ЈЕРЕМИЈА
1 Ово су речи Јеремије*, сина Хелкије, једног од свештеника из Анатота,+ у Венијаминовој земљи. 2 Њему је дошла Јеховина реч тринаесте године владавине Јудиног краља Јосије,+ Амоновог сина.+ 3 Долазила је и у време Јудиног краља Јоакима,+ Јосијиног сина, и све до краја једанаесте године владавине Јудиног краља Седекије,+ Јосијиног сина, све док у петом месецу становници Јерусалима нису били отерани у изгнанство.+
4 Дошла ми је Јеховина реч:
Поставио сам те за пророка народима.“
6 А ја сам рекао: „Јао, Свевишњи Господе Јехова!
Ја не знам да говорим,+ јер сам још дете*.“+
7 Јехова ми је рекао:
„Не говори: ’Још сам дете‘,
него иди свима којима ћу те послати
и реци им све што ћу ти заповедити.+
9 Тада је Јехова пружио руку и дотакао ми уста.+ Затим ми је Јехова рекао: „Стављам ти у уста своје речи.+ 10 Данас те постављам над народима и над краљевствима да искорењујеш и рушиш, да уништаваш и обараш, да градиш и садиш.“+
11 Затим ме је Јехова упитао: „Шта видиш, Јеремија?“ Одговорио сам: „Видим бадемову* грану.“
12 Јехова ми је рекао: „Добро си видео, јер ја бдим да бих извршио своју реч.“
13 Јехова ме је други пут упитао: „Шта видиш?“ Одговорио сам: „Видим узаврели котао* који се налази на северу а отвор му је окренут према југу.“ 14 Тада ми је Јехова рекао:
„Са севера ће доћи невоља
на све становнике ове земље.+
15 ’Зато позивам сва племена из северних краљевстава‘, каже Јехова,+
’и она ће доћи. Свако од њих поставиће свој престо
пред јерусалимска врата+
и напашће његове зидине са свих страна
и све Јудине градове.+
16 Изрећи ћу им пресуду за сва њихова зла дела,
јер су ме оставили+
и спаљују приносе другим боговима+
и клањају се делима својих руку.‘+
Не бој их се,+
јер иначе ћу ти ја дати разлога да их се бојиш.
18 Ја сам те данас учинио утврђеним градом,
гвозденим стубом и бакарним зидом да се можеш супротставити свој земљи,+
Јудиним краљевима, његовим кнезовима,
његовим свештеницима и народу.+
19 Они ће се борити против тебе,
али те неће надвладати*,
јер ’ја сам с тобом+ да те избавим‘, каже Јехова.“
2 Дошла ми је Јеховина реч: 2 „Иди и објави Јерусалиму: ’Овако каже Јехова:
„Добро се сећам оданости* коју си имала* у младости,+
како си ме волела док си била верена за мене+
и како си ме следила док сам те водио по пустињи,
у земљи где се не сеје.+
3 Израел је био свет Јехови,+ првина његове жетве.“ ‘
’Ко год би хтео да га прогута, навукао би кривицу на себе.
Невоља би га снашла‘, каже Јехова.“+
4 Чујте Јеховину реч, Јаковљеви потомци
и све породице израелског народа.
5 Овако каже Јехова:
„Какву су ми то ману нашли ваши преци,+
па су се толико удаљили од мене
и почели да служе безвредним идолима+ и тако и сами постали безвредни?+
6 Они нису питали: ’Где је Јехова,
који нас је извео из Египта,+
који нас је водио кроз пустињу,
кроз пусту земљу+ пуну јама,
сушну+ и мрачну земљу,
земљу којом нико не путује
и у којој људи не живе?‘
Али кад сте дошли, оскрнавили сте моју земљу,
претворили сте моје власништво у нешто одвратно.+
8 Свештеници нису питали: ’Где је Јехова?‘+
Они који се баве Законом нису ме познавали,
пастири су се бунили против мене,+
пророци су пророковали у Валово име+
и служили су боговима од којих нема користи.
10 ’Пређите на китимске обале*+ и гледајте.
Пошаљите људе у Кидар+ и добро размислите.
Испитајте да ли се икад тако нешто десило.
11 Да ли је неки народ заменио своје богове за оне који нису богови?
А мој народ је заменио моју славу за нешто бескорисно.+
12 Чудите се томе, небеса,
задрхтите од силног ужаса‘, каже Јехова,
13 ’јер је мој народ учинио два зла:
оставили су мене, извор живе воде,+
и ископали су себи бунаре*,
лоше бунаре, који не могу да држе воду.‘
14 ’Да ли је Израел слуга? Да ли је роб рођен у кући?
Зашто је онда постао плен?
Његову земљу претворили су у страшан призор.
Његови градови су запаљени, па у њима нико не живи.
16 Становници Нофа*+ и Тафнеса+ оголили су твоје теме.
19 Нека те твоја зла дела поуче,
нека те твоја неверна дела укоре.
Схвати и увиди колико је зло и горко+
оставити Јехову, свог Бога.
Ниси ме се бојала‘,+ каже Свевишњи Господ, Јехова над војскама.
А ти си рекла: „Нећу ти служити“,
21 Посадио сам те као племениту црвену лозу,+ од најбољег семена.
Како то да си се изопачила и претворила у младицу дивље лозе?‘+
22 ’И да се опереш содом и узмеш много сапуна*,
у мојим очима би још увек била прљава због свог преступа‘,+ каже Свевишњи Господ Јехова.
23 Како можеш да кажеш: ’Нисам се оскрнавила,
нисам служила киповима Вала‘?
Размисли како си се понашала у долини.
Сети се шта си чинила.
Ти си као брза млада камила
која бесциљно трчи около,
24 као дивља магарица навикла на пустињу,
која у силној жудњи њуши ветар.
Ко је може обуздати у време парења?
Мужјаци који је траже неће се уморити.
Лако ће је наћи кад јој је време да се пари*.
25 Пази да не останеш босих ногу
и да ти се грло не осуши од жеђи.
А ти кажеш: ’Нећу се предомислити!+
26 Као што се лопов осрамоти кад га ухвате,
тако се и израелски народ осрамотио
– они, њихови краљеви, њихови кнезови,
њихови свештеници и њихови пророци.+
27 Они дрвету говоре: ’Ти си мој отац‘,+
и камену: ’Ти си ме родио.‘
А мени су окренули леђа, не гледају у мене.+
Али кад их снађе невоља говориће:
’Устани, спаси нас!‘+
28 Где су твоји богови које си себи начинио?+
Нека устану ако могу да те спасу у време твоје невоље.
Јер твојих богова, Јудо, има колико и твојих градова.+
29 ’Зашто ме оптужујете?
Зашто ми сви грешите?‘,+ каже Јехова.
30 Узалуд сам ударао ваше синове.+
31 Људи овог нараштаја, чујте Јеховину реч!
Зар сам Израелу постао као пустиња
или земља дубоке таме?
Зашто мој народ говори: ’Идемо куда хоћемо,
нећемо више доћи к теби‘?+
32 Може ли девица заборавити свој накит,
невеста свој појас?
А мој народ заборавља мене већ безброј дана.+
33 Како вешто трагаш за љубављу!
Научила си се да чиниш зло.+
34 На твојој одећи се налази крв недужних сиромаха.+
На твојој одећи налазим њихову крв,
иако нису затечени као провалници.+
35 А ти кажеш: ’Недужна сам.
Сигурно је престао да се гневи на мене.‘
Сада ћу ти пресудити
зато што говориш: ’Нисам згрешила.‘
36 Зашто тако олако гледаш на своје превртљиво понашање?
3 Каже се: „Ако се човек разведе од своје жене, па она оде од њега и постане жена другом човеку, може ли се он опет вратити к њој?“
Није ли земља сасвим онечишћена?+
„Ти си се одавала блуду с многим љубавницима.+
Можеш ли се онда вратити мени?“, каже Јехова.
2 „Подигни поглед према огољеним брдима и гледај.
Где све ниси била напаствована?
Седела си уз путеве чекајући своје љубавнике,
као што номад* седи у пустињи.
Онечишћујеш земљу
својим блудом и злим делима.+
Понашаш се бесрамно, попут жене која чини блуд.
Немаш нимало стида.+
5 Хоћеш ли се довека гневити?
Хоћеш ли се заувек љутити?‘
Тако говориш,
а и даље чиниш зло колико год можеш.“+
6 Овако ми је рекао Јехова у данима краља Јосије:+ „’Јеси ли видео шта чини неверница Израел? Одлази на сваку високу гору и под свако разгранато дрво како би се одавала блуду.+ 7 И након свега што је учинила, говорио сам јој да ми се врати,+ али ми се није вратила. А Јуда је посматрала своју неверну сестру.+ 8 Кад сам то видео, дао сам неверници Израелу потврду о разводу+ и отпустио је због прељубе коју је починила.+ Али њена неверна сестра Јуда није се уплашила, него је и она почела да чини блуд.+ 9 Она* није видела ништа лоше у свом блудничењу. Тако је скрнавила земљу и чинила прељубу с камењем и дрвећем.+ 10 Упркос свему томе, њена неверна сестра Јуда није ми се вратила целим срцем, него се само претварала‘, каже Јехова.“
11 Јехова ми је рекао: „Неверница Израел се показала праведнијом од неверне Јуде.+ 12 Иди и објави ове речи северу:+
„’„Врати се, одметнице, Израеле!“, каже Јехова.+ „Нећу се гневити на тебе,+ јер сам ја веран“, каже Јехова. „Нећу се довека гневити. 13 Само признај кривицу, јер си се побунила против Јехове, свог Бога. Блудничила си с туђинцима* под сваким разгранатим дрветом, а мене ниси слушала“, каже Јехова.‘ “
14 „Вратите се, одметнички синови!“, каже Јехова. „Јер ја сам ваш прави господар* и ја ћу вас узети, по једног из града и по двојицу из племена, и довешћу вас на Сион.+ 15 Даћу вам пастире који су ми по вољи*+ и они ће вас хранити знањем и разборитошћу. 16 У то време намножићете се и имаћете пуно деце у земљи“, каже Јехова.+ „Нећете више говорити: ’Ковчег Јеховиног савеза!‘ Нећете више размишљати о њему*, нећете га се сећати, неће вам недостајати нити ћете правити други. 17 У то време Јерусалим ће се звати Јеховин престо.+ Сви ће се народи сакупљати у Јерусалиму да у њему хвале Јеховино име+ и неће више тврдоглаво следити своје зло срце.“
18 „У то време ће Јудин народ ићи уз израелски народ+ и заједно ће кренути из северне земље у земљу коју сам вашим прецима дао у наследство.+ 19 А ја сам помислио: ’Како сам само срећан што сам вас* убројао међу своје синове и дао вам прелепу земљу, најлепше наследство међу народима!‘+ Мислио сам да ћете ме звати: ’Оче!‘ и да нећете престати да ми служите. 20 ’Али као што жена изневери свог мужа и оде од њега, тако сте и ви, израелски народе, изневерили мене‘,+ каже Јехова.“
21 Са огољених брда чују се
плач и усрдне молбе израелског народа,
јер су скренули с правог пута,
заборавили су Јехову, свог Бога.+
22 „Вратите се, одметнички синови.
Излечићу ваше одметничко срце.“+
„Ево нас! Долазимо к теби,
јер си ти, Јехова, наш Бог.+
23 Заиста, галама на бреговима и горама – све је то лажно.+
Заиста, од Јехове, нашег Бога, долази спасење Израелу.+
24 Срамотни бог је још од наше младости прождирао труд наших предака,+
њихову ситну и крупну стоку,
њихове синове и њихове ћерке.
25 А сада лезимо у својој срамоти
и нека нас покрије наше понижење,
јер смо грешили Јехови, свом Богу,+
и ми и наши преци, од наше младости до данашњег дана,+
и нисмо слушали Јехову, свог Бога.“
4 „Ако се вратиш, Израеле“, каже Јехова,
„ако ми се вратиш
и ако уклониш своје одвратне идоле испред мене,
тада нећеш морати да живиш у туђој земљи.+
2 Ако се закунеш
у истини, правди и праведности: ’Заклињем се Јеховом, живим Богом!‘,
онда ће преко њега* народи бити благословљени
и њиме ће се хвалити.“+
3 Јер овако Јехова каже Јудејцима и Јерусалиму:
„Узорите себи плодну земљу
и немојте више сејати међу трње.+
4 Обрежите се да бисте угодили Јехови,
обрежите своје срце,+
Јудејци и становници Јерусалима,
да због ваших злих дела
мој гнев не би плануо као ватра
и горео тако да га нико не може угасити.“+
5 Објавите то у Јуди, разгласите у Јерусалиму.
Вичите и трубите у рог по свој земљи.+
Вичите из свег гласа: „Сакупите се!
Бежимо у утврђене градове!+
6 Подигните према Сиону знак за окупљање*!
Нађите заклон и немојте застајати!“
Јер ја доносим невољу са севера,+ велику пропаст.
Пошао је са свог места да твоју земљу претвори у страшан призор.
Твоји градови ће бити разорени и остаће без становника.+
9 „Тог дана“, каже Јехова, „краљу ће клонути срце*,+
а клонуће срце и кнезовима.
Свештеници ће се престравити, пророци ће се зачудити.“+
10 А ја сам рекао: „Јао, Свевишњи Господе Јехова! Заиста си преварио овај народ+ и Јерусалим, рекавши: ’Имаћете мир‘,+ а мач нам је под грлом.“
11 У то време рећи ће се овом народу и Јерусалиму:
„Врућ ветар са огољених брда у пустињи
задуваће према кћери мог народа*,
али не да веје нити да чисти жито.
12 Силни ветар дува одатле по мојој заповести.
Сада ћу им изрећи пресуду.
Његови коњи су бржи од орлова.+
Рећи ћете: ’Тешко нама, пропали смо!‘
14 Очисти своје срце од зла, Јерусалиме, да би се спасао.+
Докле ћеш гајити зле мисли?
16 Говорите о томе народима!
Објавите шта се спрема Јерусалиму!“
„Стражари* долазе из далеке земље,
и огласиће бојни поклич против Јудиних градова.
17 Као чувари на пољима окружују Јерусалим са свих страна,+
јер се против мене побунио“,+ каже Јехова.
18 „Стићи ће те твоје понашање и твоја дела.+
Снаћи ће те тешка невоља,
јер је твоја бунтовност допрла до твог срца!“
19 Муко моја, муко моја!
Тежак бол раздире моје срце.
Срце ми снажно лупа.
20 Вести о разарању стижу једна за другом,
јер је цела земља опустошена.
Изненада су моји шатори опустошени
и у трену су уништена моја шаторска крила.+
То су неразумни синови, немају разборитости.
Паметни* су само кад се чини зло,
али не знају да чине добро.“
23 Погледао сам земљу и видео да је празна и пуста.+
Погледао сам у небо, али његове светлости више није било.+
Јехова је то учинио
јер се силно разгневио.
Улазе у шумарке
и пењу се на стене.+
Сви градови су напуштени,
нико не живи у њима.“
30 Шта ћеш учинити сад кад си опустошена*?
Али узалуд си се улепшавала,+
одбацили су те они који су за тобом жудели.
Сада желе да ти одузму живот.+
31 Чујем глас који је као глас жене у боловима,
јаук као код жене која се први пут порађа,
глас кћери сионске којој понестаје дах.
Она шири своје руке и говори:+
„Тешко мени! Изнемогла сам због убица!“
5 Прођите јерусалимским улицама.
Добро све прегледајте.
Претражите његове тргове
да видите можете ли наћи човека који чини оно што је праведно+
и који се труди да буде веран,
па ћу опростити овом граду.
2 Ако и кажу: „Заклињем се Јеховом, живим Богом!“,
лажно се заклињу.+
3 Јехова, зар твоје очи не траже оне који су ти верни?+
Кажњавао си свој народ, али то није деловало на њих.
Скоро си их уништио, али они нису хтели да прихвате поуку*.+
4 А ја сам помислио: „То су сигурно неуки људи.
Поступају безумно, јер не знају шта је Јеховина воља*,
не знају законе свог Бога.
5 Отићи ћу код угледних људи и њима ћу говорити,
јер они су сигурно разумели шта је Јеховина воља
и знају законе свог Бога.+
Али сви су они поломили јарам*,
и раскинули окове.“
6 Зато их напада лав из шуме,
вук из пусте равнице насрће на њих,
леопард вреба пред њиховим градовима.
Ко год изађе из града, бива растргнут.
Јер много је њихових преступа,
много пута су били неверни.+
Твоји синови су ме напустили
и заклињу се оним што није Бог.+
9 „Зар их нећу позвати на одговорност због тога?“, каже Јехова.
„Зар се нећу* осветити таквом народу?“+
Уклоните његове младице,
јер оне нису Јеховине.
Неће нас задесити никаква невоља,
нећемо видети ни мач ни глад.‘+
13 Пророци говоре празне речи,
Божје речи нису у њима.
Како говоре, тако нека им и буде!“
14 Зато овако каже Јехова, Бог над војскама:
„Зато што они тако говоре,
учинићу да моје речи у твојим устима буду као ватра,+
а овај народ је попут дрва
и ватра ће их прогутати.“+
15 „Израеле, доводим на тебе народ издалека“,+ каже Јехова.
„То је народ који дуго постоји.
16 Њихов тул за стреле је као отворен гроб.
Сви су они ратници.
17 Они ће прождрети твоју жетву и твој хлеб.+
Прождреће твоје синове и твоје ћерке.
Прождреће твоје овце и твоја говеда.
Прождреће твоју лозу и твоју смокву.
Разориће мачем твоје утврђене градове у које се уздаш.“
18 „Али ни тада“, каже Јехова, „нећу вас сасвим истребити.+ 19 И када буду питали: ’Зашто нам је Јехова, наш Бог, све ово учинио?‘, ти ћеш им рећи: ’Као што сте ме оставили да бисте служили туђем богу у својој земљи, тако ћете служити странцима у земљи која није ваша.‘ “+
20 Објавите ово Јаковљевим потомцима,
разгласите у Јуди:
21 „Чуј ово, безумни и неразумни народе*,+
22 ’Зар ме се не бојите‘, каже Јехова,
’зар не би требало да дрхтите преда мном?
Ја сам мору поставио песак за међу,
за вечну границу коју не може да пређе.
Иако се његови таласи ваљају, не могу преко ње,
иако хуче, не могу да је пређу.+
24 Нису у свом срцу помислили:
„Бојмо се Јехове, свог Бога,
онога који у право време даје кишу,
и јесењу и пролећну кишу,
онога који нам чува седмице одређене за жетву.“+
25 Због ваших преступа не добијате ништа од тога,
због ваших греха ускраћено вам је оно што је добро.+
26 Јер у мом народу има злих људи.
Они вребају као птичари кад се притаје.
Постављају смртоносне замке.
Они хватају људе.
Зато су постали моћни и богати.
28 Угојили су се, кожа им је глатка.
Огрезли су у злу.
Ускраћују правду сиромашнима.‘ “+
29 „Зар их нећу позвати на одговорност због тога?“, каже Јехова.
„Зар се нећу* осветити таквом народу?
30 Нешто ужасно и страшно дешава се у земљи:
А мој народ то воли.+
Али шта ћете чинити када дође крај?“
6 Бежите на сигурно, Венијаминови синови, бежите из Јерусалима!
Јер са севера се над вама надвија невоља, велика пропаст.+
2 Кћи сионска налик је лепој и нежној жени.+
3 Доћи ће пастири са својим стадима.
4 „Спремите* се за рат против ње!
Пођимо, нападнимо је усред дана!“
„Тешко нама, јер се дан примиче крају
и вечерње сенке су све дуже!“
6 Јер овако каже Јехова над војскама:
„Посеците стабла и подигните око Јерусалима опсадни насип.+
То је град који треба позвати на одговорност.
Пун је окрутности.+
7 Као што бунар у себи чува хладну воду,
тако и он у себи чува зло.
Звуци насиља и пустошења чују се у њему,+
болест и пошаст стално су ми пред очима.
8 Послушај моје опомене, Јерусалиме, да се ја не бих с гађењем окренуо од тебе.+
Претворићу те у пустош, у ненасељену земљу.“+
9 Овако каже Јехова над војскама:
„Преостали од Израела темељно ће бити пабирчени као последњи гроздови у винограду.
Још једном прођи руком кроз виноград као онај који бере грожђе.“
10 „Коме да говорим и кога да упозорим?
Ко ће ме слушати?
Ево, уши су им запушене*, па не могу чути.+
Ругају се Јеховиној речи,+
она им није мила.
„Објави мој гнев деци на улицама+
и окупљеним младићима.
Јер ће сви бити заробљени, и мушкарац и његова жена,
старац и човек у дубокој старости.+
Ја ћу подићи руку на становнике ове земље“, каже Јехова.
13 „Јер од најмањег до највећег, сви непоштено згрћу добитак.+
Од пророка до свештеника, сви су варалице.+
14 Они површно лече рану мог народа, говорећи:
’Мир је! Мир је!‘,
а мира нема.+
15 Да ли се стиде због гадости које чине?
Нимало се не стиде!
Уопште не знају за срамоту!+
Зато ће пасти са онима који падају,
посрнуће кад их будем казнио“, каже Јехова.
16 Овако каже Јехова:
„Станите на раскршћа и гледајте.
Али народ говори: „Нећемо ићи њиме.“+
Али народ је рекао: „Нећемо пазити!“+
18 „Зато, чујте, народи!
Сазнајте, окупљена мноштва,
шта ће им се десити.
19 Слушај, земљо!
Доносим невољу на овај народ+
због њихових злих замисли,
јер нису пазили на моје речи
и одбацили су мој закон*.“
20 „Шта ће ми тај тамјан који доносите из Саве
и мирисна трска из далеке земље?
Не прихватам ваше жртве паљенице,
ваше жртве ми нису угодне.“+
21 Зато овако каже Јехова:
„Ево, постављам пред овај народ каменове спотицања
о које ће се они спотаћи,
очеви и синови заједно,
сусед и његов пријатељ,
сви ће они погинути.“+
22 Овако каже Јехова:
„Ево, долази народ из северне земље,
подиже се велик народ из најдаљих делова света.+
23 Луком и копљем наоружани,
окрутни су и немилосрдни.
Њихов глас хучи као море,
јашу на коњима.+
Као ратници су се постројили за битку против тебе, кћери сионска.“
24 Чули смо вест о њима.
27 „Поставио сам те* да прочистиш мој народ попут сребра,
да га помно испиташ.
Пажљиво посматрај оно што раде.
Попут бакра и гвожђа су,
сви су покварени.
29 Ковачки мехови су изгорели,
а из ватре излази само олово.
7 Ово је реч коју је Јехова упутио Јеремији: 2 „Стани на врата Јеховиног дома и објави ову поруку: ’Чујте Јеховину реч, сви Јудејци који улазите на ова врата да се поклоните Јехови. 3 Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: „Промените свој начин живота и своја дела, па ћу вам дозволити да живите у овој земљи.+ 4 Не уздајте се у лажне речи и не говорите: ’Ово је* Јеховин храм, Јеховин храм, Јеховин храм!‘+ 5 Јер ако заиста промените свој начин живота и своја дела, ако заиста будете судили праведно између човека и његовог ближњег,+ 6 ако не будете окрутни према странцима, сирочићима* и удовицама,+ ако у овој земљи не будете проливали крв недужних људи и ако не будете служили другим боговима, на своју штету,+ 7 тада ћу вам дозволити да живите у овој земљи, коју сам дао вашим прецима за сва времена*.“ ‘ “
8 „Али ви се уздате у лажне речи+ – од тога нема никакве користи. 9 Зар можете красти,+ убијати, чинити прељубу, лажно се заклињати,+ приносити жртве* Валу+ и служити другим боговима које нисте познавали, 10 а онда доћи и стати пред мене у овом дому који носи моје име и рећи: ’Избавићемо се‘, иако чините све те гадости? 11 Зар је овај дом који носи моје име постао разбојничка пећина у вашим очима?+ Знајте да ја све то видим“, каже Јехова.
12 „’Али пођите у моје светилиште у Силому,+ које сам у почетку изабрао да се ту слави* моје име,+ и погледајте шта сам од тог места учинио због злих дела свог народа Израела.+ 13 А ви сте и даље чинили сва та недела‘, каже Јехова, ’и иако сам вас увек изнова опомињао*, ви нисте слушали.+ Дозивао сам вас, али ви се нисте одазвали.+ 14 Зато ћу од овог дома који носи моје име,+ а у који се ви уздате,+ и од места које сам дао вама и вашим прецима учинити исто што сам учинио и Силому.+ 15 Одбацићу вас од себе*, као што сам одбацио сву вашу браћу, све Јефремове потомке.‘+
16 „А ти се немој молити за овај народ. Немој вапити к мени, немој ми се молити нити ме преклињати за њих,+ јер те нећу услишити.+ 17 Зар не видиш шта чине по Јудиним градовима и по јерусалимским улицама? 18 Синови сакупљају дрва, очеви пале ватру, а жене месе тесто и праве колаче да их принесу Краљици неба*.+ Они изливају приносе од вина* другим боговима да би ме вређали.+ 19 ’Зар тиме мене вређају*?‘, каже Јехова. ’Зар не вређају сами себе, наносећи себи срамоту?‘+ 20 Зато овако каже Свевишњи Господ Јехова: ’Ево, искалићу свој гнев и своју јарост на овој земљи,+ на људима и на стоци, на воћкама и на плодовима земље. Мој гнев ће горети и неће се угасити.‘+
21 „Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Само ви додајте своје жртве паљенице другим жртвама и једите месо.+ 22 Јер оног дана кад сам извео ваше претке из Египта, ништа им нисам рекао нити заповедио за жртве паљенице и друге жртве.+ 23 Али дао сам им ову заповест: „Слушајте ме и бићу ваш Бог, а ви ћете бити мој народ.+ У свему поступајте онако како сам вам заповедио да би вам било добро.“ ‘+ 24 Али они нису слушали и нису се обазирали на оно што сам говорио*,+ него су се водили својим замислима, тврдоглаво су следили своје зло срце,+ па су назадовали уместо да су напредовали, 25 од дана кад су ваши преци изашли из Египта па све до данас.+ А ја сам вам слао све своје слуге, пророке. Слао сам их сваки дан, увек изнова.*+ 26 Али овај народ ме није слушао и нису се обазирали на оно што сам говорио*,+ него су били тврдоглави* и поступали су горе од својих предака!
