Један усамљен живот

„РОЂЕН је у једном непознатом селу, дете једне сељанке. Одрастао је у једном другом селу, где је радио у тесарској радионици до своје тридесете године. Затим је три године био путујући проповедник.

Он никад није написао неку књигу. Никад није заузимао неки високи положај. Никад није имао породицу нити је поседовао кућу. Није ишао на колеџ. Он никада није посетио неки велики град. Никад није путовао двеста миља од места где је рођен. Није учинио ниједну од ствари које човек обично повезује с величином. Није имао никаквих препорука осим самог себе.

Имао је само тридесет три године кад се талас јавног мњења окренуо против њега. Његови пријатељи су побегли. Био је предан својим непријатељима и прошао рђаву имитацију суђења. Прикуцали су га на [стуб] између два лопова. Док је умирао, његови егзекутори су се коцкали за његову одећу, једину имовину коју је поседовао на Земљи. Кад је умро, положили су га у позајмљен гроб захваљујући самилости једног пријатеља.

Деветнаест векова је дошло и прошло, и данас он остаје централна фигура људске расе, и вођа напретка човечанства. Све војске које су икада марширале, и све бродовље које је икада пловило, и сви парламенти који су икада заседали, и сви краљеви који су икада владали, састављени заједно, нису толико утицали на живот човека на овој планети као тај усамљени живот.“a — Анонимни коментар о животу Исуса Христа.

[Фуснота]