Поглавље 15

Роб који не опрашта

ДА ЛИ ти је икад ико учинио нешто неисправно? — Да ли те је повредио или ти је рекао нешто нељубазно? — Због тога си се осећао лоше, зар не? —

Када се тако нешто догоди, да ли треба према другој особи да поступиш на исти нељубазан начин на који она поступа према теби? — Многи људи би урадили тако.

Али Велики Учитељ је рекао да треба да опраштамо онима који нам учине нешто неисправно. Да би показао колико је важно да опраштамо, Исус је испричао једну причу. Да ли би волео да је чујеш? —

Био једном један краљ. Он је био добар краљ. Био је врло љубазан. Чак би својим робовима позајмљивао новац кад им је требала помоћ.

Али дошао је дан када је краљ желео да добије свој новац назад. Зато је позвао своје робове који су му дуговали новац, и тражио од њих да му плате. Један човек је дуговао краљу чак шездесет милиона комада новца! То је пуно новца. То је више новца него што сам ја имао у целом свом животу.

Тај роб је потрошио краљев новац и није имао ништа чиме би то отплатио. Зато је краљ наредио да се тај роб прода. Краљ је такође рекао да се прода и жена тог роба и његова деца и све што је тај роб поседовао. Онда је требало да се новац од те продаје исплати краљу. Шта мислиш, како се тај роб осећао када је то чуо? —

Роб је молио краља: ’Молим те, немој то да ми учиниш. Дај ми још времена, и вратићу ти све што ти дугујем.‘ Кад би ти био краљ, шта би урадио с тим робом? —

Добри краљ се јако сажалио свом робу. Рекао је робу да не мора да му врати новац. Није морао да врати ништа од шездесет милиона комада новца! Како је то сигурно усрећило тог роба!

Али шта је затим тај роб урадио? Он је изашао и пронашао једног другог роба који је њему дуговао само једну стотину комада новца. То уопште није много новца када се упореди са шездесет милиона комада. Човек је ухватио свог друга роба за врат и почео да га дави. И рекао му је: ’Врати ми тих стотину комада које ми дугујеш.‘

Можеш ли да замислиш да особа учини тако нешто? — Добри краљ је опростио том робу толико много. А он се сада окренуо и захтевао да му његов друг роб врати једну стотину комада. Није било љубазно то учинити.

Но, роб који је дуговао само једну стотину комада био је сиромашан. Он није могао одмах да врати новац. Зато је пао пред ноге свог друга роба и преклињао: ’Молим те дај ми још времена, и вратићу ти што ти дугујем.‘ Да ли је требало да тај човек да свом другу робу још времена? — Да ли би ти то учинио? —

Но, тај човек није био љубазан, као што је био краљ. Због тога што његов друг роб није могао да му плати одмах, он га је бацио у затвор. Он сигурно није био спреман да опрости.

Други робови су видели све што се догодило. Они су то рекли краљу. Краљ је постао врло љут на роба који није био спреман да опрости. Зато га је позвао, и рекао: ’Зли робе, зар ти нисам опростио оно што ми дугујеш? Зар није онда требало да и ти опростиш свом другу робу?‘

Требало је да он извуче поуку од доброг краља. Али није. Зато је сада краљ тог роба који није био спреман да опрости бацио у затвор све док не врати шездесет милиона комада новца. А, наравно, у затвору он никад не би могао да заради тај новац да га врати. Зато ће остати тамо све до смрти.

Кад је Исус завршио причање ове приче, он је својим следбеницима рекао: ’На исти начин ће и мој небески Отац поступити с вама ако сваки од вас од срца не опрости брату своме‘ (Матеј 18:21-35).

Видиш, сви ми дугујемо Богу врло много. Наш живот долази од Бога, али због тога што чинимо неисправне ствари он би могао да нам га одузме. Кад бисмо покушали да платимо Богу новцем, никада у целом нашем животу не бисмо могли да зарадимо довољно да му платимо оно што му дугујемо.

Кад се упореди с оним што ми дугујемо Богу, други људи нам дугују врло мало. Оно што нам они дугују јесте као она једна стотина комада новца коју је један роб дуговао другом. А оно што ми дугујемо Богу јесте као оних шездесет милиона комада новца које је роб дуговао краљу.

Бог је врло љубазан. Иако смо чинили неисправне ствари, он ће нам опростити. Он нам неће тражити да платимо тако што би нам заувек одузео живот. Али он нам опрашта једино ако верујемо у његовог Сина Исуса, и ако ми опраштамо другим људима који нам учине нешто неисправно. То је нешто о чему треба размишљати, зар не? —

Дакле, ако ти неко учини нешто нељубазно, али затим каже да му је жао, шта ћеш урадити? Хоћеш ли му опростити? — Шта ако се то догађа много пута? Да ли ћеш му и даље опраштати? —

Кад бисмо ми били особа која тражи да јој се опрости, ми бисмо желели да нам та друга особа опрости, зар не? — Ми треба исто то да урадимо њој. Не треба само да кажемо да јој опраштамо, већ треба стварно да јој опростимо од срца. Када то чинимо, ми показујемо да заиста желимо да будемо Исусови следбеници.

(Да бисмо нагласили важност тога да опраштамо, прочитајмо такође Матеја 6:14, 15, Луку 17:3, 4 и Пословице 19:11.)