27 „Говорићеш им све ове речи,+ али они те неће слушати. Дозиваћеш их, али они ти се неће одазвати. 28 Рећи ћеш им: ’Ово је народ који не слуша Јехову, свог Бога, и не прихвата поуку*. Нестало је верности, више се и не спомиње*.‘+
29 „Ошишај* своју дугу* косу и баци је, па запевај нарицаљку на огољеним брдима, јер је Јехова одбацио овај нараштај на који се разгневио и оставиће га. 30 ’Јер Јудејци чине оно што је зло у мојим очима‘, каже Јехова. ’Поставили су своје одвратне идоле у дому који носи моје име да би га оскрнавили.+ 31 Саградили су обредне узвишице у Тофету, у долини Еномовог сина*,+ да би спаљивали своје синове и ћерке,+ што им никад нисам заповедио нити ми је икад дошло у мисли*.‘+
32 „’Зато долазе дани‘, каже Јехова, ’кад се то место више неће звати Тофет и долина Еномовог сина*, него Долина покоља. У Тофету ће се сахрањивати мртви, све док тамо не понестане места.+ 33 Мртва тела овог народа биће храна птицама и зверима, а неће бити никога да их отера.+ 34 Учинићу да у Јудиним градовима и на јерусалимским улицама нестану звуци радости и весеља, глас младожење и глас невесте,+ јер ће ова земља постати пустош.‘ “+
8 „У то време“, каже Јехова, „извадиће се из гробова кости Јудиних краљева, кости кнезова, кости свештеника, кости пророка и кости становника Јерусалима. 2 Биће расуте пред сунцем и пред месецом и пред свом небеском војском* коју су волели и којој су служили, којој су одавали част, коју су питали за савет и којој су се клањали.+ Неће бити покупљене нити сахрањене. Биће као ђубриво по земљи.“+
3 „А свима који преостану од овог злог народа, по свим местима по којима ћу их расејати, дража ће бити смрт него живот“, каже Јехова над војскама.
4 „Реци им: ’Овако каже Јехова:
„Зар ће пасти и неће више устати?
Ако један остави пут којим иде, зар то неће и други учинити?
5 Зашто је овај јерусалимски народ неверан и упоран у свом неверству?
Не одустају од преваре,
не желе да се мењају.+
6 Пажљиво сам слушао, али нису говорили истину.
Нико се није покајао због својих злих дела нити се запитао: ’Шта сам урадио?‘+
Свако се враћа на пут којим иде већина, као коњ који јури у битку.
А мој народ не препознаје време када ћу им ја, Јехова, судити.“ ‘+
8 ’Како можете рећи: „Мудри смо и имамо Јеховин закон*“?
А заправо писари лажљивом писаљком+ пишу само лажи.
Уплашиће се и биће ухваћени у замку.
Они су одбацили Јеховину реч,
па каква је онда њихова мудрост?
10 Зато ћу њихове жене дати другима,
њихове њиве новим власницима.+
Јер од најмањег до највећег, сви непоштено згрћу добитак.+
Од пророка до свештеника, сви су варалице.+
11 Они површно лече рану кћери мог народа, говорећи:
„Мир је! Мир је!“,
а мира нема.+
12 Да ли се стиде због гадости које чине?
Нимало се не стиде!
Уопште не знају за срамоту!+
Зато ће пасти са онима који падају,
посрнуће кад их будем казнио‘,+ каже Јехова.
13 ’Кад их све оберем, уништићу их‘, каже Јехова.
’Неће остати грожђа на лози, нити смокава на смоквином дрвету, чак ће и лишће увенути.
Оно што сам им дао, одузеће им се.‘ “
14 „Зашто седимо овде?
Сакупимо се и уђимо у утврђене градове+ да тамо умремо.
Јер нас је Јехова, наш Бог, осудио на пропаст.
Јехова нам даје да пијемо затровану воду,+
јер смо му згрешили.
15 Надали смо се миру, али ништа добро се није догодило,
и времену излечења, али обузео нас је страх!+
16 Из Дана се чује фрктање непријатељских коња.
Од рзања његових пастува
тресе се сва земља.
Долазе и прождиру земљу и све што је на њој,
град и његове становнике.“
18 Обузела ме је неизлечива туга,
моје срце болује.
19 Кћи мог народа
вапи из далеке земље:
„Зар Јехова није у Сиону?
Зар његов краљ није у њему?“
„Зашто ме вређају својим резбареним киповима,
безвредним туђим боговима?“
20 „Жетва је прошла, лето се завршило,
а ми нисмо спасени!“
Обузео ме је силан страх.
22 Зар нема балзама* у Галаду?+
Зар тамо нема лекара?+
Зашто онда није излечена кћи мог народа?+
Тада бих дању и ноћу плакао
за побијенима из свог народа!
2 Кад бих барем имао преноћиште у пустињи,
„Чине зло за злом,
а на мене се не обазиру“,+ каже Јехова.
4 „Нека се свако чува свог ближњег,
не верујте чак ни свом брату.
5 Свако вара свог ближњег,
нико не говори истину.
Свој језик су навикли на лаж.+
Чине зло до изнемоглости.
6 Ти живиш усред преваре.
Због својих превара они не желе да знају за мене“, каже Јехова.
7 Зато овако каже Јехова над војскама:
„Претопићу их и искушаћу их,+
јер шта друго да учиним са кћери мог народа?
8 Њихов језик је смртоносна стрела и говори лажи.
Човек својим устима мирољубиво говори са ближњим,
а у себи му спрема заседу.“
9 „Зар их нећу позвати на одговорност због тога?“, каже Јехова.
„Зар се нећу* осветити таквом народу?+
10 Заплакаћу и нарицаћу над горама,
запеваћу нарицаљку над пашњацима у пустој земљи,
јер ће бити спаљени и нико неће њима пролазити
нити ће се тамо чути стока.
Птице и звери ће побећи, отићи ће оданде.+
11 Јерусалим ћу претворити у гомилу камења,+ у јазбину шакала.+
Јудине градове претворићу у пустош у којој нико не живи.+
12 Ко је довољно мудар да то разуме?
Коме су Јеховина уста говорила, па да то објави?
Зашто ће земља пропасти?
Зашто ће бити спаљена као пустиња
и нико њоме неће пролазити?“
13 Јехова је одговорио: „Зато што су оставили мој закон* који сам им дао, нису живели по њему и нису ме слушали. 14 Уместо тога, они су тврдоглаво следили своје срце+ и служили су киповима Вала, како су их научили њихови очеви.+ 15 Зато овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Натераћу овај народ да једе пелен и пије затровану воду.+ 16 Расејаћу их међу народе које ни они ни њихови очеви нису познавали+ и послаћу на њих мач да их истребим.‘+
17 Овако каже Јехова над војскама:
’Будите разборити.
Позовите жене које наричу,+
пошаљите по жене које су веште у томе.
18 Нека пожуре и нека наричу над нама,
па да на наше очи навру сузе
и с наших капака потеку воде.+
19 Јер се са Сиона чује нарицање:+
„Опустошени смо!
Силно смо осрамоћени!
Морамо да напустимо своју земљу, непријатељи су нам уништили домове.“+
20 Жене, чујте Јеховину реч,
прихватите оно што вам он говори.
Научите своје ћерке да наричу,
учите једна другу ову нарицаљку.+
22 Реци: ’Овако каже Јехова:
„Мртва људска тела лежаће као ђубриво на њиви
и као жито које је жетелац тек пожњео,
а нема ко да га сакупи.“ ‘ “+
23 Овако каже Јехова:
„Нека се мудар човек не хвали својом мудрошћу.+
Нека се снажан човек не хвали својом снагом.
Нека се богат човек не хвали својим богатством.“+
24 „Ко се хвали, нека се хвали
тиме што је разборит и што мене познаје,+
што зна да сам ја Јехова, онај који показује верну љубав, правду и праведност на земљи,+
јер је то оно што ме радује“,+ каже Јехова.
25 „Ево, долазе дани“, каже Јехова, „када ћу позвати на одговорност све који су обрезани, али су ипак необрезани:+ 26 Египћане,+ Јудејце,+ Едомце,+ Амонце,+ Моавце+ и све који брију косу на слепоочницама и живе у пустињи.+ Сви ти народи су необрезани и цео израелски народ је необрезаног срца.“+
10 Израелски народе, чујте реч коју вам Јехова говори! 2 Овако каже Јехова:
3 Обичаји којих се држе народи потпуно су бесмислени*.
Од обичног дрвета које се посече у шуми
занатлија својом алатком прави идола.+
Не бојте их се, јер не могу учинити никакво зло,
нити могу учинити нешто добро.“+
Ти си велик и твоје име је велико и моћно.
7 Ко да се не боји тебе, Краљу над народима,+ јер ти то заслужујеш!
Јер међу свим мудрацима у народима и у свим њиховим краљевствима
нема никог ко је као ти.+
8 Сви су они неразумни и луди.+
Сасвим је бесмислена поука од дрвета.+
9 Сребро у плочама доноси се из Тарсиса,+ а злато из Уфаза.
Занатлије и златари њима облажу дрво.
Својим идолима праве одећу од плавог предива и вуне пурпурне боје.
Сви ти идоли су дело вештих људи.
10 Али Јехова је прави Бог.
Он је живи Бог+ и вечни Краљ.+
Од његовог гнева земља ће се затрести,+
народи неће опстати пред његовим гневом.
„Богови који нису начинили небо и земљу
нестаће са земље и испод неба.“+
12 Он је својом силом начинио земљу,
својом мудрошћу учврстио је земаљско тло+
и својим разумом разапео је небо.+
14 Сваки човек се понаша неразумно, ништа не схвата.
15 Безвредни су, предмет подсмеха.+
Пропашће кад дође дан њиховог уништења.
16 Али Јаковљев Бог* није попут њих,
јер је он све створио,
а Израел је његова палица, његово власништво.+
Име му је Јехова над војскама.+
18 Јер овако каже Јехова:
19 Тешко мени због моје пропасти!+
Моја рана је неизлечива.
Ја кажем: „Заиста, ово је мој бол, ја ћу га подносити.
20 Мој шатор је опустошен, покидана су сва ужад мог шатора.+
Моји синови су отишли од мене, нема их више.+
Нико више не разапиње мој шатор и не подиже моја шаторска крила.
Зато не поступају разборито
и сва су им се стада разишла.“+
22 Чујте вест! Приближава се непријатељ,
23 Добро знам, Јехова, да човеков пут није у његовој власти*.
Човек не може чак ни да управља својим корацима.+
11 Ово је реч коју је Јехова упутио Јеремији: 2 „Чујте сви речи овог савеза!
„Објави их Јудином народу и становницима Јерусалима 3 и реци им: ’Овако каже Јехова, Израелов Бог: „Проклет да је човек који не слуша речи овог савеза,+ 4 које сам заповедио вашим прецима оног дана кад сам их извео из Египта,+ из пећи за топљење гвожђа,+ говорећи: ’Слушајте ме и чините све што вам заповедам, па ћете бити мој народ, а ја ћу бити ваш Бог.+ 5 Тако ћу испунити заклетву коју сам дао вашим прецима – заклетву да ћу им дати земљу у којој тече мед и млеко,+ у којој ви и данас живите.‘ “ ‘ “
А ја сам одговорио: „Нека буде тако*, Јехова.“
6 Затим ми је Јехова рекао: „Објави све ове речи по Јудиним градовима и по јерусалимским улицама: ’Чујте речи овог савеза и извршавајте их! 7 Јер сам озбиљно опомињао ваше претке од дана кад сам их извео из Египта па све до данас, увек изнова сам их опомињао*: „Слушајте ме!“+ 8 Али они нису слушали и нису се обазирали на оно што сам говорио*, већ су тврдоглаво следили своје зло срце.+ Зато сам пустио да се на њима испуне све речи овог савеза за који сам им заповедио да га се држе, а ког се они нису држали.‘ “
9 Јехова ми је још рекао: „Јудејци и становници Јерусалима сковали су заверу против мене. 10 Чине исте преступе као и њихови преци из древног доба, који нису хтели да слушају моје речи.+ И они су се клањали другим боговима и служили им.+ Израелски народ и Јудин народ прекршили су савез који сам склопио с њиховим прецима.+ 11 Зато овако каже Јехова: ’Ево, пуштам на њих невољу+ којој неће умаћи. Зваће ме у помоћ, али их ја нећу слушати.+ 12 Тада ће се Јудини градови и становници Јерусалима обратити боговима којима приносе жртве* и зваће их у помоћ,+ али они их неће спасти у време невоље. 13 Јудо, твојих богова има колико и твојих градова. Колико у Јерусалиму има улица, толико сте олтара поставили срамотном богу Валу и на њима му приносите жртве.‘+
14 „А ти* се немој молити за овај народ. Немој вапити к мени и немој ми се молити за њих+ јер их нећу слушати кад ми завапе због своје невоље.
15 Вољени народе, откуд ти право да будеш у мом дому,
кад многи твоји синови чине зло?
Хоћете ли посвећеним месом* избећи невољу кад дође на вас?
Хоћете ли се тада радовати?
16 Јехова те је некада називао зеленом маслином,
лепом и родном.
А сада те је уз велику буку спалио
и поломио је твоје гране.
17 „Јехова над војскама, онај који те је засадио,+ најавио је да ће те снаћи невоља због зла које су чинили израелски народ и Јудин народ, који су ме вређали приносећи жртве Валу.“+
18 Јехова ми је то објавио да знам.
Тада си ми, Боже, показао шта су чинили.
19 Ја сам био као питомо јагње које се води на клање.
Нисам знао да против мене смишљају сплетке:+
„Уништимо дрво и његов род,
ишчупајмо га из земље живих,
да се његово име никада више не спомене.“
Дај да видим како им се светиш,
јер сам теби поверио своју парницу.
21 Зато овако каже Јехова за људе из Анатота+ који желе да ми одузму живот и говоре: „Немој пророковати у Јеховино име+ да те не бисмо убили.“ 22 Овако каже Јехова над војскама: „Ја ћу их позвати на одговорност. Њихови младићи биће убијени мачем,+ а њихови синови и њихове ћерке помреће од глади.+ 23 Нико од њих неће преостати, јер ћу на људе из Анатота+ пустити невољу у години у којој ћу их позвати на одговорност.“
Зашто су онда зликовци успешни,+
зашто варалице живе безбрижно?
2 Ти си их засадио и они су се укоренили.
Расту и доносе плод.
Стално си им на уснама, али те нема у њиховим најскривенијим мислима*.+
Издвој их као овце за клање,
одвој их за дан покоља.
Због злобе њених становника
нестаје стоке и птица,
јер говоре: „Он не види шта ће бити с нама.“
Ако се и осећаш сигурно у мирној земљи,
шта ћеш учинити кад се нађеш у густим јорданским шумарцима?
Вичу за тобом на сав глас.
Не веруј им,
чак и када ти лепо говоре.
7 „Напустио сам свој дом,+ оставио сам ону која је моје власништво.+
Ону коју волим* предао сам у руке њеним непријатељима.+
8 Она која је моје власништво постала ми је као лав у шуми.
Риче на мене
и зато сам је замрзео.
9 Она која је моје власништво постала ми је као шарена* птица грабљивица.
Друге птице грабљивице окружиле су је и нападају је.+
Дођите, окупите се, све звери,
дођите да једете.+
Моју драгоцену земљу претворили су у голу пустош.
11 Претворили су је у пустош.
Сва земља је претворена у пустош,
али нико то не узима к срцу.+
12 Они који пустоше дошли су свим утабаним стазама које воде кроз пустињу.
Јеховин мач прождире људе од једног краја земље до другог.+
Нема мира никоме*.
13 Сеју пшеницу, а жању трње.+
Изнемогли су од рада, али од тога немају никакве користи.
Постидеће се свог приноса
због Јеховиног жестоког гнева.“
14 Овако каже Јехова за све своје зле суседе, који дирају у наследство које је он дао свом народу, Израелу:+ „Ишчупаћу их из њихове земље,+ а Јудин народ ишчупаћу из њихове средине. 15 Али након што их ишчупам, опет ћу им се смиловати и свакога од њих довешћу назад на његово наследство и у његову земљу.“
16 „Ако добро науче да поступају попут мог народа и да се заклињу мојим именом: ’Заклињем се Јеховом, живим Богом!‘, као што су мој народ учили да се заклиње Валом, тада ће добити место усред мог народа. 17 А ако не послушају, ишчупаћу тај народ, ишчупаћу га и уништићу га“, каже Јехова.+
13 Овако ми је рекао Јехова: „Иди и купи себи ланени појас и опаши га око струка, али немој да га умочиш у воду.“ 2 Тако сам купио појас, као што ми је Јехова рекао, и опасао сам га око струка. 3 Јехова ми се опет обратио и рекао: 4 „Узми појас који си купио и који носиш па иди до Еуфрата и сакриј га тамо у неку пукотину у стени.“ 5 Ја сам отишао и сакрио га крај Еуфрата, као што ми је Јехова заповедио.
6 После много дана Јехова ми је рекао: „Иди до Еуфрата и узми оданде појас за који сам ти заповедио да га тамо сакријеш.“ 7 Ја сам отишао до Еуфрата и извукао појас из пукотине у коју сам га био сакрио. Видео сам да је појас иструнуо и да је неупотребљив.
8 Тада ми је дошла Јеховина реч: 9 „Овако каже Јехова: ’Тако ћу уништити Јудин понос и велики јерусалимски понос.+ 10 Ти зли људи који не желе да послушају моје речи,+ који тврдоглаво следе своје срце+ и служе другим боговима, одају им част и клањају им се, постаће као тај неупотребљиви појас.‘ 11 ’Јер као што човек веже појас око струка, тако сам ја уз себе привезао цео Израел и Јуду‘, каже Јехова, ’да буду мој народ,+ мени на славу,+ хвалу и част. Али они нису послушали.‘+
12 „Реци им и ово: ’Овако каже Јехова, Израелов Бог: „Сваки крчаг се пуни вином.“ ‘ А они ће ти рећи: ’Зар ми не знамо да се сваки крчаг пуни вином?‘ 13 Тада им реци: ’Овако каже Јехова: „Напићу* све становнике ове земље,+ краљеве који седе на Давидовом престолу, свештенике, пророке и све становнике Јерусалима. 14 Разбићу их једне о друге, и очеве и синове“, каже Јехова.+ „Нећу им се смиловати нити ћу их жалити и нећу имати милости према њима. Ништа ме неће спречити да их уништим.“ ‘+
15 Чујте! Послушајте ме!
Не будите охоли, јер Јехова говори.
16 Славите Јехову, свог Бога,
пре него што пошаље мрак,
пре него што се у сумрак почнете саплитати по горама.
17 Ако ово не послушате,
ја ћу у тајности плакати због вашег поноса.
Много ћу суза пролити, сузе ће ми у потоцима тећи из очију+
јер ће Јеховино стадо+ бити одведено у заробљеништво.
19 Јужни градови су затворени* и нема никог да их отвори.
Цео Јудин народ је изгнан, сви су одведени у изгнанство.+
20 Подигни поглед и види оне који долазе са севера.+
Где је стадо које ти је дато, твоје дивно стадо оваца?+
Зар те неће обузети страшан бол као жену која се порађа?+
22 Запитаћеш се у свом срцу: ’Зашто ме је ово снашло?‘+
Због твојих многих преступа стргнуте су ти хаљине,+
израњаване су ти пете.
23 Може ли Хушанин* променити своју кожу или леопард своје шаре?+
Тако ни ви, који сте навикли да чините зло,
не можете чинити добро.
24 Зато ћу расути свој народ као сламу коју разноси пустињски ветар.+
25 То је оно што ће те снаћи, део који сам ти одредио“, каже Јехова,
26 Зато ћу подићи твоје хаљине и пребацити их преко твог лица,
па ће се видети твоја срамота,+
27 твоје многобројне прељубе+ и твоје пожудно рзање,
твој бесрамни блуд.
На бреговима, у пољу,
видео сам твоје одвратно понашање.+
Тешко теби, Јерусалиме!
Докле ћеш бити нечист?“+
14 Ово је реч коју је Јехова упутио пророку Јеремији о суши:+
2 Јуда тугује,+ његова врата су оронула.
Жалосна леже на земљи,
из Јерусалима се подиже јаук.
3 Господари шаљу слуге* по воду.
Они долазе до бунара̂*, али не налазе воду.
Враћају се с празним посудама.
Постиђени су и разочарани,
покривају главу.
5 Чак и кошута у пољу оставља тек рођено лане,
јер нема зелене траве.
6 Дивљи магарци стоје на огољеним брдима.
Дахћу као шакали,
мути им се пред очима јер нема зеленила.+
Јер смо те много пута изневерили,+
теби смо грешили.
8 Ти си Израелова нада, његов Спаситељ+ у време невоље.
Зашто си као странац у овој земљи,
као путник који је свратио само да преноћи?
9 Зашто си као преплашен човек,
као јунак који не може спасти?
Немој нас оставити!
10 Овако каже Јехова за овај народ: „Они воле да лутају+ и не обуздавају своје ноге.+ Зато нису мили Јехови.+ Сада ће се он сетити њиховог преступа и казниће их за њихове грехе.“+
11 Тада ми је Јехова рекао: „Немој се молити да овом народу буде добро.+ 12 Када посте, не слушам њихове молбе.+ Када приносе жртве паљенице и приносе од жита, мени то није угодно.+ Побићу их мачем, глађу и помором*.“+
13 А ја сам рекао: „Јао, Свевишњи Господе Јехова! Пророци им овако говоре: ’Нећете видети мач и неће вас снаћи глад, него ће вам Бог дати прави мир на овом месту.‘ “+
14 Јехова ми је тада рекао: „Ти пророци пророкују лажи у моје име.+ Ја их нисам послао, нисам им ништа заповедио нити сам им ишта рекао.+ Они вам пророкују лажне визије, испразне објаве до којих долазе гатањем и обмане које су сами смислили*.+ 15 Зато овако каже Јехова за пророке који пророкују у његово име, иако их он није послао, и који говоре да на ову земљу неће доћи мач и да у њој неће бити глади: ’Од мача и глади изгинуће ти пророци.+ 16 А овај народ ком они пророкују лежаће по јерусалимским улицама покошен глађу и мачем и неће бити никог да их сахрани+ – ни њих, ни њихове жене, ни њихове синове и ћерке – јер ћу на њих послати невољу коју заслужују.‘+
17 „А ти им овако реци:
’Нека моје очи лију сузе дан и ноћ, без престанка,+
јер је девици, кћери мог народа, задат жесток ударац+
и задобила је тешке ране.
Ако уђем у град,
видим оне које мори глад.+
И пророк и свештеник лутају земљом коју не познају.‘ “+
19 Зар си Јуду сасвим одбацио? Зар ти је* Сион постао мрзак?+
Зашто нас удараш, па за нас нема лека?+
Надали смо се миру, али ништа добро се није догодило,
и времену излечења, али обузео нас је страх!+
Сети се савеза који си склопио с нама, немој га раскинути.+
22 Може ли неки од безвредних идола других народа дати кишу?
Може ли небо само од себе дати пљусак?
Зар ниси ти, Јехова, Боже наш, једини који то може?+
Ти си наша нада,
јер само ти чиниш све то.
15 Тада ми је Јехова рекао: „Чак и кад би Мојсије и Самуило стали пред мене,+ не бих се смиловао* том народу. Отераћу их од себе. Нека иду! 2 Ако ти кажу: ’Куда да идемо?‘, одговори им: ’Овако каже Јехова:
„Ко је заслужио смртоносну пошаст, у смрт од пошасти!
Ко је заслужио мач, под мач!+
Ко је заслужио глад, у смрт од глади!
Ко је заслужио заробљеништво, у заробљеништво!“ ‘+
3 „’Пустићу на њих четири невоље*‘,+ каже Јехова, ’мач да их убија, псе да развлаче њихове лешеве, птице и звери да их једу и уништавају.+ 4 Учинићу да буду страшан призор свим краљевствима на земљи.+ Поступићу тако због онога што је Јудин краљ Манасија, Језекијин син, учинио у Јерусалиму.+
6 ’Ти си ме оставио‘, каже Јехова.+
Зато ћу подићи руку на тебе и уништићу те.+
Уморио сам се од тога да те сажаљевам.
7 Вејаћу их вилама као пшеницу по градовима* ове земље.
Побићу њихову децу.+
Истребићу свој народ,
јер не желе да престану да чине зло.+
8 Њихових удовица биће више него морског песка.
Усред дана ћу на мајке и синове довести онога који пустоши.
Изненада ћу на њих пустити страх и пометњу.
9 Изнемогла је жена која је родила седморо деце,
бори се да дође до даха.
Сунце јој је зашло док је још дан,
осрамоћена је и понижена*.‘
’А оно мало што их преостане
предаћу њиховим непријатељима да их побију мачем‘, каже Јехова.“+
Никоме нисам давао у зајам и ни од кога нисам узимао зајам,
а сви ме проклињу.
11 Јехова ми је рекао: „Заиста ћу ти чинити добро.
Заиста ћу те бранити од непријатеља
у време невоље, у време тескобе.
12 Може ли неко сломити гвожђе,
гвожђе са севера, и бакар?
13 Твоје имање и твоје благо даћу без надокнаде,+
нека буду опљачкани због свих твојих греха које си чинио по целој земљи.
Јер је мој гнев букнуо попут ватре,
на вас се распламсао.“+
15 Јехова, ти знаш моју невољу.
Сети ме се и заузми се за мене.
Освети се за мене онима који ме прогоне.+
Не дај да погинем због тога што си стрпљив* с њима.
Сети се да због тебе подносим срамоту.+
16 Кад су ми дошле твоје речи, гутао сам их.+
Твоја реч ме је обрадовала и развеселила ми срце,
јер ја носим твоје име, Јехова, Боже над војскама.
17 Не седим у друштву оних којима је само до забаве и не веселим се с њима.+
18 Зашто мој бол не престаје и зашто је моја рана неизлечива?
Никако да зацели.
Зар ћеш ми постати као извор без воде,
у који се човек не може поуздати?
19 Зато овако каже Јехова:
„Ако ми се вратиш, опет ћеш бити у мојој милости
и служићеш ми.
Ако одвојиш драгоцено од безвредног,
опет ћу говорити преко тебе.
Они ће морати да пређу на твоју страну,
али ти нећеш морати на њихову.“
20 „Учинићу да овом народу будеш неосвојив бакарни зид.+
Они ће се борити против тебе,
јер ја сам с тобом, да те спасем и избавим“, каже Јехова.
21 „Избавићу те из руку злих људи,
откупићу те из руку насилника.“
16 Затим ми је дошла Јеховина реч: 2 „Немој се женити и немој имати синове и ћерке у овој земљи. 3 Јер овако каже Јехова за синове и ћерке који се овде рађају и за њихове мајке које их рађају и за очеве који их добијају у овој земљи: 4 ’Помреће од смртоносних болести,+ али нико их неће оплакати нити сахранити. Постаће као ђубриво по земљи.+ Изгинуће од мача и глади,+ а њихова мртва тела биће храна птицама и зверима.‘
5 Јер овако каже Јехова:
’Не улази у кућу у којој су се окупили ожалошћени,
не иди да жалиш с њима и немој им изражавати саучешће.‘+
’Јер сам ја том народу одузео свој мир‘, каже Јехова,
’и ускратио им своју верну љубав и милосрђе.+
6 Помреће и угледни и незнатни у овој земљи.
Нико их неће сахранити,
нико их неће оплакивати,
нико се због њих неће сећи по телу нити ће бријати главу*.
7 Нико неће дати храну ожалошћенима
да се утеше за покојником.
Нико им неће дати чашу вина
да би се утешили за оцем или за мајком.
