’Симфонија перфектног усклађивања‘

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЈУЖНЕ АФРИКЕ

ЉУДСКИ говор је чудо. Неких 100 мишића у грудима, грлу, вилици, језику и уснама раде заједно како би произвели безброј разних звукова. Сваки мишић је један сноп састављен од неколико стотина до неколико хиљада влакана. Та мишићна влакна контролише више можданих ћелија него што је потребно за покретање мишића у ногама неког спортисте. Једна нервна ћелија је довољна да покрене свих 2 000 мишићних влакана листа ноге. Насупрот томе, нервне ћелије које контролишу гласну кутију, то јест гркљан, могу бити повезане са само два или три мишићна влакна.

Свака реч или кратка фраза коју изговорите има свој властити образац мишићних покрета. Све информације потребне да поновите фразу као што је „Како си?“, смештене су у говорном подручју вашег мозга. Да ли то значи да ваш мозак користи јединствен, нефлексибилан мишићни програм ’корак по корак‘, да понови сваку реч или фразу? Не. Моћ говора је далеко фасцинантнија од тога. На пример, можда у устима имате неку раницу која вам отежава да речи изговарате на вама својствен начин. Без свесног размишљања, мозак прилагођава кретање говорних мишића, што вам омогућава да артикулишете речи што је могуће приближније вашем нормалном начину говора. То скреће пажњу на још једну чудесну чињеницу.

Једноставан вербални поздрав као што је „ћао“, може да пренесе брдо значења. Тон гласа може показати да ли је говорник срећан, узбуђен, да ли му је досадно, да ли је у журби, да ли се секира, да ли је тужан, или уплашен и може открити разне степене таквих емоционалних стања. Да, значење једног јединог израза може да се промени, у зависности од степена кретања и прецизног временског усклађивања многих разних мишића.

„Кад говоримо нормалним темпом“, објашњава др Вилијем Х. Перкинс у својој књизи Stuttering Prevented, „ми изговарамо око 14 звукова у секунди. То је двоструко брже него што можемо да контролишемо свој језик, усне, вилицу или било који други део нашег говорног механизма кад их покрећемо одвојено. Али спојите их све у говор и они раде слично прстима стручног дактилографа или концертног пијанисте. Њихови покрети се преплићу у симфонији перфектног усклађивања.“

Неке птице могу, до извесне мере, опонашати звукове људског говора. Али ниједна животиња нема мозак који је програмиран да производи говор, онако како производи човеков мозак. Не изненађује што научници не успевају у својим покушајима да науче мајмуне да јасно изговарају гласове. Према неуробиологу Роналду Нетселу, вештина која се захтева за говор може да се упореди с вештином „необичне особе која свира клавир потпуно ’по слуху‘“. Или како је закључио лексикограф Лудвиг Келер: „Људски говор је тајна; то је божански дар, чудо.“