Да ли је будућност за старе црна?

„МЛАД сам био“, рекао је цар Давид. „И остарио сам“ (Псалам 37:25, НС). У библијска времена стари су били у мањини и као такви поштовани. Међутим, ако се наставе данашњи трендови, стари ускоро неће бити у мањини, нити ће бити поштовани.

Процењује се да само у САД има око 26 милиона људи изнад 65 година старости. До године 2040 тај би се број могао утростручити! Према писању часописа Ејжвик, неки азијски народи „очекују да ће се број старих у наредној деценији удвостручити“.„ Међутим, изглед да ће број старих ускоро надмашити број млађих не обећава старима ништа добро. Већ сада се један велик број њих налази у оскудици и без крова над главом. Други су остављени да умру у болницама и старачким домовима — усамљени, нико их не посећује и не брине за њих. Извештаји о запањујућим случајевима занемаривања и злоупотребе долазе чак и из земаља у којима се родитељи традиционално поштују.

Г. М. Сенколото пише за часопис Ворлд Хелт следеће: „У већини афричких земаља, а заправо и у већини земаља Трећег света, постоји традиција да свака породица брине за своје старице. За жену која није имала децу брину се суседи или читаво село“. Он, међутим, даље извештава: „Старе вредности се мењају. Неповољне економске силе, неодговарајућа расподела средстава, тежња за материјалним стварима, борба за самопотврђивање и статус — све су то фактори који надвладавају традиционално позитивне вредности с обзиром на помоћ старима“.

Тако се у једној великој мери показују истинитим речи библијског писца Агура: „Постоји нараштај који позива зло на свог оца и не благосиља ни мајку своју“ (Приче Соломунове 30:11, НС). Да, стари су збачени с положаја вредног поштовања који су имали у прошлости. Многи на њих гледају као на друштвени баласт. За већину њих изгледи су црни.

Међутим, како прави хришћани гледају на старе? Да ли они у вези са њима задржавају „традиционалне позитивне вредности“?