Поглавље 38

Љубав према Божјој кући

ДА ЛИ волиш кад смо позвани да идемо код некога на вечеру? — Како би било кад бисмо били позвани у Божју кућу, да ли би волео да идеш? —

Но, можда кажеш да Бог не живи у некој кући. И тачно је да Бог не живи у некој кући на начин на који ми живимо.

Али Велики Учитељ је рекао да Бог има једну „кућу“. И Исус је обичавао да иде у Божју кућу, још док је био мали дечак. Та кућа је била диван Јеховин храм у граду Јерусалиму. Тај храм је припадао Богу. Био је коришћен за његово обожавање. Зато се називао „Јеховина кућа“.

Када је Исус био дечак, он је живео далеко од „Јеховине куће“. У тим данима нико није имао аутомобил, и није било возова којим би могли да путују. Да би стигли у храм, морали су да пешаче. То није био пут од само сат времена или тако нешто од места где су живели. Морали су да пешаче најмање три дана да би стигли тамо. А путовање назад би одузело још три дана. Да ли је предузимање таквог путовања било вредно свег тог напора? Да ли би ти пешачио тако далеко да би провео време у „Божјој кући“? —

Људи који су волели „Божју кућу“ нису мислили да је то превише далеко. Сваке године Исусови родитељи су ишли у Јерусалим на обожавање. И Исус је ишао с њима.

Једне године, кад су кренули на пут кући, Исус није био са својом породицом. Нико то није приметио све док нису превалили један дугачак део пута. Онда су се његови родитељи вратили да га траже. И да ли претпостављаш где је био? —

Нашли су га управо у храму. Он је слушао учитеље. Постављао је питања. И кад би га они нешто питали, он би одговарао. Били су задивљени лепим одговорима које је давао.

Наравно, кад су га његови родитељи коначно нашли, осећали су се много боље. Али Исус није био забринут. Знао је да је храм добро место где се може бити. Зато је питао: ’Зар нисте знали да морам да будем у кући свог Оца?‘ Он је знао да је храм „Божја кућа“. И волео је да буде тамо (Лука 2:41-49).

Нису само једном годишње Исус и његови родитељи ишли на састанке за обожавање. Постојали су састанци за обожавање сваке недеље у граду где су живели.

На тим састанцима неко би устао и читао из Библије. Они је нису имали целу као једну књигу. Била је писана на дугачким свицима или ролнама. Зато би они то одвили на место где желе и онда би почели да читају. После тога то би се објашњавало. Библија каже да је Исус имао ’обичај‘ да посећује те састанке. То значи да је он ишао редовно (Лука 4:16).

И ми треба да радимо то. Али где је „Божја кућа“ данас? Куда треба да идемо да бисмо га обожавали? —

Храм у Јерусалиму куда је ишао Исус није више тамо. Он је уништен. Зато не можемо да идемо тамо.

Али Бог ипак има „кућу“. То није кућа која је направљена од камена. Она је направљена од људи. Како је то могуће? Па, кућа је место где се живи. А Бог каже да је он са својим народом. Он не напушта небо и не силази на земљу. Али Бог је тако близак са својим народом да они осећају као да је Бог баш ту с њима (1. Петрова 2:5; Ефесцима 2:22; 1. Тимотеју 3:15).

Дакле, кад идемо у „Божју кућу“, куда треба да идемо? — Треба да идемо тамо где се Божји народ састаје за обожавање. То би могло да буде у некој великој згради. Могло би да буде у малој. Или би могло да буде у нечијем дому. Важна ствар је да они заиста буду Божји народ. Али како можемо знати да ли су они Божји народ? —

Па, шта они раде на својим састанцима? Да ли стварно научавају оно што је у Библији? Да ли је читају и разговарају о њој? То је начин на који ми слушамо Бога, зар не? — А у „Божјој кући“ очекиваћемо да чујемо оно што Бог каже, зар не? —

Али шта ако људи кажу да не мораш да живиш на начин на који каже Библија? Да ли би рекао да су они Божји народ? —

Ево још нечег о чему треба размислити. Библија каже да ће Божји народ бити ’народ за његово име‘. Које је Божје име? — Јехова. Зато можемо да питамо људе да ли је њихов Бог Јехова. Ако кажу „не“, онда знамо да они нису његов народ (Дела апостолска 15:14).

Али није довољно само да кажу да је Јехова њихов Бог. Где је доказ? Они треба да говоре о њему другим људима. Треба да говоре људима о Божјем Краљевству. Треба да имају веру у његовог Сина. Треба да покажу своју љубав према Богу тако да држе његове заповести (Исаија 43:10).

Да ли познајемо људе који чине све те ствари? — Онда треба да се састајемо с њима ради обожавања. И треба да будемо тамо редовно. Треба да слушамо оне који поучавају, и да одговарамо на питања кад се постављају. То је Исус радио када је био у „Божјој кући“. Ако ми то чинимо, показујемо да и ми заиста волимо „кућу Божју“.

(Треба да нам буде задовољство да редовно посећујемо састанке с Божјим народом. Прочитај шта се о томе каже у Псалму 122:1; Јеврејима 10:23-25.)