Ћелија квасца је изузетно сложена. Она је опремљена микроскопским „машинама“ које сортирају, транспортују и модификују молекуле, што је неопходно за опстанак ових организама.
Шта нам открива живи свет?
Живи свет буја свуда око нас. Биљке и животиње расту и размножавају се и чине нашу планету јединственом и прелепом. Данас о живом свету знамо више него икада раније. Шта нам он говори о пореклу живота? Размислите о следећем.
Сложеност живог света указује на то да није настао случајно. Ћелија је основна јединица грађе и функције живих бића. Попут сићушних фабрика, ћелије обављају хиљаде изузетно компликованих функција у циљу одржања и продужетка живота. Такву сложеност можемо видети чак и код веома једноставних облика живота. На пример, пекарски квасац је једноћелијски организам. У поређењу са ћелијама људског тела, ћелија квасца изгледа прилично једноставно. Али она је заправо изузетно сложена. У једру ћелије квасца налази се ДНК која има све информације о функционисању ћелије. Свака ћелија је опремљена микроскопским „машинама“ које сортирају, транспортују и модификују молекуле, што је неопходно за опстанак ових организама. Када ћелије квасца немају више чиме да се хране, оне покрећу један сложен хемијски процес који успорава њихову активност. Захваљујући томе, пекарски квасац остаје неактиван, али жив, у неком кухињском ормарићу док поново не буде активиран и употребљен за мешење хлеба или пецива.
Научници већ деценијама проучавају ћелије квасца не би ли боље разумели функционисање ћелија у људском телу. Али још увек има много тога што не разумеју. „Немамо довољно биолога који би спровели све експерименте који би нам помогли да боље разумемо како функционишу чак и најједноставнији облици живота као што је квасац“, каже Рос Кинг, професор вештачке интелигенције на технолошком универзитету Чалмерс у Шведској.
Шта ви мислите? Да ли је запањујућа сложеност обичне ћелије квасца резултат неке случајности? Да ли је ћелија квасца могла настати ни из чега?
Живот проистиче само из живота. ДНК је сачињена од молекула који се називају нуклеотиди. Свака људска ћелија има 3,2 милијарде нуклеотида. Они формирају специфичан код који ћелијама говори како да стварају ензиме и протеине.
Вероватноћа да чак и најједноставнији ланац нуклеотида спонтано формира исправан образац према неким проценама износи један према 10150 (један са 150 нула). Практично је немогуће да се тако нешто деси.
Чињеница је да ниједан научни експеримент није доказао да живот може спонтано настати из неживе материје.
Људски живот је нешто јединствено. Ми као људи поседујемо особине захваљујући којима можемо уживати у животу као ниједна друга врста. Ми смо креативна, друштвена бића која изражавају своја осећања. Уживамо у укусима, мирисима, звуцима, бојама и призорима. Планирамо будућност и размишљамо о смислу живота.
Шта ви мислите? Да ли смо те карактеристике развили да бисмо могли да преживимо и да се размножавамо? Или оне можда указују на то да је живот дар од Створитеља који нас воли?