8 Не улази ни у кућу у којој је гозба
да с њима седиш, једеш и пијеш.‘
9 „Јер овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Учинићу да за вашег живота и пред вашим очима одавде нестану звуци радости и весеља, глас младожење и глас невесте.‘+
10 „Кад том народу кажеш све ове речи, они ће те упитати: ’Зашто нам је Јехова најавио сву ту велику невољу? Који преступ смо учинили и у чему смо згрешили Јехови, свом Богу?‘+ 11 Тада им реци: ’„Зато што су ме ваши преци оставили“,+ каже Јехова, „и почели су да служе другим боговима, да им одају част и да им се клањају.+ Мене су оставили и нису се држали мог закона.+ 12 А ви поступате много горе него ваши преци+ и не слушате ме, него тврдоглаво следите своје зло срце.+ 13 Зато ћу вас отерати из ове земље у земљу коју не познајете и коју нису познавали ни ваши преци.+ Тамо ћете и дању и ноћу служити другим боговима,+ јер вам се нећу смиловати.“ ‘
14 „’Али долазе дани‘, каже Јехова, ’кад се више неће говорити: „Заклињем се Јеховом, живим Богом, који је израелски народ извео из Египта!“,+ 15 него: „Заклињем се Јеховом, живим Богом, који је израелски народ извео из северне земље и из свих земаља по којима их је расејао!“ Вратићу их у њихову земљу, коју сам дао њиховим прецима.‘+
16 ’Послаћу много рибара‘, каже Јехова,
’који ће их ловити.
Затим ћу послати много ловаца
и они ће их ловити по свим горама и по свим бреговима
и извлачиће их из пукотина у стенама.
17 Јер моје очи виде све што они раде*.
Не могу се сакрити од мене,
нити могу сакрити свој преступ од мог погледа.
18 Најпре ћу их у пуној мери казнити за њихов преступ и њихов грех,+
због тога што су оскрнавили моју земљу беживотним киповима* својих одвратних богова
и напунили моју земљу одвратним идолима.‘ “+
19 Јехова, снаго моја и тврђаво моја,
уточиште моје у дан невоље,+
к теби ће народи доћи из свих крајева земље
и рећи ће: „Заиста наши преци нису наследили ништа осим лажних богова*,
који су безвредни и од којих нема никакве користи.“+
21 „Зато ћу их научити,
овог пута ћу им обзнанити своју снагу и моћ,
па ће знати да је моје име Јехова.“
17 „Грех Јудиног народа записан је гвозденом писаљком.
Дијамантским врхом урезан је на плочу њиховог срца
и на рогове њихових олтара.
2 Њихови синови памте те олтаре и обредна дебла*+
који су били поред сваког разгранатог дрвета, на високим брдима,+
3 на горама које се уздижу изнад равница.
Даћу да се опљачка све твоје богатство и све твоје благо.+
Даћу да се опљачкају и твоје обредне узвишице због греха који се чини по целој твојој земљи.+
4 Сам ћеш оставити наследство које сам ти дао.+
Учинићу да служиш својим непријатељима у земљи коју не познајеш,+
Заувек ће горети.“
5 Овако каже Јехова:
„Проклет да је човек који се узда у људе,+
који се ослања на људску снагу,+
а срце му је далеко од Јехове.
6 Он ће бити као усамљено дрво у пустињи.
Неће доживети благостање,
него ће пребивати у сасушеним местима у пустињи,
у сланој земљи где нико не може живети.
8 Он ће бити као дрво посађено поред воде,
које пушта корење поред потока.
Неће осетити жегу када дође,
него ће му лишће остати зелено.+
У сушној години неће се бринути
и неће престати да доноси род.
9 Срце је варљивије* од свега и на све је спремно*.+
Ко може проникнути у њега?
10 Ја, Јехова, истражујем срце+
и испитујем најскривеније мисли*,
да бих свакоме дао према његовим делима,
11 Као јаребица што лежи на јајима која није снела,
С временом* ће остати без њега
и на крају ће се показати да је био безуман.“
13 Јехова, надо Израелова,
сви који те оставе осрамотиће се.
14 Излечи ме, Јехова, и бићу излечен.
Спаси ме, и бићу спасен,+
јер ја тебе хвалим!
15 Неки ми говоре:
„Где је Јеховина реч?+
Хајде, нека се испуни!“
16 А ја као пастир нисам престао да те следим
и нисам чезнуо за даном невоље.
Ти добро знаш све што излази из мојих уста,
све се то одиграва пред твојим лицем!
17 Немој ме плашити.
Ти си моје уточиште у дан невоље.
Нека њих обузме страх,
али не дај да мене обузме страх.
19 Овако ми је рекао Јехова: „Иди и стани код главних врата* на која улазе и излазе Јудини краљеви, а затим и код свих других јерусалимских врата.+ 20 И реци: ’Чујте Јеховину реч, Јудини краљеви, сав Јудин народе и сви становници Јерусалима, који улазите на ова врата. 21 Овако каже Јехова: „Пазите да не носите никакав терет на сабатни дан и да га не уносите на јерусалимска врата. + 22 На сабатни дан не износите из куће никакав терет и не радите никакав посао.+ Нека вам сабатни дан буде свет, као што сам заповедио вашим прецима.+ 23 Али они нису слушали нити су се обазирали на оно што су чули*, него су били тврдоглави* и нису хтели да послушају нити да прихвате поуку*.“ ‘+
24 „’„Али ако ми будете у потпуности послушни“, каже Јехова, „и ако на сабатни дан не будете уносили терет на врата овог града нити радили икакав посао, него вам сабатни дан буде свет,+ 25 тада ће краљеви и кнезови који седе на Давидовом престолу+ улазити на врата овог града, возећи се на колима и јашући на коњима. Улазиће краљеви и кнезови, Јудејци и становници Јерусалима.+ Овај град ће бити довека настањен. 26 Долазиће људи из Јудиних градова, из околине Јерусалима, из Венијаминове земље,+ из равнице,+ из брдовитог краја и из Негева* и доносиће у Јеховин дом жртве паљенице,+ друге жртве,+ приносе од жита,+ тамјан и жртве захвалнице.+
27 „’„Али ако ми не будете послушни – ако вам сабатни дан не буде свет и ако на сабатни дан будете носили терете и улазили с њима на јерусалимска врата – тада ћу запалити градска врата и ватра ће прогутати јерусалимске тврђаве+ и неће се угасити.“ ‘ “+
18 Ово је реч коју је Јехова упутио Јеремији: 2 „Иди у грнчареву кућу.+ Тамо ћу ти објавити своје речи.“
3 Отишао сам у грнчареву кућу и затекао га како ради на грнчарском колу. 4 Али посуда коју је грнчар правио од глине није испала како треба. Зато је од ње направио другу посуду, онакву какву је желео.
5 Јехова ми је затим рекао: 6 „’Израелски народе, зар ја не могу поступити с вама као тај грнчар?‘, каже Јехова. ’Оно што је глина у грнчаревој руци, то сте ви у мојој руци, израелски народе.+ 7 Кад неком народу или краљевству кажем да ћу га искоренити, затрти и уништити,+ 8 али тај народ престане да чини зло за које сам га опоменуо, предомислићу се и нећу му нанети невољу коју сам хтео да му нанесем*.+ 9 А кад неком народу или краљевству кажем да ћу га изградити и засадити, 10 али тај народ почне да чини оно што је зло у мојим очима и да ме не слуша, предомислићу се и нећу му учинити добро као што сам намеравао*.‘
11 „Зато, молим те, реци Јудејцима и становницима Јерусалима: ’Овако каже Јехова: „Припремам за вас невољу и смишљам како да вас казним. Молим вас, престаните да чините зло, промените свој начин живота и своја дела.“ ‘ “+
12 Али они кажу: „Нема ништа од тога!+ Поступаћемо како ми желимо и свако од нас ће тврдоглаво следити своје зло срце.“+
13 Зато овако каже Јехова:
„Распитајте се, молим вас, међу народима:
Ко је за тако нешто чуо?
Девица Израел је учинила нешто ужасно.+
14 Зар ће нестати снега са стеновитих обронака Ливана?
Зар ће пресушити хладне воде које теку из далеких крајева?
15 А мој народ је мене заборавио.+
Приносе жртве* безвредним боговима+
и наводе друге да се спотичу на својим путевима, на древним стазама,+
како би ишли странпутицом, путевима који нису равни и насути*.
Сваки пролазник ће запрепашћено гледати и одмахиваће главом.+
17 Као источни ветар расејаћу их пред непријатељем.
У дан њихове пропасти окренућу им леђа и нећу на њих погледати.“+
18 А они су рекли: „Хајде да скујемо заверу против Јеремије,+ јер нашим свештеницима неће понестати знања да нам тумаче закон, ни мудрима неће понестати савета, ни пророцима објава. Оптужимо га* и не обраћајмо пажњу на његове речи.“
19 Јехова, погледај на мене
и чуј шта говоре моји противници.
20 Зар на добро треба узвратити злом?
А они мени копају јаму, да ми одузму живот*.+
Сети се како сам се пред тобом заузимао за њих и добро говорио о њима,
да се ти више не би гневио на њих.
Нека њихове жене остану без деце и постану удовице.+
Нека њихове мушкарце побије смртоносна пошаст,
нека њихови младићи погину од мача у бици.+
22 Нека се из њихових кућа чује вика
кад изненада на њих доведеш разбојнике.
Јер они копају јаму да ме ухвате
и постављају замке мојим ногама.+
Немој им опростити њихов преступ,
немој избрисати њихов грех записан пред тобом.
19 Овако је рекао Јехова: „Иди и купи од грнчара земљани крчаг.+ Поведи неколико старешина из народа и неколико свештеничких старешина 2 и пођи с њима у долину Еномовог сина,+ која се простире пред Вратима грнчарских отпадака. Тамо објави речи које ћу ти казати. 3 Реци: ’Чујте Јеховину реч, Јудини краљеви и становници Јерусалима. Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог:
„’„Нанећу невољу овом месту и сви ће се запрепастити* кад чују за то. 4 Учинићу то зато што су ме оставили+ и учинили ово место непрепознатљивим.+ Ту приносе жртве другим боговима, које раније нису познавали ни они, ни њихови преци, ни Јудини краљеви, и напунили су ово место крвљу недужних.+ 5 Саградили су обредне узвишице Валу како би спаљивали своје синове, приносећи их Валу као жртве паљенице,+ што им никад нисам заповедио, нити сам о томе говорио, нити ми је то икад дошло у мисли*.“ ‘+
6 „’„Зато, долазе дани“, каже Јехова, „кад се то место више неће звати Тофет и долина Еномовог сина него Долина покоља.+ 7 Осујетићу планове Јуде и Јерусалима на овом месту и учинићу да их мачем побију њихови непријатељи и да их погубе они који желе да им одузму живот. А њихова мртва тела даћу за храну птицама и зверима.+ 8 Овај град ћу претворити у страшан призор и људи ће му се ругати*. Сваки пролазник ће запрепашћено гледати и ругаће му се због свих његових невоља.+ 9 Учинићу да једу месо својих синова и ћерки и свако ће јести месо свог ближњег, јер ће бити под опсадом и обузеће их очај кад их притисну непријатељи и они који желе да им одузму живот.“ ‘+
10 „Затим разбиј крчаг пред онима који ће ићи с тобом 11 и реци им: ’Овако каже Јехова над војскама: „Тако ћу разбити овај народ и овај град, као што се разбија грнчарска посуда, па се више не може поправити. У Тофету ће се сахрањивати мртви, све док тамо не понестане места.“ ‘+
12 „’Тако ћу учинити овом месту и његовим становницима‘, каже Јехова. ’Учинићу да овај град буде као Тофет. 13 Јерусалимске куће и куће Јудиних краљева биће нечисте као Тофет.+ Нечисте ће бити све куће на чијим су се крововима приносиле жртве свој небеској војсци*+ и изливали приноси од вина* другим боговима.‘ “+
14 Кад се Јеремија вратио из Тофета, где га је Јехова послао да пророкује, стао је у двориште Јеховиног дома и рекао целом народу: 15 „Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Нанећу овом граду и свим градовима око њега невољу коју сам им најавио, јер су тврдоглави* и нису хтели да слушају моје речи.‘ “+
20 Пасхор, Имиров син, свештеник и главни надзорник у Јеховином дому, слушао је Јеремију док је пророковао о томе. 2 Тада је Пасхор ударио пророка Јеремију и ставио га у кладе+ код Горњих Венијаминових врата у Јеховином дому. 3 Сутрадан, кад је Пасхор Јеремију ослободио клада, Јеремија му је рекао:
„Јехова те више неће звати Пасхор*, већ Ужас свуда унаоколо.+ 4 Јер овако каже Јехова: ’Ево, учинићу да будеш ужасан призор самом себи и свим твојим пријатељима. Својим очима ћеш гледати како они гину од мача својих непријатеља.+ Цео Јудин народ предаћу у руке вавилонском краљу и он ће их одвести у изгнанство у Вавилон и побити мачем.+ 5 Све богатство овог града, сав његов иметак, све његове драгоцености и сва блага Јудиних краљева предаћу у руке њиховим непријатељима.+ Они ће све то опљачкати, узети и однети у Вавилон.+ 6 А ти ћеш, Пасхоре, отићи у заробљеништво заједно са свима који живе у твојој кући. У Вавилон ћеш отићи и тамо ћеш умрети и тамо ћеш бити сахрањен са свим својим пријатељима, јер си им пророковао лажи.‘ “+
7 Јехова, преварио си ме и преварен сам.
Своју снагу си употребио против мене и надвладао си ме.+
Смеју ми се по цео дан,
сви ми се ругају.+
8 Јер кад год проговорим, вичем и објављујем:
„Насиље и пустошење!“
Због Јеховине речи вређају ме и ругају ми се по цео дан.+
Али у мом срцу је његова реч била као распламсала ватра, као ватра затворена у мојим костима.
Зато више нисам могао да ћутим,
нисам могао да издржим.+
„Оптужите га! Хајде да га оптужимо!“
Сви који су се правили да ми желе мир само су чекали да посрнем.+
Говорили су: „Можда ће се преварити и погрешити,
па ћемо га надвладати и осветити му се.“
11 Али Јехова је био са мном као ратник који улива страх.+
Зато ће они који ме прогоне посрнути и неће ме надвладати.+
Силно ће се осрамотити, јер неће остварити своје намере.
Биће понижени за сва времена и то се неће заборавити.+
13 Певајте Јехови! Хвалите Јехову!
Јер је избавио сиромаха из руку зликоваца.
14 Проклет био дан када сам се родио!
Не био благословљен дан када ме је мајка родила!+
15 Проклет био човек који је мом оцу донео вест:
„Мушко је! Добио си сина!“
и тиме га силно обрадовао.
16 Нека тај човек буде као градови које је Јехова без жаљења уништио.
Нека чује вику ујутру и ратни поклич у подне.
17 Зашто ме није убио још у мајчиној утроби,
па би ми моја мајка постала гроб
и довека би била трудна?+
21 Ово је реч коју је Јехова упутио Јеремији кад му је краљ Седекија+ послао Пасхора,+ Малхијиног сина, и свештеника Софонију,+ Масијиног сина, да му кажу: 2 „Молим те, питај Јехову за нас, јер је вавилонски краљ Навуходоносор заратио с нама.+ Можда ће Јехова учинити за нас неко чудесно дело као некада, па ће непријатељ отићи од нас.“+
3 Јеремија им је рекао: „Овако реците Седекији: 4 ’Ево шта каже Јехова, Израелов Бог: „Окренућу на вас оружје које вам је у рукама, којим се борите против вавилонског краља+ и против Халдејаца који су изван ваших зидина и опседају вас. И сакупићу га* усред овог града. 5 Ја ћу се борити против вас+ моћном и снажном руком, у гневу и јарости и великој љутњи.+ 6 Побићу све што живи у овом граду, и људе и животиње. Они ће помрети од велике пошасти*.“ ‘+
7 „’„А после тога“, каже Јехова, „Јудиног краља Седекију, његове слуге и становнике овог града – оне који преживе помор, мач и глад – предаћу у руке вавилонском краљу Навуходоносору, у руке њиховим непријатељима и у руке онима који желе да им одузму живот.+ Он ће их побити мачем. Неће се сажалити на њих, неће имати самилости ни милосрђа.“ ‘+
8 „А овом народу реци: ’Овако каже Јехова: „Дајем вам да бирате између пута који води у живот и пута који води у смрт. 9 Они који остану у овом граду погинуће од мача, глади и помора. А сви који изађу из града и предају се Халдејцима који вас опседају остаће живи и добиће свој живот као награду*.“ ‘+
10 „’„Јер сам одбацио овај град* и снаћи ће га зло, а не добро“,+ каже Јехова. „Биће предат у руке вавилонском краљу,+ и он ће га спалити.“+
11 „’Доме Јудиног краља, чуј Јеховину реч! 12 Доме Давидов, овако каже Јехова:
„Свако јутро судите праведно
и избављајте опљачканог из руку пљачкаша,+
да због ваших злих дела+
мој гнев не плане као ватра+
и не распламса се тако да нико не може да га угаси.“ ‘
13 ’Ево, долазим на тебе, ти који живиш у долини,
стено у равници‘, каже Јехова.
’А ви кажете: „Ко ће нас напасти?
Ко ће заузети наше домове?“
’Запалићу вашу шуму,
и ватра ће прогутати све што је око вас.‘ “+
22 Овако каже Јехова: „Иди у двор Јудиног краља и објави ову поруку. 2 Реци: ’Чуј Јеховину реч, Јудин краљу, који седиш на Давидовом престолу! Нека је чују и твоје слуге и твој народ, који улазе на ова врата. 3 Овако каже Јехова: „Поступајте праведно и поштено, избављајте опљачканог из руку пљачкаша. Не будите окрутни према странцу и немојте чинити зло сирочету* и удовици.+ Не проливајте крв недужних у овом граду.+ 4 Јер ако се будете савесно држали ових заповести, тада ће краљеви који седе на Давидовом престолу+ улазити на врата овог двора, возећи се у колима и јашући на коњима. Улазиће они, њихове слуге и њихов народ.“ ‘+
5 „’Али ако не послушате ове заповести‘, каже Јехова, ’заклињем се собом да ће овај двор постати рушевина.‘+
Али ћу те претворити у пустињу,
сви твоји градови остаће без становника.+
Они ће посећи твоје најбоље кедрове
и побацаће их у ватру.+
8 „’Многи народи ће пролазити поред овог града и питаће један другог: „Зашто је Јехова то учинио овом великом граду?“+ 9 А одговор ће бити: „Зато што су прекршили савез који је с њима склопио Јехова, њихов Бог, и клањали се другим боговима и служили им.“ ‘+
10 Не оплакујте мртвог
и не жалите за њим.
Плачите горко за оним који одлази у изгнанство,
јер се више никад неће вратити и неће видети земљу у којој се родио.
11 „Јер овако каже Јехова за Јудиног краља Салума*,+ Јосијиног сина, који влада уместо свог оца Јосије+ и који је отишао одавде: ’Он се више никад неће вратити. 12 Умреће тамо где је одведен у изгнанство, а ову земљу више никад неће видети.‘+
13 Тешко оном који гради своју кућу, али на непоштен начин
и прави своје собе на спрату чинећи неправду,
који тера свог ближњег да му служи без накнаде
и неће да му да плату.+
14 Он говори: ’Саградићу себи велику кућу
с пространим собама на спрату.
Направићу на њој прозоре,
а зидове ћу обложити кедровином и премазаћу их црвеном бојом*.‘
15 Хоћеш ли и даље владати због тога што користиш кедровину више него други?
16 Бранио је право сиромашних и оних које је снашла невоља
и зато му је било добро.
’Зар баш то не значи познавати мене?‘, каже Јехова.
17 ’Али твоје очи и твоје срце теже само за непоштеним добитком,
за тиме да проливају крв недужних,
да варају друге и пљачкају их*.‘
18 „Зато овако каже Јехова за Јудиног краља Јоакима,+ Јосијиног сина:
’За њим људи неће туговати, говорећи једни другима:
„Јао, брате мој! Јао, сестро моја!“
За њим људи неће туговати, говорећи:
„Јао, господару! Јао, његово величанство!“
19 Сахраниће га као што се сахрањује магарац,+
одвући ће његово тело и бацити га
изван јерусалимских врата.‘+
21 Саветовао сам те док си се осећао сигурно,
али ти си рекао: ’Нећу да слушам.‘+
Тако поступаш од своје младости,
јер ме не слушаш.+
Тада ћеш се осрамотити и понизити због своје невоље.
који си се угнездио међу кедровима,+
како ћеш само стењати кад те спопадну болови,
кад те ухвате болови као жену која се порађа!“+
24 „’Заклињем се самим собом‘, каже Јехова, ’чак и кад би ти, Хонија*,+ Јоакимов сине,+ Јудин краљу, био печатни прстен на мојој десници, ја бих те стргнуо с прста! 25 Предаћу те у руке онима који желе да ти одузму живот, у руке онима којих се бојиш, у руке вавилонском краљу Навуходоносору и у руке Халдејцима.+ 26 Бацићу тебе и твоју мајку, која те је родила, у другу земљу у којој се нисте родили и тамо ћете умрети. 27 Никада се нећете вратити у земљу за којом чезнете.+
28 Је ли тај човек, Хонија, нека презрена и разбијена посуда,
чинија коју нико не жели?
Зашто ће он и његови потомци бити оборени
и бачени у земљу коју не познају?‘+
29 Земљо, земљо, земљо, чуј Јеховину реч!
30 Овако каже Јехова:
’Запишите да је овај човек без деце,
да неће имати успеха у животу,
јер ниједан од његових потомака
неће сести на Давидов престо, нити ће икада владати у Јуди.‘ “+
23 „Тешко пастирима који уништавају и растерују овце с мог пашњака!“, каже Јехова.+
2 Зато Јехова, Израелов Бог, овако каже пастирима свог народа: „Ви сте растерали моје овце, расејали сте их и нисте бринули о њима.“+
„Зато ћу вас казнити због ваших злих дела“, каже Јехова.
3 „Онда ћу сакупити своје преостале овце из свих земаља по којима сам их расејао+ и вратићу их на њихов пашњак,+ и оне ће бити плодне и намножиће се.+ 4 Даћу им пастире који ће добро бринути о њима.+ Више се ничега неће бојати ни плашити и ниједна се неће изгубити“, каже Јехова.
5 „Ево, долазе дани“, каже Јехова, „када ћу на престо поставити праведног краља из Давидове лозе*.+ Он ће владати земљом+ и поступаће разборито, праведно и поштено.+ 6 У његовим данима, Јуда ће се спасти+ а Израел ће живети без страха.+ А он ће се звати ’Јехова је наша праведност‘.“+
7 „Али долазе дани“, каже Јехова, „кад се више неће говорити: ’Заклињем се Јеховом, живим Богом, који је израелски народ извео из Египта‘,+ 8 него: ’Заклињем се Јеховом, живим Богом, који је Израелове потомке извео из северне земље и из свих земаља по којима их је расејао и који их је вратио у њихову земљу‘. Они ће живети у својој земљи.“+
9 А због пророка
срце ми је сломљено у грудима.
Све моје кости дрхте.
Због Јехове и његових светих речи
налик сам пијаном човеку,
човеку кога је савладало вино.
10 Јер је земља пуна прељубника.+
Земља тугује јер је проклета,+
сасушили су се пашњаци у пустој земљи.+
Зло је оно што раде, злоупотребљавају своју моћ.
11 „Упрљали су се* и пророк и свештеник.+
Њихову злобу налазим чак и у свом дому“,+ каже Јехова.
Јер ћу им нанети невољу
оне године кад их позовем на одговорност“, каже Јехова.
13 „Код самаријских пророка+ видео сам одвратна дела.
Пророкују у Валово име
и одводе мој народ, Израел, на странпутицу.
14 И код јерусалимских пророка видео сам страшне ствари.
15 Зато овако каже Јехова над војскама против тих пророка:
„Натераћу их да једу пелен
и даћу им да пију затровану воду.+
Јер се од јерусалимских пророка шири отпадништво по свој земљи.“
16 Овако каже Јехова над војскама:
„Не слушајте речи пророка који вам пророкују.+
Они вас обмањују.*
Свакоме ко тврдоглаво следи своје срце кажу:
’Неће вас задесити никаква невоља.‘+
18 Јер ко је био међу Јеховиним блиским пријатељима,
па је могао да види и да чује његову реч?
Ко је обратио пажњу на његову реч да би је чуо?
19 Ево, Јеховин гнев ће попут олује силно навалити на зле,
попут вихора ће се обрушити на њихову главу.+
20 Јеховин гнев се неће стишати
док он не изврши и не оствари оно што је наумио у срцу.
У последњим данима то ћете јасно разумети.
21 Нисам послао те пророке, а они ипак трче.
Нисам им говорио, а они ипак пророкују.+
22 Али да су били међу мојим блиским пријатељима,
тада би мом народу објавили моје речи
и подстакли би га да престане да чини зло, да остави своја зла дела.“+
23 „Зар сам ја Бог само кад сам близу“, каже Јехова, „зар нисам Бог и кад сам далеко?“
24 „Може ли се човек сакрити на скровито место, где га ја не могу видети?“,+ каже Јехова.
„Постоји ли ишта на небу или на земљи што може да ми промакне?*“,+ каже Јехова.
25 „Чујем како пророци који пророкују лажи у моје име говоре: ’Сањао сам сан! Сањао сам сан!‘+ 26 Докле ће пророци пророковати лажи? Они пророкују обмане које су сами смислили*.+ 27 Својим сновима које причају један другоме желе да наведу мој народ да заборави моје име, као што су њихови очеви због Вала заборавили моје име.+ 28 Нека пророк који је сањао сан исприча свој сан, али онај који је чуо моју реч нека је верно преноси.“
„Имају ли слама и жито нешто заједничко?“, каже Јехова.
29 „Зар моја реч није као ватра“,+ каже Јехова, „и као маљ који разбија стену?“+
30 „Зато ћу казнити те пророке“, каже Јехова, „који краду моје речи један од другога.“+
31 „Казнићу те пророке“, каже Јехова, „који износе своје речи, а говоре: ’Ово су Божје речи!‘ “+
32 „Казнићу пророке који објављују лажне снове“, каже Јехова, „и који својим лажима и својим хвалисањем одводе мој народ на странпутицу.“+
„Ја их нисам послао, нити сам им ишта заповедио. Зато нису ни од какве користи овом народу“,+ каже Јехова.
33 „Када те овај народ или пророк или свештеник упитају: ’Шта је Јеховино бреме*?‘, одговори им: ’„Ви сте бреме и ја ћу вас одбацити!“,+ каже Јехова.‘ 34 Ако неки пророк или свештеник или неко из народа каже: ’Ово је Јеховино бреме!‘, казнићу тог човека и његов дом. 35 Свако од вас говори свом ближњем и свом брату: ’Шта је Јехова одговорио? Шта је Јехова рекао?‘ 36 Али не помињите више Јеховино бреме, јер је свакоме бреме његова сопствена реч, а ви изврћете речи живог Бога, Јехове над војскама, нашег Бога.
