Лале су им помогле да преживе

ТОКОМ задњих месеци Другог светског рата у Европи, нацистичке блокаде су зауставиле све пошиљке хране које су воденим путевима одлазиле у веће градове на западу Холандије. Последице су биле погубне, што многи који су преживели тај период могу да посведоче.

Особи је обично потребно око 1 600 до 2 800 калорија дневно. Али до априла 1945. неки који су живели у Амстердаму, Делфту, Хагу, Лајдену, Ротердаму и Утрехту опстајали су на дневној порцији која је имала од 500 до 600 калорија. Верује се да је због тога током те гладне зиме 1944/45. најмање 10 000 цивила умрло од неисхрањености.

Сузан Монкман која је то преживела прича да је њена породица почела да једе луковице лала. „Луковице су биле невероватно оштре“, каже Монкман. „Колико год да се крчкају, оне неће смекшати. У сваком случају били смо срећни што смо могли да их гриземо полако и пажљиво. Данима смо због њих имали ране у грлу.“ Да би се смањио надражај, с луковицама би се помешало неколико шаргарепа или шећерних репа, ако их је било.

Сто грама луковица лала садржи око 148 калорија, 3 грама протеина, 0,2 грама масти и 32 грама угљених хидрата. Тако је неукусна храна од луковица лала помогла многим Холанђанима да не умру од глади.

Примери ужасне свирепости човека према човеку који су се неизбрисиво урезали у свест многих, показују колико је човечанству очајнички потребно да се испуне обећања из Библије: „Према његовом [Божјем] обећању ми очекујемо нова небеса и нову земљу, а у њима ће пребивати праведност“ (2. Петрова 3:13).

[Извор слике на 16. страни]

Internationaal Bloembollen Centrum, Holland