Дошли су упркос неудобности и опасности
ДАТУМ је био 2. јануар 1992. Место — Макике, провинција Инјамбане. Афрички вечерњи звукови у Мозамбику били су нагло прекинути кад је укључен радио. „Јеховини сведоци одржавају свој конгрес ’Љубитељи слободе‘ у нашој провинцији“, најавио је коментатор. „Њихова намера је да поуче људе о томе како се у данашњем свету може наћи права слобода. Сви су позвани да присуствују.“
Тамо, у том удаљеном углу Африке, стварала се историја! По први пут је био одржан обласни конгрес Јеховиних сведока и 1 024 особе су биле присутне и радовале су се томе. Неколико година раније није се у Мозамбику никако могао одржати такав догађај тако јавно, будући да је тада дело Јеховиних сведока било забрањено. Да ли желиш да чујеш нешто о храбрим жртвама које су учињене да би се присуствовало том конгресу?
Провинција Инјамбане је, као многи други делови Африке, изванредно лепа. Рибарски чамци који су слични арапским једрењацима с троугластим једром плове с њене обале на море. Кокосове палме су обилне. Али, у тај се крај ушуњала опасна авет: грађански рат!
За оне који спавају у колиби од палминог лишћа није необично да их у раним јутарњим сатима пробуди мукла тутњава тешке артиљерије из оближњих села кад по ноћи у шумама бесне борбе. Пречесто страдају недужни грађани. Понекад се виде деца која шепају јер им недостају или су им осакаћени удови. Чак и неки од Јеховиних сведока носе ожиљке на свом лицу или телу као последицу бруталности коју су претрпели.
Под таквим околностима сви су присутни дубоко ценили конгрес „Љубитељи слободе“. Упркос могућности заседа̂ на путу до конгреса, многе породичне групе из сеоских подручја чврсто су одлучиле да дођу. Стићи тамо није било ни удобно, пошто је јавни превоз углавном на великим отвореним камионима. Понекад се до 400 путника угура на један камион! Неколико таквих камиона се поређа да би створили конвоје које прати наоружана војна пратња.
Нора и њене три кћерке узраста од једне, три и шест година, биле су породица која је свој живот изложила опасности путујући на такав начин. Месецима је штедела да би могла себи да приушти пут. Није је одвратила чињеница да на конгресу није био на располагању осигуран смештај и храна. Заједно с многим другима, Нора је са својом породицом једноставно кувала, јела и спавала под ведрим небом на месту одржавања конгреса.
Чак ни жестока тропска врућина коју следе проломи облака није могла умањити неограничену радост браће која су заједно уживала у духовној гозби. Осећали су да за њих није било ништа важније него да буду на том конгресу. Укупно 17 особа је у топлој води Индијског океана симболизовало своје предање. Кад се обављало крштење, велико мноштво радосних посматрача било је спонтано подстакнуто на певање хвале Јехови.
Та група обожавалаца заиста је увидела шта значи постати љубитељи божанске слободе. Ханс, представник из главног града Мапута, рекао је: „Управо смо видели почетак новог поглавља у делу Јеховиних сведока у овом делу Африке.“