37 „Овако реци пророку: ’Шта ти је Јехова одговорио? Шта је Јехова рекао? 38 Ако и даље будете говорили: „Јеховино бреме!“, овако каже Јехова: „Пошто говорите: ’Ова реч је Јеховино бреме‘, иако сам вам рекао: ’Не говорите: „Јеховино бреме!“ ‘, 39 подићи ћу вас и одбацићу вас од себе, и вас и град који сам дао вама и вашим прецима. 40 Осрамотићу вас и понизићу вас за сва времена, и то се никада неће заборавити.“ ‘ “+
24 Јехова ми је затим показао две корпе смокава које су стајале пред Јеховиним храмом. Било је то након што је вавилонски краљ Навуходоносор заробио Јудиног краља Јехонију*,+ Јоакимовог сина,+ и Јудине кнезове, занатлије и коваче*, и одвео их из Јерусалима у Вавилон.+ 2 У једној корпи су биле врло добре смокве, као што су ране смокве, а у другој корпи су биле врло лоше смокве, толико лоше да нису биле за јело.
3 Тада ме је Јехова упитао: „Шта видиш, Јеремија?“ Одговорио сам: „Видим смокве. Добре смокве су врло добре, а лоше су врло лоше, толико лоше да нису за јело.“+
4 Тада ми је Јехова рекао: 5 „Овако каже Јехова, Израелов Бог: ’Као што су ове смокве добре, тако ће и Јудини изгнаници, које сам одавде послао у халдејску земљу, бити добри у мојим очима. 6 Пазићу на њих* да им буде добро и вратићу их у ову земљу.+ Изградићу их и нећу их срушити, посадићу их и нећу их ишчупати.+ 7 Пробудићу у њиховом срцу жељу да ме добро упознају, да знају да сам ја Јехова.+ Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог,+ јер ће ми се вратити свим својим срцем.+
8 „’Али за лоше смокве које су толико лоше да нису за јело+ Јехова каже: „Тако ћу ја гледати на Јудиног краља Седекију,+ на његове кнезове, на преостале становнике Јерусалима који су остали у овој земљи и на оне који живе у Египту.+ 9 Нанећу им такву невољу да ће бити страшан призор свим краљевствима на земљи.+ Подсмеваће им се, презираће их*, ругаће им се и спомињаће их у клетвама+ по свим местима где ћу их расејати.+ 10 Послаћу на њих мач,+ глад и помор*+ док не буду истребљени из земље коју сам дао њима и њиховим прецима.“ ‘ “
25 Ово је реч која је дошла Јеремији за цео Јудин народ четврте године владавине Јудиног краља Јоакима,+ Јосијиног сина, то јест прве године владавине вавилонског краља Навуходоносора. 2 Ово је пророк Јеремија објавио* целом Јудином народу и свим становницима Јерусалима:
3 „Од тринаесте године Јудиног краља Јосије,+ Амоновог сина, па све до данашњег дана, ове 23 године, долазила ми је Јеховина реч и ја сам је увек изнова преносио* вама, али ви нисте хтели да слушате.+ 4 Јехова вам је слао све своје слуге, пророке – слао их је увек изнова* – али ви нисте хтели да слушате нити сте се обазирали на оно што су говорили*.+ 5 Говорили су вам: ’Молим вас, престаните да чините зло и оставите своја зла дела.+ Тада ћете још дуго живети у земљи коју је Јехова давно дао вама и вашим прецима. 6 Немојте служити другим боговима, немојте им одавати част нити им се клањати, вређајући ме делима својих руку. Ако будете то чинили, нанећу вам невољу.‘
7 „’Али ви нисте хтели да ме слушате‘, каже Јехова, ’него сте ме вређали делима својих руку, на своју несрећу.‘+
8 „Зато овако каже Јехова над војскама: ’„Зато што нисте хтели да послушате моје речи, 9 позваћу све народе са севера“,+ каже Јехова, „и позваћу вавилонског краља Навуходоносора, свог слугу,+ и довешћу их да нападну ову земљу,+ њене становнике и све ове околне народе.+ Уништићу вас и учинићу да будете страшан призор, да вам се људи ругају* и да се претворите у вечну пустош. 10 Учинићу да нестану звуци радости и весеља,+ глас младожење и глас невесте,+ звук ручног млина и светлост светиљке. 11 Сва ова земља ће постати пустош и страшан призор, а ови народи ће служити вавилонском краљу 70 година.“ ‘+
12 „’А кад прође 70 година,+ позваћу на одговорност* вавилонског краља и тај народ због њиховог преступа‘,+ каже Јехова, ’и претворићу халдејску земљу у вечну пустош.+ 13 Учинићу да се на тој земљи испуни све што сам рекао против ње, све што је Јеремија пророковао против свих народа, што је записано у овој књизи. 14 Јер ће их многи народи и велики краљеви+ учинити својим робовима,+ а ја ћу им вратити по њиховим делима, по делима њихових руку.‘ “+
15 Јер овако ми је рекао Јехова, Израелов Бог: „Узми из моје руке ову чашу с вином гнева и нека из ње пију сви народи којима ћу те послати. 16 Они ће пити, па ће посртати и понашати се као безумни због мача који ћу послати међу њих.“+
17 Ја сам узео чашу из Јеховине руке и дао је свим народима којима ме је Јехова послао, да пију из ње.+ 18 Прво сам је дао Јерусалиму и Јудиним градовима,+ његовим краљевима и његовим кнезовима, да постану пустош и страшан призор, да им се људи ругају* и да их спомињу у клетвама.+ То само што се није десило. 19 Затим сам је дао фараону, египатском краљу, и његовим слугама, његовим кнезовима и целом његовом народу+ 20 и свим људима из других народа међу њима; свим краљевима земље Уз; свим краљевима филистејске земље,+ Аскалону,+ Гази, Акарону и преосталима из Азота; 21 Едомцима,+ Моавцима+ и Амонцима;+ 22 свим краљевима Тира, свим краљевима Сидона+ и краљевима острва на мору; 23 Дедану,+ Теми, Вузу и свима који брију косу на слепоочницама;+ 24 свим арапским краљевима+ и свим краљевима других народа који живе у пустињи; 25 свим зимријским краљевима, свим еламским краљевима+ и свим међанским краљевима;+ 26 свим краљевима севера који су близу и далеко, једном за другим, и свим другим краљевствима на земљи. А краљ Сисаха*+ пиће после њих.
27 „И реци им: ’Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: „Пијте, опијте се и повраћајте. Падните и више немојте устати+ јер ћу на вас послати мач.“ ‘ 28 Ако не буду хтели да узму чашу из твоје руке и да пију, реци им: ’Овако каже Јехова над војскама: „Мораћете да пијете. 29 Јер ако ћу невољу најпре нанети граду који носи моје име,+ зар ћете ви проћи некажњено?“ ‘+
„’Нећете проћи некажњено, јер ћу послати мач на све становнике земље‘, каже Јехова над војскама.
30 „Ти им пророкуј све ове речи и кажи им:
’Јехова ће с висине зарикати као лав,
његов глас ће се чути из његовог светог пребивалишта.
Рикаће на своје земаљско боравиште.
Као што вичу они који газе грожђе,
тако ће он победнички клицати над свим становницима земље.‘
31 ’Вика ће се чути до свих крајева земље,
јер Јехова има спор с народима.
Сам ће судити сваком човеку*.+
Зле ће погубити мачем‘, каже Јехова.
32 Овако каже Јехова над војскама:
33 „’Они које Јехова тог дана побије лежаће од једног до другог краја земље. Нико неће жалити за њима, нити ће их ико покупити и сахранити. Биће као ђубриво по земљи.‘
34 Горко плачите, пастири, и вичите!
Ваљајте се у прашини, вође стада,
јер је дошло време да будете побијени и растерани,
попадаћете као скупоцене посуде!
35 Пастири немају где да побегну,
вође стада се не могу избавити.
37 У мирним пребивалиштима више нема живота
због Јеховиног жестоког гнева.
38 Напустио је своје скровиште као млади лав,+
јер је њихова земља постала страшан призор
због окрутног мача
и због његовог жестоког гнева.“
26 На почетку владавине Јудиног краља Јоакима,+ Јосијиног сина, дошла ми је Јеховина реч: 2 „Овако каже Јехова: ’Стани у двориште Јеховиног дома и онима* који долазе из свих Јудиних градова да се поклоне у Јеховином дому објави све што ћу ти заповедити. Немој изоставити ниједну реч. 3 Можда ће послушати и престати да чине зло, па ћу се предомислити и нећу им нанети невољу коју сам хтео да им нанесем* због њихових злих дела.+ 4 Реци им: „Овако каже Јехова: ’Ако ме не послушате и не почнете да живите по закону* који сам вам дао 5 и не послушате речи мојих слугу, пророка, које вам увек изнова шаљем* иако их нисте слушали,+ 6 учинићу да овај дом буде као онај у Силому+ и да сви народи на земљи спомињу овај град у клетвама.‘ “ ‘ “+
7 Свештеници, пророци и цео народ чули су Јеремију како говори те речи у Јеховином дому.+ 8 Кад је Јеремија рекао све што му је Јехова заповедио да каже целом народу, свештеници, пророци и цео народ ухватили су га и рекли му: „Умрећеш! 9 Зашто си у Јеховино име пророковао: ’Овај дом биће као онај у Силому и овај град биће опустошен и остаће без становника‘?“ И сав народ се окупио око Јеремије у Јеховином дому.
10 Кад су Јудини кнезови чули те речи, отишли су из краљевог двора у Јеховин дом и сели пред нова врата Јеховиног дома.+ 11 Свештеници и пророци су рекли кнезовима и целом народу: „Овај човек заслужује смрт+ јер је пророковао против овог града, као што сте својим ушима чули.“+
12 Тада је Јеремија рекао свим кнезовима и целом народу: „Јехова ме је послао да пророкујем против овог дома и против овог града све речи које сте чули.+ 13 Зато промените свој начин живота и своја дела и послушајте Јехову, свог Бога, па ће се Јехова предомислити и неће вам нанети невољу* коју вам је најавио.+ 14 А ја сам у вашим рукама. Учините са мном шта год мислите да је добро и исправно. 15 Али знајте да ћете, ако ме убијете, ви и овај град и његови становници бити криви за крв недужног човека, јер ме је заиста Јехова послао да вам кажем све те речи.“
16 Тада су кнезови и цео народ рекли свештеницима и пророцима: „Овај човек не заслужује смрт, јер нам је говорио у име Јехове, нашег Бога.“
17 На то су устали неки од старешина у земљи и обратили се свима који су се тамо окупили*: 18 „Михеј+ из Моресета пророковао је у данима Јудиног краља Језекије+ и рекао је Јудином народу: ’Овако каже Јехова над војскама:
„Сион ће бити преоран као њива,
Јерусалим ће постати гомила рушевина,+
19 „Да ли су га Јудин краљ Језекија и цео Јудин народ због тога убили? Зар се краљ није бојао Јехове и молио Јехову за милост*, тако да се Јехова предомислио и није им нанео невољу* коју је најавио?+ Дакле, ако бисмо то учинили*, навукли бисмо на себе велику невољу.
20 „Био је још један човек који је пророковао у Јеховино име, Урија, Семајин син, из Киријат-Јарима.+ Он је пророковао против овог града и против ове земље исто што и Јеремија. 21 Кад су краљ Јоаким+ и сви његови храбри ратници и сви његови кнезови чули његове речи, краљ је одлучио да га убије.+ Кад је Урија то чуо, уплашио се и побегао у Египат. 22 Тада је краљ Јоаким послао у Египат Елнатана,+ Ахворовог сина, и друге људе с њим. 23 Они су довели Урију из Египта и одвели га пред краља Јоакима, који га је погубио мачем+ и бацио његово тело на гробље обичног народа.“
24 Али Јеремију је заштитио Ахикам,+ Сафанов син,+ тако да није био предат у руке народу да га погубе.+
27 На почетку владавине Јудиног краља Јоакима, Јосијиног сина, Јехова је упутио ову реч Јеремији: 2 „Овако ми је рекао Јехова: ’Направи ужад и јарам и стави их себи на врат. 3 Затим их пошаљи едомском краљу,+ моавском краљу,+ амонском краљу,+ тирском краљу+ и сидонском краљу+ преко гласника који су дошли у Јерусалим код Јудиног краља Седекије. 4 Заповеди им да ово поруче својим господарима:
„’„Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог. Овако реците својим господарима: 5 ’Ја сам својом великом силом и моћном руком створио земљу, људе и животиње на њој, и ја је дајем коме хоћу*.+ 6 А сада све те земље дајем у руке вавилонском краљу Навуходоносору,+ свом слуги. Дајем му чак и дивље животиње да му служе. 7 Сви народи ће служити њему и његовом сину и његовом унуку, док и његовој земљи не дође време да падне,+ време када ће њега многи народи и велики краљеви учинити својим слугом.‘+
8 „’„’Ако неки народ или краљевство не буду хтели да служе вавилонском краљу Навуходоносору и да му се подложе*, казнићу тај народ мачем,+ глађу и помором*‘, каже Јехова, ’док их не уништим његовом руком.‘
9 „’„’Зато не слушајте своје пророке, своје гатаре, оне који проричу по сновима, оне који се баве магијом ни своје врачаре који вам говоре: „Нећете ви служити вавилонском краљу.“ 10 Јер вам они пророкују лажи. Ако их слушате, бићете одведени далеко од своје земље. Ја ћу вас расејати и изгинућете.
11 „’„’Али народу који се буде подложио вавилонском краљу и који му буде служио дозволићу да остане у својој земљи‘, каже Јехова, ’да је обрађује и живи у њој.‘ “ ‘ “
12 Све сам то рекао и Јудином краљу Седекији,+ говорећи: „Подложите се вавилонском краљу и служите њему и његовом народу, и остаћете живи.+ 13 Зашто да ти и твој народ изгинете од мача,+ глади+ и помора,+ као што је Јехова рекао да ће бити народу који не буде хтео да служи вавилонском краљу? 14 Не слушајте пророке који вам говоре: ’Нећете ви служити вавилонском краљу‘,+ јер вам они пророкују лажи.+
15 „’Ја их нисам послао‘, каже Јехова, ’него они пророкују лажи у моје име. Ако их будете слушали, ја ћу вас расејати и изгинућете, и ви и пророци који вам пророкују.‘ “+
16 Свештеницима и целом овом народу рекао сам: „Овако каже Јехова: ’Не слушајте своје пророке који вам пророкују: „Прибор из Јеховиног дома ускоро ће бити враћен из Вавилона!“+ Они вам пророкују лажи.+ 17 Не слушајте их. Служите вавилонском краљу и остаћете живи.+ Зашто да овај град постане рушевина? 18 Ако су они заиста пророци и ако заиста објављују Јеховину реч, нека моле Јехову над војскама да прибор који је остао у Јеховином дому, у двору Јудиног краља и у Јерусалиму не буде однесен у Вавилон.‘
19 „Јер овако каже Јехова над војскама за стубове,+ за море*,+ за колица+ и за други прибор који је остао у овом граду, 20 који вавилонски краљ Навуходоносор није узео кад је из Јерусалима одвео у изгнанство у Вавилон Јудиног краља Јехонију, Јоакимовог сина, заједно са свим Јудиним и јерусалимским великашима;+ 21 овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог, за прибор који је остао у Јеховином дому, у двору Јудиног краља и у Јерусалиму: 22 ’„У Вавилон ће се однети+ и тамо ће остати до дана када ћу га се опет сетити“, каже Јехова. „Тада ћу га донети и вратићу га на ово место.“ ‘ “+
28 Исте године, на почетку владавине Јудиног краља Седекије,+ петог месеца четврте године, Азуров син Ананија, пророк из Гаваона,+ рекао је Јеремији у Јеховином дому пред свештеницима и пред целим народом: 2 „Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Сломићу јарам вавилонског краља.+ 3 У року од две године донећу назад сав прибор из Јеховиног дома који је вавилонски краљ Навуходоносор узео одавде и однео у Вавилон.‘+ 4 ’И довешћу назад Јудиног краља Јехонију,+ Јоакимовог сина,+ и све Јудине изгнанике који су отишли у Вавилон‘,+ каже Јехова, ’јер ћу сломити јарам вавилонског краља.‘ “
5 Тада се пророк Јеремија обратио пророку Ананији пред свештеницима и пред целим народом који је стајао у Јеховином дому. 6 Пророк Јеремија је рекао: „Амин!* Нека Јехова тако учини! Нека Јехова испуни што си прорекао и нека врати овамо прибор из Јеховиног дома и све изгнанике из Вавилона! 7 Али молим те, чуј ово што ћу рећи теби и целом народу. 8 Пророци који су живели много пре мене и пре тебе пророковали су многим земљама и многим великим краљевствима рат, невољу и помор*. 9 Али ако неки пророк пророкује мир, знаће се да га је Јехова заиста послао тек кад се испуни оно што је прорекао.“
10 Тада је пророк Ананија скинуо јарам с врата пророка Јеремије и сломио га.+ 11 Затим је Ананија рекао пред целим народом: „Ево шта каже Јехова: ’Овако ћу у року од две године с врата свих народа скинути јарам вавилонског краља Навуходоносора и сломити га.‘ “+ Пророк Јеремија је затим отишао својим путем.
12 Након што је пророк Ананија сломио јарам који је био на врату пророка Јеремије, Јеремији је дошла ова Јеховина објава: 13 „Иди и реци Ананији: ’Овако каже Јехова: „Сломио си дрвени јарам,+ али уместо њега ћеш направити гвоздени јарам.“ 14 Јер овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: „Ставићу гвоздени јарам на врат свим тим народима да служе вавилонском краљу Навуходоносору и мораће му служити.+ Даћу му чак и дивље животиње.“ ‘ “+
15 Тада је пророк Јеремија рекао пророку Ананији:+ „Ананија, молим те, слушај! Није те послао Јехова. Ти си овај народ навео да поверује у лаж.+ 16 Зато овако каже Јехова: ’Збрисаћу те с лица земље. Ове године ћеш умрети, јер си подстицао народ на побуну против Јехове.‘ “+
17 Тако је пророк Ананија умро у седмом месецу те године.
29 Ово су речи писма које је пророк Јеремија послао из Јерусалима преосталим старешинама међу изгнаницима, као и свештеницима, пророцима и целом народу који је Навуходоносор одвео из Јерусалима у изгнанство у Вавилон 2 након што су краљ Јехонија,+ краљица мајка,+ дворани, Јудини и јерусалимски кнезови, занатлије и ковачи* отишли из Јерусалима.+ 3 Он је послао писмо у Вавилон по Сафановом сину+ Еласи и Хелкијином сину Гемарији, које је Јудин краљ Седекија+ послао код вавилонског краља Навуходоносора. У том писму је стајало:
4 „Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог, свим изгнаницима које је из Јерусалима одвео у изгнанство у Вавилон: 5 ’Градите куће и живите у њима. Садите баште и једите њихов род. 6 Жените се и нека вам жене рађају синове и ћерке. Жените своје синове и удајте своје ћерке, нека и они имају синове и ћерке. Нека вас буде много, а не мало. 7 Залажите се за мир града у који сам вас изгнао и молите се за њега Јехови, јер ако у њему буде мир, и ви ћете живети у миру.+ 8 Јер овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: „Не дајте да вас варају пророци и гатари који су међу вама.+ Не слушајте их кад вам причају шта су сањали. 9 ’Они вам пророкују лажи у моје име. Ја их нисам послао‘,+ каже Јехова.“ ‘ “
10 „Овако каже Јехова: ’Кад прође 70 година у Вавилону, обратићу пажњу на вас+ и испунићу обећање које сам вам дао и вратићу вас на ово место.‘+
11 „’Јер ја добро знам шта намеравам с вама‘, каже Јехова. ’Желим да имате мир, а не невољу,+ да имате лепу будућност и наду.+ 12 Ви ћете ме призивати, долазићете к мени и молићете ми се, а ја ћу вас услишити.‘+
13 „’Тражићете ме и наћи ћете ме,+ јер ћете ме тражити свим својим срцем.+ 14 Даћу вам да ме нађете‘,+ каже Јехова. ’Вратићу вас из заробљеништва и сакупићу вас из свих народа и из места по којима сам вас расејао‘,+ каже Јехова. ’Вратићу вас тамо одакле сам вас послао у изгнанство.‘+
15 „Али ви кажете: ’Јехова нам је поставио пророке у Вавилону.‘
16 „Овако каже Јехова краљу који седи на Давидовом престолу+ и целом народу који живи у овом граду, вашој браћи која нису с вама отишла у изгнанство: 17 ’Овако каже Јехова над војскама: „Послаћу на њих мач, глад и помор*,+ и учинићу да буду као труле* смокве, које су толико лоше да нису за јело.“ ‘+
18 „’Прогонићу их мачем,+ глађу и помором, и учинићу да буду страшан призор свим краљевствима на земљи.+ Расејаћу их по народима,+ који ће их спомињати у клетвама, згражавати се над њима, ругати им се* и подсмевати,+ 19 јер нису слушали моје речи‘, каже Јехова, ’које сам им увек изнова слао* преко својих слугу, пророка.‘+
„’Али ви нисте слушали‘,+ каже Јехова.
20 „Зато чујте Јеховину реч, сви ви изгнаници које сам из Јерусалима послао у Вавилон! 21 Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог, за Колајиног сина Ахава и за Масијиног сина Седекију, који вам пророкују лажи у моје име:+ ’Предаћу их у руке вавилонском краљу Навуходоносору и он ће их побити пред вашим очима. 22 Сви Јудини изгнаници који су у Вавилону спомињаће их у клетвама, говорећи: „Нека ти Јехова учини као Седекији и Ахаву, које је вавилонски краљ спалио!“ 23 Јер они су чинили срамна дела у Израелу+ – чинили су прељубу са женама својих ближњих и говорили су у моје име лажи, оно што им нисам заповедио да говоре.+
„’„Ја сам онај који то зна и сведок сам томе“,+ каже Јехова.‘ “
24 „Семаји+ из Нелама реци: 25 ’Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: „У своје име си послао писма целом народу који је у Јерусалиму, свештенику Софонији,+ Масијином сину, и свим осталим свештеницима, написавши: 26 ’Јехова те је поставио за свештеника уместо свештеника Јодаја, да будеш надгледник у Јеховином дому, да ухватиш сваког лудака који се понаша као пророк и да му ноге, руке и главу ставиш у кладе.+ 27 Зашто онда ниси казнио Јеремију из Анатота,+ који пророкује међу вама?+ 28 Јер је он поручио нама у Вавилону: „Дуго ће то трајати! Градите куће и живите у њима, садите баште и једите њихов род.*“ ‘ “ ‘ “+
29 Када је свештеник Софонија+ прочитао то писмо пред пророком Јеремијом, 30 Јехова је Јеремији овако рекао: 31 „Пошаљи свим изгнаницима ову поруку: ’Овако каже Јехова за Семају из Нелама: „Зато што вам је Семаја пророковао, иако га ја нисам послао, и што вас је наводио да верујете у лажи,+ 32 овако каже Јехова: ’Ја ћу казнити Семају из Нелама и његове потомке. Нико од његових потомака неће преживети и он неће видети све добро што ћу учинити за свој народ‘, каже Јехова, ’јер је подстицао народ на побуну против Јехове.‘ “ ‘ “
30 Ово је реч коју је Јехова упутио Јеремији: 2 „Овако каже Јехова, Израелов Бог: ’Напиши у књигу све речи које ћу ти рећи. 3 „Јер долазе дани“, каже Јехова, „кад ћу сакупити свој заробљени народ, Израел и Јуду“,+ каже Јехова, „и вратити их у земљу коју сам дао њиховим прецима и опет ће је поседовати.“ ‘ “+
4 Ово су речи које је Јехова упутио Израелу и Јуди.
5 Овако каже Јехова:
„Чује се вика уплашених људи,
влада страх и нема мира.
6 Распитајте се, молим вас, да ли мушкарац може да роди.
Зашто су свима лица пребледела?
7 Јао! Јер је страшан* тај дан,+
ниједан му није сличан.
То је време невоље за Јакова.
Али биће избављен из ње.“
8 „Тог дана“, каже Јехова над војскама, „сломићу јарам који је на њиховом врату и покидаћу њихову ужад. Неће више бити слуге странцима. 9 Служиће Јехови, свом Богу, и Давиду, свом краљу, кога ћу им поставити.“+
Јер ћу те ја избавити из далеке земље
и твоје потомке из земље у коју су изгнани.+
Јаков ће се вратити, живеће мирно и спокојно
и нико га неће плашити.“+
11 „Јер ја сам с тобом да те спасем“, каже Јехова.
12 Овако каже Јехова:
„Нема лека за твоју пропаст.+
Твоја рана је неизлечива.
13 Никог нема да се заузме за тебе,
да се излечиш од свог чира.
Нема лека за тебе.
14 Заборавили су те сви твоји љубавници.+
Више те не траже.
Јер сам те ударио као што би те непријатељ ударио,+
казнио сам те као што би те казнио неко окрутан,
због твоје велике кривице и твојих бројних греха.+
15 Зашто јадикујеш због своје пропасти?
Твој бол је неизлечив!
То сам ти учинио
због твоје велике кривице и бројних греха.+
Они који те пљачкају биће опљачкани,
а све који те плене предаћу да буду оплењени.“+
17 „А теби ћу вратити здравље и излечити ране“,+ каже Јехова,
„иако су те звали одбаченом и говорили су:
’То је гора Сион, она коју нико не тражи.‘ “+
18 Овако каже Јехова:
„Вратићу се Јаковљевим шаторима и сакупићу заробљенике,+
смиловаћу се његовим шаторима.
Град ће опет бити сазидан на свом брегу+
и тврђава ће стајати на свом месту.
19 Одатле ће се чути песме захваљивања и смех.+
Казнићу све који су били немилосрдни према њему.+
21 Његов вођа ће потећи од њега;
од његових потомака доћи ће његов владар.
Позваћу га да ми се приближи, и он ће ми приступити.“
„Јер ко би се сам усудио да ми приступи?“, каже Јехова.
22 „Ви ћете бити мој народ,+ а ја ћу бити ваш Бог.“+
23 Ево, Јеховин гнев ће попут олује силно навалити на зле,+
попут вихора који носи све пред собом обрушиће се на њихову главу.
У последњим данима то ћете разумети.+
31 „У то време“, каже Јехова, „бићу Бог свим израелским породицама, а они ће бити мој народ.“+
2 Овако каже Јехова:
„Народ који није погинуо од мача нашао је милост у пустињи.
Израел је ишао према свом месту одмора.“
3 Издалека ми се појавио Јехова и рекао ми:
„Волим те вечном љубављу.
Зато те и привлачим својом верном љубављу.*+
4 Опет ћу те сазидати и бићеш сазидана.+
6 Јер долази дан када ће стражари на Јефремовим брдима викати:
’Устаните, попнимо се на Сион, к Јехови, свом Богу!‘ “+
7 Јер овако каже Јехова:
„Кличите радосно Јакову,
кличите радосно јер сте први међу народима.+
Објављујте то! Хвалите Бога и говорите:
’Јехова, спаси свој народ, преостале Израелце.‘+
8 Ја ћу их довести из северне земље,+
сакупићу их из најдаљих крајева земље.+
Међу њима ће бити слепи и хроми,+
труднице и породиље, сви заједно.
Као велико мноштво* вратиће се овамо.+
Молиће за милост, а ја ћу их водити.
