КЊИГА О ЈОВУ
1 У земљи Уз живео је човек који се звао Јов*.+ Тај човек је био беспрекоран у свему*+ и праведан, бојао се Бога и клонио се зла.+ 2 Родило му се седам синова и три ћерке. 3 Имао је много стоке – 7 000 оваца, 3 000 камила, 1 000 говеда* и 500 магарица – као и веома много слугу. Био је најбогатији* од свих људи на Истоку.
4 Његови синови су приређивали гозбе, сваки у својој кући* у одређени дан. Позивали су своје три сестре да једу и пију с њима. 5 Кад би прошли дани гозбе, Јов би их позвао код себе да их посвети. Устао би рано ујутру и принео жртве паљенице+ за сваког од њих, мислећи: „Можда су моји синови згрешили и проклели Бога у свом срцу.“ Тако је Јов увек радио.+
6 Стигао је дан када су синови правог Бога*+ дошли пред Јехову.+ Међу онима који су се окупили+ био је и Сатана.+
7 Јехова је тада упитао Сатану: „Одакле долазиш?“ А Сатана је одговорио Јехови: „Пролазио сам земљом и обилазио је.“+ 8 Јехова је рекао Сатани: „Јеси ли запазио мог слугу Јова? Нема на земљи таквог као што је он. Он је праведан човек, беспрекоран у свему*,+ боји се Бога и клони се зла.“ 9 А Сатана је одговорио Јехови: „Зар се Јов без разлога боји Бога?+ 10 Зар ти не штитиш* њега,+ његову породицу и све што има? Благословио си дело његових руку+ и његова стока се намножила на земљи. 11 Али сада пружи руку и узми му све што има, и видећеш да ће те у лице проклети.“ 12 Тада је Јехова рекао Сатани: „Ево, све што има у твојим је рукама*. Само њега не дирај!“ Тако је Сатана отишао од Јехове*.+
13 Једног дана, док су Јовови синови и ћерке јели и пили вино у кући свог најстаријег брата,+ 14 код Јова је дошао гласник и рекао му: „Док су говеда орала, а магарице пасле поред њих, 15 Савеји су нас напали и отели их, а слуге су побили мачем. Ја сам једини успео да побегнем да ти то јавим.“
16 Док је он још говорио, дошао је и други и рекао: „Ватра од Бога* је сишла с неба, разбуктала се међу овцама и слугама и прогутала их. Ја сам једини успео да побегнем да ти то јавим.“
17 Док је он још говорио, дошао је и трећи и рекао: „Халдејци+ су се сврстали у три чете и напали нас. Отели су камиле, а слуге побили мачем. Ја сам једини успео да побегнем да ти то јавим.“
18 Док је он још говорио, дошао је и четврти и рекао: „Твоји синови и твоје ћерке јели су и пили вино у кући свог најстаријег брата. 19 Одједном се из пустиње подигао јак ветар и ударио на четири угла куће, тако да се срушила на твоју децу и сви су погинули. Ја сам једини успео да побегнем да ти то јавим.“
20 Тада је Јов устао, раздерао своју одећу и одсекао сву косу, па је пао на земљу, поклонио се Богу 21 и рекао:
„Го сам изашао из мајчине утробе,
го ћу се и вратити у прах.+
Јехова је дао,+ Јехова је и узео.
Нека је хваљено Јеховино име.“
22 Упркос свему што је доживео, Јов није згрешио нити је оптужио Бога за икакво зло*.
2 Опет је стигао дан када су синови правог Бога*+ дошли пред Јехову.+ Међу онима који су се окупили пред Јеховом био је и Сатана.+
2 Јехова је тада упитао Сатану: „Одакле долазиш?“ А Сатана је одговорио Јехови: „Пролазио сам земљом и обилазио је.“+ 3 Јехова је рекао Сатани: „Јеси ли запазио мог слугу Јова? Нема на земљи таквог као што је он. Он је праведан човек, беспрекоран у свему*,+ боји се Бога и клони се зла. И даље ми остаје веран*,+ иако ти хоћеш да ме наведеш да се окренем против њега+ и да га упропастим без разлога.“ 4 Али Сатана је одговорио Јехови: „Кожу за кожу! Све што човек има даће за свој живот*. 5 Зато сада пружи руку и дотакни се његових костију и његовог меса, и видећеш да ће те у лице проклети.“+
6 Тада је Јехова рекао Сатани: „У твојим је рукама!* Само му немој одузети живот*!“ 7 Тако је Сатана отишао од Јехове* и учинио да Јову избију болни чиреви+ од главе до пете. 8 А Јов је узео парче разбијене земљане посуде да се струже њиме и седео је у пепелу.+
9 Тада му је његова жена рекла: „Зар још увек остајеш веран Богу?* Прокуни Бога, па умри!“ 10 Али он јој је рекао: „Говориш као безумна жена. Зар да од правог Бога примамо само добро, а зло да не примамо?“+ Упркос свему што је доживео, Јов није згрешио својим речима.+
11 Три Јовова пријатеља* – Елифас+ Теманац, Вилдад+ Сушанин+ и Софар+ Намаћанин – чула су за све невоље које су га снашле. Тако је сваки од њих кренуо из свог места, јер су се договорили да се састану како би отишли код Јова, туговали с њим и утешили га. 12 Кад су га угледали издалека, нису га препознали. Онда су заплакали на сав глас, раздерали своју одећу и посули се прашином по глави бацајући је увис.+ 13 И седели су поред њега на земљи седам дана и седам ноћи. Ниједан му није рекао ни реч, јер су видели да је његов бол веома велик.+
3 Затим је Јов проговорио и почео да проклиње дан кад се родио.+ 2 Он је рекао:
4 Да се бар у таму претворио тај дан!
Да га је Бог на небу заборавио
и да га светлост није обасјала!
5 Да га је бар прогутала густа тама*,
да су се црни облаци надвили над њим
и да га је прекрио застрашујући мрак!
6 Да је бар мркли мрак обавио ту ноћ,+
да се није радовала међу данима у години
и да се није убројала ни у један месец!
7 Да је бар та ноћ била бесплодна,
да се у њој није чуло радосно клицање!
9 Да су бар те ноћи звезде потамнеле пре сванућа,
да је та ноћ узалуд чекала светлост дана
и да није угледала зраке зоре,
11 Зашто нисам умро чим сам се родио?
Зашто нисам издахнуо кад сам изашао из мајчине утробе?+
12 Зашто ме је мајка узела у крило
и дојила на својим грудима?
13 Ја бих сада лежао и био бих миран,+
спавао бих и почивао+
14 с краљевима и њиховим саветницима,
који су себи саградили здања која су сада у рушевинама,
15 или с кнезовима који су имали злата,
чије су куће биле пуне сребра.
16 Зашто моја мајка није побацила док ме је носила у утроби,
зашто нисам био попут деце која никад нису угледала светлост?
18 Тамо су сви затвореници у миру,
не чују глас онога који их тера на рад.
21 Зашто смрт не долази онима који за њом чезну,+
који трагају за њом више него за скривеним благом,
22 онима који би се силно радовали,
који би били срећни кад би гроб пронашли?
25 Оно чега сам се плашио снашло ме је,
оно чега сам се бојао задесило ме је.
26 Ни досад нисам имао мира, спокоја, ни предаха,
а невоље и даље пристижу.“
4 Тада је Елифас+ Теманац рекао:
2 „Ако се неко усуди да ти нешто каже, хоћеш ли имати стрпљења да га саслушаш?
Јер ко се може суздржати да ништа не каже?
3 Ти си сам учио многе
и јачао си слабе.
4 Својим речима си подизао свакога ко је посрнуо
и јачао си оне којима су колена клецала.
5 Али сад је тебе то снашло и ти си клонуо,
тебе је то погодило и обесхрабрио си се.
6 Зар ти страхопоштовање према Богу не улива поуздање?
Зар ти твоја верност Богу*+ не пружа наду?
7 Размисли, молим те: Да ли је икада недужан човек погинуо?
Кад су то честити изгинули?
9 Од Божјег даха гину,
од провале његовог гнева нестају.
10 Чује се лавља рика и глас младог лава,
али и снажним лавовима се ломе зуби.
11 Лав умире кад нема плена,
а лавићи се разилазе.
12 А мени је реч у тајности дошла
и неки шапат дошао је до мојих ушију.
13 Ноћу, кад људи утону у дубок сан,
имао сам визије које су ме узнемириле.
14 Почео сам снажно дрхтати,
све су ми се кости испуниле страхом.
15 Неки дух је прошао испред мог лица
и сав сам се најежио.
16 Тада је стао,
али нисам схватио шта је то.
Нека прилика је била пред мојим очима.
Била је тишина, а онда сам зачуо глас:
17 ’Може ли смртни човек бити праведнији од Бога?
Може ли човек бити чистији од свог Творца?‘
19 Како ли тек гледа на оне који живе у глиненим кућама,
којима је темељ у прашини,+
које је као мољца лако здробити!
20 Ујутру су живи, а увече су само прах.
Нестају заувек и нико на то не обраћа пажњу.
21 Не падају ли попут шатора коме је уже извучено?
Умиру не стекавши мудрост.
5 „Зови, молим те! Зар ће ти се неко одазвати?
Коме ћеш се од светих* обратити?
2 Јер ће огорченост убити лудог,
а завист ће усмртити лаковерног.
3 Видео сам како луд пушта корен,
али одједном му кућа буде осуђена на пропаст.
4 Његови синови су незаштићени,
ускраћује им се правда на градским вратима,+ а нема никога да их избави.
5 Плодове које он сакупи једу гладни,
чак и ако их међу трње сакрије,
и други отимају иметак његове породице.
6 Јер зло не расте из земље
и невоља не ниче из тла.
7 Зна се да се човек рађа за невољу,
као што се зна да искре лете увис.
8 Ја бих се на твом месту обратио Богу,
изнео бих свој случај Богу,
9 ономе који чини велика и неистражива дела,
чуда којима нема броја.
