Хришћани морају да сведоче

У последњих неколико година изјасниле су се хришћанске вође сасвим отворено за неопходност хришћанског сведочанства. То је, изгледа, и прикладно јер реч „сведок“ (превод од грчке речи martýs и из ње изведени облици појављују се у Библији на десетине пута.

ПАПА ЈОВАН ПАВЛЕ II био је у Л’Оссерваторе Романо од 30. априла 1984. цитиран: „Сведочанетво је, као што је истакао и мој претходник, Павле ВИ, неминовни и уопште прворазредни елеменат јеванђелизације (Евангелии Нунтианди, бр. 21). Поготово је оно хитно у наше доба, с обзиром на одсуство оријентације ума и недостатак вредности, услед чега настаје криза која се све више претвара у потпуну кризу цивилизације.“ У истим новинама је годину дана пре тога изашао извештај о аудијенцији код папе под насловом „Радни свет треба хришћанске сведоке“.

Тако се истиче потреба сведочења у католичкој цркви. Али, шта кажу протестантски говорници о важности сведочења?

Шеста генерална скупштина Екуменског већа цркава — коме припада 301 црква — заседала је од 24. јула до 10. августа 1983. у Ванкуверу и објавила је касније (октобра 1983) извештај „International Review of Mission“ (Међународни осврт на мисију) заједно са једним чланком од 36 страница под насловом „Сведочење у подељеном свету“. Под поднасловом „Сви су хришћани позвани да сведоче“ било је у том чланку отворено изјављено: „За хришћанина је задатак и чин сведочења израз лојалности према Богу. ... Сведочење је божански задатак. Ми сведочимо за суверенитет и љубав Бога створитеља и даваоца живота.“

У баптистичком теолошком стручном часопису Review and Expositor (Ревју енд Експозитор) истиче се нешто слично: „Студија књиге Дела апостолских обелодањује да су нови верници придошли цркви зато што су хришћани сведочили. Ако не придолазе нови обраћеници, онда је то највероватније зато што хришћани не сведоче.“

Мада су секте хришћанства безнадежно подељене у идеологији и науци, изгледа се слажу у томе да је сведочење неопходно. Али, да ли њихови чланови испуњавају обавезу сведочења?

О томе је писао Мајкел Грин (Мицхаел Греен), свештеник цркве Св. Алдгејта (Алдгате) у Оксфорду (Енглеска): „Наши преци по вери били су оптужени да су ’узбунили цео свет’ добром вешћу о Исусу, коју су говорили људима (Дела апостолска 17:6). ... Управо у томе се уочљиво разликујемо од працркве, у којој су се сваки мушкарац и свака жена осећали одговорни да сведоче о Исусу Христу свим расположивим средствима.“

У баптистичкој брошури Witnessing in Today’s World (Сведочење у данашњем свету) пише: „Један посвећени хришћанин може рећи: ’Не бих уопште ни знао како да почнем неком да сведочим.’“ Још се додаје: „Када је реч о сведочењу, многи баптисти одмах одговарају: ’3а то плаћамо пастора.’“

У публикацији The Christian as Communicator (Хришћанин као објавитељ), коју је објавио Вестминстер (Westminster), признаје се: „Сасвим је могуће да хришћани заобилазе одговорност да објављују јеванђеље јер једноставно не знају много да кажу о томе.“

Да, чланови секти хришћанства не знају много да кажу о томе. Управо у томе лежи срж њиховог проблема. Они нису препознали савремено испуњење „знака“, који је Исус описао за своју „присутност“ у краљевској слави и ’свршетак поретка’. Ко види тај „знак“, присиљен је да сведочи о томе. Колико срећни можемо бити што прави хришћани данас имају много тога да кажу и што ревносно сведоче о Јеховином долазећем Краљевству под Христом (Матеј 24:3—14; Исаија 43:12).