Јер ја сам Израелов Отац, а Јефрем је мој првенац.“+
„Онај који је расејао Израел опет ће га сакупити
и чуваће га као што пастир чува своје стадо.+
12 Они ће доћи и радосно ће клицати на сионском узвишењу+
и блистаће због Јеховине доброте*,
због жита, младог вина+ и уља,
због јагањаца и телади.+
Њихову тугу ћу претворити у радост.+
Утешићу их и развеселићу их да не тугују.+
15 „Овако каже Јехова:
’У Рами се чује глас,+ нарицање и горко плакање.
Рахела плаче за својим синовима*.+
Не жели да се утеши
јер њених синова више нема.‘ “+
16 Овако каже Јехова:
„’Не плачи више и немој лити сузе
јер ће твоја дела бити награђена‘, каже Јехова.
’Они ће се вратити из непријатељске земље.‘+
17 „’Има наде за тебе у будућности‘,+ каже Јехова,
’твоји синови ће се вратити у своју земљу.‘ “+
Врати ме к себи и ја ћу ти се радо вратити,
јер ти си Јехова, мој Бог.
Стидим се и срамота ме је+
због греха из младости.‘ “
20 „Зар Јефрем није мој драги син, моје вољено дете?+
Јер колико год да говорим против њега, ипак ћу га се сетити.
Зато ме срце боли* због њега.+
Заиста ћу му се смиловати“, каже Јехова.+
Пази на пут, на стазу којом треба да идеш.+
Врати се, израелска девице. Врати се у своје градове.
22 Докле ћеш лутати, неверна кћери?
Јер Јехова је створио нешто ново на земљи:
жена ће салетати мушкарца.“
23 Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: „Када сакупим њихов заробљени народ, опет ће се у Јудиној земљи и у њеним градовима овако говорити: ’Нека те Јехова благослови, света горо,+ ти у којој борави праведност!‘+ 24 У Јуди ће заједно живети становници градова, ратари и пастири.+ 25 Јер ћу окрепити уморног, нахранићу сваког ко је клонуо од глади.“+
26 Тада сам се пробудио и отворио очи, а сан ми је био сладак.
27 „Ево, долазе дани“, каже Јехова, „кад ћу у Израелу и Јуди посејати семе* људи и семе стоке.“+
28 „Као што сам раније тражио прилике да их ишчупам, порушим, разорим, уништим и оштетим,+ тако ћу сада тражити прилике да их изградим и посадим“,+ каже Јехова. 29 „У то време се више неће говорити: ’Очеви су јели кисело грожђе, а синовима трну зуби.‘+ 30 Напротив, ко год буде јео кисело грожђе, њему ће трнути зуби. Свако ће умрети за свој преступ.“
31 „Ево, долазе дани“, каже Јехова, „кад ћу са израелским народом и с Јудиним народом склопити нови савез.+ 32 Тај савез неће бити као онај који сам склопио с њиховим прецима оног дана кад сам их узео за руку да их изведем из Египта,+ ’мој савез који су они раскинули,+ иако сам ја био њихов прави господар*‘, каже Јехова.“
33 „Јер ово је савез који ћу склопити са израелским народом после тих дана“, каже Јехова. „Ставићу свој закон у њих+ и уписаћу га у њихова срца.+ Бићу њихов Бог и они ће бити мој народ.“+
34 „Нико више неће учити свог ближњег ни свог брата, говорећи: ’Упознајте Јехову!‘+ Јер ће ме сви познавати, од најмањег до највећег“,+ каже Јехова. „Опростићу им њихов преступ и више се нећу сећати њиховог греха.“+
35 Овако каже Јехова,
који даје сунце да светли дању
и који је поставио законе* месецу и звездама да светле ноћу,
који комеша море и подиже бучне таласе,
коме је име Јехова над војскама:+
36 „’Ако би ти прописи престали да важе‘, каже Јехова,
’Израелови потомци би за сва времена престали да постоје као народ преда мном.‘ “+
37 Овако каже Јехова: „’Кад би се небо могло измерити и кад би се темељи земље могли истражити, онда бих и ја могао одбацити све Израелове потомке због свега што су учинили‘, каже Јехова.“+
38 „Ево, долазе дани“, каже Јехова, „кад ће се Јехови изградити град+ од Ананилове куле+ до Угаоних врата.+ 39 Мерно уже+ ће се растегнути право до брда Гарива и окренуће се према Гоату. 40 Цела долина у коју се бацају лешеви и пепео*, и сва поља* до долине Кедрон,+ све до угла Коњских врата+ на истоку, биће света Јехови.+ Више никада неће бити уништени нити разорени.“
32 Ово је реч коју је Јехова упутио Јеремији, десете године владавине Јудиног краља Седекије, то јест осамнаесте године Навуходоносорове владавине.+ 2 У то време је војска вавилонског краља опседала Јерусалим, а пророк Јеремија је био затворен у Стражарском дворишту,+ које се налази у двору Јудиног краља. 3 Тамо га је затворио Јудин краљ Седекија,+ рекавши: „Зашто овако пророкујеш? Ти говориш: ’Овако каже Јехова: „Предаћу овај град у руке вавилонском краљу и он ће га освојити,+ 4 а Јудин краљ Седекија неће умаћи Халдејцима, него ће бити предат у руке вавилонском краљу и разговараће с њим лицем у лице, очи у очи.“ ‘+ 5 ’Вавилонски краљ ће одвести Седекију у Вавилон и он ће остати тамо док не одлучим шта ћу учинити с њим‘, каже Јехова. ’Иако ратујете против Халдејаца, нећете победити.‘ “+
6 Јеремија је рекао: „Јехова ми је упутио ову реч: 7 ’Код тебе ће доћи Анамеило, син твог стрица Салума, и рећи ће ти: „Купи моју њиву у Анатоту,+ јер ти први имаш право да је откупиш.“ ‘ “+
8 Као што је Јехова и рекао, Анамеило, син мог стрица, дошао је код мене у Стражарско двориште и рекао ми: „Молим те, купи моју њиву у Анатоту, у Венијаминовој земљи, јер ти имаш право да узмеш тај посед и да га откупиш. Купи га!“ Тада сам схватио да се то десило по Јеховиној речи.
9 Тако сам купио њиву у Анатоту од Анамеила, сина свог стрица. Измерио сам му новац,+ седам сикала* и десет сребрника. 10 Затим сам написао уговор,+ ставио печат, позвао сведоке+ и измерио новац на ваги. 11 Онда сам узео уговор о куповини који је био запечаћен према пропису и законским одредбама, као и онај који није био запечаћен, 12 и дао сам их Варуху,+ Ниријином сину,+ Масијином унуку, пред Анамеилом, сином свог стрица, пред сведоцима који су потписали уговор и пред свим Јудејцима који су седели у Стражарском дворишту.+
13 Тада сам пред њима заповедио Варуху: 14 „Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Узми ове уговоре, овај запечаћени уговор о куповини и онај који није запечаћен, и стави их у земљану посуду да би дуго остали сачувани.‘ 15 Јер овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’У овој земљи ће се опет куповати куће, њиве и виногради.‘ “+
16 Након што сам уговор о куповини дао Ниријином сину Варуху, помолио сам се Јехови: 17 „О, Свевишњи Господе Јехова! Ти си својом великом силом+ и моћном руком начинио небо и земљу. Теби ништа није немогуће. 18 Ти показујеш верну љубав хиљадама људи, али дајеш да синови сносе последице греха својих очева*.+ Ти си прави Бог, велики и моћни, коме је име Јехова над војскама. 19 Твоје намере* су величанствене и силан си у својим делима.+ Твоје очи будно прате све што људи раде,+ како би свакоме дао према његовим делима, према ономе што чини.+ 20 Ти си у Египту чинио знакове и чуда, који су до данас познати. Тако си у Израелу и међу свим људима прославио своје име+ и оно је славно и данас. 21 Извео си свој народ Израел из Египта знаковима, чудима, снажном и моћном руком и застрашујућим делима.+
22 „Дао си им ову земљу, за коју си се заклео њиховим прецима да ћеш им је дати,+ земљу у којој тече мед и млеко.+ 23 Они су дошли и заузели је, али нису те слушали и нису живели по твом закону. Нису чинили ништа од онога што си им заповедио и зато си им нанео све ове невоље.+ 24 Ево, војска је дошла и подигла опсадне насипе да освоји град.+ Због мача,+ глади и помора*,+ град ће пасти у руке Халдејцима који се боре против њега. Догађа се све што си рекао, као што и видиш. 25 А ти ми, Свевишњи Господе Јехова, кажеш: ’Купи њиву и позови сведоке‘, иако ће град бити предат у руке Халдејцима.“
26 Тада је Јехова рекао Јеремији: 27 „Ја сам Јехова, Бог свих људи*. Зар је мени нешто немогуће? 28 Зато овако каже Јехова: ’Предаћу овај град у руке Халдејцима и у руке вавилонском краљу Навуходоносору и он ће га освојити.+ 29 Халдејци који се боре против овог града ући ће у њега. Запалиће овај град и спалиће га+ заједно с кућама на чијим крововима су људи приносили жртве Валу и изливали приносе од вина* другим боговима да би ме вређали.‘+
30 „’Јер Израелци и Јудејци од своје младости чине само оно што је зло у мојим очима.+ Израелци ме вређају својим делима‘, каже Јехова. 31 ’Јер овај град, од дана кад је саграђен па до данашњег дана, изазива у мени само гнев и срџбу.+ Зато ћу га уклонити од себе,+ 32 због свег зла које су Израелци и Јудејци чинили да би ме вређали. Тако су поступали они, њихови краљеви,+ њихови кнезови,+ њихови свештеници и њихови пророци,+ Јудин народ и становници Јерусалима. 33 Окретали су ми леђа и нису гледали у мене.+ Премда сам увек изнова хтео да их поучим*, нико од њих није слушао нити прихватао поуку*.+ 34 Стављали су своје одвратне идоле у дом који носи моје име, да би га оскрнавили.+ 35 Саградили су обредне узвишице Валу у долини Еномовог сина*,+ како би своје синове и своје ћерке спаљивали* у част Молоху,+ што им никад нисам заповедио+ нити ми је икад дошло у мисли* да чине такву гадост, па да тако Јуду наведу на грех.‘
36 „Зато овако каже Јехова, Израелов Бог, за овај град за који ви кажете да ће због мача, глади и помора пасти у руке вавилонском краљу: 37 ’Сакупићу их из свих земаља по којима их будем расејао у свом гневу и у својој јарости и великој љутњи.+ Вратићу их на ово место и даћу им да живе без страха.+ 38 Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог.+ 39 Даћу им да сви имају једно срце+ и да иду истим путем да би ме се увек бојали, што ће бити на добробит њима и њиховој деци.+ 40 Склопићу с њима трајни савез+ којим ћу се обавезати да никад нећу престати да им чиним добро.+ У срце ћу им усадити страхопоштовање према мени* како ми не би окренули леђа.+ 41 Радоваћу се да им чиним добро+ и укоренићу их у овој земљи.+ Учинићу то свим својим срцем и свом својом душом*.‘ “
42 „Јер овако каже Јехова: ’Као што сам пустио да овај народ задеси ова велика невоља, тако ћу им дати све добро* које сам им обећао.+ 43 У овој земљи ће се опет куповати њиве+ иако ви говорите: „Ово је пустош у којој нема ни људи ни стоке. Предата је у руке Халдејцима.“ ‘
44 „’Куповаће се њиве, писаће се и печатиће се уговори и позиваће се сведоци у Венијаминовој земљи,+ у околини Јерусалима, у Јудиним градовима,+ у градовима по брдима, у градовима у равници+ и у јужним градовима, јер ћу вратити њихов заробљени народ‘,+ каже Јехова.“
33 Док је Јеремија још био затворен у Стражарском дворишту,+ опет му је дошла Јеховина реч: 2 „Овако каже Јехова, Творац земље, Јехова, онај који ју је обликовао и учврстио – Јехова је његово име: 3 ’Призови ме и одазваћу ти се, и радо ћу ти рећи велике и недокучиве ствари које не знаш.‘ “+
4 „Јер овако каже Јехова, Израелов Бог, за куће овог града и за куће Јудиних краљева које ће бити срушене због опсадних насипа и због мача,+ 5 за оне који долазе да се боре против Халдејаца, за куће које су пуне лешева људи које сам побио у свом гневу и у својој јарости и који су били толико зли да сам због њих окренуо своје лице од овог града: 6 ’Исцелићу га и оздравићу га.+ Излечићу његове становнике и даћу им обиље мира и истине.+ 7 Вратићу заробљене Јудејце и Израелце+ и ојачаћу их да буду као што су били пре.+ 8 Очистићу их од кривице за све грехе које су починили против мене+ и опростићу им све њихове грехе и преступе којима су ми згрешили.+ 9 Име тог града ће ме радовати и биће ми на част и славу пред свим народима на земљи који ће чути за све добро које чиним свом народу.+ Уплашиће се и задрхтаће+ због свег добра и мира који ћу му дати.‘ “+
10 „Овако каже Јехова: ’На овом месту за које ћете ви говорити да је пустош у којој нема ни људи ни стоке, у Јудиним градовима и по јерусалимским улицама које ће опустети и остати без људи, становника и стоке, опет ће се чути 11 звуци радости и весеља,+ глас младожење и глас невесте, глас оних који ће говорити: „Хвалите Јехову над војскама, јер је Јехова добар,+ његова верна љубав траје вечно!“ ‘+
„’Они ће доносити жртве захвалнице у Јеховин дом,+ јер ћу вратити заробљене становнике ове земље и биће им као што им је било пре‘, каже Јехова.“
12 „Овако каже Јехова над војскама: ’У овој пустоши, где нема ни људи ни стоке, и у свим њеним градовима опет ће бити пашњака на којима ће пастири чувати своја стада.‘+
13 „’У градовима по брдима, у градовима у равници, у јужним градовима, у Венијаминовој земљи, у околини Јерусалима+ и у Јудиним градовима+ опет ће овце пролазити испод руке пастира који ће их бројати‘, каже Јехова.“
14 „’Ево, долазе дани‘, каже Јехова, ’кад ћу испунити добро обећање које сам дао израелском народу и Јудином народу.+ 15 У тим данима и у то време учинићу да из Давидове лозе дође праведни наследник*,+ и он ће земљи донети правду и праведност.+ 16 У тим данима Јуда ће се спасти,+ Јерусалим ће живети без страха+ и зваће се „Јехова је наша праведност“.‘ “+
17 „Јер овако каже Јехова: ’Никад неће нестати наследника из Давидове лозе који би седео на израелском престолу,+ 18 нити ће Левити који су свештеници икада остати без наследника који би служио преда мном и приносио жртве паљенице, приносе од жита и остале жртве.‘ “
19 Јеремији је опет дошла Јеховина реч: 20 „Овако каже Јехова: ’Ако бисте могли раскинути мој савез с даном и мој савез с ноћи, да ни дан ни ноћ не долазе у своје време,+ 21 тада би се могао раскинути и мој савез с мојим слугом Давидом,+ и он не би имао сина који би владао на његовом престолу,+ као и мој савез с Левитима који су свештеници, мојим слугама.+ 22 Као што је сигурно да се звезде на небу* не могу избројати и морски песак не може измерити, тако је сигурно да ћу умножити потомство свог слуге Давида и Левите који ми служе.‘ “
23 Јеремији је опет дошла Јеховина реч: 24 „Зар ниси запазио шта ови људи говоре: ’Јехова ће одбацити две породице које је изабрао‘? Непријатељи се с презиром опходе према мом народу и више га не сматрају народом.
25 „Овако каже Јехова: ’Као што је сигурно да нећу прекршити савез који сам склопио с даном и ноћи,+ законе* који управљају небом и земљом,+ 26 тако је сигурно да нећу одбацити ни Јаковљево потомство ни потомство свог слуге Давида, па да више не узимам његове потомке за владаре над Аврахамовим, Исаковим и Јаковљевим потомцима. Сакупићу њихов заробљени народ+ и смиловаћу им се.‘ “+
34 Ово је реч коју је Јехова упутио Јеремији, кад су се вавилонски краљ Навуходоносор и сва његова војска и сва краљевства на земљи која су била под његовом влашћу и сви народи борили против Јерусалима и против свих градова око њега:+
2 „Овако каже Јехова, Израелов Бог: ’Иди код Јудиног краља Седекије+ и реци му: „Овако каже Јехова: ’Предаћу овај град у руке вавилонском краљу и он ће га спалити.+ 3 Ти му нећеш умаћи, него ћеш бити ухваћен и предат у његове руке.+ Наћи ћеш се очи у очи с вавилонским краљем и он ће разговарати с тобом лицем у лице, и отићи ћеш у Вавилон.‘+ 4 Али чуј Јеховину реч, Јудин краљу Седекија: ’Овако Јехова каже за тебе: „Нећеш погинути од мача. 5 Умрећеш у миру+ и људи ће у твоју част спаљивати мирисне мешавине, као што су то чинили у част твојим прецима, краљевима који су владали пре тебе, и оплакиваће те: ’Јао, господару!‘, јер ја сам тако рекао, каже Јехова.“ ‘ “ ‘ “
6 Пророк Јеремија је пренео све те речи Јудином краљу Седекији у Јерусалиму 7 кад се војска вавилонског краља борила против Јерусалима и преосталих Јудиних градова+ – против Лахиса+ и Азике+ – јер су од свих Јудиних градова преостали само ти утврђени градови.
8 Ово је реч коју је Јехова упутио Јеремији након што је краљ Седекија склопио савез са целим народом у Јерусалиму да им прогласи слободу,+ 9 да свако ослободи своје робове и робиње који су Јевреји, тако да нико не држи у ропству свог сународника, другог Јудејца. 10 Сви кнезови и цео народ сложили су се с тим. Савезом су се обавезали да ће ослободити своје робове и робиње, да им више не робују. Послушали су и пустили их да иду. 11 Али после су поново узели робове и робиње које су ослободили, и присилили су их да им опет робују. 12 Тада је Јехова упутио своју реч Јеремији. Јехова му је рекао:
13 „Овако каже Јехова, Израелов Бог: ’Ја сам склопио савез с вашим прецима+ оног дана кад сам их извео из Египта, из земље у којој су били робови,+ и рекао сам им: 14 „Кад прође седам година, нека свако од вас ослободи свог брата, Јеврејина, којег је купио и који му је служио шест година. Пустите их на слободу.“+ Али ваши преци ме нису слушали, нити су се обазирали на оно што сам говорио*. 15 А онда* сте се ви уразумили и учинили оно што је исправно у мојим очима тако што је свако од вас ослободио свог ближњег и склопили сте савез преда мном у дому који носи моје име. 16 Затим сте се предомислили и оскрнавили моје име+ тиме што сте опет узели своје робове и робиње, које сте пустили да слободно иду куд год желе, и присилили сте их да вам опет робују.‘
17 „Зато овако каже Јехова: ’Нисте ме послушали и нисте ослободили сваки свог брата и свог ближњег.+ Зато ћу ја вама прогласити слободу‘, каже Јехова, ’слободу да погинете од мача, помора* и глади,+ и учинићу да будете страшан призор свим краљевствима на земљи.+ 18 Ово ће се догодити онима који су прекршили мој савез тиме што се нису држали речи савеза који су склопили са мном када су расекли теле напола и прошли између половина+ 19 – Јудиним кнезовима, јерусалимским кнезовима, дворанима, свештеницима и целом народу, свима који су прошли између половина телета: 20 Предаћу их у руке њиховим непријатељима и у руке онима који желе да им одузму живот, и њихови лешеви биће храна птицама и зверима.+ 21 Јудиног краља Седекију и његове кнезове предаћу у руке њиховим непријатељима, онима који желе да им одузму живот и војсци вавилонског краља+ која се повлачи од вас.‘+
22 „’Издаћу заповест‘, каже Јехова, ’и вратићу их на овај град и они ће се борити против њега, освојиће га и спалиће га.+ А Јудине градове претворићу у ненасељену пустош.‘ “+
35 Ово је реч коју је Јехова упутио Јеремији у време Јудиног краља Јоакима,+ Јосијиног сина: 2 „Иди код Рихавових потомака,+ разговарај с њима и доведи их у Јеховин дом, у једну од трпезарија*, и дај им вино.“
3 Ја сам довео Јазанију, Јеремијиног сина, Ховасијиног унука, затим његову браћу, све његове синове и све друге Рихавове потомке 4 у Јеховин дом. Одвео сам их у трпезарију синова Божјег слуге Анана, Игдалијиног сина. Она је била поред трпезарије кнезова, а изнад трпезарије Масије, сина вратара Салума. 5 Онда сам пред Рихавове потомке ставио чаше и пехаре пуне вина, па сам им рекао: „Пијте вино.“
6 Али они су рекли: „Нећемо пити вино, јер нам је наш предак Јонадав,+ Рихавов син, заповедио: ’Немојте никада пити вино, ни ви ни ваши синови. 7 Немојте градити куће ни сејати семе, немојте садити винограде нити их поседовати, него увек живите у шаторима. Тада ћете дуго живети у земљи у којој сте странци.‘ 8 Ми се држимо свега што нам је заповедио Јонадав, син нашег праоца Рихава, и никада не пијемо вино – ни ми, ни наше жене, ни наши синови, ни наше ћерке. 9 Не градимо себи куће да у њима живимо и немамо ни винограде ни њиве нити ишта сејемо. 10 Живимо у шаторима и држимо се свега што нам је заповедио наш предак Јонадав. 11 Али кад је вавилонски краљ Навуходоносор напао ову земљу,+ рекли смо: ’Хајдемо, пођимо у Јерусалим да бисмо побегли од халдејске и сиријске војске‘ и тако сада живимо у Јерусалиму.“
12 Тада је Јеремији дошла Јеховина реч: 13 „Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Иди и реци Јудином народу и становницима Јерусалима: „Зар вас нисам стално опомињао да послушате моје речи?“,+ каже Јехова. 14 „Рихавов син Јонадав забранио је својим потомцима да пију вино и они до данашњег дана не пију вино јер слушају заповест свог претка.+ А ја сам вас увек изнова опомињао*, али ви ме нисте слушали.+ 15 Слао сам вам све своје слуге, пророке, слао сам их увек изнова*+ и говорио сам вам: ’Престаните, молим вас, да чините зло+ и чините оно што је исправно! Немојте се клањати другим боговима и немојте им служити! Тада ћете живети у земљи коју сам дао вама и вашим прецима.‘+ Али ви се нисте обазирали на оно што су вам говорили* нити сте ме слушали. 16 Потомци Рихавовог сина Јонадава извршавају заповест свог претка,+ а мене овај народ не слуша.“ ‘ “
17 „Зато овако каже Јехова, Бог над војскама, Израелов Бог: ’Нанећу Јуди и свим становницима Јерусалима све невоље на које сам их упозорио,+ јер сам им говорио, али они нису слушали, и звао сам их, али се нису одазвали.‘ “+
18 А Рихавовим потомцима Јеремија је рекао: „Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Зато што слушате заповест свог претка Јонадава и држите се свих његових заповести, поступајући управо онако како вам је рекао, 19 овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: „Међу потомцима Рихавовог сина Јонадава увек ће бити оних који ће ми служити.“ ‘ “
36 Четврте године владавине Јудиног краља Јоакима,+ Јосијиног сина, Јехова је упутио ову реч Јеремији: 2 „Узми свитак и запиши у њега све што сам ти рекао против Израела, Јуде+ и свих народа,+ од дана када сам почео да ти говорим, у време Јосијине владавине, па до данас.+ 3 Кад Јудин народ чује за све невоље које намеравам да му нанесем, можда ће престати да чини зло, па ћу им опростити њихове преступе и њихове грехе.“+
4 Јеремија је тада позвао Варуха,+ Ниријиног сина, и пренео му све што му је Јехова рекао и Варух је то од речи до речи записао у свитак.+ 5 Тада је Јеремија заповедио Варуху: „Мени није допуштено да уђем у Јеховин дом. 6 Зато иди ти и прочитај из свитка Јеховине речи које сам ти пренео и које си записао од речи до речи. Прочитај их да чује народ у Јеховином дому на дан поста. Тако ће их чути и сви Јудејци који долазе из својих градова. 7 Можда ће Јехова чути њихове молбе за милост и можда ће они престати да чине зло, јер је Јехова објавио да ће на овај народ излити велик гнев и јарост.“
8 Тако је Ниријин син Варух учинио све што му је пророк Јеремија заповедио. У Јеховином дому је прочитао из свитка Јеховине речи.+
9 Деветог месеца пете године владавине Јудиног краља Јоакима,+ Јосијиног сина, цео народ у Јерусалиму и цео народ који је дошао у Јерусалим из Јудиних градова огласио је пост пред Јеховом.+ 10 Тада је Варух пред целим народом прочитао из свитка Јеремијине речи. Учинио је то у Јеховином дому, у трпезарији* Гемарије,+ сина писара* Сафана,+ у горњем дворишту, код нових врата Јеховиног дома.+
11 Када је Михеја, Гемаријин син, Сафанов унук, чуо све Јеховине речи из свитка, 12 отишао је у краљев двор, у писареву трпезарију. Тамо су седели сви кнезови*: писар Елисама,+ Семајин син Делаја, Ахворов син+ Елнатан,+ Сафанов син Гемарија, Ананијин син Седекија и сви други кнезови. 13 Михеја им је пренео све речи које је чуо кад је Варух читао народу из свитка.
14 Тада су сви кнезови послали Јудија, Нетанијиног сина, Селемијиног унука, Хусијевог праунука, да иде код Варуха, поручивши: „Дођи и понеси свитак из ког си читао народу.“ Тако је Ниријин син Варух узео свитак у руке и дошао код њих. 15 Тада су му они рекли: „Молимо те, седи и прочитај нам шта пише у свитку.“ И Варух им је прочитао.
16 Чим су чули све те речи, уплашено су се погледали и рекли Варуху: „Морамо пренети краљу све те речи.“ 17 Затим су упитали Варуха: „Реци нам, молимо те, како си написао све те речи. Да ли ти је Јеремија говорио шта да запишеш?“ 18 Варух им је одговорио: „Он ми је говорио све те речи, а ја сам их мастилом записивао у свитак.“ 19 Тада су кнезови рекли Варуху: „Иди, па се ти и Јеремија сакријте да нико не зна где сте.“+
20 Оставили су свитак у трпезарији писара Елисаме и затим су отишли код краља у двориште и рекли му све што су чули.