10 Он даје да киша пада на земљу
и воде шаље на поља.
11 Он високо уздиже понижене,
подиже клонуле дајући им спасење.
12 Он осујећује сплетке лукавих,
па им ништа не полази за руком.
14 Они су усред дана окружени тамом,
у подне тумарају као да је ноћ.
15 Он спасава човека од њиховог језика који је попут мача,
избавља сиромаха из руке снажнога,
16 па беспомоћни добијају наду,
а неправедни морају да затворе уста.
18 Јер он задаје ране, али их и превија,
удара, али и лечи својим рукама.
19 Избавиће те из шест невоља,
а ни у седмој те неће задесити зло.
20 У време глади ће те откупити од смрти,
а у рату од силе мача.
22 Смејаћеш се пустошењу и глади,
нећеш се бојати дивљих животиња.
24 Имаћеш мир у свом шатору,
а кад обиђеш свој пашњак, видећеш да ништа не недостаје.
25 Имаћеш много деце
и твојих потомака биће као траве на земљи.
26 Бићеш у снази кад одеш у гроб,
бићеш попут снопова жита који се сакупљају у време жетве.
27 Ево, то смо утврдили, и то је тако.
А ти послушај ово и прихвати.“
6 Тада је Јов рекао:
3 Јер је тежа од морског песка.
Зато су моје речи биле непромишљене.+
4 Јер су ме стреле Свемоћног проболе,
њихов отров продире у моје тело.+
Бог је послао страхоте на мене.
6 Зар се бљутава храна једе без соли?
Има ли укуса у соку од слеза?
7 Не желим ни да дотакнем тако нешто,
све ми је то као покварена храна.
8 О, кад би моја молба била услишена
и кад би ми Бог дао оно што желим!
10 Чак би ми и то донело утеху,
скочио бих од радости иако сам у тешким мукама,
јер нисам занемарио речи Светог Бога.+
11 Да ли имам снаге да чекам?+
Чему се могу надати да бих имао разлога да живим*?
12 Да ли сам чврст као стена?
Зар је моје тело од бакра?
13 Могу ли сам себи некако да помогнем,
кад је нестало све на шта бих се могао ослонити?
16 Мутни су од леда,
у њима се крије снег који се топи.
17 Кад дође лето, пресуше и нестану,
кад настане жега, ишчезну.
18 Њихов ток вијуга,
одлазе у пустињу и нестају.
20 Али када дођу до њих, разочарају се,
остају постиђени што су се узалуд уздали у њих.
22 Јесам ли рекао: ’Дајте ми нешто‘?
Јесам ли тражио да ми поклоните нешто од свог богатства?
Али од какве је користи ваш прекор?+
28 Зато ме сада погледајте,
јер вас нећу лагати у лице.
29 Размислите још једном, молим вас – немојте ме погрешно просудити.
Размислите још једном, јер сам још увек праведан.
30 Има ли неправде на мом језику?
Зар не могу схватити* да ме је снашла невоља?
7 „Зар живот смртног човека на земљи није попут принудног рада?
Зар његови дани нису као дани најамника?+
4 Кад легнем, питам се: ’Када ћу устати?‘+
Али ноћ никако да прође, а ја се преврћем све до сванућа.
11 Зато нећу обуздавати свој језик,
говорићу с великим болом у срцу,
јадиковаћу с горчином у души!+
12 Јесам ли ја море или морска неман,
па да нада мном стражу постављаш?
13 Кад кажем: ’Мој лежај ће ме утешити,
моја постеља олакшаће моју муку‘,
16 Згадио ми се живот!+ Не желим више да живим.
Пусти ме, јер су моји дани само дах.+
20 Ако сам згрешио, како сам тиме наудио теби, који посматраш људе?+
Зашто сам ти ја постао мета?
Да ли сам ти постао терет?
21 Зашто ми не опростиш преступ
и не пређеш преко мог греха?
Јер ускоро ћу лећи у прах+
и ти ћеш ме тражити, али мене неће бити.“
8 Тада је Вилдад+ Сушанин+ рекао:
Речи из твојих уста нису ништа друго него снажан ветар!
3 Зар Бог изврће правду?
Зар Свемоћни изврће праведност?
4 Твоји синови су њему згрешили,
па их је он казнио за њихов преступ*.
5 Али кад би се ти обратио Богу+
и кад би Свемоћног замолио за милост,
он би обратио пажњу на тебе*,
и вратио би те на место које ти с правом припада.
9 Јер ми смо тек од јуче и не знамо ништа,
зато што су наши дани на земљи као сенка.
11 Зар папирус расте тамо где нема мочваре?
Зар трска расте тамо где нема воде?
12 Док су још у пупољку, док још нису посечени,
осуше се пре сваке друге биљке.
13 Тако ће завршити* сви који Бога заборављају,
јер се неће остварити нада безбожника*,
14 који се узда у оно што је пролазно
и ослања се на оно што је танано као паукова мрежа*.
15 Ослониће се на његову мрежу, али она ће се покидати,
ухватиће се за њу, али она се неће одржати.
18 Али када га ишчупају из његовог места,
то место ће га се одрећи и рећи ће: ’Никад те нисам видео.‘+
20 Бог неће одбацити оне који су у свему беспрекорни*,
нити ће подржати* зле.
21 На крају ће ти уста напунити смехом
и твоје усне радосним клицањем.
22 А они који те мрзе обући ће се у срамоту
и више неће бити шатора оних који су зли.“
9 Тада је Јов рекао:
2 „Добро знам да је тако.
Али како смртни човек може бити у праву кад се спори с Богом?+
4 Он је мудар у срцу и силан у снази.+
Ко му се може супротставити и проћи некажњено?+
7 Заповеда сунцу да не сија
и запечаћује звезде да се не види њихова светлост.+
и гази по високим морским таласима.+
9 Створио је сазвежђа Аш*, Кесил* и Кима*,+
а и сазвежђа на јужном небу*.
10 Он чини велика и неистражива дела,+
чуда којима нема броја.+
11 Он пролази поред мене, а ја га не видим,
иде крај мене, а ја га не запажам.
12 Кад он нешто уграби, ко му се може супротставити?
Ко му може рећи: ’Шта то радиш?‘+
14 А како онда ја да му одговорим?
Морао бих добро да бирам речи да бих могао да се расправљам с њим.
15 Чак и кад бих био у праву, не бих му одговорио.+
Могао бих једино молити свог судију* за милост.
16 Кад бих га звао, да ли би ми се одазвао?
Не верујем да би хтео да чује мој глас,
17 јер ме он олујом сатире
и задаје ми рану за раном без разлога.+
18 Не да ми да дођем до даха,
пуни ме горчином.
19 Ако је реч о моћи, он је најмоћнији.+
Ако је реч о правди, он каже: ’Ко ме може позвати на одговорност?‘
20 Кад бих био у праву, моја би ме уста осудила.
Чак и кад бих остао беспрекоран у свему*, он би ме прогласио кривим.
23 Кад би бујица изненада донела смрт,
он би се ругао очају недужних.
Ако он то не ради, ко онда ради?
26 Промичу као бродови од трске,
јуре као орлови кад се обрушавају на плен.
27 Кад бих рекао: ’Заборавићу своју патњу,
променићу израз лица и разведрићу се‘,
29 Сигурно ћу бити проглашен кривим*.
Зашто да се узалуд трудим?+
30 Кад бих се у отопљеном снегу опрао,
кад бих своје руке сапуном* очистио,+
31 ти би ме у каљужу гурнуо,
па би се и моја одећа гадила на мене.
34 Кад би престао да ме удара*
и да ме плаши својим страхотама,+
35 тада бих му се без страха обратио,
јер нисам такав да се бојим.
Даћу одушка свом јаду.
Говорићу с горчином у души!
2 Рећи ћу Богу: ’Немој ме прогласити кривим.
Реци ми зашто се расправљаш са мном.
3 Имаш ли користи од тога што ме мучиш,
што презиреш дело својих руку,+
а благонаклоно гледаш на намере злих?
4 Гледаш ли ти људским очима?
Видиш ли ти као што смртни човек види?
5 Да ли су твоји дани као дани смртника
и твоје године као човечје године,+
6 па истражујеш мој преступ
и трагаш за мојим грехом?+
10 Зар ме ниси излио као млеко
и усирио као сир?
13 Али у тајности си намеравао да ми нанесеш невољу*,
знам да је то од тебе дошло.
15 Ако сам крив, тешко мени!
18 Зашто си ме извео из мајчине утробе?+
Да сам бар умро пре него што ме је ико видео!
19 Било би као да никад нисам ни постојао,
из мајчине утробе би ме однели у гроб.‘
20 Зар ми није преостало мало дана?+ Нека ме он пусти на миру.
Нека скине поглед с мене, да мало одахнем*+
21 пре него што одем тамо одакле се нећу вратити,+
22 у земљу најгушће таме,
земљу мрклог мрака и нереда,
где је и светлост као тама.“
11 Тада је Софар+ Намаћанин рекао:
3 Зар ће твоје празне речи ућуткати људе?
Зар те нико неће прекорити зато што се ругаш?+
6 Он би ти открио тајне мудрости,
јер се мудрост види на много начина.
И схватио би да Бог предаје забораву неке твоје преступе.
8 Мудрост је његова виша од неба. Можеш ли ишта од тога докучити?
Дубља је од гроба*. Можеш ли ишта од тога схватити?
9 Дужа је од земље
и шира од мора.
10 Ако он прође и некога преда у затвор па сазове суд,
ко му се може одупрети?
11 Јер он зна кад је неко подмукао.
Кад види зло, зар неће обратити пажњу?
13 А ти припреми своје срце
и у молитви пружи руке према Богу.
14 Ако чиниш нешто лоше, престани с тим
и нека не буде неправде у твојим шаторима.
15 Тада ћеш моћи без стида да подигнеш главу,
чврсто ћеш стајати и нећеш се бојати.
