Објавитељи Краљевства извештавају

’Жетва‘ у Венецуели

Једном приликом Исус је повезао дело проповедања са годишњом жетвом (Матеј 9:36-38). Господар жетве је Јехова Бог, а жетва је заиста велика широм читаве Земље. То укључује ретко обрађивано подручје у Венецуели.

Подружница Друштва Кула стражара у Венецуели извештава шта се догодило када је група Сведокиња радила на подручју Ла Гран Сабана, држава Гуарико. Сведокиње причају: „Кућа у којој је требало да одседнемо била је добро место за састанке, тако да смо одмах почеле тамо позивати људе на састанке. Људи нису знали за Јеховине сведоке. Иако су у том граду биле четири еванђелистичке групе, људи су били жељни да уче из Библије.

Радиле смо три сата ујутро и три сата поподне, посећујући људе од куће до куће и позивајући их на састанак за следеће вече. Нисмо имале столица, зато смо их позвале да понесу своје столице. Када се приближило време почетка састанка, људи су почели да долазе и свако је носио столицу. По завршетку састанка рекле смо им да бисмо волеле да запишемо имена оних који желе бесплатан библијски студиј на дому. Свих 29 присутних је желело имати своје име на попису.

Док смо затварале врата иза последњег посетиоца, приметиле смо како три мушкарца стоје код угла куће. Око девет сати спремиле смо се да вечерамо, када су они закуцали на врата. Постављали су питања као што су: ’Какво је то проповедање које ви обављате у овом граду? Због чега сте овде вечерас имали састанак?‘

Питале смо да ли смо прекршиле неки закон. Рекли су да нисмо и да су они пастори из три еванђелистичке цркве у граду. Били су узнемирени зато што су њихове цркве биле празне те вечери. Позвале смо их унутра и објасниле наше дело. Такође смо им поделиле нешто литературе и замолиле смо их да поново дођу следећег четвртка.

Следећег четвртка пастори су дошли са 22 друге особе које су желеле да чују шта ћемо рећи. Пастори су мислили да нисмо дорасле дискусији с њима, пошто смо жене. Ипак, с наше тачке гледишта, састанак је био успешан. На крају смо објасниле да правимо попис оних који желе да више науче из Библије. Бројни пратиоци пастора̂ су желели да ставимо њихова имена на попис, а неки су чак рекли да желе ићи са нама у службу проповедања!

Објаснили смо им да им треба много више библијског знања и обучавања пре него што нам се могу прикључити у делу проповедања. Сваког дана људи су долазили у кућу, тражећи да им објаснимо Библију. Понекад, када смо разговарали до касно у ноћ, морале смо да их замолимо да оду кући. Када смо коначно морале да напустимо подручје, били су веома жалосни и рекли су да ће ићи са нама у службу проповедања када се вратимо. Обећали су да ће до тада учинити потребан напредак.“

Када су Сведокиње напустиле то подручје, око 40 особа је желело да проучава Библију. Имена ових заинтересованих особа предале су најближој скупштини, која је удаљена око 50 км. Касније су се неки Сведоци из другог града преселили у овај град и формирана је група ревних проповедника добре вести.