21 Краљ је послао Јудија+ да донесе свитак. Јудије га је донео из трпезарије писара Елисаме и почео да га чита краљу и свим кнезовима који су стајали око краља. 22 Краљ је седео у зимској кући јер је био девети месец*. Пред њим је стајао жеравник у ком је горела ватра. 23 Кад би Јудије прочитао три или четири колоне из свитка, краљ би их одсекао писарским ножем и бацио у ватру која је горела у жеравнику, и тако све док цео свитак није завршио у ватри која је горела у жеравнику. 24 Ни краљ ни његове слуге које су чуле све те речи нису се уплашили нити су раздерали своју одећу. 25 Иако су Елнатан,+ Делаја+ и Гемарија+ молили краља да не спали свитак, он их није послушао. 26 Тада је краљ заповедио краљевом сину* Јерамеилу, Азриловом сину Сераји и Авдиловом сину Селемији да ухвате писара Варуха и пророка Јеремију. Али Јехова их је сакрио.+
27 Након што је краљ спалио свитак у ком је Варух записао од речи до речи оно што му је рекао Јеремија,+ Јеховина реч је опет дошла Јеремији: 28 „Узми други свитак и у њему напиши исте речи које су биле у првом свитку, који је Јудин краљ Јоаким спалио.+ 29 За Јудиног краља Јоакима реци: ’Овако каже Јехова: „Ти си спалио онај свитак и рекао: ’Зашто си у њему написао: „Доћи ће вавилонски краљ и опустошиће ову земљу и истребиће из ње и људе и животиње“?‘+ 30 Зато овако каже Јехова за Јудиног краља Јоакима: ’Он неће имати наследника који би седео на Давидовом престолу,+ а његово мртво тело лежаће напољу на дневној врућини и на ноћном мразу.+ 31 Позваћу на одговорност њега, његово потомство и његове слуге због њиховог преступа. Њима, становницима Јерусалима и Јудином народу нанећу све невоље о којима сам им говорио,+ али они нису слушали.‘ “ ‘ “+
32 Јеремија је узео други свитак и дао га писару Варуху, Ниријином сину,+ који је у њега од речи до речи записао све што му је Јеремија пренео и што је било записано у свитку који је Јудин краљ Јоаким спалио у ватри.+ И било је додато још много сличних речи.
37 Краљ Седекија,+ Јосијин син, почео је да влада уместо Јоакимовог сина Хоније*.+ Вавилонски краљ Навуходоносор га је поставио за краља у Јудиној земљи.+ 2 Али ни он, ни његове слуге, ни народ нису слушали речи које је Јехова говорио преко пророка Јеремије.
3 Краљ Седекија је послао код пророка Јеремије Селемијиног сина Јеухала+ и Софонију,+ сина свештеника Масије, и поручио му: „Молим те, помоли се за нас Јехови, нашем Богу.“ 4 Јеремија се слободно кретао међу народом јер га још нису бацили у затвор.+ 5 Фараонова војска је кренула из Египта.+ Кад су Халдејци који су опседали Јерусалим чули вест о томе, повукли су се од Јерусалима.+ 6 Тада је пророку Јеремији дошла Јеховина реч: 7 „Овако каже Јехова, Израелов Бог: ’Јудином краљу, који вас је послао код мене да ме питате за савет, реците: „Фараонова војска која вам долази у помоћ вратиће се у Египат, у своју земљу.+ 8 Халдејци ће се вратити и напашће овај град, освојиће га и спалити.“+ 9 Овако каже Јехова: „Не заваравајте се говорећи: ’Халдејци су заувек отишли од нас‘, јер није тако. 10 Чак и кад бисте побили сву халдејску војску која се бори против вас и кад би од ње остали само рањеници, они би устали из својих шатора и спалили овај град.“ ‘ “+
11 Кад се халдејска војска повукла од Јерусалима због фараонове војске,+ 12 Јеремија је кренуо из Јерусалима у Венијаминову земљу+ да би тамо добио земљу међу својим народом. 13 Али кад је пророк Јеремија стигао до Венијаминових врата, зауставио га је заповедник страже по имену Јереја, Селемијин син, Ананијин унук, и рекао му: „Ти хоћеш да пребегнеш Халдејцима!“ 14 А Јеремија је рекао: „Није истина! Не желим да пребегнем Халдејцима!“ Али Јереја га није слушао, већ га је ухватио и одвео кнезовима. 15 Кнезови су се разљутили на Јеремију,+ истукли га и затворили+ у кућу писара Јонатана, јер су његову кућу претворили у затвор. 16 Тако је Јеремија доспео у једну од тамница у подруму, где је дуго остао.
17 Тада је краљ Седекија послао људе да га доведу. Краљ га је у свом двору потајно упитао:+ „Има ли нека порука од Јехове?“ На то му је Јеремија одговорио: „Има!“ Затим је додао: „Бићеш предат у руке вавилонском краљу!“+
18 Јеремија је још рекао краљу Седекији: „Шта сам згрешио теби и твојим слугама и овом народу па сте ме бацили у затвор? 19 Где су сада ваши пророци који су вам пророковали: ’Вавилонски краљ неће доћи и напасти вас и ову земљу‘?+ 20 А сад, молим те, краљу, господару мој, послушај ме. Послушај, молим те, моју молбу за милост. Немој ме слати назад у кућу писара Јонатана+ јер ћу тамо умрети.“+ 21 Тада је краљ Седекија издао заповест да се Јеремија стави у затвор у Стражарском дворишту.+ Тамо је Јеремија сваког дана добијао један хлеб из пекарске улице,+ све док у граду није нестало хлеба.+ Тако је он остао у Стражарском дворишту.
38 Матанов син Сефатија, Пасхоров син Годолија, Селемијин син Јухал+ и Малхијин син Пасхор+ чули су речи које је Јеремија рекао целом народу: 2 „Овако каже Јехова: ’Ко остане у овом граду, погинуће од мача, глади и помора*,+ а ко се преда* Халдејцима, остаће жив. Добиће свој живот као награду* и остаће жив.‘+ 3 Овако каже Јехова: ’Овај град ће заиста бити предат војсци вавилонског краља и он ће га освојити.‘ “+
4 Тада су кнезови рекли краљу: „Молимо те, нека се овај човек погуби,+ јер таквим речима обесхрабрује* ратнике који су остали у овом граду, а и цео народ. Тај човек не жели мир овом народу, него невољу.“ 5 На то је краљ Седекија рекао: „Ето, у вашим је рукама. Краљ вас никако не може зауставити.“
6 Они су узели Јеремију и бацили га у бунар Малхије, краљевог сина*, а бунар се налазио у Стражарском дворишту.+ Конопцима су га спустили доле, а у бунару није било воде, већ само блато, тако да је Јеремија упао у блато.
7 Етиопљанин Авдемелех,+ краљев дворанин*, чуо је да су Јеремију бацили у бунар. Краљ је тада седео код Венијаминових врата.+ 8 Зато је Авдемелех изашао из краљевог двора и овако рекао краљу: 9 „Краљу, господару мој, ови људи су учинили зло пророку Јеремији! Бацили су га у бунар. Он ће тамо умрети од глади, јер у граду више нема хлеба.“+
10 На то је краљ заповедио Етиопљанину Авдемелеху: „Поведи са собом 30 људи и извуци пророка Јеремију из бунара док није умро.“ 11 Авдемелех је повео људе, отишао у краљев двор, у просторију испод ризнице,+ и оданде узео старе крпе и изношену одећу па их конопцима спустио Јеремији у бунар. 12 Тада је Етиопљанин Авдемелех рекао Јеремији: „Молим те, стави те крпе и изношену одећу испод пазуха, па онда стави конопце.“ И Јеремија је учинио тако. 13 Затим су помоћу конопаца извукли Јеремију из бунара. Јеремија је остао у Стражарском дворишту.+
14 Краљ Седекија је послао по пророка Јеремију да дође код њега на трећи улаз у Јеховин дом. Тада је краљ рекао Јеремији: „Морам нешто да те питам. Немој ништа крити од мене.“ 15 Јеремија је рекао Седекији: „Ако ти одговорим, погубићеш ме. И ако ти дам савет, нећеш ме послушати.“ 16 Тада се краљ Седекија у тајности заклео Јеремији: „Заклињем се Јеховом, живим Богом, који нам је дао живот, нећу те погубити и нећу те предати у руке људима који желе да ти одузму живот.“
17 Тада је Јеремија рекао Седекији: „Овако каже Јехова, Бог над војскама, Израелов Бог: ’Ако се предаш кнезовима вавилонског краља, живот ће ти бити поштеђен, а овај град неће бити спаљен. Остаћете живи и ти и твоја породица.+ 18 Али ако се не предаш кнезовима вавилонског краља, овај град ће бити предат у руке Халдејцима који ће га спалити,+ а ти им нећеш умаћи.‘ “+
19 Тада је краљ Седекија рекао Јеремији: „Бојим се Јудејаца који су пребегли Халдејцима. Ако ме Халдејци предају њима у руке, они би могли окрутно поступати са мном.“ 20 Јеремија му је рекао: „Неће те предати њима. Молим те, послушај Јехову и учини шта ти кажем, па ће ти бити добро и остаћеш жив. 21 Али ако се не предаш, ево шта ми је открио Јехова: 22 Ево, све жене које су остале на двору Јудиног краља биће изведене пред кнезове вавилонског краља+ и рећи ће:
Због њих ти је нога пропала у блато,
а онда су те напустили.‘
23 „Све твоје жене и твоји синови биће изведени пред Халдејце, а ни ти им нећеш умаћи, него ће те вавилонски краљ заробити,+ а овај град ће због тебе бити спаљен.“+
24 Тада је Седекија рекао Јеремији: „Немој да неко сазна за ово, да не погинеш. 25 Ако кнезови чују да сам разговарао с тобом, па дођу и питају те: ’Реци нам шта си рекао краљу. Немој ништа крити од нас, па те нећемо погубити.+ Шта ти је рекао краљ?‘, 26 одговори им: ’Молио сам краља да ме не враћа у Јонатанову кућу, да тамо не умрем.‘ “+
27 После су сви кнезови дошли код Јеремије и почели да га испитују. Он им је одговорио онако како му је краљ заповедио. Зато га више нису испитивали, јер нико није чуо његов разговор с краљем. 28 Јеремија је остао у Стражарском дворишту све до дана освајања Јерусалима.+ Још се тамо налазио кад је Јерусалим био освојен.+
39 Десетог месеца девете године владавине Јудиног краља Седекије, вавилонски краљ Навуходоносор дошао је до Јерусалима са свом својом војском и започео опсаду града.+
2 Једанаесте године владавине Седекије, четвртог месеца, деветог дана у месецу, пробили су градске зидине.+ 3 Сви кнезови вавилонског краља ушли су и стали код Средњих врата:+ самгар* Нергал-Саресер, равсарис* Невон-Сарсехим*, равмаг* Нергал-Саресер и сви други кнезови вавилонског краља.
4 Кад су их Јудин краљ Седекија и сви његови војници видели, побегли су.+ Ноћу су изашли из града кроз краљев врт, кроз врата на двоструком зиду, и кренули према Арави.+ 5 Али халдејска војска кренула је у потеру за њима и стигла Седекију у пустим равницама код Јерихона.+ Ухватили су га и одвели код вавилонског краља Навуходоносора у Ривлу+ у ематској земљи+ и он му је тамо изрекао пресуду. 6 Вавилонски краљ је у Ривли наредио да се Седекијини синови погубе пред његовим очима. Наредио је и да се погубе сви Јудини великаши.+ 7 Ослепио је Седекију, а затим му је ставио бакарне окове да би га одвео у Вавилон.+
8 Халдејци су затим спалили краљев двор и куће народа,+ а јерусалимске зидине су срушили.+ 9 Заповедник страже Невузарадан+ одвео је у изгнанство у Вавилон народ који је остао у граду, оне који су пребегли Халдејцима и све који су преостали.
10 Али заповедник страже Невузарадан оставио је у Јудиној земљи неке од најсиромашнијих људи, који ништа нису имали. Тог дана дао им је винограде и њиве да их обрађују*.+
11 А за Јеремију је вавилонски краљ Навуходоносор овако заповедио заповеднику страже Невузарадану: 12 „Иди по њега. Побрини се за њега и немој му наудити, него учини све што затражи од тебе.“+
13 Тако су заповедник страже Невузарадан, равсарис* Невусазван, равмаг* Нергал-Саресер и сви истакнути људи вавилонског краља 14 послали људе да доведу Јеремију из Стражарског дворишта.+ Затим су га предали Годолији,+ Ахикамовом сину,+ Сафановом унуку,+ да га одведе у своју кућу. Тако је Јеремија живео међу народом.
15 Док је Јеремија био затворен у Стражарском дворишту,+ Јехова му је упутио ову реч: 16 „Иди и реци Етиопљанину Авдемелеху:+ ’Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: „Испунићу оно што сам рекао за овај град и снаћи ће га зло, а не добро. Тог дана ће се то догодити пред твојим очима.“ ‘
17 „’Али тебе ћу избавити тог дана‘, каже Јехова, ’и нећеш бити предат у руке људима којих се бојиш.‘
18 „’Јер ја ћу те заиста избавити и нећеш погинути од мача. Добићеш свој живот као награду*,+ јер си се уздао у мене‘,+ каже Јехова.“
40 Ово је реч коју је Јехова упутио Јеремији након што га је заповедник страже Невузарадан+ пустио из Раме.+ Тамо га је раније одвео у оковима и он је био међу јерусалимским и Јудиним изгнаницима, које су водили у изгнанство у Вавилон. 2 Тада је заповедник страже одвео Јеремију на страну и рекао му: „Јехова, твој Бог, прорекао је да ће нанети ову невољу овом месту. 3 Јехова је то учинио баш као што је и рекао, јер сте згрешили Јехови и нисте га слушали. Зато вам се ово десило.+ 4 Ево, данас те ослобађам окова који су ти на рукама. Ако хоћеш, пођи са мном у Вавилон и ја ћу се бринути о теби. Али ако нећеш да пођеш са мном у Вавилон, онда остани. Ево, пред тобом је цела земља. Иди где год желиш.“+
5 Док је Јеремија размишљао куда да пође, Невузарадан му је рекао: „Врати се код Годолије,+ Ахикамовог сина,+ Сафановог унука,+ кога је вавилонски краљ поставио над Јудиним градовима и остани код њега међу народом или иди куд год желиш.“
Тада му је заповедник страже дао храну и дар и пустио га да иде. 6 Тако је Јеремија отишао код Ахикамовог сина Годолије у Миспу+ и остао је код њега међу народом који је остао у земљи.
7 Сви војни заповедници који су се налазили у земљи са својим људима чули су да је вавилонски краљ поставио Ахикамовог сина Годолију над Јудином земљом и над мушкарцима, женама и децом који су били сиромашни и нису били одведени у изгнанство у Вавилон.+ 8 Дошли су код Годолије у Миспу.+ То су били Нетанијин син Исмаило,+ Каријини синови Јоанан+ и Јонатан, Тануметов син Сераја, синови Јофије Нетофаћанина и Језанија,+ син једног Махатејина. Дошли су са својим људима. 9 Годолија, Ахикамов син, Сафанов унук, заклео се њима и њиховим људима: „Не бојте се да служите Халдејцима. Останите у земљи и служите вавилонском краљу и биће вам добро.+ 10 Ја ћу остати у Миспи да вас заступам пред Халдејцима који нам буду долазили. А ви берите грожђе, летње воће и маслине, стављајте их у своје посуде и живите у градовима које сте заузели.“+
11 Сви Јудејци који су били у Моаву, Амону и Едому, као и они који су били по свим другим земљама чули су да је вавилонски краљ оставио нешто народа у Јуди и да је над њима поставио Годолију, Ахикамовог сина, Сафановог унука. 12 Сви Јудејци су почели да се враћају из свих места по којима су били расути и дошли су у Јудину земљу код Годолије у Миспу. И набрали су веома много грожђа и летњег воћа.
13 Каријин син Јоанан и сви војни заповедници који су се налазили у земљи дошли су код Годолије у Миспу. 14 Они су му рекли: „Зар не знаш да је Валис, амонски краљ,+ послао Нетанијиног сина Исмаила да те* погуби?“+ Али Ахикамов син Годолија им није веровао.
15 Тада је Каријин син Јоанан рекао Годолији у тајности у Миспи: „Пусти ме да идем да убијем Нетанијиног сина Исмаила. Нико неће знати за то. Зашто да те он погуби и да се расеје цео Јудин народ који се окупио око тебе и да нестане и то мало преосталих Јудејаца?“ 16 Али Ахикамов син Годолија+ је рекао Каријином сину Јоанану: „Не чини то, јер није истина то што говориш о Исмаилу.“
41 Тако је седмог месеца Исмаило,+ Нетанијин син, Елисамин унук, који је био краљевског рода и један од краљевих истакнутих људи, дошао у Миспу код Ахикамовог сина Годолије с још десет људи.+ Док су у Миспи заједно јели, 2 Нетанијин син Исмаило и десеторица људи који су били с њим устали су и убили мачем Годолију, Ахикамовог сина, Сафановог унука. Тако је Исмаило убио онога кога је вавилонски краљ поставио над земљом. 3 Побио је и све Јудејце који су били с Годолијом у Миспи и халдејске војнике који су тамо били.
4 Сутрадан, после убиства Годолије, док још нико није знао за то, 5 из Сихема,+ Силома+ и Самарије+ дошло је 80 људи, обријане браде и раздеране одеће. Били су исечени по телу,+ а у рукама су носили приносе од жита и тамјан+ да их принесу у Јеховином дому. 6 Нетанијин син Исмаило је плачући изашао пред њих из Миспе. Кад је дошао до њих, рекао им је: „Дођите код Ахикамовог сина Годолије.“ 7 Али кад су ушли у град, Нетанијин син Исмаило и његови људи побили су их и бацили у бунар.
8 Међу њима је било десет људи који су рекли Исмаилу: „Немој нас убити, јер у пољу имамо скривене залихе пшенице, јечма, уља и меда.“ Зато их није побио с њиховом браћом. 9 Исмаило је све лешеве људи које је побио бацио у велики бунар, који је краљ Аса направио због израелског краља Васе.+ Тај бунар је Нетанијин син Исмаило напунио лешевима оних које је побио.
10 Исмаило је заробио све који су остали у Миспи,+ међу којима су биле краљеве ћерке и цео народ који је остао у Миспи, а који је заповедник страже Невузарадан поверио Ахикамовом сину Годолији.+ Тако их је Нетанијин син Исмаило заробио и пошао ка Амонцима.+
11 Када су Каријин син Јоанан+ и сви војни заповедници који су били с њим чули за све зло које је учинио Нетанијин син Исмаило, 12 окупили су све људе и отишли да се боре против Нетанијиног сина Исмаила. Нашли су га код велике воде* у Гаваону.
13 Сав народ који је Исмаило заробио обрадовао се кад је видео Каријиног сина Јоанана и све војне заповеднике који су били с њим. 14 Тада су се сви које је Исмаило одвео из Миспе+ окренули и пошли с Каријиним сином Јоананом. 15 Али Нетанијин син Исмаило је са осморицом својих људи побегао од Јоанана и отишао код Амонаца.
16 Каријин син Јоанан и сви војни заповедници који су били с њим повели су из Гаваона преостали народ из Миспе, оне које су избавили од Нетанијиног сина Исмаила након што је он убио Ахикамовог сина Годолију.+ Повели су све мушкарце, војнике, жене, децу и дворане. 17 Тако су они пошли и успут се зауставили у Химамовом преноћишту поред Витлејема.+ Упутили су се у Египат+ 18 јер су се бојали Халдејаца, зато што је Нетанијин син Исмаило убио Ахикамовог сина Годолију, кога је вавилонски краљ поставио над земљом.+
42 Тада су сви војни заповедници, међу којима су били Каријин син Јоанан+ и Осајин син Језанија, као и цео народ, од најмањег до највећег, дошли 2 и рекли пророку Јеремији: „Послушај нашу молбу за милост. Моли се за нас Јехови, свом Богу, за овај преостали народ, јер нас је од мноштва остало мало,+ као што и сам видиш. 3 Нека нам Јехова, твој Бог, каже којим путем да идемо и шта да радимо.“
4 На то им је пророк Јеремија рекао: „Послушаћу вас. Помолићу се Јехови, вашем Богу, као што сте ме замолили, и пренећу вам све што вам Јехова одговори. Ништа вам нећу прећутати.“
5 Они су рекли Јеремији: „Нека Јехова буде веран и поуздан сведок против нас ако не поступимо управо онако како нам Јехова, твој Бог, каже преко тебе. 6 Било да је добро или лоше за нас оно што нам каже Јехова, наш Бог, коме те шаљемо, ми ћемо га послушати. Тако ће нам бити добро због тога што слушамо Јехову, свог Бога.“
7 После десет дана Јеремији је дошла Јеховина реч. 8 Зато је он позвао Каријиног сина Јоанана, све војне заповеднике који су били с њим и цео народ, од најмањег до највећег.+ 9 Затим им је рекао: „Овако каже Јехова, Израелов Бог, пред кога сте ме послали да изнесем вашу молбу за милост: 10 ’Ако останете у овој земљи, ја ћу вас изградити, а не срушити, посадићу вас, а не ишчупати, јер ће ми бити жао* због невоље коју сам вам нанео.+ 11 Не бојте се вавилонског краља, од кога страхујете.‘+
„’Не бојте га се‘, каже Јехова, ’јер сам ја с вама да вас спасем и избавим из његове руке. 12 Ја ћу вам показати милост,+ па ће вам се он смиловати и вратиће вас у вашу земљу.
13 „’Али ако кажете: „Нећемо остати у овој земљи!“ и не послушате Јехову, свог Бога, 14 него кажете: „Ипак идемо у Египат,+ где више нећемо видети рат нити чути звук рога и где нећемо гладовати – тамо ћемо живети“, 15 онда чујте Јеховину реч, ви који сте преостали у Јуди. Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: „Ако сте одлучили да идете у Египат и ако заиста одете да тамо живите*, 16 тада ће вас мач ког се бојите стићи у Египту и глад које се плашите ићи ће за вама у Египат, и тамо ћете умрети.+ 17 Сви они који су одлучили да оду у Египат да би тамо живели погинуће од мача, глади и помора*. Нико од њих неће преживети нити ће побећи од невоље коју ћу им нанети.“ ‘
18 „Јер овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Као што сам излио свој гнев и своју јарост на становнике Јерусалима,+ тако ћу излити своју јарост на вас ако одете у Египат. Спомињаће вас у клетвама и бићете страшан призор, проклињаће вас и подсмеваће вам се,+ и никада више нећете видети ову земљу.‘
19 „Јехова опомиње вас који сте преостали у Јуди. Не идите у Египат! Знајте добро да сам вас данас упозорио 20 да ћете за свој преступ платити животом, јер сте ме послали Јехови, свом Богу, и рекли ми: ’Моли се за нас Јехови, нашем Богу, и реци нам све што ти каже Јехова, наш Бог, и ми ћемо тако учинити.‘+ 21 Ја сам вам данас то рекао, али ви нећете послушати Јехову, свог Бога, нити ћете учинити ишта од онога што ми је рекао да вам кажем.+ 22 Зато знајте добро да ћете погинути од мача, глади и помора у земљи у коју желите да одете да бисте тамо живели.“+
43 Кад је Јеремија пред целим народом изговорио све те речи Јехове, њиховог Бога, сваку реч коју му је Јехова, њихов Бог, рекао да им каже, 2 Осајин син Азарија, Каријин син Јоанан+ и сви охоли људи рекли су Јеремији: „Лажеш! Јехова, наш Бог, није те послао да нам кажеш: ’Не идите у Египат да тамо живите.‘ 3 Тебе је Ниријин син Варух+ наговорио да нас предаш у руке Халдејцима, да нас побију или одведу у изгнанство у Вавилон.“+
4 Тако Каријин син Јоанан, сви војни заповедници и цео народ нису послушали Јехову, који им је рекао да остану у Јудиној земљи. 5 Каријин син Јоанан и сви војни заповедници повели су преостале Јудејце који су се из свих народа по којима су били расути вратили у Јудину земљу да би у њој живели.+ 6 Повели су мушкарце, жене, децу, краљеве ћерке и све оне које је заповедник страже Невузарадан+ оставио код Годолије,+ Ахикамовог сина,+ Сафановог унука,+ као и пророка Јеремију и Ниријиног сина Варуха. 7 Они су отишли у Египат, јер нису послушали Јехову. Тако су стигли у Тафнес.+
8 Тада је Јехова упутио ову реч Јеремији у Тафнесу: 9 „Узми у руке велико камење и пред очима свих Јудејаца прекриј га малтером на тераси од цигала која се налази на улазу у фараонов дом у Тафнесу. 10 Затим им реци: ’Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: „Послаћу по свог слугу, вавилонског краља Навуходоносора.+ Довешћу га и поставићу његов престо на ово камење које сам прекрио, и он ће преко њега разапети свој краљевски шатор.+ 11 Он ће доћи и напашће Египат.+ Ко је заслужио смртоносну пошаст, умреће од пошасти. Ко је заслужио заробљеништво, отићи ће у заробљеништво. Ко је заслужио мач, погинуће од мача.+ 12 Запалићу храмове* египатских богова.+ Краљ ће их спалити и одвести те богове у заробљеништво. Огрнуће се египатском земљом тако лако као што се пастир огрће својим огртачем, и отићи ће одатле у миру*. 13 Срушиће стубове* у Вет-Семесу* у Египту и спалиће храмове египатских богова.“ ‘ “
44 Ово је реч која је дошла Јеремији за све Јудејце који су живели у Египту,+ за оне који су били у Мигдолу,+ у Тафнесу,+ у Нофу*+ и у земљи Патрос:+ 2 „Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Ви сте видели сву невољу коју сам нанео Јерусалиму+ и свим Јудиним градовима. Они су данас разорени и у њима нема становника.+ 3 То се десило због зла које сте учинили да бисте ме вређали тиме што сте приносили жртве+ и служили другим боговима које раније нисте познавали, ни ви ни ваши преци.+ 4 А ја сам вам слао све своје слуге, пророке, слао сам их увек изнова* и говорио сам вам: „Не чините, молим вас, те гадости које мрзим.“+ 5 Али ви нисте слушали, нити сте се обазирали на оно што сам вам говорио*. Нисте престали да чините зло приносећи жртве другим боговима.+ 6 Зато сам излио своју јарост и свој гнев, и они су се разгорели попут ватре у Јудиним градовима и по јерусалимским улицама све док нису претворени у пустош и рушевине, какви су и данас.‘+
7 „Овако каже Јехова, Бог над војскама, Израелов Бог: ’Зашто сами себи наносите велику невољу, због које ће у Јуди бити истребљени сви мушкарци и жене, деца и одојчад, па вас неће остати ни мало? 8 Зашто ме вређате својим делима тиме што другим боговима приносите жртве у Египту, у који сте дошли да живите? Бићете истребљени и сви народи на земљи ће вас спомињати у клетвама и подсмеваће вам се.+ 9 Јесте ли заборавили зла дела својих предака, зла дела Јудиних краљева+ и зла дела њихових жена,+ као и своја зла дела и зла дела ваших жена+ – све зло које се чинило у Јудиној земљи и по јерусалимским улицама? 10 Ви се све до данас нисте понизили* нити сте ме се бојали+ и нисте живели по мом закону и по мојим одредбама које сам дао вама и вашим прецима.‘+
11 „Зато овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Одлучио сам да вам нанесем невољу, да истребим цео Јудин народ. 12 Учинићу да преостали Јудејци, они који су одлучили да иду у Египат да тамо живе, изгину у Египту.+ Погинуће од мача и помрети од глади. Од најмањег до највећег, сви ће изгинути од мача и глади. Спомињаће их у клетвама и биће страшан призор, проклињаће их и подсмеваће им се.+ 13 Казнићу оне који живе у Египту, као што сам казнио и Јерусалим – довешћу на њих мач, глад и помор*.+ 14 Преостали Јудејци који су дошли у Египат да тамо живе неће побећи, нити ће преживети да би се вратили у Јудину земљу. Чезнуће да се у њу врате и да тамо живе. Али неће се вратити, осим неких који ће побећи.‘ “
15 Тада су сви мушкарци који су знали да њихове жене приносе жртве другим боговима и све жене које су стајале тамо, велико мноштво њих, и сав народ који је живео у Египту,+ у Патросу,+ одговорили Јеремији: 16 „Нећемо послушати оно што си нам рекао у Јеховино име, 17 него ћемо радити све оно што смо ми рекли. Приносићемо жртве Краљици неба* и изливаћемо јој приносе од вина*,+ као што смо ми, наши преци, наши краљеви и наши кнезови чинили у Јудиним градовима и по јерусалимским улицама. Тада смо били сити хлеба и било нам је добро и нисмо доживљавали никакву невољу. 18 А откад смо престали да приносимо жртве Краљици неба и да јој изливамо приносе од вина, у свему оскудевамо и гинемо од мача и глади.“
19 Жене су додале: „Када смо приносиле жртве Краљици неба и изливале јој приносе од вина, зар смо без пристанка својих мужева правиле колаче у облику њеног лика и изливале јој приносе од вина?“
20 На то је Јеремија рекао целом народу, мушкарцима и њиховим женама и свима који су му тако говорили: 21 „Јехова се сетио и није заборавио* то што сте ви, ваши преци, ваши краљеви, ваши кнезови и цео народ приносили жртве у Јудиним градовима и по јерусалимским улицама.+ 22 На крају Јехова више није могао да подноси ваша зла дела и гадости које сте чинили. Зато је ваша земља постала пустош и страшан призор, спомињали су је у клетвама и остала је без становника, као што је и данас.+ 23 Приносили сте жртве и грешили Јехови, тако што нисте слушали Јехову и нисте живели по његовом закону, његовим одредбама и његовим опоменама, и зато вас је снашла ова невоља, као што се види данас.“+
24 Затим је Јеремија рекао целом народу и свим женама: „Чујте Јеховину реч, сви ви из Јудиног народа који сте у Египту. 25 Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Оно што сте ви и ваше жене рекли, то сте и урадили. Рекли сте: „Извршићемо своје завете којима смо се обавезали да ћемо приносити жртве Краљици неба и изливати јој приносе од вина.“+ Ви, жене, заиста ћете извршавати своје завете и чинити оно на шта сте се заветовале.‘
26 „Зато чујте Јеховину реч, сви ви из Јудиног народа који живите у Египту: ’„Заклињем се својим великим именом“, каже Јехова, „да у целом Египту више неће бити ниједног Јудејца који би у заклетви помињао моје име,+ говорећи: ’Заклињем се Свевишњим Господом Јеховом, живим Богом!‘+ 27 Намеравам да им нанесем невољу, а не нешто добро.+ Јудејци који су у Египту страдаће од мача и од глади, док сви не нестану.+ 28 Само ће их мало побећи од мача и вратиће се из Египта у Јудину земљу.+ Тада ће сви преостали Јудејци који су отишли да живе у Египту знати чија се реч испунила, моја или њихова.“ ‘ “
29 „’Ово нека вам буде знак да ћу вас казнити на овом месту‘, каже Јехова, ’да бисте знали да ће вас сигурно снаћи невоља као што сам вам обећао. 30 Овако каже Јехова: „Ево, предаћу фараона Хофру, египатског краља, у руке његовим непријатељима и онима који желе да га убију, као што сам предао Јудиног краља Седекију у руке вавилонском краљу Навуходоносору, његовом непријатељу који је желео да га убије.“ ‘ “+
45 Ово је реч коју је пророк Јеремија рекао Варуху,+ Ниријином сину, кад је Варух записивао у књигу све речи које му је Јеремија говорио,+ четврте године владавине Јудиног краља Јоакима,+ Јосијиног сина:
2 „Овако Јехова, Израелов Бог, каже теби, Варуху: 3 ’Ти кажеш: „Тешко мени, јер ми је Јехова додао тугу на бол! Изнемогао сам од уздисања, не налазим мир.“ ‘
4 „Овако му реци: ’Ево шта каже Јехова: „Оно што сам изградио, срушићу и оно што сам посадио, ишчупаћу, и то по целој земљи.+ 5 А ти за себе тражиш* нешто велико. Немој то чинити!“ ‘
„’Јер нанећу невољу свим људима*‘,+ каже Јехова, ’а теби ћу дати твој живот као награду* где год будеш ишао.‘ “+
46 Ово је реч коју је Јехова упутио пророку Јеремији о народима:+ 2 О Египту,+ о војсци фараона Нехаона,+ египатског краља, који се налазио поред Еуфрата и кога је вавилонски краљ Навуходоносор поразио у Харкемису четврте године владавине Јудиног краља Јоакима,+ Јосијиног сина:
4 Коњаници, упрегните коње и узјашите их!
