Питања читалаца

Да ли Матеј 28:17 значи да су неки апостоли и даље сумњали дуго након што им се појавио ускрснули Исус?

Не, не морамо извући тај закључак из Матеја 28:16, 17, где стоји: „Једанаест ученика отидоше у Галилеју на гору коју им каза Исус. Кад га видеше, поклонише се. Али једни посумњаше.“

Исус је унапред покушао да помогне својим ученицима да схвате „да мора ићи у Јерусалим, и да ће много претрпети од старешина, од првосвештеника и од књижевника, и да ће бити убијен, и трећи дан да ће ускрснути“ (Матеј 16:21). Упркос томе, његово хапшење и погубљење разочарало је и збунило ученике. Изгледа да је његово ускрнуће било изненађење. А кад се појавио у људском облику, неки у почетку „још не вероваху, од радости“ (Лука 24:36-41). Ипак, његова појављивања након ускрсења помогла су његовим блиским следбеницима да прихвате чињеницу о његовом ускрсењу; чак се и апостол Тома уверио да је Исус подигнут (Јован 20:24-29).

Након тога 11 верних апостола „отидоше у Галилеју“ (Матеј 28:16; Јован 21:1). Док су били тамо, Исус се „појави једанпут пред више од пет стотина браће“ (1. Коринћанима 15:6). Матеј 28:17 спомиње у том оквиру радње да ’једни посумњаху‘. Зато су они који су још сумњали могли бити међу тих 500 следбеника.

Запазимо који је занимљив коментар у вези с тим изнео Ч. Т. Расел, први председник Watch Tower Society:

„Не можемо логички претпоставити да су они који су сумњали били неки од једанаест апостола, јер су се они у потпуности задовољили, темељно уверили и тако су се изразили раније. Мислимо да су они који су сумњали били од ’пет стотина браће‘ присутних на том договореном састанку, који нису имали никаквог претходног контакта с њим од његовог ускрсења, а неки од њих, то можемо логички претпоставити, били су доста слабији у вери од апостола и присних пратилаца с којима је Исус већ разговарао након свог ускрсења. Изјава да ’неки посумњаше‘ доказ је искрености записа Еванђелисте. То нам такође показује да Господови следбеници нису били превише лаковерни, већ да су уместо тога били спремни да пажљиво испитају и процене изнесене доказе, а каснија ревност, одлучност и самопожртвован дух оних који су веровали пружају нам обилне доказе искрености њихових уверења с обзиром на ускрсење нашег Господа, за које су, као и ми, увидели да је сами камен темељац наше вере у њега. Ако Христ није био подигнут, наша је вера узалудна а ми смо још увек у својим гресима (1. Кор. 15:17)“ (Zion’s Watch Tower and Herald of Christ’s Presence, 1. мај 1901, страна 152).

Успут можемо запазити да нам начин на који Матеј спомиње ту мисао пружа доказ поузданости и поштења Библије. Кад неко измишља неки извештај, побринуће се да пружи детаље који ће допринети томе да његова измишљена прича изгледа веродостојно; вероватно би сматрао да ће изостављени детаљи или наизгледне празнине бацити сумњу на његову измишљотину. Шта можемо рећи о Матеју?

Он се није осећао обавезним да пружи детаљно објашњење о својој напомени да „једни посумњаху“. Извештаји Марка, Луке и Јована не кажу ништа о томе, тако да само Матејева напомена може изгледати као да обухвата 11 апостола, којима је и он припадао. Међутим, Матеј је пружио кратак коментар без давања било каквог разјашњења. Око 14 година касније, апостол Павле је написао књигу Прва Коринћанима. У светлу детаља који је пружио у 1. Коринћанима 15:6, вероватно ћемо доћи до закључка да они који су сумњали нису били апостоли већ ученици из Галилеје којима се Исус још није био појавио. Зато Матејев коментар да „једни посумњаху“ звучи истинито; он заиста ствара утисак да се ради о поштеном писцу који износи поуздан извештај без покушаја да објасни сваки и најмањи детаљ.