16 Тада ћеш заборавити своју невољу,
нећеш је се сећати као ни воде која је протекла.
17 Дани твог живота биће светлији од поднева,
тама ће постати као јутарња светлост.
18 Мирно ћеш чекати будућност јер ћеш имати наду,
погледаћеш око себе и моћи ћеш мирно да спаваш.
19 Лећи ћеш и нико те неће плашити.
Многи ће тражити твоју наклоност.
12 Тада је Јов рекао:
2 „Заиста, ви сте паметни људи,
с вама ће изумрети мудрост!
Нисам ништа гори од вас.
Ко не зна све то што сте рекли?
Људи се смеју ономе ко је праведан и честит*.
5 Безбрижан човек руга се пропасти,
мислећи да она чека само оне који посрћу.
6 Спокој влада у шаторима пљачкаша,+
безбрижни су они који изазивају Бога,+
они који свог бога носе у руци.
7 Али питај, молим те, животиње, и поучиће те.
Питај птице које лете небом и рећи ће ти.
9 Ко од свих њих не зна
да је све то Јеховина рука начинила?
14 Кад он нешто сруши, то се не може поново изградити.+
Кад он нешто затвори, то ниједан човек не може отворити.
16 Код њега су снага и мудрост.+
У његовој су власти и онај који греши и онај који наводи друге на грех.
17 Он саветнике тера да ходају боси*,
а судије чини лудима.+
19 Он свештенике тера да ходају боси+
и обара оне који чврсто држе власт у рукама.+
20 Он ућуткује поуздане саветнике,
а старцима* одузима разумност.
21 Он излива презир на великаше+
и моћне чини слабима*.
22 Он разоткрива оно што је скривено дубоко у тами+
и изводи на светло оно што је обавијено тамом.
23 Он народе чини моћнима, а онда их уништава.
Умножава их, а онда их одводи у изгнанство.
13 „Све сам то својим очима видео,
својим ушима чуо и разумео.
2 Оно што ви знате, знам и ја.
Нисам ништа гори од вас.
6 Молим вас, саслушајте доказе које ћу вам изнети,
послушајте одбрану с мојих усана.
7 Зар ћете у Божје име износити неправедне оптужбе,
зар ћете у његово име изговарати преваре?
9 Да ли бисте добро прошли да вас он испита?+
Зар ћете га преварити као што бисте преварили смртног човека?
11 Зар вас не плаши његово величанство
и зар вас не обузима страх од њега?
13 Ћутите и пустите ме да говорим,
а онда нека ме снађе шта год било!
17 Пажљиво слушајте моје речи,
обратите пажњу на оно што ћу вам рећи.
18 Ево, припремио сам своју парницу
и знам да сам у праву.
19 Ко ће се препирати са мном?
Умрећу ако и даље будем ћутао!*
22 Ти говори, а ја ћу ти одговарати,
или мене пусти да говорим, а ти ми одговарај.
23 Какве сам то преступе и грехе починио?
Покажи ми мој преступ и грех.
25 Зар ћеш плашити лист који ветар носи
или прогонити суву сламу?
26 Јер ти бележиш тешке оптужбе против мене
и тражиш да одговарам за грехе своје младости.
4 Може ли нечист родити чистог?+
Не може!
5 Ограничен је човеков животни век,
у твојим је рукама број његових месеци.
Одредио си му границу коју не може прећи.+
7 Јер и за дрво има наде.
Ако се посече, опет ће пустити изданке,
нове младице ће из њега израсти.
8 Ако му корен остари у земљи
и његов пањ одумре у тлу,
9 пустиће изданке кад осети воду
и пустиће гране као млада биљка.
11 Воде нестају из мора,
река отиче и пресушује.
12 Тако и човек – кад легне, више не устаје.+
Док је год неба, неће се пробудити,
нити ће се пренути из свог сна.+
13 О, кад би ме у гроб* склонио,+
кад би ме сакрио док не прође твој гнев,
кад би ми рок одредио и онда ме се сетио!+
14 Кад човек умре, може ли се вратити у живот?+
15 Позваћеш ме, и ја ћу ти се одазвати.+
Ужелећеш се дела својих руку.*
16 А сада бројиш моје кораке,
запажаш само моје грехе.
17 Мој преступ је запечаћен у врећи,
мој грех си запечатио као лепком.
18 Као што се гора руши и распада
и стена се помера са свог места,
19 као што вода дроби камење
и потоци спирају земљу,
тако ти уништаваш наду смртног човека.
22 Осећа бол само док је жив,
тугује док у њему има живота.“
15 Тада је Елифас+ Теманац рекао:
3 Од пуког укоравања речима нема користи
и причање само по себи ништа не помаже.
7 Зар си ти први човек који се родио?
Зар си се родио пре брегова?
8 Зар ти слушаш оно што Бог у тајности говори?
Зар само ти имаш мудрост?
9 Шта ти знаш, а да ми не знамо?+
Шта ти разумеш, а да ми не разумемо?
11 Зар ти није довољна Божја утеха
нити благе речи које су ти упућене?
12 Зашто те заноси твоје срце,
зашто ти из очију сева љутња?
16 А како ли тек гледа на онога ко је одвратан и покварен,+
на човека који неправедност пије као воду!
17 Рећи ћу ти нешто, послушај ме!
Пренећу ти оно што сам видео,
18 оно што су мудри испричали и нису задржали за себе,
оно што су чули од својих очева.+
19 Њихова земља је припадала само њима,
и ниједан странац никад није дошао међу њих.
20 Зао и окрутан човек мучи се све дане свог живота,
пати кроз све године које су му дате.
23 Лута у потрази за храном* и пита се: ’Где је?‘
Добро зна да му се ближи дан таме.
24 Невоља и тескоба плаше га,
наваљују на њега као краљ спреман за напад.
25 Јер диже руку на Бога,
жели да пркоси Свемоћном*.
26 Тврдоглаво на њега насрће,
с дебелим, јаким штитом*.
27 На лицу му се види колико је дебео
и сало је нагомилао на својим боковима.
28 Он пребива у градовима који ће бити уништени,
у кућама у којима нико више неће живети,
које ће се претворити у гомиле камења.
29 Неће се обогатити и његово богатство се неће гомилати,
нити ће се његови поседи ширити по земљи.
31 Нека се не заварава и не узда у оно што је испразно,
јер ће заузврат и добити оно што је испразно.
32 То ће се догодити пре него што дође његов дан.
Његове гране никада неће озеленети.+
33 Биће као винова лоза која одбацује своје незреле плодове,
као маслина која одбацује своје цветове.
35 Они зачињу невољу и рађају зло,
из њихове утробе излази превара.“
16 Тада је Јов рекао:
2 „Много сам се таквих речи наслушао.
Сви сте ви окрутни тешитељи!+
3 Има ли краја испразним речима?
Шта те тера да ми тако одговараш?
4 И ја бих могао говорити као ви.
Кад бисте ви били на мом месту,
ја бих се на вас могао окомити уверљивим речима
и одмахивати вам главом.+
8 Још си ме и зграбио, што се и види,
јер моја мршавост сведочи против мене.
9 Бог ме раздире у свом гневу и мрзи ме.+
Својим зубима шкргуће на мене.
Мој противник ме стреља очима.+
10 Непријатељи су разјапили уста да би ме прождрли+
и с презиром ме ударају по образима,
многи су се удружили против мене.+
12 Мирно сам живео, а он ме је упропастио,+
зграбио ме је за врат и сломио,
па ме је поставио себи као мету.
13 Његови стрелци су ме опколили,+
он пробада моје бубреге+ и нема самилости,
просипа моју жуч на земљу.
14 Ја сам као зид који он упорно пробија,
јуриша на мене као ратник.
16 Лице ми је црвено од плача,+
око мојих очију је тамна сенка*,
17 иако моје руке нису учиниле никакво зло
и моја молитва је чиста.
18 Земљо, не покривај моју крв!+
Пусти је нека виче!
19 Већ сада имам сведока на небу,
на висинама је онај који сведочи за мене.
3 Молим те, гарантуј за мене.
Ко би се други руковао са мном и заложио за мене?+
5 Човек нуди своје имање пријатељима,
а његовој деци се очи гасе од глади.
12 Ви претварате ноћ у дан,
говорите: ’Сада је мрак, али ближи се светлост дана.‘
Да ли ико мисли да за мене има наде?
18 Тада је Вилдад+ Сушанин рекао:
2 „Када ћеш престати тако да говориш?
Уразуми се, па ћемо онда разговарати.
4 Чак и ако себе растргнеш у свом гневу,
да ли ће због тебе земља опустети
или ће се стена померити са свог места?
6 Потамнеће светлост у његовом шатору,
угасиће се светиљка над њим.
8 Јер ће га ноге одвести у мрежу,
уплешће се у њене нити.
10 Скривена омча вреба га на земљи,
клопка га чека на његовој стази.
16 Осушиће се његово корење испод њега,
увенуће његове гране изнад њега.
18 Биће протеран из светлости у таму,
отераће га са земље.
20 У дан његове невоље људи на Западу биће запрепашћени,
а људе на Истоку обузеће страх.
21 Тако је у шаторима оних који чине зло,
тако пролазе они који не познају Бога.“
19 Тада је Јов рекао:
4 Ако и јесам погрешио,
то је моја брига.
5 Али ако се ви упорно уздижете изнад мене
и говорите да заслужујем ову срамоту,
6 онда знајте да ме је Бог завео
и ухватио ме у своју ловачку мрежу.
9 Одузео ми је част,
скинуо ми је круну с главе.
10 Ломи ме са свих страна, и ја нестајем.
Чупа моју наду као дрво.
12 Његова војска долази и опкољава ме,
подиже логор око мог шатора.
16 Зовем свог слугу, али он се не одазива.
Својим устима га преклињем да ми се смилује.
23 Кад би се барем моје речи записале,
кад би се барем уписале у књигу!
24 Кад би се барем гвозденом писаљком и оловом
заувек урезале у стену!