Ставите кациге и заузмите положај!
Углачајте копља и навуците оклопе!
5 ’Зашто видим да су преплашени?
Повлаче се, њихови ратници су поражени.
Беже у страху, њихови ратници се не осврћу.
Страх је посвуда‘, каже Јехова.
6 ’Они који су брзи не могу побећи, ратници не могу умаћи.
На северу, на обали Еуфрата,
посрћу и падају.‘+
7 Ко се то диже као Нил,
као воде набујалих река?
Уништићу град и његове становнике.‘
9 Напред, коњи!
Јурите, бојна кола!
10 „То је дан Свевишњег Господа, Јехове над војскама, дан освете у ком ће се он осветити својим противницима. Мач ће их прождрети, наситиће се и напиће се њихове крви, јер Свевишњи Господ, Јехова над војскама, припрема жртву* у северној земљи поред реке Еуфрат.+
Узалуд набављаш много лекова,
нећеш оздравити.+
јер се ратник спотиче о ратника
и обојица падају.“
13 Ово је реч коју је Јехова упутио пророку Јеремији о нападу вавилонског краља Навуходоносора на Египат:+
14 „Објавите у Египту, разгласите у Мигдолу.+
Разгласите у Нофу* и у Тафнесу!+
Реците: ’Заузмите положај и припремите се,
јер ће мач прождрети све око вас.
15 Зашто је вода однела твоје јунаке?
Нису могли да се одупру,
јер их је Јехова оборио.
16 Многи од њих посрћу и падају,
и говоре један другом:
„Устани, хајде да се вратимо свом народу, у своју земљу,
јер је овај мач окрутан.“ ‘
17 Тамо говоре:
’Фараон, египатски краљ, пуки је хвалисавац,
18 ’Заклињем се самим собом ‘, каже Краљ, коме је име Јехова над војскама,
’какав је Тавор+ међу горама
19 Спреми пртљаг за изгнанство,
становнице, кћери египатска.
20 Египат је прелепа јуница,
али са севера ће на њу доћи обади.
21 А египатски плаћеници, који живе усред њега, личе на угојену телад.
Али и они се повлаче, сви беже.
22 ’Његов глас је као сиктање змије која бежи,
јер непријатељи са силом долазе на њега, наваљују са секирама,
као они који секу* дрва.
23 Посећи ће његову шуму‘, каже Јехова, ’иако је густа и непроходна.
Јер их има више него скакаваца, не могу се избројати.
24 Постидеће се кћи египатска.
Биће предата у руке северном народу.‘+
25 „Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Разрачунаћу се са Амоном+ из Ноа*,+ с фараоном, са Египтом, с његовим боговима+ и његовим краљевима – с фараоном и са свима који се уздају у њега.‘+
26 „’Предаћу их онима који желе да их убију, вавилонском краљу Навуходоносору+ и његовим слугама. Али после тога ће Египат опет бити насељен као у давним данима‘, каже Јехова.+
Јер ћу те ја избавити из далеке земље,
и твоје потомке из земље у коју су изгнани.+
Јаков ће се вратити, живеће мирно и спокојно
и нико га неће плашити.+
28 Зато се не бој, Јакове, слуго мој‘, каже Јехова, ’јер ја сам с тобом.
47 Ово је реч коју је Јехова упутио пророку Јеремији о Филистејима+ пре него што је фараон освојио Газу. 2 Овако каже Јехова:
„Ево, долазе воде са севера.
Постаће велика бујица.
Поплавиће земљу и све што је на њој,
град и његове становнике.
Људи ће викати,
јадиковаће сви становници земље.
3 Кад чују топот копита његових пастува,
буку његових бојних кола
и тутњаву точкова,
очеви се неће окренути да помогну синовима
јер ће их храброст напустити*.
5 Гази ће бити обријана глава.*
Аскалон ће бити разорен.+
Ви који сте преостали у њиховој долини,
докле ћете се сећи по телу?+
Када ћеш се смирити?
Врати се у своје корице!
Стани и мируј!
7 Како да се смири
кад му је Јехова дао заповест?
Послао га је да нападне
Аскалон и приморску област.“+
48 Јехова над војскама, Израелов Бог, овако каже о Моаву:+
„Тешко Невону,+ јер је опустошен!
Киријатајим+ је посрамљен и освојен,
сигурно уточиште је посрамљено и уништено.+
2 Нико више не хвали Моав.
У Есевону+ смишљају како да га униште:
’Хајде да докрајчимо тај народ.‘
И ти, Мадмене, ућути
јер мач иде за тобом.
4 Моав је разорен.
Његова деца запомажу.
5 Док се пењу на Луит, они непрестано плачу.
Док се спуштају из Оронајима, чују како људи јаучу због страшне невоље.+
6 Бежите, спасавајте живот,
будите као усамљена смрека у пустињи!
7 Зато што се уздаш у своја дела и у своје благо,
бићеш освојен.
Хемос+ ће отићи у изгнанство
са својим свештеницима и својим кнезовима.
Долина ће пропасти
и равница* ће бити опустошена, као што је рекао Јехова.
9 Поставите путоказ Моаву,
јер кад се његови градови буду рушили, људи ће бежати.
Његови градови ће постати страшан призор
и нико неће живети у њима.+
10 Проклет био онај ко немарно извршава задатак који му је Јехова поверио!
Проклет био онај ко свој мач не натопи крвљу!
11 Моавци су спокојни од своје младости,
мирно леже као вино на свом талогу.
Не претачу се из посуде у посуду
и никада нису отишли у изгнанство.
Зато је њихов укус остао исти,
њихов мирис се није променио.
12 „’Зато долазе дани‘, каже Јехова, ’када ћу им послати људе да их преврну. Преврнуће их и испразниће њихове посуде и разбиће њихове ћупове. 13 Моавци ће се стидети Хемоса, као што су се Израелци стидели Ветиља, у који су се поуздали.+
14 Како се усуђујете да кажете: „Ми смо храбри ратници, спремни за битку“?‘+
каже Краљ, коме је име Јехова над војскама.+
17 Сажаљеваће их сви који су око њих,
сви који знају њихово име.
Реците им: ’Како ли је сломљен моћни штап, дивна палица!‘
18 Одрекни се своје славе
и седи жедна*, становнице, кћери девонска.+
Онај који уништава Моав долази на тебе,
разориће твоја утврђења.+
19 Становнице Ароира,+ стани поред пута и посматрај.
Питај мушкарца који бежи и жену која тражи спас: ’Шта се десило?‘
20 Моав је осрамоћен и обузео га је страх.
Запомажите и плачите.
Објавите у Арнону+ да је Моав уништен.
21 „Суд долази на равницу*,+ на Олон, Јасу,+ Мифат,+ 22 на Девон,+ Невон,+ Вет-Девлатајим, 23 на Киријатајим,+ Вет-Гамул, Вет-Меон,+ 24 на Кериот,+ Восору и све градове моавске земље, оне који су далеко и оне који су близу.
26 ’Опијте га,+ јер се охоло успротивио Јехови.+
Моав се ваља у својој бљувотини,
па му се сви ругају.
27 Зар се ниси ти ругао Израелу?+
Је ли ухваћен у крађи,
па си зато одмахивао главом и говорио против њега?
28 Становници Моава, напустите градове и живите на стенама.
Будите као голубови који се гнезде по литицама.‘ “
29 „Чули смо за понос Моава – веома је охол –
за његову умишљеност, његов понос, његову охолост и уображеност његовог срца.“+
30 „’Знам за његов бес‘, каже Јехова,
’али његове празне речи неће се испунити.
Неће ништа постићи.
31 Зато ћу горко плакати над Моавом,
јадиковаћу над свим Моавцима.
Нарицаћу за становницима Кир-Ереса.+
Твоје бујне младице пружају се преко мора.
Допиру до мора, до Јазира.
Онај који уништава обрушио се
на принос твог летњег воћа и твог грожђа.+
Учинио сам да вино престане да тече из винске пресе.
Нико више неће газити грожђе радосно кличући.
Чуће се узвици, али не радосни.‘ “+
34 „’Вика се чује из Есевона+ па све до Елеале.+
Чак су и нимримске воде пресушиле.‘+
35 Јехова каже: ’Истребићу из Моава
оне који доносе жртве на обредне узвишице
и који приносе жртве свом богу.
36 Зато ће моје срце као фрула* тужно јецати за Моавом,+
као фрула ће моје срце тужно јецати за људима из Кир-Ереса,
јер ће пропасти богатство које је стекао.
јер сам разбио Моав
као одбачену посуду‘, каже Јехова.
39 ’Како се уплашио! Горко плачите!
Како се Моав постиђено повукао!
Моаву се ругају сви око њега
и згражавају се над њим.‘ “
40 „Јер овако каже Јехова:
41 Градови ће бити заузети
и њихове тврђаве освојене.
Тог дана ће срце моавских ратника
бити као срце жене која се порађа.‘ “
43 Чекају те страх, јама и замка,
становниче Моава‘, каже Јехова.
44 ’Ко побегне од страха, упашће у јаму,
а ко се извуче из јаме, ухватиће се у замку.‘
’Јер ће Моаву доћи година у којој ћу га казнити‘, каже Јехова.
45 ’У сенци Есевона зауставили су се исцрпљени бегунци.
Ватра ће изаћи из Есевона,
пламен ће изаћи из Сионовог града.+
Прогутаће чело Моаву
и лобању свим моћним ратницима.‘+
46 ’Тешко теби, Моаве!
Пропао је Хемосов народ.+
Јер су твоји синови одведени у заробљеништво
и твоје ћерке су отишле у изгнанство.+
47 Али у последњим данима ћу сакупити заробљени моавски народ‘, каже Јехова.
’Овде се завршава пресуда над Моавом.‘ “+
49 Овако каже Јехова о Амонцима:+
„Зар Израел нема синова?
Зар нема наследника?
Зашто је Малхом+ заузео Гадову земљу+
и зашто његов народ живи у Израеловим градовима?“
Од ње ће остати гомила рушевина,
а њени околни градови биће спаљени.‘
’Тада ће Израел владати над онима који су му отели земљу‘,+ каже Јехова.
3 ’Горко плачи, Есевоне, јер је Гај опустошен.
Јадикујте, градови око Раве.
Обуците се у кострет,
наричите и лутајте међу каменим торовима,
јер ће Малхом отићи у изгнанство
са својим свештеницима и својим кнезовима.+
4 Зашто се хвалиш својим долинама,
својом плодном равницом, неверна кћери,
ти која се уздаш у своје благо
и говориш: „Ко ће ме напасти?“ ‘ “
5 „’Навешћу све који су око тебе да ти нанесу страшну невољу‘,
каже Свевишњи Господ, Јехова над војскама.
’Бићете расути на све стране
и нико неће сакупити бегунце.‘ “
6 „’Али после ћу сакупити заробљене Амонце‘, каже Јехова.“
7 Овако каже Јехова над војскама о Едому:
„Зар више нема мудрости у Теману?+
Зар разборити више не знају да дају добре савете?
Зар је њихова мудрост постала бескорисна*?
8 Окрените се и бежите!
Сиђите у дубине да се склоните, становници Дедана!+
Јер ћу Исаву нанети невољу
када дође време да га казним.
9 Када би ти дошли берачи грожђа,
зар не би оставили нешто за пабирчење?
Кад би ноћу код тебе дошли лопови,
зар не би покрали само оно што би желели?+
10 Али ја ћу оголити Исава.
Открићу његова склоништа,
тако да неће моћи да се сакрије.
12 Јер овако каже Јехова: „Ако они којима није досуђено да пију чашу мог гнева морају да је испију, зар ћеш ти проћи некажњено? Нећеш остати без казне, него ћеш морати да пијеш.“+
13 „Јер заклињем се самим собом“, каже Јехова, „да ће Восора бити опустошена и да ће постати страшан призор,+ да ће јој се подсмевати и спомињати је у клетвама, а сви њени градови биће претворени у вечну пустош.“+
14 Чуо сам вест од Јехове,
посланик је отишао међу народе да каже:
„Сакупите се и нападните га!
Припремите се за битку!“+
16 Страх који си другима уливао
и охолост твог срца преварили су те,
тебе који се скриваш међу стенама
и живиш на највишем брду.
Иако попут орла високо градиш своје гнездо,
оборићу те оданде“, каже Јехова.
17 „Едом ће постати страшан призор.+ Свако ко прође поред њега запрепашћено ће гледати и ругаће му се* због свих његових невоља. 18 Као што су били разорени Содом и Гомора и градови око њих,+ тако ће бити и с њим“, каже Јехова. „Нико неће тамо живети, ниједан човек* се неће у њему населити.+
19 „Ево, непријатељ ће изаћи као лав+ из јорданских шумарака и напашће оне на сигурном пашњаку. У трену ћу натерати Едом да побегне из своје земље. Поставићу над његовом земљом онога који је изабран. Јер ко је као ја и ко ће ме изазвати? Који пастир може опстати преда мном?+ 20 Зато чујте шта је Јехова одлучио против Едома и шта је замислио против становника Темана:+
Најмањи из стада биће одвучени.
Он ће опустошити њихово пребивалиште због њихових дела.+
21 Од звука њиховог пада земља се затресла.
Вика се чује,
одјекује све до Црвеног мора.+
Тог дана срце едомских ратника
биће као срце жене која се порађа.“
„Емат+ и Арфад су се осрамотили
јер су чули лошу вест.
Обузео их је страх.
Море је узнемирено, не може се смирити.
24 Дамаск је изгубио храброст.
Окренуо се и дао у бег, али страх га је спопао.
Тескоба и болови су га обузели
као жену која се порађа.
25 Како то да није напуштен славни град,
град весеља?
26 Његови младићи ће попадати по његовим трговима
и тог дана ће изгинути сви ратници“, каже Јехова над војскама.
28 Овако каже Јехова за Кидар+ и за асорска краљевства која је поразио вавилонски краљ Навуходоносор:
„Спремите се и нападните Кидар
и уништите синове Истока!
29 Одузмите им шаторе и стада,
шаторска платна и све њихове ствари.
Одведите им камиле.
Људи ће им викати: ’Страх је посвуда!‘ “
30 „Бежите, идите далеко!
Сиђите у дубине да се тамо склоните, становници Асора“, каже Јехова.
„Јер је вавилонски краљ Навуходоносор сковао план против вас
и смислио је како ће вам нанети невољу.“
31 „Спремите се и нападните народ који живи у миру
и без страха!“, каже Јехова.
„Нема он ни врата ни преворнице и живи сам.
32 Њихове камиле ће постати плен,
њихова многобројна стока биће отета.
Расућу их на све стране*,
оне који брију косу на слепоочницама,+
и нанећу им невољу са свих страна“, каже Јехова.
33 „Асор ће постати јазбина шакала,
биће вечна пустош.
Нико неће тамо живети,
ниједан човек се неће у њему населити.“
34 Јехова је упутио ову реч пророку Јеремији о Еламу,+ на почетку владавине Јудиног краља Седекије:+ 35 „Овако каже Јехова над војскама: ’Сломићу Еламов лук,+ ослонац његове моћи. 36 Довешћу на Елам четири ветра с четири краја неба. Расејаћу Еламце у све те ветрове, и неће бити народа у који их нећу расејати.‘ “
37 „Натераћу Еламце да дрхте пред својим непријатељима, пред онима који желе да их побију. Нанећу им невољу, излићу на њих свој жестоки гнев“, каже Јехова. „Послаћу на њих мач да их истребим.“
38 „Поставићу свој престо у Еламу+ и уништићу његовог краља и његове кнезове“, каже Јехова.
39 „Али у последњим данима ћу сакупити заробљене Еламце“, каже Јехова.
50 Ово је реч коју је Јехова преко пророка Јеремије изрекао о Вавилону,+ халдејској земљи:
2 „Објавите вест међу народима и разгласите је.
Подигните знак за окупљање* и разгласите вест.
Ништа не кријте!
Реците: ’Вавилон је освојен,+
Вил је посрамљен.+
Меродах је уплашен.
Посрамљени су вавилонски кипови.
Уплашени су његови одвратни идоли*.‘
3 Јер на њега долази народ са севера+
који његову земљу претвара у страшан призор.
У њој нико више неће живети.
И људи и стока беже
и одлазе.“
4 „У те дане и у то време“, каже Јехова, „Израелци и Јудејци ће доћи заједно.+ Ићи ће плачући+ и тражиће Јехову, свог Бога.+ 5 Питаће за пут за Сион, тамо ће усмерити поглед+ и говориће: ’Дођите, склопимо с Јеховом трајни савез који се неће заборавити.‘+ 6 Мој народ је стадо залуталих оваца.+ Њихови пастири их одводе на странпутицу.+ Одвели су их у горе, па оне бесциљно лутају по горама и брдима. Заборавиле су место где су се одмарале. 7 Сви који их нађу прождиру их,+ њихови непријатељи говоре: ’Нисмо криви, јер су они згрешили Јехови, извору праведности, Јехови, нади својих предака.‘ “
Они ће се сврстати у бојне редове и напасти га.
Оданде ће доћи и освојити га.
Сви који је буду пљачкали узеће колико год желе“,+ каже Јехова.
Поскакивали сте као јуница у трави
и рзали сте као пастуви.
Разочарала се она која вас је родила.
Ево, најбезначајнија је међу народима,
она је безводна пустош и пустиња.+
14 Сврстајте се у бојне редове и нападните Вавилон са свих страна,
сви ви који лук натежете.
15 Узвикујте ратни поклич са свих страна!
Он се предао.
Осветите му се,
учините му онако како је он чинио.+
Због окрутног мача свако ће се вратити свом народу,
свако ће побећи у своју земљу.+
17 „Израелци су као овце одвојене од стада.+ Лавови су их растерали.+ Најпре их је асирски краљ прождро,+ а затим им је вавилонски краљ Навуходоносор оглодао кости.+ 18 Зато овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Казнићу вавилонског краља и његову земљу исто онако како сам казнио асирског краља.+ 19 Вратићу Израел на његов пашњак+ и он ће пасти на Кармилу и на Васану.+ На Јефремовим брдима+ и на галадским брдима+ он ће се наситити.‘ “
20 „У те дане и у то време“, каже Јехова,
„тражиће се Израелова кривица,
али је неће бити,
и на Јуди се неће наћи греха,
јер ћу опростити онима које будем оставио у животу.“+
21 „Нападни мератајимску земљу и становнике Фекода.+
Нека буду побијени и сви до једног уништени“, каже Јехова.
„Учини све како сам ти заповедио.
22 У земљи се чују звуци битке,
пропаст је велика.
23 Како ли је сломљен и разбијен маљ који је ударао целу земљу!+
Како ли је Вавилон постао страшан призор међу народима!+
24 Поставио сам ти замку и ти си се ухватио, Вавилоне,
а да то ниси ни схватио.
Затечен си и ухваћен,+
јер си се Јехови супротставио.
Јер Свевишњи Господ, Јехова над војскама, треба да изврши своје дело
у халдејској земљи.
26 Крените на њу из далеких крајева.+
Отворите њене житнице.+
Згрните њено благо на гомилу, као што се згрће жито.
Сасвим је уништите,+
нека у њој нико не остане.
Тешко њима, јер је дошао дан да буду позвани на одговорност,
време да буду кажњени!
28 Чује се глас оних који беже,
оних који одлазе из вавилонске земље,
да на Сиону објаве освету Јехове, нашег Бога,
освету за његов храм.+
Улогорите се око њега, не дајте да ико побегне.
Вратите му по његовим делима.+
Учините му онако како је он чинио+
јер се дрско супротставио Јехови,
Светом Израеловом Богу.+
30 Зато ће његови младићи попадати по његовим трговима+
и сви његови војници изгинуће* тог дана“, каже Јехова.
31 „Борићу се с тобом,+ охоли Вавилоне“,+ каже Свевишњи Господ, Јехова над војскама,
„и доћи ће дан да те позовем на одговорност, време да те казним.
Запалићу твоје градове
и ватра ће прогутати све око тебе.“
33 Овако каже Јехова над војскама:
„Израелци и Јудејци су потлачени.
Сви који су их заробили држе их чврсто+
и не желе да их пусте.+
34 Али њихов Откупитељ је моћан.+
Име му је Јехова над војскама.+
35 „Мач долази на Халдејце“, каже Јехова,
„на становнике Вавилона, на његове кнезове и на његове мудраце.+
36 Мач долази на оне који говоре празне речи* и они ће поступати безумно.
Мач долази на његове ратнике и они ће се уплашити.+
37 Мач долази на његове коње, на бојна кола
и на све људе из других народа који живе усред њега,
и они ће постати као жене.+
Мач долази на његове ризнице, па ће бити опљачкане.+
38 Тешко његовим водама јер ће пресушити.+
То је земља резбарених кипова,+
због својих страшних визија људи се понашају као да су сишли с ума.
39 Зато ће се тамо настанити пустињске животиње и животиње које завијају,
и у њему ће пребивати нојеви.+
Никад више неће бити насељен,
нико више неће живети у њему кроз све будуће нараштаје.“+
40 „Као што је Бог разорио Содом и Гомору+ и градове око њих,+ тако ће бити и с њим“, каже Јехова. „Нико неће тамо живети, ниједан човек* се неће у њему населити.+
41 Ево, долази народ са севера.
Велик народ и славни краљеви+ подићи ће се и кренути
из најдаљих крајева земље.+
окрутни су и немилосрдни.+
Док јашу на коњима,
чују се као море које хучи.+
Као један су се постројили у бојне редове против тебе, кћери вавилонска.+
Тескоба га је обузела,
болови као жену која се порађа.
44 „Ево, непријатељ ће изаћи као лав из јорданских шумарака и напашће оне на сигурном пашњаку. У трену ћу натерати Вавилонце да побегну из своје земље. Поставићу над њиховом земљом онога који је изабран.+ Јер ко је као ја и ко ће ме изазвати? Који пастир може опстати преда мном?+ 45 Зато чујте шта је Јехова одлучио против Вавилона+ и шта је замислио против халдејске земље:
Најмањи из стада биће одвучени.
Он ће опустошити њихово пребивалиште због њихових дела.+
51 Овако каже Јехова:
2 На Вавилон ћу послати људе
који ће га развејати као жито и испразнити његову земљу.
Напашће га са свих страна у дан његове невоље.+
3 Нека стрелац не натеже лук.
Нека нико не устане са оклопом на себи.
Немојте се смиловати његовим младићима,+
побијте сву његову војску.
5 Израел и Јуду није оставио* њихов Бог, Јехова над војскама.+
Али земља Халдејаца* је пуна кривице у очима Светог Израеловог Бога.
