Старински стојећи сатови

● Механички сат је највероватније изумљен у Кини пре више од 900 година. Од тада је било многих побољшања у изради сатова. Средином 17. века механичком сату је додато клатно, што је било изузетно побољшање. Захваљујући тој револуционарној иновацији сатови су постали прецизнији па им је зато додато нешто ново — казаљка за минуте. Тај нови дизајн сата, с клатном, теговима и прилично тешким механизмом, захтевао је издржљиво, усправно кућиште. Тако су настали чувени стојећи механички сатови, за које је један стручњак рекао да су „прилично поуздани и тачни“.

У почетку су се ти веома цењени сатови правили само у великим европским градовима као што су Лондон и Париз. Међутим, постепено су почели да се праве у разним деловима Европе. Основни дизајн је тако почео да се обогаћује локалним уметничким стиловима. Сатови су могли бити равни или заобљени, танки или масивни. Прављени су од боровине, абоноса, махагонија, храстовине или ораховине, а кућиште им је било једноставно или украшено. Тако су ови сатови постали омиљени не само због своје изузетне тачности већ и зато што су били елегантни и отмени украси у просторији.

Ови сатови вероватно из још једног разлога и даље фасцинирају и привлаче људе. У неку руку личе на њих. „Високи су као просечан човек“, каже др Синика Мантула из Финске, и додаје да њихов живописан бројчаник асоцира на људско лице. Чак и његови откуцаји подсећају на откуцаје срца. Тачни и јефтини кварцни сатови данас су потиснули ова велика ремек-дела. Али чак и у данашњем ужурбаном свету ови старински сатови уливају извесну меру мира. У књизи Keeping Time— Collecting and Caring for Clocks пише: „Овај велики сат својим уједначеним и лаганим откуцајима делује умирујуће и подсећа на нека прохујала мирнија времена.“

[Слика на 19. страни]

Овај сат вероватно потиче с почетка 19. века