26 И кад ми се кожа распадне,
док сам још жив, видећу Бога.
27 Њега ћу ја сам видети,
њега ће видети моје очи, а не нечије туђе.+
Али сада сам сломљен*.
28 Ви говорите: ’Како га то прогонимо?‘,+
као да сам ја крив за све.
20 Тада је Софар+ Намаћанин рекао:
2 „Моје тескобне мисли нагоне ме да ти одговорим,
јер сам се узнемирио.
4 Сигурно добро знаш,
јер је тако откад је човек* постављен на земљу,+
5 да клицање злих кратко траје
6 Иако његова охолост допире до неба
и главом додирује облаке,
7 он ће попут свог измета заувек нестати.
Они који су га виђали, питаће се: ’Где је?‘
8 Одлетеће као сан и више се неће наћи,
биће одагнан као ноћна визија.
12 Ако је зло слатко његовим устима,
ако га под језиком скрива,
13 ако ужива у њему и не пушта га,
него га држи у устима,
14 постаће му горко кад му доспе у стомак,
претвориће се у кобрин отров у њему.
15 Богатство је прогутао, али ће га избљувати,
Бог ће му га истерати из утробе.
18 Одрећи ће се својих добара, а да их није користио*,
неће уживати у богатству које је стекао трговином.+
19 Јер је сатирао сиромахе и остављао их на цедилу,
отимао је куће које није градио.
20 Али неће имати мира у себи,
његово благо га неће избавити.
21 Нема више ничега што би могао прождрети
и зато његово благостање неће потрајати.
22 Кад постане богатији него икада, обузеће га тескоба,
невоља ће се свом силином обрушити на њега.
23 Кад он напуни свој стомак,
Бог ће на њега послати свој жестоки гнев,
као кишу ће га излити на њега, право у његову утробу.
24 Кад побегне од гвозденог оружја,
пробошће га стреле одапете из бакарног лука.
26 Потпуни мрак ће прогутати његово благо,
прождреће га ватра коју нико није распирио.
Ако неко преживи из његовог шатора, снаћи ће га невоља.
27 Небо ће открити његов преступ,
земља ће се побунити против њега.
28 Поплава ће му однети кућу,
бујице ће навалити на њега у дан Божјег гнева.
29 Тако зао човек пролази код Бога,
то је наследство које му је Бог одредио.“
21 Тада је Јов рекао:
2 „Слушајте добро шта ћу вам рећи,
то нека ми буде утеха од вас.
4 Зар је моја притужба упућена човеку?
Да јесте, зар не бих* изгубио стрпљење?
5 Погледајте ме и чудите се,
ставите руку на своја уста.
6 Кад размишљам о томе, узнемирим се,
и цело тело ми задрхти.
8 Њихова деца су увек с њима,
а дочекају да виде и њихове потомке.
10 Њихови бикови увек успевају да оплоде краве,
а оне се теле и не побацују.
11 Њихови синови безбрижно трчкарају као стадо,
њихова деца поскакују унаоколо.
14 А правом Богу говоре: ’Пусти нас на миру!
Не желимо да упознамо твоје путеве.+
15 Ко је Свемоћни да му служимо?+
Какву корист имамо од тога да га упознамо?‘+
16 Али знам да њихово благостање није у њиховим рукама.+
Далеко су од мене размишљања* злих.+
17 Да ли се светиљка злих икада гаси?+
Да ли их икада сналази невоља?
Да ли их Бог икада уништи у свом гневу?
18 Постају ли икада као слама на ветру,
као плева коју олујни ветар разноси?
19 Бог ће човекову казну чувати за његове синове,
али нека Бог казни и њега тако да и сам то осети.+
23 Један човек умре у пуној снази,+
без икаквих брига и у миру,+
24 бокова пуних сала
и јаких костију*.
29 Зар никад нисте питали путнике?
31 Ко ће га прекорити за његова дела?
Ко ће га казнити за оно што је учинио?
32 Кад га однесу на гробље,
поставиће стражу над његовим гробом.
34 Зашто је ваша утеха тако испразна?+
Ваше су речи само празна превара!“
22 Тада је Елифас+ Теманац рекао:
2 „Има ли Бог неке користи од човека?
Има ли он неке користи од разборитог човека?+
4 Зар ће те казнити
и с тобом ићи на суд због твоје богобојазности?
10 Зато су замке* свуда око тебе+
и плаше те изненадне страхоте.
11 Зато те мркли мрак окружује, па не видиш,
прекривају те набујале воде.
12 Зар Бог не пребива на небеским висинама?
Погледај звезде, како су високо!
13 А ти кажеш: ’Шта Бог зна?
Може ли судити кроз густу таму?
15 Зар ћеш се држати древног пута
којим иду зли људи,
16 они које смрт односи пре него што им дође време,
17 Они говоре правом Богу: ’Пусти нас на миру!‘
И кажу: ’Шта нам Свемоћни може учинити?‘
18 А он им је куће напунио добрима.
(Такво зло размишљање далеко је од мог.)
19 Праведници ће видети њихову пропаст и радоваће се,
недужни ће им се ругати:
20 ’Наши противници су уништени,
а ватра ће прождрети оно што је остало од њих.‘
21 Упознај Бога и бићеш у миру с њим.
Тада ће ти бити добро у животу.
23 Ако се вратиш Свемоћном, опет ћеш се подићи.+
Ако уклониш неправду из свог шатора,
и офирско злато+ међу камене клисуре*,
25 Свемоћни ће бити твоје злато
и твоје најбоље сребро.
26 Тада ће Свемоћни бити твоја радост
и подићи ћеш своје лице према Богу.
27 Молићеш му се и он ће те услишити,
а ти ћеш испунити своје завете.
28 Шта год одлучиш, то ћеш и урадити,
и светлост ће ти обасјавати пут.
30 Избавиће недужне.
Ако су ти руке чисте, бићеш избављен.“
23 Тада је Јов рекао:
3 Кад бих само знао где да нађем Бога!+
Отишао бих право до места где пребива.+
4 Пред њега бих изнео свој случај,
бранио бих се многим речима.
5 Сазнао бих његов одговор,
обратио бих пажњу на оно што би ми рекао.
6 Да ли би се он у својој великој моћи препирао са мном?
Не, него би ме саслушао.+
7 Тамо би честит човек решио ствари с њим
и мој Судија би ме заувек ослободио оптужби.
8 Али ако пођем на исток, њега нема.
Ако пођем на запад, не налазим га.
9 Кад нешто чини на северу, не могу га видети.
Затим се он окрене према југу, а ја га и даље не видим.
10 Али он зна пут којим идем.+
Кад ме искуша, изаћи ћу као чисто злато.+
12 Не одступам од заповести његових усана.
Чувам његове речи у срцу+ и више него што се од мене очекује*.
13 Кад он нешто одлучи, ко му се може супротставити?+
Кад он нешто пожели да уради, то и уради.+
15 Зато због њега осећам немир.
Кад размишљам о њему, све више га се бојим.
16 Бог ме је учинио плашљивим,
Свемоћни ме је испунио страхом.
17 Али још ме није ућуткала тама,
нити мрак који ми је прекрио лице.
24 „Зашто Свемоћни не одреди време суда?+
Зашто они који га познају не виде његов дан суда?
8 Кисну на планинском пљуску,
привијају се уз стене јер немају заклона.
9 Зли отимају удовицама децу са груди.+
Сиромашнима узимају одећу у залог,+
10 па они иду голи, без одеће,
и гладни, иако носе снопове жита.
11 По највећој жези они напорно раде* међу каменим зидовима на брежуљцима,
газе грожђе у преси, а остају жедни.+
па покрива своје лице.
16 По мраку зли проваљују у куће,
а дању се у своје куће затварају.
Не знају за светлост дана.+
17 Јер они се плаше јутра као што се други плаше густе таме,
навикли су на страхоте које носи густа тама.
18 Али воде их брзо односе.
Њихов посед на земљи биће проклет.+
Неће се више вратити у своје винограде.
20 Мајка* ће заборавити грешника, црви ће се њиме сладити.
Нико га се више неће сећати.+
А неправда ће се сломити као стабло.
21 Окрутан је према нероткињи,
чини зло удовици.
22 Бог ће својом снагом уништити моћне.
Ако и стичу моћ, живот им је неизвестан.
24 Уздигну се накратко, а онда нестану.+
Падају+ и умиру као и сви други,
као класје бивају посечени и сакупљени.
25 Ако није тако, ко може доказати да лажем
или оспорити моје речи?“
25 Тада је Вилдад+ Сушанин рекао:
3 Има ли броја његовим четама?
Над ким његова светлост не излази?
5 Чак ни месец нема сјаја,
ни звезде нису чисте у његовим очима,
6 а камоли смртни човек, који је црв,
син човечји, који је бедан црв!“
26 Тада је Јов рекао:
2 „Баш си помогао ономе који нема снаге!
Заиста си избавио онога коме су руке изнемогле!+
3 Лепо си саветовао онога који нема мудрости!+
Баш си показао да си мудар*!
7 Он је разастро северно небо* над празнином,+
земљу је обесио ни о шта.
8 Воде везује у својим облацима+
да се облаци не поцепају под њиховом тежином.
9 Свој престо заклања од погледа
разастирући облак преко њега.+
11 Стубови неба тресу се,
престрављени су кад он запрети.
Ко ће онда разумети његову моћну грмљавину?“+
27 Јов је затим наставио свој говор:
2 „Заклињем се живим Богом, који ми је ускратио правду,+
заклињем се Свемоћним, који ми је загорчао живот,+
3 све док има даха у мени
и Божјег духа у мојим ноздрвама,+
4 моје усне неће говорити неправду
и мој језик неће изрицати превару!
5 Нипошто вас не могу прогласити праведнима!
Докле год сам жив, нећу се одрећи* своје оданости Богу*!+
7 Нека мој непријатељ прође као и зли,
нека они који ме нападају прођу као и неправедни.