Немојте да погинете због његовог преступа,
јер је ово време Јеховине освете.
Он му враћа по његовим делима.+
7 Вавилон је златна чаша у Јеховиној руци,
чаша која је опила сву земљу.
8 Вавилон је изненада пао и разбио се.+
Горко плачите над њим!+
Донесите балзам за његове ране. Можда ће се излечити.“
9 „Лечили смо Вавилон, али он се не може излечити.
Оставите га, вратимо се сваки у своју земљу.+
Јер његови греси који заслужују осуду допиру до неба
и дижу се све до облака.+
10 Јехова нам је донео правду.+
Дођите, објавимо на Сиону дело Јехове, свог Бога.“+
11 „Наоштрите стреле,+ узмите штитове*!
То је Јеховина освета, освета за његов храм.
12 Подигните знак за окупљање*+ пред вавилонским зидинама!
Појачајте страже, поставите стражаре.
Нека се припреме они који су у заседи.
Јер је Јехова замислио шта ће учинити
и казниће становнике Вавилона као што је и обећао.“+
14 Јехова над војскама заклео се самим собом*:
’Напунићу те људима, којих ће бити много као скакаваца,
и они ће клицати кад те поразе.‘+
15 Он је својом силом начинио земљу,
својом мудрошћу учврстио је земаљско тло+
и својим разумом разапео је небо.+
17 Сваки човек се понаша неразумно, ништа не схвата.
18 Безвредни су,+ предмет подсмеха.
Пропашће кад дође дан њиховог уништења.
Име му је Јехова над војскама.“+
20 „Ти си ми тољага, оружје за битку.
Тобом ћу разбити народе,
тобом ћу уништити краљевства.
21 Тобом ћу разбити коња и коњаника,
тобом ћу разбити бојна кола и њиховог возача.
22 Тобом ћу разбити мушкарца и жену,
тобом ћу разбити старца и дечака,
тобом ћу разбити младића и девојку.
23 Тобом ћу разбити пастира и његово стадо,
тобом ћу разбити ратара и његову ујармљену стоку,
тобом ћу разбити намеснике и управитеље.
24 Вратићу Вавилону и свим становницима Халдеје
за све зло које су учинили на Сиону пред вашим очима“,+ каже Јехова.
25 „Борићу се против тебе,+ горо која уништаваш“, каже Јехова,
„против тебе која уништаваш целу земљу.+
Употребићу своју моћ против тебе*, оборићу те с литица
и претворићу те у спаљену гору.“
26 „Људи неће више из тебе узимати угаони камен ни камен темељац,
јер ћеш бити вечна пустош“,+ каже Јехова.
27 „Подигните знак за окупљање* у земљи.+
Затрубите у рог међу народима!
Изаберите* народе који ће се борити против њега.
Сазовите араратско,+ минијско и асханско краљевство.+
Пошаљите заповеднике да окупе војску за рат против њега.
Доведите много коња, да их буде као младих скакаваца.
28 Изаберите* народе који ће се борити против њега,
међанске краљеве,+ њихове намеснике, све управитеље
и све земље којима владају.
29 Земља ће се затрести и задрхтати,
јер ће се испунити оно што је Јехова замислио за Вавилон
– да вавилонска земља постане страшан призор и остане без становника.+
30 Вавилонски ратници су престали да се боре.
Седе у тврђавама.
Снага их је издала.+
Постали су као жене.+
Спаљене су куће у граду,
поломљене су преворнице на градским вратима.+
31 Гласник за гласником стиже,
весник за весником долази,
јављају вавилонском краљу да је његов град освојен са свих страна,+
32 да су прелази преко реке освојени,+
бродови од папирусове трске спаљени,
а војници преплашени.“
33 Јер овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог:
„Кћи вавилонска је као гумно,
време је да буде изгажена.
Још мало и доћи ће јој време жетве.“
Оставио ме је као празну посуду.
Прогутао ме је као велика змија,+
напунио је свој стомак мојим драгоценостима.
Спрао ме је с мог места.
35 ’Нека насиље учињено мени и мом телу снађе Вавилон!‘, каже становник Сиона.+
’Нека кривица за моју крв дође на становнике Халдеје!‘, каже Јерусалим.“
36 Зато овако каже Јехова:
Исушићу његово море и учинићу да му пресахну извори.+
37 Вавилон ће постати гомила камења,+
јазбина шакала,+
страшан призор коме ће се људи ругати*,
и остаће без становника.+
38 Сви заједно рикаће као млади лавови,
завијаће као младунчад лава.“
39 „Кад буду у заносу, приредићу им гозбу и опићу их
да буду весели.+
Тада ће заспати вечним сном
из ког се неће пробудити“,+ каже Јехова.
40 „Одвешћу их као јагањце на клање,
као овнове и јарце.“
Вавилон је постао страшан призор међу народима!
42 Море је преплавило Вавилон,
прекрило га је мноштвом својих таласа.
43 Његови градови су постали страшан призор, безводна земља и пустиња.
Они су као земља у којој нико не живи и кроз коју нико не пролази.+
Народи више неће хрлити ка њему.
Пашће вавилонске зидине.+
45 Изађи из њега, народе мој!+
Бежите и спасите се*+ од Јеховиног жестоког гнева!+
46 Немојте стрепети и плашити се вести која ће се чути у земљи.
Једне године стићи ће једна вест,
а догодине друга вест
о насиљу у земљи и о томе да владар напада владара.
47 Зато долазе дани
када ћу казнити резбарене вавилонске кипове.
Осрамотиће се цела његова земља,
и сви његови побијени лежаће усред њега.+
48 Небо и земља и све што је на њима
радосно ће клицати кад Вавилон падне,+
јер ће са севера доћи они који ће га уништити“,+ каже Јехова.
50 Ви који сте умакли мачу, идите, немојте стајати!+
Премда сте далеко, сећајте се Јехове
и нека вам Јерусалим буде у срцу.“+
51 „Посрамљени смо, јер смо чули да нам се ругају.
Потпуно смо понижени,
јер су странци дошли на света места Јеховиног дома.“+
52 „Зато долазе дани“, каже Јехова,
„када ћу казнити његове резбарене кипове,
и рањеници ће јаукати по целој његовој земљи.“+
53 „Чак и да се Вавилон до неба уздигне+
и да утврди своје високе тврђаве,
ипак ћу послати на њега оне који ће га уништити“,+ каже Јехова.
54 „Слушајте! Из Вавилона се чује вика,+
звук велике пропасти из халдејске земље.+
55 Јер Јехова уништава Вавилон
и прекинуће његову силну буку.
Његови непријатељи ће надирати као велики таласи,
њихова хука ће се надалеко чути.
56 Јер ће на Вавилон доћи онај који ће га уништити.+
Његови ратници ће бити заробљени,+
а њихови лукови поломљени,
јер Јехова је Бог који праведно кажњава.+
Заиста ће му дати оно што је заслужио.+
57 Опићу његове кнезове и његове мудраце,+
његове намеснике, управитеље и ратнике,
па ће заспати вечним сном
из ког се неће пробудити“,+ каже Краљ, коме је име Јехова над војскама.
58 Овако каже Јехова над војскама:
„Иако су вавилонске зидине широке, биће потпуно разрушене,+
иако су његова врата висока, биће спаљена.
Народи ће се узалуд трудити,
све оно око чега се труде прогутаће ватра.“+
59 Ово је заповест коју је пророк Јеремија дао Сераји, Ниријином сину,+ Масијином унуку, који је пошао у Вавилон с Јудиним краљем Седекијом четврте године његове владавине. Сераја је био настојник. 60 Јеремија је у једну књигу записао све невоље које ће снаћи Вавилон, све ове речи које су написане против Вавилона. 61 Затим је Јеремија рекао Сераји: „Када дођеш у Вавилон, кад га будеш видео својим очима, прочитај наглас све ове речи. 62 Онда реци: ’Јехова, ти си говорио да ћеш уништити овај град и да у њему више неће бити становника, ни људи ни стоке, и да ће постати вечна пустош.‘+ 63 Кад прочиташ ову књигу, завежи је за камен и баци у Еуфрат. 64 Затим реци: ’Овако ће Вавилон потонути и никад се више неће подићи,+ због невоље коју ћу му нанети. Његови становници ће се изморити.‘ “+
Овде се завршавају Јеремијине речи.
52 Седекија+ је имао 21 годину кад је постао краљ и владао је 11 година у Јерусалиму. Његова мајка звала се Амутала+ и била је ћерка Јеремије из Ливне. 2 Он је чинио оно што је зло у Јеховиним очима, све онако како је чинио и Јоаким.+ 3 Све се ово догодило у Јерусалиму и Јуди јер се Јехова разгневио на њих и на крају их је одбацио од себе.+ А Седекија се побунио против вавилонског краља.+ 4 Девете године владавине Седекије, десетог месеца, десетог дана у месецу, вавилонски краљ Навуходоносор дошао је на Јерусалим са свом својом војском. Они су се улогорили пред градом и око њега подигли опсадни зид.+ 5 Град је био под опсадом све до једанаесте године Седекијине владавине.
6 Деветог дана четвртог месеца,+ док је у граду владала велика глад и народ није имао хране,+ 7 градске зидине су биле пробијене. Сви војници су ноћу побегли из града кроз врата на двоструком зиду близу краљевог врта, а Халдејци су били свуда око града. И војници су кренули према Арави.+ 8 Али халдејска војска је кренула у потеру за краљем Седекијом+ и стигла га у пустим равницама код Јерихона, а сва његова војска се разбежала. 9 Тада су ухватили краља и одвели га код вавилонског краља у Ривлу у ематској земљи и тамо му је он изрекао пресуду. 10 Вавилонски краљ је убио Седекијине синове пред његовим очима, а у Ривли је погубио и све Јудине кнезове. 11 Затим је вавилонски краљ ослепио Седекију,+ ставио му бакарне окове и одвео га у Вавилон, где га је држао у затвору све до његове смрти.
12 Деветнаесте године владавине вавилонског краља Навуходоносора, десетог дана петог месеца, у Јерусалим је дошао заповедник страже Невузарадан, који је служио вавилонском краљу.+ 13 Он је спалио Јеховин дом,+ краљев двор и све куће у Јерусалиму. Спалио је и све велике куће. 14 Сва халдејска војска која је дошла са заповедником страже срушила је зидине око Јерусалима.+
15 Заповедник страже Невузарадан одвео је у изгнанство неке сиромашне људе и преостали народ који је био у граду. Одвео је и оне који су пребегли вавилонском краљу и све преостале веште занатлије.+ 16 Али заповедник страже Невузарадан је оставио неке од најсиромашнијих људи у земљи и наметнуо им да раде као виноградари и ратари.+
17 Халдејци су разбили бакарне стубове+ у Јеховином дому, колица+ и бакарно море+ из Јеховиног дома, а сав бакар однели су у Вавилон.+ 18 Узели су и лонце, лопате, маказе за фитиљ, чиније,+ чаше+ и сав бакарни прибор који се користио за службу у храму. 19 Заповедник страже је узео посуде за воду,+ пепеонице, чиније, лонце, свећњаке,+ чаше и чиније од чистог злата и сребра.+ 20 За два стуба, море, 12 бикова од бакра+ који су били испод мора и колица, што је краљ Соломон начинио за Јеховин дом, потрошено је толико бакра да се није могло измерити.
21 Сваки стуб је био висок 18 лаката*, а обим му је био 12 лаката*.+ Његова дебљина је износила 4 прста*, а изнутра је био шупаљ. 22 Глава* стуба била је од бакра и била је висока 5 лаката.+ Мрежица и нарови око главе били су од бакра. Такав је био и други стуб, а и нарови. 23 Око стуба је било 96 нарова. Укупно је на мрежици било 100 нарова.+
24 Заповедник страже одвео је свештеничког поглавара Серају,+ свештеника Софонију,+ који је био његов помоћник, и тројицу вратара.+ 25 А из града је одвео и једног дворанина који је надгледао војнике, као и седам краљевих саветника који су се затекли у граду. Одвео је и писара војног заповедника, онога који је народ позивао у војску, и 60 људи из обичног народа који су се затекли у граду. 26 Заповедник страже Невузарадан одвео их је код вавилонског краља у Ривлу. 27 Вавилонски краљ их је погубио у Ривли,+ у ематској земљи. Тако је Јудин народ био изгнан из своје земље.+
28 Ово је народ који је Навуходоносор одвео у изгнанство: седме године своје владавине одвео је 3 023 Јудејца.+
29 Осамнаесте године Навуходоносорове владавине+ из Јерусалима су одведене 832 особе.
30 Двадесет и треће године Навуходоносорове владавине, заповедник страже Невузарадан одвео је у изгнанство 745 Јудејаца.+
Укупно је у изгнанство одведено 4 600 људи.
31 Тридесет и седме године изгнанства Јудиног краља Јоахина,+ дванаестог месеца, двадесет и петог дана у месецу, вавилонски краљ Евил-Меродах је прве године своје владавине помиловао Јудиног краља Јоахина и пустио га из затвора.+ 32 Он је љубазно разговарао с њим и поставио је његов престо изнад престола других краљева који су били с њим у Вавилону. 33 Тако је Јоахин скинуо затворску одећу и јео за краљевим столом целог свог живота. 34 Докле год је био жив, сваки дан до краја свог живота, од вавилонског краља је добијао онолико хране колико му је требало.
Могуће је да „Јеремија“ значи „Јехова уздиже“.
Или: „изабрао“.
Дословно: „изашао из утробе“.
Или: „издвојио“.
Или: „врло млад“.
Или: „Не бој се њиховог изгледа“.
Хебрејска реч за бадем дословно значи „онај који бди“.
Или: „котао под којим се распирује ватра“.
Дословно: „опаши бокове“.
Или: „поразити“.
Или: „верне љубави“.
На неким местима у овом поглављу Јехова се обраћа свом народу у женском роду.
Или: „острва“.
Реч је о јамама за кишницу које су вероватно биле издубљене у стени.
Или: „Мемфиса“.
Сихор је притока Нила.
Дословно: „реке“.
Или: „цеђи“.
Дословно: „у њеном месецу“.
Или: „туђе богове“.
Видети Речник појмова, „Поука“.
Дословно: „с рукама на глави“.
Дословно: „Арапин“.
Могуће је да је реч о Израелу.
Или: „туђим боговима“.
Или можда: „муж“.
Дословно: „срцу“.
Дословно: „неће вам у срце долазити“.
Реч је о Јерусалиму, то јест Сиону.
Мисли се на Јехову.
Или: „заставу“.
Или: „Ударајте се у груди“.
Или: „краљ ће изгубити храброст“.
„Кћи мог народа“ је поетски израз којим се вероватно изражава сажаљење и саосећање.
Реч је о онима који посматрају град како би проценили време за напад.
Или можда: „ратни поклич“.
Или: „заставу“.
Или: „Мудри“.
Или: „зажалити“.
Реч је о Сиону, то јест Јерусалиму, о којем се говори у женском роду.
Или: „сенком за очи“.
Видети Речник појмова, „Поука“.
Дословно: „не познају Јеховин пут“.
Израз „јарам“ овде се односи на подложност Богу.
Реч је о Јерусалиму.
Или: „проститутке“.
Или: „Зар се моја душа неће“.
Или можда: „Он не постоји“.
Дословно: „безумни народе без срца“.
Или: „тврдог и бунтовног срца“.
Или: „деци без оца“.
Или: „Зар се моја душа неће“.
Дословно: „Посветите“.
Дословно: „ухо им је необрезано“.
Или: „поуку“.
Реч је о Јеремији.
Дословно: „Ово су“. Ове речи се односе на све објекте у храмском комплексу.
Или: „деци без оца“.
Или: „одувек и заувек“.
Или: „спаљивати приносе“.
Или: „да ту пребива“.
Дословно: „устајао рано и говорио“.
Дословно: „од свог лица“.
Титула богиње којој су служили отпаднички Израелци. Могуће је да је реч о богињи плодности.
Или: „жртве леванице“.
Или: „изазивају“.
Дословно: „нису пригнули ухо“.
Дословно: „Устајао сам рано сваки дан и слао их“.
Дословно: „нису пригнули ухо“.
Дословно: „укрутили су врат“.
Видети Речник појмова, „Поука“.
Дословно: „ишчезла је из њихових уста“.
Реч је о Јерусалиму, то јест Сиону.
Или: „посвећену“.
Видети Речник појмова, „Гехена“.
Дословно: „срце“.
Видети Речник појмова, „Гехена“.
То јест небеским телима.
Или можда: „ждрал“.
Или: „времена сеобе“.
Или: „поуку“.
Или: „зачарати“.
Или: „благотворног уља“.
Или: „Зар се моја душа неће“.
Или: „поуку“.
Или: „пука су обмана“.
Текст у 11. стиху изворно је написан на арамејском.
Или: „пару“.
Или можда: „Киши је начинио сливнике“.
Или: „метални“.
Или: „даха“.
Дословно: „наследство“.
Реч је о Јерусалиму.
Или: „Избацићу као из праћке“.
То јест човек није у стању да управља својим животом нити има право на то.
Или: „Амин“.
Дословно: „устајао сам рано и опомињао их“.
Дословно: „нису пригнули ухо“.
Или: „спаљују приносе“.
Реч је о Јеремији.
То јест жртвама које су се приносиле у храму.
Или: „најдубља осећања“. Дословно: „бубреге“.
Или: „најдубљим осећањима“. Дословно: „бубрезима“.
Или: „воли моја душа“.
Или: „пегава“.
Или можда: „Она тугује“.
Дословно: „ниједном телу“.
Дословно: „Напунићу пијанством“.
Или: „опкољени“.
Или: „Етиопљанин“.
Или: „незнатне људе“.
Или: „јама за кишницу“.
Или: „болешћу“.
Дословно: „преваре из свог срца“.
Или: „Зар је твојој души“.
Или: „моја душа се не би смиловала“.
Или можда: „четири врсте казни“.
Или можда: „Одлазиш од мене“.
Дословно: „на вратима“.
Или можда: „осрамоћено је и понижено“.
Или: „спор на гнев“.
Или: „пошто си ми дао да објављујем осуду“.
Или: „поразити“.
Реч је о паганским обичајима којих су се, по свему судећи, држали отпаднички Израелци.
Дословно: „све њихове путеве“.
Дословно: „лешевима“.
Дословно: „лажи; преваре“.
Видети Речник појмова.
Или можда: „јер сам вас у свом гневу запалио као ватру“.
Или: „подмуклије“.
Или можда: „и непоправљиво је“.
Или: „најдубља осећања“. Дословно: „бубреге“.
Дословно: „плодовима његових дела“.
Или: „неправдом“.
Или: „На половини свог живота“.
Или: „отпадну“.
Дословно: „од мене“. По свему судећи, мисли се на Јехову.
Или: „уништи их двоструким ударцем“.
Дословно: „врата синова овог народа“.
Дословно: „нису пригнули ухо“.
Дословно: „укрутили су врат“.
Видети Речник појмова, „Поука“.
Или: „с југа“.
Или: „зажалићу што сам хтео да му нанесем невољу“.
Или: „зажалићу што сам хтео да му учиним добро“.
Или: „Спаљују приносе“.
Или: „који нису изграђени“.
Дословно: „звиждати“.
Или: „Нападнимо га речима“.
Или: „душу“.
Дословно: „свима ће зујати у ушима“.
Дословно: „срце“.
Дословно: „звиждати“.
То јест небеским телима.
Или: „жртве леванице“.
Дословно: „укрутили су врат“.
Могуће је да „Пасхор“ значи „оно што је остало унаоколо“.
Или: „најдубља осећања“. Дословно: „бубреге“.
Или: „их“.
Или: „болести“.
Дословно: „плен“.
Или: „окренуо лице против овог града“.
Или: „детету без оца“.
Дословно: „Посветићу против тебе“.
Звао се и Јоахаз.
Или: „цинобером“.
Или: „изнуђују“.
По свему судећи, ове речи су упућене Јерусалиму.
Звао се и Јоахин и Јехонија.
Дословно: „подићи Давиду праведан изданак“.
Или: „Постали су отпадници“.
Дословно: „Јачају руке“.
Или: „Дају вам лажну наду“.
Дословно: „које долазе из њиховог срца“.
Или: „Зар ја не испуњавам небо и земљу?“
Дословно: „преваре из свог срца“.
Или: „тешка порука“. Хебрејска реч има двоструко значење: „тешка објава од Бога“ и „тежак терет“. Ова игра речи употребљена је у стиховима 33-38.
Звао се и Јоахин и Хонија.
Или можда: „градитеље утврђења“.
Или: „Моје очи ће бити на њима“.
Дословно: „од њих ће настати изрека“.
Или: „болест“.
Или можда: „објавио о“.
Дословно: „устајао рано и говорио“.
Дословно: „устајао рано и слао их“.
Дословно: „нисте пригнули ухо“.
Дословно: „звижде“.
Или: „казнићу“.
Дословно: „звижде“.
Ово је изгледа шифровано име за Вавилон.
Дословно: „сваком телу“.
Или можда: „о онима“.
Или: „зажалићу што сам хтео да им нанесем невољу“.
Или: „поуци“.
Дословно: „устајем рано и шаљем“.
Или: „зажалиће што је хтео да вам нанесе невољу“.
Или: „целој скупштини“. Видети Речник појмова.
Или: „храмска гора“.
Или: „трудио се да смекша Јеховино лице“.
Или: „зажалио што је хтео да им нанесе невољу“.
То јест убили Јеремију.
Или: „коме сматрам да је исправно дати“.
Или: „да ставе свој врат у јарам вавилонског краља“.
Или: „болешћу“.
Реч је о бакарном мору које се налазило у храмском дворишту.
Или: „Нека буде тако!“
Или: „болест“.
Или можда: „градитељи утврђења“.
Или: „болест“.
Или можда: „испуцале“.
Дословно: „звиждаће“.
Дословно: „устајао рано и слао“.
По свему судећи, ово је део раније наведеног писма. Видети 5. стих.
Или: „бокове“.
Дословно: „велик“.
Видети Речник појмова, „Поука“.
Или можда: „Указаћу им част“.
Или: „Зато ти и даље показујем верну љубав“.
Или: „играћеш с онима који се смеју“.
Или: „скупштина“. Видети Речник појмова.
Видети Речник појмова, „Вади“.
Или: „због свега доброг што долази од Јехове“.
Или: „децом“.
Дословно: „ударио сам се по бедру“.
Или: „Зато ми се утроба узнемирила“.
Или: „потомство“.
Или можда: „њихов муж“.
Или: „одредбе“.
Или: „масни пепео“, то јест пепео натопљен машћу животиња које су приношене на жртву.
Или: „терасаста поља“.
Сикал је тежио 11,4 грама. Видети Додатак Б14.
Или: „за грех очева плаћаш у недра њиховим синовима“.
Дословно: „савети“.
Или: „болести“.
Дословно: „сваког тела“.
Или: „жртве леванице“.
Дословно: „устајао рано и поучавао их“.
Видети Речник појмова, „Поука“.
Видети Речник појмова, „Гехена“.
Или: „проводили кроз ватру“.
Дословно: „срце“.
Дословно: „страх од мене“.
Видети Речник појмова.
Или: „доброту“.
Дословно: „да Давиду никне праведан изданак“.
Дословно: „небеска војска“.
Или: „одредбе“.
Дословно: „пригнули ухо“.
Дословно: „данас“.
Или: „болести“.
Или: „просторија“.
Дословно: „устајао рано и говорио“.
Дословно: „устајао рано и слао их“.
Дословно: „нисте пригнули ухо“.
Или: „просторији“.
Хебрејски израз који се овде користи указује на преписиваче Закона и других делова Светог писма.
Или: „дворани“.
Тај месец обухвата другу половину новембра и прву половину децембра. Видети Додатак Б15.
Могуће је да је реч о великашу са краљевог двора.
Звао се и Јоахин и Јехонија.
Или: „болести“.
Дословно: „изађе пред“.
Дословно: „плен“.
Дословно: „слаби руке“.
Могуће је да је реч о великашу са краљевог двора.
Дословно: „евнух“. Видети Речник појмова.
Или: „који су били у миру с тобом“.
По свему судећи, реч је о титули.
Или: „главни дворски службеник“.
Или према другачијој подели хебрејског текста: „Нергал-Саресер, Самгар-Невон, Сарсехим, равсарис“.
Или: „главни врач (астролог)“.
Или можда: „наметнуо им присилан рад“.
Или: „главни дворски службеник“.
Или: „главни врач (астролог)“.
Дословно: „плен“.
Или: „твоју душу“.
Или можда: „великог језера“.
Или: „јер ћу зажалити“.
Или: „неко време боравите“.
Или: „болести“.
Дословно: „домове“.
Или: „а да му нико не науди“.
Или: „обелиске“.
Или: „храму сунца“, то јест Хелиополису.
Или: „Мемфису“.
Дословно: „устајао рано и слао их“.
Дословно: „нисте пригнули ухо“.
Или: „покајали“.
Или: „болест“.
Титула богиње којој су служили отпаднички Израелци. Могуће је да је реч о богињи плодности.
Или: „жртве леванице“.
Дословно: „дошло му је у срце“.
Или: „очекујеш“.
Дословно: „сваком телу“.
Дословно: „плен“.
Такве штитове су обично носили стрелци.
Или: „покољ“.
Или: „Мемфису“.
Или: „пустио да прође време које је било одређено“.
Реч је о освајачу Египта.
Или: „Мемфис“.
Или можда: „Постаће пустош“.
Или: „сакупљају“.
Реч је о граду Теби.
Видети Речник појмова, „Поука“.
Или: „јер ће им руке клонути“.
То јест Крита.
То јест њени становници ће обријати главу у знак жалости и срамоте.
Или: „висораван“.
Или можда: „на суву земљу“.
Или: „висораван“.
Дословно: „сломљен рог“.
Реч је о фрули која се свирала на сахранама у знак жалости.
Или можда: „ратни поклич“.
Дословно: „иструнула“.
Или: „децу без оца“.
Дословно: „звиждаће“.
Или: „син човечји“.
Дословно: „у све ветрове“.
Или: „заставу“.
Могуће је да је хебрејски израз сродан речи која значи „измет“. Њиме се изражавао презир.
Дословно: „звиждаће“.
Дословно: „биће ућуткани“.
Или: „на лажне пророке“.
Или: „син човечји“.
Ово је изгледа шифровано име за Халдеју.
Или: „Израел и Јуда нису попут удовице, јер их није оставио“.
Дословно: „њихова земља“.
Или можда: „напуните тулове“.
Дословно: „подстакао дух“.
Или: „заставу“.
Или: „својом душом“.
Или: „пару“.
Или можда: „Киши је начинио сливнике“.
Или: „метални“.
Или: „даха“.
Дословно: „наследство“.
Или можда: „Он је створио чак и палицу“.
Или: „Дићи ћу руку на тебе“.
Или: „заставу“.
Дословно: „Посветите“.
Дословно: „Посветите“.
Дословно: „звиждати“.
Ово је изгледа шифровано име за Вавилон.
Или: „спасите своју душу“.
Лакат је износио 44,5 центиметара. Видети Додатак Б14.
Или: „могао се обухватити конопцем од 12 лаката“.
Прст је износио 1,85 центиметара. Видети Додатак Б14.
Или: „Капител“.