Да ли су рани хришћани користили Божје име?

ИМЕ Бога појављује се хиљаде пута у Хебрејским списима, где је представљено с четири сугласника יהוה (ЈХВХ, Тетраграматон). Археолошки налази сугеришу да је у преегзилном Израелу, пре 607. пре н. е., то име било у општој употреби, а у постегзилним библијским књигама Езре, Нехемије, Данијела и Малахије, појављује се често. Међутим, постепено, како се време за појављивање Месије приближавало, Јевреји су сујеверно почели нерадо да користе то име.

Да ли су Исусови ученици користили Божје име (обично се на српски преводи као „Јехова“, или „Јахве“)? Докази кажу да. Исус је своје следбенике поучио да се моле Богу: ’Нек се свети име твоје‘ (Матеј 6:9). А на крају своје земаљске службе, он са̂м се молио свом небеском Оцу: „Ја објавих име твоје људима које си ми из света дао“ (Јован 17:6). Осим тога, рани примерци Септуагинте, грчког превода Хебрејских писама који су користили Исусови ученици, садржавали су Божје име у облику хебрејског Тетраграматона.

А шта се може рећи о еванђељима и остатку Хришћанских грчких писама („Новом завету“)? Резонује се да пошто се Божје име појављује у Септуагинти, такође би се појављивало и у најранијим копијама тих Писама — бар тамо где се цитирала Септуагинта. Тако се име Јехова појављује више од 200 пута у New World Translation of the Christian Greek Scriptures. Неки то критикују као неоправдано. Међутим, изгледа да постоји подршка за New World Translation у једном невероватном извору: Вавилонском талмуду.

Први део тог јеврејског религиозног дела назива се Шабат (сабат) и садржи огроман правилник који управља понашањем на сабат. У једном делу, постоји расправа о томе да ли је исправно на сабат сачувати библијске манускрипте од ватре, и затим се појављује следећи одломак: „Речено је у тексту: Празне просторе [gilyohnim] и књиге Минима, ми их не можемо сачувати од ватре. Раби Џозе је рекао: У току недеље особа мора да изреже Божанска Имена која манускрипти садрже, да их сакрије, а остатак спали. Раби Тарфон је рекао: Сахранио ја свог сина не будем ли спалио те манускрипте заједно с њиховим Божанским Именима ако ми дођу у руке“ (превод др Х. Фридмана ⁄H. Freedman⁄).

Ко су били Миними? Та реч значи „секташи“ и могла би се односити на садукеје или Самарићане. Међутим, према др Фридману, у овом одломку је врло вероватно да се односи на јеврејске хришћане. Дакле, шта су били gilyohnimi, преведени „празне просторе“ према др Фридману? Постоје два могућа значења. Они би могли бити празне маргине свитка или чак празни свици. Или — у ироничној примени те речи — они би могли бити списи минима, што ће рећи да су ти списи безвредни као празни свици. У речницима је ово друго значење дато као „еванђеља“. У складу с тим, реченица која се појављује у Талмуду пре изнад цитираног дела гласи: „Књиге Минима су као празни простори [gilyohnim].“

У складу с тим, у књизи Who Was a Jew? (Ко је био Јевреј?) од Лоренса Х. Шифмана, горе цитирани део Талмуда преводи се овако: „Ми не чувамо од ватре (на сабат) еванђеља и књиге минима (’јеретика‘). Уместо тога оне се спаљују на својим местима, оне и њихови Тетраграматони. Раби Јозе Ха-Гелили каже: Током недеље особа треба да изреже њихове Тетраграматоне и да их сакрије и спали што је остало. Раби Тарфон је рекао: Тако ми синова! Ако (те књиге) дођу у моје руке, спалићу их заједно с њиховим Тетраграматонима.“ Др Шифман надаље износи аргументе да се миним овде односи на јеврејске хришћане.

Да ли овај део Талмуда заиста говори о раним јеврејским хришћанима? Ако је тако, онда је то јак доказ да су хришћани укључивали Божје име, Тетраграматон, у своја еванђеља и списе. А крајње је вероватно да Талмуд заиста овде расправља о јеврејским хришћанима. Постоји схоластичка подршка за такво гледиште, а у Талмуду изгледа да контекст пружа даљњу подршку. Део који следи након горњег цитата из Шабата прича сторију која укључује Гамалијела и једног хришћанског судију и у којој се алудира на делове Проповеди на гори.

Тек касније, када је отпадничко хришћанство одступило од једноставних учења Исуса, они који су се издавали за хришћане престали су да користе Божје име и чак су га уклонили из примерака Септуагинте и из еванђеља и других библијских књига.

[Слика на 31. страни]

У Исусово време, Божје име се појављивало у „Септуагинти“

[Извор]

Israel Antiquites Authority