10 Хоће ли Свемоћни бити његова радост?
Хоће ли призивати Бога у свако доба?
12 Ако сте сви ви имали визије,
зашто су онда ваше речи толико испразне?
15 Оне који га надживе пошаст ће отерати у гроб,
а њихове удовице их неће оплакивати.
16 Ако нагомила сребра као прашине,
ако накупи хаљина као блата,
17 то што сакупи,
обући ће праведник+
и недужни ће поделити његово сребро.
19 Богат ће отићи на спавање, али жетва ће му пропасти.
Кад отвори очи, ничега више неће бити.
28 „Постоји место где се вади сребро
и место где се вади злато, које се прочишћава.+
2 Гвожђе се узима из земље,
4 Копа јаме далеко од места где живе људи,
на заборављеним местима, где људска нога није крочила.
Неки људи се спуштају тамо и раде висећи на конопцима.
6 У њеним су стенама сафири,
а у прашини има злата.
7 Пут до тамо ниједна птица грабљивица не зна,
око црне луње никада га није видело.
8 Дивље звери никад нису њиме крочиле,
млади лав никад није прошао њиме.
9 Човек својом руком разбија кремен,
преврће горе поткопавајући њихове темеље,
11 Затвара места где продире вода,
износи на видело оно што је скривено.
14 Водени бездан каже: ’Нема је у мени!‘
Море говори: ’Није код мене!‘+
22 Пропаст и смрт говоре:
’До наших ушију допро је само глас о њој.‘
23 Бог зна како се она може пронаћи,
само он зна где она пребива,+
24 јер поглед његов сеже до крајева земље,
он види све што је под небом.+
25 Кад је одредио снагу* ветру+
и расподелио све воде,+
и пут олујним облацима и громовима,+
27 тада је видео мудрост у својим делима и обзнанио је,
учврстио ју је и испитао.
28 А човеку је рекао:
29 Јов је затим наставио свој говор:
2 „Кад бих се барем вратио у протекле месеце,
у дане кад ме је Бог чувао,
3 кад ми је његова светиљка светлела над главом
и кад ме је његова светлост водила кроз мрак,+
4 кад сам био у пуној снази,
кад је мој дом био благословљен пријатељством с Богом,+
5 кад је Свемоћни још био уз мене,
кад су моја деца* била свуда око мене,
6 кад је мојим стазама текао маслац,
кад ми је из стене уље текло у потоцима.+
7 Када бих одлазио до градских врата+
и заузимао своје место на тргу,+
8 младићи би ме видели и склањали се,
чак би и старци устајали и остајали да стоје.+
9 Кнезови би престајали да говоре,
стављали би руку на уста.
10 Утишао би се глас угледних људи,
језик би им се залепио за непце.
11 Ко год би ме чуо, говорио би лепо о мени
и ко год би ме видео, хвалио би ме.
14 Праведношћу сам се одевао,
правда ми је била као огртач и као турбан.
15 Био сам око оном ко је слеп
и нога оном ко је хром.
19 Моје корење ће се пружати до воде,
роса ће целу ноћ остати на мојим гранама.
20 Моја слава никад не нестаје,
лук у мојој руци увек ће одапињати стреле.‘
25 Као њихов поглавар, говорио сам им којим путем да иду,
живео сам као краљ међу својом војском,+
као онај који теши жалосне.+
људи који су млађи од мене,
чијим очевима не бих дао
ни да са псима чувају моје стадо.
2 Од какве ми је користи снага њихових руку?
Нема снаге у њима.
3 Они су изнемогли од оскудице и глади,
глођу оно што нађу у сасушеној земљи,
која је разорена и опустошена.
4 Беру слано лишће с грмља,
хране се кореном жутиловке.
7 Вичу из грмова,
шћућурили су се међу копривама.
14 Навиру као кроз широк процеп у зиду,
обрушавају се на мене у мојој невољи.
15 Страх ме обузима,
моје достојанство нестаје као да га ветар односи,
моја нада у спасење ишчезава попут облака.
19 Бог ме је бацио у блато,
постао сам као прах и пепео.
23 Знам да ћеш ме одвести у смрт,
у кућу у коју одлазе сви живи.
25 Зар нисам ја плакао над онима које су снашла тешка времена?
Зар нисам сажаљевао сиромахе?+
26 Надао сам се добру, али снашло ме је зло.
Чекао сам светлост, али дошао је мрак.
27 У мени све кључа и не престаје,
дани невоље дошли су на мене.
28 Ходам смркнут,+ не видим светлост сунца.
Устајем на скупу и тражим помоћ.
31 Моја харфа сада свира само тужне песме,
моја фрула само плачне звуке.
31 „Склопио сам савез са својим очима.+
Како бих онда могао пожудно гледати неку девицу?+
2 Шта би ми тада Бог небески дао,
какво бих наследство добио од Свемоћног с висине?
5 Да ли сам икада говорио неистину*?
Да ли сам икада некога преварио?*+
7 Ако су моји кораци скренули с правог пута,+
ако се моје срце повело за мојим очима+
или ако су се моје руке упрљале,
8 нека други једе оно што ја посејем+
и нека се ишчупа оно што посадим*.
9 Ако је моје срце завела нека жена+
и ако сам вребао прилику+ да згрешим са женом свог ближњег,
10 нека моја жена другоме меље жито
12 То би било попут ватре која гута и уништава све пред собом*,+
која би до корена спалила* све што сам стекао.
Шта ћу му одговорити кад будем морао да му положим рачун?+
15 Зар није онај који је начинио мене у мајчиној утроби начинио и њих?+
Зар није исти онај који нас је обликовао пре него што смо се родили*?+
16 Ако сам одбио да дам сиромашнима оно што су желели+
или сам растужио очи удовице,+
17 ако сам свој оброк јео сам
а да га нисам поделио са сирочетом+
18 (јер од моје младости сирочићи су расли уз мене као да сам им отац
и од детињства* сам помагао удовицама),
19 ако сам гледао како човек страда јер нема одеће
или како сиромашан нема чиме да се покрије,+
20 ако ми он није захваљивао*+
што се угрејао вуном мојих оваца,
21 ако сам песницом претио сирочету+
кад му је требала моја помоћ* на градским вратима,+
22 нека ми рука* испадне из рамена,
нека ми се рука сломи у лакту*.
23 Али ја сам се плашио да на мене не дође пропаст од Бога,
јер се не бих могао одржати пред његовим величанством.
25 ако сам се поносио својим великим богатством,+
јер сам много тога стекао,+
26 ако сам видео како сунце* сија
или како дивни месец путује небом,+
27 па је моје срце потајно било заведено
и руком сам им слао пољупце одајући им част као боговима,+
28 и то би био преступ који судије треба да казне,
јер бих се одрекао правог Бога, који је на висини.
31 Зар нису људи из мог шатора говорили:
’Може ли неко пронаћи човека који се није најео за његовим столом*?‘+
34 Јесам ли се плашио мноштва
или се бојао да ће ме људи из других породица презирати,
па сам ћутао и од страха нисам излазио напоље?
35 Кад би ме барем неко саслушао!+
Потписао бих све што сам рекао.*
Нека ми Свемоћни одговори!+
Кад би барем мој тужилац исписао оптужбу против мене!
36 Ја бих је носио на рамену,
ставио бих је на главу као круну.
37 Положио бих му рачун за сваки свој корак,
приступио бих му уздигнуте главе, попут кнеза.
38 Ако је моја земља вапила због мене
и ако су њене бразде заједно плакале,
39 ако сам јео њен род, а нисам га платио+
и ако сам њене власнике бацио у очај,+
40 нека ми уместо пшенице роди трње,
а уместо јечма смрдљиви коров.“
Овде се завршавају Јовове речи.
32 Тако су она три човека престала да одговарају Јову, јер је он био уверен да је праведан*.+ 2 Али Елијуј, син Варахила из Вуза,+ из Арамове породице, веома се разљутио. Разгневио се на Јова зато што је тврдио да је он у праву, а не Бог.+ 3 Разгневио се и на три Јовова пријатеља јер му ни на шта нису одговорили како треба, него су Бога прогласили злим.+ 4 Пошто су сви они били старији од њега, Елијуј је сачекао да заврше па да онда нешто каже Јову.+ 5 Кад је Елијуј видео да та три човека немају ништа више да кажу, још више се разљутио. 6 На крају је Елијуј, син Варахила из Вуза, проговорио и рекао:
„Ја сам млад,
а ви сте старији људи.+
Зато сам се с поштовањем суздржавао+
и нисам се усудио да вам кажем оно што знам.
7 Помислио сам у себи: ’Нека старост говори,
нека многе године покажу мудрост.‘
10 Зато кажем: ’Саслушај ме,
па ћу и ја теби рећи оно што знам.‘
12 Пажљиво сам вас слушао,
али нико од вас није доказао Јову да греши*,
нити је оповргао његове тврдње.
13 Зато немојте говорити: ’Ми смо мудри.
Њега побија Бог, а не човек.‘
14 Он није усмерио своје речи против мене,
па му нећу одговорити вашим речима.
15 Устукнули су, понестало им је речи,
немају више шта да кажу.
16 Ја сам чекао, али они више не говоре,
само стоје и више ништа не одговарају.
17 Сада ћу и ја рећи своје,
и ја ћу изнети оно што знам,
18 јер много тога имам да кажем,
дух који је у мени тера ме на то.
20 Пустите ме да говорим, да ми то олакша муку!
Отворићу своја уста и дати одговор.
21 Ни према коме нећу бити пристрастан.+
Ниједном човеку нећу ласкати,
22 јер не умем да ласкам.
Кад бих то чинио, мој Творац би ме брзо уклонио.
33 „А сада, Јове, молим те, чуј моје речи,
саслушај све што ћу ти рећи.
5 Одговори ми ако можеш,
изнеси своје тврдње пред мене, припреми се за одбрану.
7 Зато нема разлога да ме се плашиш,
тежина мојих речи неће те сломити.
