у долини занатлија. 36 Неки редови Левита из Јуде населили су се на подручју Венијаминовог племена.

12 Ово су свештеници и Левити који су дошли са Зоровавељом,+ Салатиловим сином*,+ и са Исусом:+ Сераја, Јеремија, Јездра, 2 Амарија, Малух, Хатус, 3 Сеханија, Реум, Меримот, 4 Идо, Гинето, Авија, 5 Мијамин, Мадија, Вилга, 6 Семаја, Јојарив, Једаја, 7 Салуј, Амок, Хелкија и Једаја. То су били поглавари свештеника и њихове браће у Исусовим данима.

8 Левити су били Исус, Винуј, Кадмило,+ Серевија, Јуда и Матанија,+ који је са својом браћом водио певање песама захвалности. 9 Ваквукија и Уније, њихова браћа, стајали су наспрам њих на стражарској дужности*. 10 Исусу се родио Јоаким, Јоакиму се родио Елијасив,+ а Елијасиву се родио Јојада.+ 11 Јојади се родио Јонатан, а Јонатану се родио Јадва.

12 У Јоакимовим данима свештеници, поглавари племенских породица, били су: од Серајиног+ дома Мераја, од Јеремијиног Ананија, 13 од Јездриног+ Месулам, од Амаријиног Јоанан, 14 од Мелихујевог Јонатан, од Севанијиног Јосиф, 15 од Харимовог+ Адна, од Мерајотовог Елкај, 16 од Идовог Захарија, од Гинетоновог Месулам, 17 од Авијиног+ Зихрије, од Минијаминовог...*, од Моадијиног Филтај, 18 од Вилгиног+ Самуја, од Семајиног Јонатан, 19 од Јојаривовог Матенај, од Једајиног+ Озије, 20 од Салајевог Калај, од Амоковог Евер, 21 од Хелкијиног Асавија, од Једајиног Натанаило.

22 У данима Елијасива, Јојаде, Јоанана и Јадве+ били су пописани поглавари племенских породица Левита, а и свештеници, све до владавине персијског краља Дарија*.

23 Левити који су били поглавари племенских породица били су пописани у летописима све до времена Елијасивовог сина Јоанана. 24 Поглавари Левита били су Асавија, Серевија и Исус,+ Кадмилов син.+ Њихова браћа, стражари, стајала су наспрам њих у групама да би упућивала хвале и захвале онако како је одредио Давид,+ слуга правог Бога. 25 Матанија,+ Ваквукија, Авдија, Месулам, Талмон и Акув+ чували су стражу као вратари,+ стражарили су код складишта близу врата. 26 Они су служили у данима Исусовог+ сина Јоакима, Јоседековог унука, и у данима намесника Немије и свештеника Јездре,+ писара*.

27 Кад се одржавала свечаност поводом подизања јерусалимских зидина, потражили су Левите и довели их у Јерусалим из свих њихових места како би се свечаност одржала у весељу, с песмама захвалности,+ уз чинеле, харфе и друге жичане инструменте. 28 Сакупили су се увежбани певачи* из оближње равнице*, из свих крајева око Јерусалима, из села у којима живе Нетофаћани,+ 29 из Вет-Галгала+ и из поља око Гаве+ и Азмавета,+ јер су певачи себи саградили села око Јерусалима. 30 Свештеници и Левити су се обредно очистили, а затим су обредно очистили народ,+ врата+ и зидине.+

31 Затим сам довео Јудине кнезове на врх зидина. И одредио сам два велика хора за певање захвалних песама и људе да у поворци иду за њима. Један је ишао надесно зидом ка Вратима према сметлишту.+ 32 За њима су ишли Осаја и половина Јудиних кнезова, 33 затим Азарија, Јездра, Месулам, 34 Јуда, Венијамин, Семаја и Јеремија. 35 С њима су ишли неки свештенички синови с трубама:+ Захарија, син Јонатана, сина Семаје, сина Матаније, сина Михеја, сина Захура, Асафовог сина,+ 36 и његова браћа Семаја, Азареило, Милалај, Гилалај, Мај, Натанаило, Јуда и Ананије с музичким инструментима Давида,+ слуге правог Бога. Писар Јездра+ ишао је пред њима. 37 Код Изворских врата+ кренули су право уз степенице+ Давидовог града+ по зидинама изнад Давидовог дома, па су ишли све до Водених врата+ на истоку.

38 Други хор који је певао песме захвалности ишао је у супротном смеру*, а за њим смо ишли ја и половина народа, по зидинама изнад Куле с пекарским пећима+ до Широког зида,+ 39 затим изнад Јефремових врата+ ка Вратима старог града,+ а онда ка Рибљим вратима,+ Ананиловој кули,+ кули Меји и Овчијим вратима.+ Стали смо код Стражарских врата.

40 На крају су оба хора која су певала песме захвалности стала пред домом правог Бога, а исто тако и ја и половина управитеља са мном, 41 и свештеници Елијаким, Масија, Минијамин, Михеја, Елиоинај, Захарија и Ананија с трубама, 42 затим Масија, Семаја, Елеазар, Озије, Јоанан, Малхија, Елам и Есер. Певачи су гласно певали под Израјиним вођством.

