Име Бога

„Ако [Јехова] не сагради дома, узалуд се муче који га граде.“ Тако гласи овај латински запис. Те речи се темеље на Псалму 127:1 у Библији, и оне садрже дубоку истину: Свако настојање које нема Јеховин благослов коначно ће бити узалудно.

Тај запис, датиран на 1780, налази се на једној згради у Коломбу, Шри Ланка, и вредан је пажње зато што садржи Божје име, Јехова. (Види фотографију.) У ранијим вековима то име је било у широкој употреби. Често је било исписивано на световним зградама, црквама, чак и на кованом новцу. Мисионари су користили Божје име када су носили Библију у удаљене земље, што је несумњиво заслужно и за овај запис у Шри Ланци.

Како се ствари данас разликују! Мало оних који се издају за хришћане мисле на Божје име. Неки изучаваоци чак критикују Јеховине сведоке за његово истицање. Зашто? Према некима, зато што његов хебрејски изговор није прецизно познат. Али колико људи зна изворни хебрејски изговор Исусовог имена? Па ипак, његово име се опште користи и поштује.

За Исуса, Божје име је било од виталног значаја. Он нас је поучио да се молимо: ’Нек се свети име твоје‘ (Матеј 6:9). А непосредно пре своје смрти, он је рекао Богу: „Ја објавих име твоје људима које си ми из света дао“ (Јован 17:6). Прави хришћани у стопу следе Исуса. Зар не треба да и они ’објављују Божје име‘? Јеховини сведоци то чине, а Јехова богато благосиља њихову „кућу“. За њих је истинит псалам: „Срећан је народ чији Бог је Јехова!“ (Псалам 144:15, NW).