12 Али ниси у праву кад тако говориш и зато ти кажем:
Бог је много већи од смртног човека.+
Зар зато што ти није одговорио на све што си рекао?+
14 Бог говори једном, па још једном
– али нико на то не обраћа пажњу –
кад људи утону у дубок сан,
кад спавају на својој постељи.
19 Укоравају га и болови на његовој постељи
и непрестан бол у његовим костима.
20 Зато се његовом бићу* огадио хлеб,
он одбија и најукусније јело.+
23 Ако се за њега нађе гласник*,
један заступник међу хиљаду,
да каже човеку како да буде честит,
24 тада ће му се Бог смиловати и рећи:
’Избави га да не оде у гробну јаму!+
Нашао сам откупнину за њега!+
25 Нека његово тело постане свежије* него у младости,+
нека се врати у дане своје младалачке снаге.‘+
26 Молиће Бога+ и он ће му показати наклоност.
Гледаће Божје лице радосно кличући,
и Бог ће смртног човека опет сматрати праведним.
27 Тај човек ће објавити* људима:
’Грешио сам+ и извртао оно што је исправно,
али нисам добио казну коју сам заслужио*.
29 Заиста, Бог све то чини за човека,
и то двапут, па и трипут,
30 да га избави из гробне јаме,
како би га обасјала светлост живота.+
31 Пази, Јове! Слушај ме!
Ћути, а ја ћу још говорити.
32 Ако имаш шта да кажеш, реци ми.
Говори, јер бих радо потврдио да си у праву.
33 А ако немаш шта да кажеш, онда ме саслушај.
Ћути и научићу те мудрости.“
34 Елијуј је још рекао:
2 „Чујте моје речи, ви који сте мудри,
слушајте ме, ви који много тога знате.
4 Испитајмо сами шта је исправно,
одлучимо заједно шта је добро.
6 Зар ћу лагати и рећи да не заслужујем повољну пресуду?
Моја рана је неизлечива, иако нисам учинио никакав преступ.‘+
7 Има ли човека као што је Јов,
који ругање пије као воду?
10 Зато ме послушајте, разборити људи.
13 Ко је њему поверио власт над земљом?
Ко га је поставио над целим светом?
14 Ако би се окренуо против људи
и к себи узео њихов дух и њихов дах,+
и човечанство би се вратило у прах.+
16 Зато, ако си разборит, слушај ово!
Пажљиво слушај шта ћу ти рећи.
17 Зар може да влада онај ко мрзи правду?
Зар би ти осудио моћнога који је праведан?
18 Зар би краљу рекао: ’Ти си покварен човек‘?
Или великашима: ’Ви сте зли‘?+
19 Бог није пристрастан према кнезовима
и богаташ* му није дражи од сиромаха,+
јер су сви они дело његових руку.+
20 Они могу умрети изненада,+ усред ноћи.+
Људи дрхте и умиру,
чак и моћни гину, али не од људске руке.+
23 Јер Бог ниједном човеку не одређује време
да дође пред њега на суд.
26 Удара их зато што су зли
на месту где то сви могу видети,+
и занемарили све његове путеве.+
28 Због њих сиромашни вапе к њему
и он слуша вику оних који су беспомоћни.+
29 Кад Бог ништа не предузима, ко га може осудити?
Кад окрене своје лице, ко га може видети?
Окрене ли га од целог народа или од једног човека, исто је.
30 Бог све то чини да безбожан човек* не би владао+
и постављао замке народу.
31 Зар ће ико рећи Богу:
’Кажњен сам, иако нисам починио никакав преступ.+
32 Поучи ме о ономе што сам не видим.
Ако сам учинио нешто лоше, нећу то опет учинити‘?
33 Хоће ли те Бог наградити онако како ти мислиш, иако одбацујеш његове пресуде?
Ти мораш да одлучиш, а не ја.
Реци ми, дакле, оно што тако добро знаш.
34 Разборити људи,
а и сваки мудар човек који ме слуша, рећи ће ми:
35 ’Јов говори, али нема знања,+
у његовим речима нема разборитости.‘
37 Он свом греху додаје још и побуну,+
подругљиво пљеска рукама пред нама
и говори мноштво речи против правог Бога!“+
35 Елијуј је још рекао:
3 Ти говориш: ’Од какве ти* је користи ако поступам исправно?
Да ли ми је овако боље него што би ми било да сам грешио?‘+
6 Ако чиниш грехе, хоћеш ли му тиме нашкодити?+
Ако се множе твоји преступи, хоћеш ли му тиме наудити?+
8 Твоја злоба може наудити само човеку као што си ти,
а твоја праведност може помоћи само сину човечјем.
10 Али нико не каже: ’Где је Бог, мој Велики Творац,+
који људима даје разлога да га ноћу хвале песмом?‘+
14 А колико ће тек мање слушати када се жалиш да га не видиш!+
Твоја парница је пред њим, зато га жељно ишчекуј.+
36 Елијуј је затим рекао:
2 „Буди још мало стрпљив са мном да ти нешто објасним,
јер још нешто желим да кажем у Божје име.
7 Он не одвраћа очи од праведних,+
на престо их поставља с краљевима*+ и они ће заувек бити узвишени.
8 Али ако су оковани ланцима
и свезани ужетом невоље,
9 он им указује на њихова дела,
на њихове преступе које су починили због охолости.
11 Ако га послушају и почну да му служе,
проживеће своје дане у благостању
и своје године у задовољству.+
13 Они којима је срце безбожно* биће огорчени.
Не моле за помоћ када им он ставља окове.
15 Али Бог избавља оне који су у невољи,
потлаченима отвара уши како би га могли чути.
16 Он ће те избавити из невоље+
и извешће те на пространо место, где те ништа неће спутавати,+
а утеху ће ти пружати обиље хране на твом столу.+
18 Али пази да те гнев не наведе да будеш пакостан*+
и не дај да те мито заведе, ма колико велико било.
20 Немој да чезнеш за ноћи,
кад људи нестају са свог места.
22 Гле, Бог поступа узвишено у својој сили.
Има ли учитеља попут њега?
25 Сав људски род их посматра,
смртни човек их гледа издалека.
27 Јер он сакупља капи воде и подиже их у висину,+
пара се претвара у кишне капи,
28 а затим оне падају из облака,+
обилне кише падају на људе.
37 „Од тога ми срце снажно лупа,
као да ће искочити са свог места.
2 Пажљиво слушајте тутњаву његовог гласа
и грмљавину која излази из његових уста.
6 Он говори снегу: ’Падни на земљу!‘+
и киши: ’Запљушти силовито!‘+
8 Дивље животиње улазе у своје јазбине
и бораве у својим скровиштима.
11 Да, облаке пуни водом,
својим муњама+ их пара.
12 Круже тамо где их он пошаље,
на површини целе земље извршавају шта год им он заповеди.+
16 Знаш ли како облаци плове?+
То су чудесна дела онога који има савршено знање.+
19 Реци нам шта да му кажемо.
Ми не знамо одговоре јер смо у тами.
20 Зар му треба рећи да хоћу да разговарам с њим?
Да ли је неко рекао нешто толико важно што би он морао да чује?+
21 Људи не могу да виде ни светлост*
иако она блиста на небу,
све док ветар не дође и не растера облаке.
24 Зато људи треба да га се боје.+
Њему нису мили они који мисле да су мудри*.“+
38 Тада је Јехова из вихора рекао Јову:+
3 Молим те, човече, припреми се:
ја ћу те питати, а ти ми одговори.
4 Где си био кад сам утемељио земљу?+
Реци ми, ако мислиш да разумеш.
5 Знаш ли ко је одредио њене мере,
ко је растегао мерно уже над њом?
6 На чему почивају њени темељи
и ко је положио њен угаони камен,+
8 Ко је море затворио вратима+
кад је јурнуло као из мајчине утробе,
9 кад сам га оденуо облацима
и обавио* густом тамом,
10 кад сам му одредио границу
и ставио врата с преворницом+
11 и рекао му: ’Довде смеш доћи, али даље не,
ту ће се заустављати твоји поносни таласи‘?+
12 Јеси ли икад заповедио јутру да сване
или зори рекао где да се појави,+
13 да ухвати земљу за њене крајеве
и да стресе зле с ње?+
14 Земља се преображава као глина под печатом,
и све на њој заблиста попут украса на хаљини.
15 Злима се ускраћује њихова светлост,
ломи се њихова подигнута рука.
18 Јеси ли упознао земљина пространства?+
Реци ми ако знаш све то.
19 Знаш ли где пребива светлост+
21 Јеси ли се тада већ родио
па имаш толико година да знаш све то?
22 Јеси ли крочио у ризнице снега,+
јеси ли видео ризнице гра̏да,+
23 које чувам за време невоље,
за дан битке и рата?+
25 Ко просеца јарак бујици
и одређује пут олујном облаку с грмљавином,+
26 да би киша падала тамо где нико не живи,
у пустим крајевима у којима нема људи,+
27 да напоји опустошена и јалова места
и учини да никне трава?+
29 Из чије утробе излази лед
и ко рађа иње што се спушта с неба?+
30 Ко чини да се вода стврдне као камен,
да се површина воденог бездана заледи?+
35 Можеш ли послати муње?
Хоће ли ти оне доћи и рећи: ’Ево нас‘?
37 Ко је довољно мудар да преброји облаке
и ко може преврнути небеске ћупове с водом,+
38 да се прашина претвори у блато
и да се груде земље слепе?
39 Можеш ли лаву ловити плен
и младим лавовима утолити глад+
40 кад вребају из свог скровишта
или леже у заседи и чекају свој плен?
39 „Знаш ли када је женкама козорога време да се ојаре?+
Да ли си икада посматрао како кошуте доносе своје младе на свет?+
2 Бројиш ли колико месеци носе младе?
Знаш ли када је време да их роде?
3 Савијају се када их доносе на свет,
а онда им престану болови.
4 Њихови младунци јачају и расту на пољу,
а онда одлазе и више им се не враћају.
