Песма 142

Све стварство нада се ослобођењу

(Римљанима 8:21)

1. Сав створен свет је у јаду патње.

Сад жању сви посејано.

Бог је одбачен, човек потлачен

И стење јер га тишти зло.

2. Са поуздањем у Бога Вишњег,

Нек’ људи спас очекују.

Јер он помаже и помоћ шаље

За све што цвиле, уздишу.

3. Ослобођење и обновљење

Тад постић сав ће људски род.

Син је помазан и именован

Кроз њег’ нам даје милост Бог.

4. Сад сви су кротки у друштву срећни

Са Божјим новим „народом“.

За њих је стварност, Краљевства радост;

Док чекају, говоре то.