43 Тог дана су принели много жртава и радовали су се,+ јер им је прави Бог дао велику радост. Радовали су се и жене и деца,+ тако да се весеље у Јерусалиму чуло надалеко.+

44 Тог дана су били постављени људи да надгледају складишта+ за прилоге,+ за првине+ и за десетине*,+ у која се с градских поља скупљао део који је Законом прописан+ за свештенике и Левите.+ А Јудин народ се радовао због свештеника и Левита који су били у служби. 45 Они су почели да извршавају своје дужности према свом Богу, као и службу очишћења за коју су били задужени, а исто тако и певачи и вратари, онако како су одредили Давид и његов син Соломон. 46 Јер је од давнина, још од Давидовог и Асафовог времена, било хоровођа* који су водили певање песама хвале и захвалности Богу.+ 47 У данима Зоровавеља+ и у данима Немије цео Израел је давао храну певачима+ и вратарима,+ колико им је сваки дан требало. Давали су храну и Левитима,+ а Левити су одвајали део за Аронове потомке.

13 Тог дана се пред народом читала Мојсијева књига+ и у њој се нашло записано да ниједан Амонац ни Моавац+ никада не сме постати део збора* правог Бога,+ 2 јер нису дочекали Израелце с хлебом и водом, него су унајмили Валама да их прокуне.+ Али наш Бог је проклетство преокренуо у благослов.+ 3 Кад је народ чуо шта пише у Закону, почео је да одваја од Израела све странце*.+

4 Пре тога је свештеник Елијасив,+ Товијин+ рођак, био постављен над складиштима* дома* нашег Бога.+ 5 Он је за њега уредио велику просторију у складишту* где су се раније остављали приноси од жита, тамјан, прибор, десетина* од жита, младог вина и уља+ одређена за Левите,+ певаче и вратаре, као и прилози за свештенике.+

6 Док се све то збивало, ја нисам био у Јерусалиму, јер сам тридесет и друге године+ владавине Артаксеркса,+ вавилонског краља, отишао код краља, а после неког времена замолио сам га да ми дозволи да поново одем у Јерусалим. 7 Кад сам стигао тамо, сазнао сам за зло дело које је Елијасив+ учинио тако што је за Товију+ уредио просторију у складишту које је било у дворишту дома правог Бога. 8 Због тога сам се много наљутио па сам избацио из те просторије све Товијине ствари. 9 Затим сам наредио да се очисте складишта, и вратио сам у њих прибор из дома правог Бога,+ као и принос од жита и тамјан.+

10 Сазнао сам и то да Левити+ нису добијали оно што им припада,+ па су Левити и певачи који су служили у храму отишли сваки на своју њиву.+ 11 Тада сам прекорио управитеље:+ „Зашто је дом правог Бога занемарен?“+ Затим сам сакупио оне који су отишли и вратио их на њихова места. 12 Сав Јудин народ донео је у складишта десетине+ од жита, младог вина и уља.+ 13 Над складиштима сам поставио свештеника Селемију, писара* Садока и Федају, једног од Левита, а помоћник им је био Анан, Захуров син, Матанијин унук. Сматрало се да су они поуздани, а дужност им је била да деле својој браћи оно што је донето.

14 Сети ме се због тога,+ Боже мој, и немој избрисати моја дела која сам из верне љубави чинио за твој дом и службу у њему.+

15 У то време видео сам у Јуди људе како на сабат+ газе грожђе у винској преси, товаре на магарце снопове жита, вино, грожђе, смокве и разне друге ствари и доносе их у Јерусалим на сабат.+ Опомињао сам их да тог дана не продају храну.* 16 У граду су живели и Тирци који су доносили рибу и разноврсну робу и продавали је на сабат народу Јуде и становницима Јерусалима.+ 17 Зато сам прекорио Јудине великаше: „Какво то зло дело чините и скрнавите сабат? 18 Зар нису тако чинили ваши преци, па је наш Бог довео сву ову невољу на нас и на овај град? А ви још више распирујете Божји гнев на Израел скрнавећи сабат.“+

19 Чим је уочи сабата на јерусалимска врата почела да пада сенка, наредио сам да се врата затворе и да се не отварају док не прође сабат. На врата сам поставио неколико својих слугу како се никакав терет не би уносио на сабат. 20 Трговци и продавци разноврсне робе преноћили су изван Јерусалима једанпут или двапут. 21 Тада сам их упозорио: „Зашто ноћите пред зидинама? Ако то још једном учините, отераћу вас силом.“ Од тада више нису долазили на сабат.

22 Затим сам рекао Левитима да треба редовно да се обредно чисте и да долазе да чувају градска врата како би сабат остао свет.+ И по томе ме се сети, Боже мој, и смилуј ми се због своје велике милости*.+

23 У то време сазнао сам и да су се неки Јудејци оженили Азоћанкама,+ Амонкама и Моавкама.+ 24 Половина њихове деце је говорила азотским језиком, а половина језиком неког другог народа, и нико од њих није знао јудејски*. 25 Зато сам их прекоравао и упозоравао да ће их Бог казнити, а неке од њих сам тукао,+ вукао за косу и говорио им: „Закуните се у Божје име да нећете давати своје ћерке њиховим синовима и да нећете узимати њихове ћерке за своје синове ни за себе!+ 26 Зар није због њих згрешио и Соломон, краљ Израела? Ни у једном народу није било краља као што је он.+ Његов Бог га је волео+ и поставио га за краља над целим Израелом. Али чак су и њега жене из других народа навеле на грех.+ 27 Зар није нечувено све то велико зло, то што сте неверни нашем Богу јер се жените туђинкама?“+

28 Један од синова Јојаде,+ сина првосвештеника Елијасива,+ оженио се ћерком Санавалата+ Ороњанина. Зато сам га отерао од себе.

29 Немој заборавити, Боже мој, то што су окаљали свештенство и савез свештеника̂+ и Левита̂.+

30 Ја сам очистио народ од свега што је туђе и одредио сам дужности свештеницима и Левитима, свакоме његову службу.+ 31 Уредио сам и да се у одређено време набављају дрва+ и да се доносе првине.

Боже мој, сети ме се по добру.+