6 Пусту равницу сам учинио његовим домом
и дао сам му да живи на сланој земљи.
7 Он презире градску вреву,
не слуша повике гонича.
8 Лута по брдима у потрази за пашњацима
не би ли пронашао неку зелену биљку.
9 Хоће ли дивљи бик пристати да ти служи?+
Хоће ли провести ноћ у твојој штали*?
11 Хоћеш ли се поуздати у његову велику снагу
и препустити му свој тежак посао?
12 Хоћеш ли се ослонити на њега да ће ти прикупити жито
и да ће ти га донети на гумно?
14 Она своја јаја оставља на земљи,
греје их у песку.
15 Заборавља да их нечија нога може здробити
или нека дивља животиња згазити.
16 Немилосрдно поступа са својим птићима, као да нису њени.+
Не боји се да би јој труд могао бити узалудан.
18 Али кад замахне крилима и потрчи,
смеје се коњу и његовом јахачу.
Зар си му ти украсио врат лепршавом гривом?
20 Можеш ли учинити да скаче као скакавац?
Застрашујуће је његово поносно фрктање.+
22 Страху се смеје и не плаши се,+
пред мачем не узмиче.
23 Над њим звекећу стреле у тулу,
севају дуго и кратко копље.
25 Чим се рог огласи, он зањишти,
издалека нањуши битку,
чује вику заповедника̂ и ратни поклич.+
26 Јеси ли ти научио сокола да се вине увис
и шири своја крила према југу?
27 Зар се на твоју заповест орао диже увис+
и гради своје гнездо на висини,+
28 на литици проводи ноћ,
борави у свом заклону, на врху литице?
40 Јехова је још рекао Јову:
2 „Зар ће се онај који приговара препирати са Свемоћним?+
Нека одговори онај који жели да укори Бога.“+
3 Тада је Јов одговорио Јехови:
Шта да ти одговорим?
Стављам руку на своја уста.+
5 Једном сам говорио, али више нећу одговарати.
Двапут сам говорио, али више ништа нећу рећи.“
6 Тада је Јехова из вихора рекао Јову:+
8 Зар ћеш довести у питање* моју правду?
Зар ћеш мене осудити да би себе оправдао?+
10 Украси се, молим те, славом и величанством,
одени се достојанством и сјајем.
11 Искали свој жестоки гнев,
погледај све охоле и понизи их.
12 Погледај све охоле и обори их,
згази зле на њиховом месту.
15 Погледај сада бехемота*, кога сам створио као и тебе.
Он једе траву као бик.
16 Види како су му снажни бокови
и колико снаге има у трбушним мишићима.
17 Реп му је чврст као кедар,
испреплетене су тетиве његових бедара.
18 Његове кости су бакарне цеви,
његове ноге су попут кованих гвоздених полуга.
20 Храну му дају планине,
где се све дивље животиње играју.
21 Он лежи под лотосима,
сакривен међу трском у мочвари.
23 Ако река набуја, он није престрављен.
Миран је чак и кад му Јордан+ навали у уста.
3 Хоће ли те молити за милост
или ти се обратити благим речима?
4 Хоће ли склопити савез с тобом,
па да ти буде роб до краја живота?
5 Можеш ли се играти с њим као с птицом
или га везати узицом да би се с њим играле твоје девојчице?
6 Хоће ли га рибари уловити и погађати се за њега?
Хоће ли га разделити и продати трговцима?
8 Дигнеш ли руку на њега,
запамтићеш шта је борба и нећеш то више чинити.
9 Узалудно је надати се да ћеш га покорити.
Чим би га угледао, остао би без даха*.
10 Нико се не усуђује да га изазива.
А ко се онда може мени супротставити?+
11 Ко је мени нешто дао, па да треба да му вратим?+
Све што је под небом моје је.+
12 Још нешто ћу рећи о његовом телу,
о његовој снази и о његовој складној грађи.
13 Ко му може скинути одећу?
Ко сме да уђе међу његове разјапљене чељусти?
14 Ко му може на силу отворити уста*?
Његови зуби су застрашујући.
16 Толико су збијене
да ни ваздух не може продрети међу њих.
17 Снажно приањају једна уз другу,
чврсто се држе и не могу се раздвојити.
18 Кад он дуне кроз ноздрве, светлост из њега севне,
а очи су му као зраци зоре.
19 Из његових уста севају муње,
искачу пламене искре.
20 Из његових ноздрва куља дим,
као из пећи наложене рогозом.
21 Његов дах потпаљује угљевље,
пламен излази из његових уста.
22 Врат му је веома снажан,
пред њим се шири страх.
23 Избраздана кожа његовог стомака је чврста,
попут оклопа изливеног од гвожђа који се не може скинути с њега.
24 Срце му је тврдо као камен,
тврдо је као доњи млински камен.
25 Кад се подигне, и јунаци се уплаше.
Кад удари по води, улива страх.
27 Гвожђе је за њега као слама,
бакар као труло дрво.
28 Стрела га не може отерати,
камење из праћке за њега је као плева.
29 И тољага је њему као сламка,
смеје се он звецкању копља.
31 Од њега дубина ври као вода у лонцу,
море се пени као мирисно уље у лонцу.
32 За собом оставља блистави траг,
па се чини као да вода има седе власи.
33 На земљи му ништа није слично,
створен је да се ничега не боји.
34 Неустрашиво посматра све поносне животиње.
Краљ је над свим величанственим зверима.“
42 Тада је Јов овако рекао Јехови:
3 Рекао си: ’Ко то замрачује моје савете, а нема знања?‘+
Ја сам говорио, али нисам разумео
оно што је сувише чудесно за мене, што не познајем.+
4 Рекао си: ’Слушај, молим те, а ја ћу говорити.
Ја ћу те питати, а ти ми одговори.‘+
5 Моје уши су слушале о теби,
али сада те и моје очи виде.
7 Тако је Јехова завршио разговор с Јовом. Затим се Јехова обратио Елифасу Теманцу:
„Разгневио сам се на тебе и на твоја два пријатеља,+ јер нисте говорили истину о мени+ као мој слуга Јов. 8 Зато узмите сада седам јунаца и седам овнова, идите код мог слуге Јова и принесите за себе жртву паљеницу. А мој слуга Јов помолиће се за вас.+ Услишићу његову молбу и нећу вас казнити за вашу лудост, што нисте говорили истину о мени као мој слуга Јов.“
9 Тако су Елифас Теманац, Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин отишли и учинили онако како им је Јехова рекао. И Јехова је услишио Јовову молитву.
10 Након што се Јов помолио за своје пријатеље,+ Јехова га је избавио из невоље+ и вратио му некадашње благостање*. Јехова му је дао двоструко више од онога што је раније имао.+ 11 Сва Јовова браћа и сестре и сви његови некадашњи пријатељи+ дошли су код њега и јели су с њим у његовој кући. Показали су му саосећање и тешили га због свих невоља које је Јехова дозволио да га снађу. Свако од њих дао му је новац и златан прстен.
12 Тако је Јехова благословио касније године Јововог живота више него пређашње,+ па је он имао 14 000 оваца, 6 000 камила, 2 000 говеда* и 1 000 магарица.+ 13 Добио је и седам синова и три ћерке.+ 14 Првој је дао име Јемима, другој Кесија, а трећој Керен-Апуха. 15 У целој земљи није било тако лепих жена као што су биле Јовове ћерке. Њихов отац им је дао наследство као и њиховој браћи.
16 После тога је Јов поживео још 140 година и видео је своју децу и унуке – четири нараштаја. 17 Јов је умро у дубокој старости, стар и задовољан животом.
Могуће је да „Јов“ значи „омражен“.
Или: „веран Богу“.
Или: „500 јармова говеда“.
Или: „најугледнији“.
Или: „наизменично приређивали гозбе у кући неког од њих“.
Реч је о хебрејском идиому којим се на анђеле указује као на Божје синове.
Или: „веран Богу“.
Дословно: „ниси оградио“.
Или: „у твојој је власти“.
Дословно: „Јеховиног лица“.
Или можда: „Муња“.
Или: „нити је рекао ишта лоше о Богу“.
Реч је о хебрејском идиому којим се на анђеле указује као на Божје синове.
Или: „веран Богу“.
Или: „И даље се чврсто држи своје беспрекорности“.
Или: „своју душу“.
Или: „У твојој је власти!“
Или: „душу“.
Дословно: „Јеховиног лица“.
Или: „Зар се још увек чврсто држиш своје беспрекорности?“
Или: „познаника“.
Или: „тама и сенка смрти“.
Сматра се да се овај израз односи на крокодила или на неку другу велику и снажну животињу која живи у води.
Или: „којима је горчина у души“.
Дословно: „светлост“.
Или: „којег је заградио са свих страна“.
Или: „беспрекорност“.
Или: „смишљају“.
Или: „гласницима“.
Могуће је да је реч о анђелима.
Или: „планови“.
Видети Речник појмова, „Поука“.
Или: „камење у пољу биће у савезу с тобом“.
Или: „да бих могао продужити живот“.
Дословно: „страх од Свемоћног“.
Дословно: „браћа“.
Или: „поворка Савеја“.
Дословно: „откупите“.
Или: „да се погађате за“.
Дословно: „Зар моје непце не распознаје“.
Или: „шеол“. Израз се односи на симболично место где почивају умрли. Видети Речник појмова.
Или: „него да гледам ове моје кости“.
Дословно: „па их је предао у руке њиховој побуни“.
Или: „устао ради тебе“.
Дословно: „изнети речи из свог срца“.
Дословно: „Такви су путеви“.
Или: „отпадника“.
Дословно: „кућа“.
Или: „гледа камену кућу“.
Или: „Тако нестаје његов пут“.
Или: „који су му верни“.
Дословно: „држати за руку“.
Или: „суди“.
Или: „уклања“.
Могуће је да је реч о Великом медведу (Великим колима).
Могуће је да је реч о Ориону.
Могуће је да је реч о Плејадама (Влашићима) у сазвежђу Бика.
Дословно: „одаје југа“.
Могуће је да је реч о великој морској немани.
Или можда: „противника у спору“.
Или: „веран Богу“.
Или: „веран Богу“.
Или: „онога ко је беспрекоран у свему“.
Дословно: „злим“.
Или: „поташом; цеђи“. Реч је о средству за прање које се правило од пепела.
Или: „бити посредник“.
Дословно: „ставио руку на нас обојицу“.
Дословно: „склонио свој прут с мене“.
Или: „дах; живот“.
Дословно: „Али ово си сакрио у свом срцу“.
Или: „да се мало разведрим“.
Или: „таме и сенке смрти“.
Или: „Зар ће хвалисавац бити у праву?“
Или: „докучити границе Свемоћног“.
Или: „шеола“. Израз се односи на симболично место где почивају умрли. Видети Речник појмова.
Или: „кад се дивљи магарац роди као човек“.
Дословно: „срце“.
Или: „беспрекоран“.
Или можда: „разговарај са земљом“.
Или: „дах“.
Дословно: „непце“.
Или: „лишава свега“.
Или: „старешинама“.
Дословно: „развезује појас моћнима“.
Дословно: „срце“.
Или: „бити пристрасни према њему“.
Или: „незаборавне“.
Дословно: „штитови“.
Или: „Зашто носим своје тело у зубима и стављам своју душу на длан?“
Или: „отпадник“.
Или можда: „Ако неко то може, ја ћу заћутати и умрети!“
Дословно: „само ми две ствари немој учинити“.
Дословно: „он“. Могуће је да Јов говори о себи.
Или: „пун немира“.
Или можда: „одсеца се“.
Дословно: „ме“.
Или: „шеол“. Израз се односи на симболично место где почивају умрли. Видети Речник појмова.
Овде се на симболичан начин указује на смрт која људе држи у ропству.
Или: „Чезнућеш за делом својих руку“.
Или: „знањем које је попут ветра“.
Или: „свој стомак напунити источним ветром“.
Дословно: „страха од Бога“.
Или: „Твој преступ управља твојим устима“.
Дословно: „Свој дух окрећеш против Бога“.
Дословно: „хлебом“.
Или: „да се уздиже изнад Свемоћног“.
Дословно: „с дебелим испупчењима на штиту“.
То јест уништити сваку наду у опоравак.
Или: „отпадници“.
Или: „оне који су се око мене окупљали“.
Или: „снагу“. Дословно: „рог“.
Или: „сенка смрти“.
Или можда: „без сна гледају према Богу“.
Дословно: „да од мене настане изрека“.
Или: „отпадника“.
Или: „планови“.
Или: „шеол“. Израз се односи на симболично место где почивају умрли. Видети Речник појмова.
Реч је о његовој нади.
Или: „шеола“.
Или можда: „нечисти“.
Или: „храмати“.
Дословно: „Првенац смрти“.
Или: „краљу страхота“.
Дословно: „неће имати имена“.
Или: „у месту где борави“.
Или: „моју душу“. Видети Речник појмова.
Или: „увредили“.
Или: „рођаци“.
Дословно: „синови моје утробе“. Јов мисли на утробу која га је носила, то јест утробу своје мајке.
Дословно: „Кад устанем“.
Или: „остала ми је само кожа око зуба“.
Дословно: „никако да се наситите мог меса“.
Дословно: „прахом“.
Или: „Моји бубрези вену у мени“.
Дословно: „дух мог разума“.
Или: „човечанство; Адам“.
Или: „отпадникова“.
То јест његова снага.
Дословно: „језик“.
Или: „маслац“.
Дословно: „прогутао“.
Дословно: „зар не би мој дух“.
Или: „постану моћни“.
Или: „у трену сиђу“, то јест умру брзо и безболно.
Или: „шеол“. Израз се односи на симболично место где почивају умрли. Видети Речник појмова.
Или: „савети, намере“.
Или: „преполови“.
Или: „ичему“.
Дословно: „костију пуних сочне мождине“.
Или: „с горчином у души“.
Дословно: „Слатке ће му бити груде земље“.
Видети Речник појмова, „Вади“.
Дословно: „За собом ће повући све људе“.
Или: „Зар се Свемоћни радује“.
Или: „што си му веран“.
Дословно: „скидаш одећу с голих“.
Дословно: „ломио си руке“.
Или: „деци без оца“.
Дословно: „птичарске замке“.
Или: „кругу“.
Дословно: „река“.
Или: „грумење злата“.
Видети Речник појмова, „Вади“.
Или: „онога ко поглед обара“.
Или: „бунтовно жалити“.
Или: „што ми је одређено“.
Или: „што ми је одредио“.
Или: „Деци без оца“.
Или можда: „сакупљају сточну храну“.
Или можда: „Цеде уље из маслина“.
Или можда: „никога не оптужује“.
Или: „шеол“. Израз се односи на симболично место где почивају умрли. Видети Речник појмова.
Дословно: „Мајчина утроба“.
Дословно: „њихове путеве“.
Дословно: „на својим висинама“.
Или: „чист“.
Или: „да имаш здрав разум“.
Дословно: „Чији је дух изашао из тебе?“
Или: „Немоћни мртваци“.
Или: „Шеол“. Израз се односи на симболично место где почивају умрли. Видети Речник појмова.
Или: „Авадон“.
Дословно: „север“.
Дословно: „круг“.
Дословно: „раву“.
Или: „ветром“.
Или: „змију која клизи“.
Или: „нећу одступити од“.
Или: „беспрекорности“.
Или: „ни за један дан мог живота“.
Или: „отпадник“.
Или можда: „Божјом руком“.
Или можда: „Људи“.
Дословно: „излива“.
Дословно: „каменом“.
По свему судећи, Јов мисли на послове у руднику.
Или: „прочишћеног“.
Дословно: „тежину“.
Дословно: „Страх од Јехове“.
Или: „слуге“.
Или: „дете без оца“.
Дословно: „гнезду“.
Или: „росиле по њима“.
Или можда: „ведрину мог лица нису могли да покваре“.
Видети Речник појмова, „Вади“.
Или: „бичем су истерани“.
Дословно: „олабавио тетиву мог лука“.
Или можда: „и не треба им помоћник“.
Могуће је да Јов мисли на своју кожу.
Или можда: „разбијаш уз тресак“.
Дословно: „рушевину“.
Или можда: „грознице“.
Или можда: „дружио се с људима који говоре неистину“.
Или: „Да ли је моја нога за преваром трчала?“
Или: „да сам беспрекоран“.
Или: „искорене моји потомци“.
Дословно: „нека се други повијају над њом“.
Дословно: „гута до пропасти“.
Или: „искоренила“.
Или: „имали спор са мном“.
Дословно: „кад Бог устане“.
Дословно: „у мајчиној утроби“.
Дословно: „од мајчине утробе“.
Дословно: „ако ме његова бедра нису благосиљала“.
Или можда: „кад сам видео да имам подршку“.
Или: „лопатица“.
Или: „испадне из зглоба“.
Дословно: „светлост“.
Или: „тражећи његову душу“.
Или: „коме он није дао меса да се наједе“.
Или: „Ево мог потписа“.
Или: „у својим очима био праведан“.
Или: „нико од вас није укорио Јова“.
Дословно: „језик и непце“.
Дословно: „запечаћује“.
Или: „живот“.
Или: „оружја (копља)“.
Дословно: „животу“.
Или: „огољене су“.
Или: „живот“.
Или: „анђео“.
Или: „здравије“.
Дословно: „певати“.
Или можда: „то ми није донело корист“.
Или: „живот“.
Дословно: „мој живот ће гледати“.
Дословно: „непце“.
Дословно: „свако тело“.
Или: „великаш“.
Или: „отпадник“.
Или можда: „Оче мој, нека Јов буде искушан“.
Вероватно се односи на Бога.
Дословно: „руке“.
Или: „лажи“.
Или можда: „поставља краљеве“.
Или: „оружја (копља)“.
Или: „отпадничко“.
Или можда: „живот им се гаси међу“.
Реч је о мушкарцима који су се бавили проституцијом у оквиру верских обреда.
Или: „да пакосно пљескаш рукама“.
Или можда: „Ко њега позива на одговорност за његова дела“.
Дословно: „сенице“.
Или: „простире светлост“.
Или можда: „брани народе“.
Или можда: „шта“.
Дословно: „запечаћује руке сваком човеку“.
Или: „заповеда“.
Или: „исковати“.
То јест сунчеву светлост.
Дословно: „који су мудри у срцу“.
Реч је о хебрејском идиому којим се на анђеле указује као на Божје синове.
Или: „повио“.
Или: „сенке смрти“.
Или можда: „муња“.
Могуће је да је реч о Плејадама (Влашићима) у сазвежђу Бика.
Могуће је да је реч о Ориону.
Дословно: „Мазарот“. У 2Кр 23:5 спомиње се сродан израз у множини, који се односи на сазвежђа Зодијака.
Могуће је да је реч о Великом медведу (Великим колима).
Или можда: „Богу“.
Или можда: „у човека“.
Или можда: „уму“.
Или: „уз твоје јасле“.
Или: „дрља“.
Дословно: „дао јој је да заборави мудрост“.
Дословно: „насрће на оружје“.
Или: „гута пространства“.
Или можда: „не верује“.
Или: „обезвредити“.
Дословно: „свежи њихова лица“.
Или: „па ћу те чак и ја похвалити“.
Могуће је да је реч о нилском коњу.
Дословно: „Он је почетак“.
Видети Речник појмова, „Вади“.
Дословно: „замком“.
Могуће је да је реч о крокодилу.
Дословно: „рогоз“.
Дословно: „бодљом“.
Или: „срушио би се“.
Дословно: „врата његовог лица“.
Или можда: „Његов понос су низови љусака“.
Или: „Јехова је избавио Јова из заробљеништва“.
Или: „1 000 јармова говеда“.