Да ли се сећаш?

Да ли су недавни бројеви Куле стражаре имали практичну вредност за тебе? Онда зашто не би проверио своје сећање уз помоћ следећих питања:

▫ Зашто Јеховини сведоци увек изнова посећују своје ближње?

Сами Јеховини сведоци желе Божји благослов преко обећаног Краљевства, а из љубави према својим ближњима, они желе те исте благослове и њима. Тако, следећи Исусов пример, они се осећају подстакнути несебичном љубављу да посећују своје ближње (Матеј 6:9, 10; 22:37-39; 15. 8, стране 8 и 9).

▫ Зашто је веровање у еволуцију ствар вере?

Научници никад нису видели мутације — чак ни корисне — како стварају нове животне облике, а ипак еволуционисти тврде да је на тај начин дошло до нових врста. Еволуционисти нису били сведоци спонтаног настанка живота, а ипак инсистирају на томе да је живот започео тако (1. 9, страна 5).

▫ Како најбоље можемо савладати обесхрабрење које може доћи из ограничења у животу?

У ма каквој да смо ситуацији, ако се концентришемо на оно што можемо учинити уместо да се секирамо због оног што не можемо учинити, живот ће имати више задовољства, и ми ћемо наћи радост у Божјој служби (Псалам 126:5, 6; 1. 9, страна 28).

▫ Које су користи опраштања?

Опраштање другима унапређује добре односе (Ефесцима 4:32); оно доноси не само мир са другим људима већ такође и унутрашњи мир (Римљанима 14:19; Колошанима 3:13-15); опраштање другима отвара пут томе да наши греси буду опроштени (Матеј 6:14); такође нам помаже да се сетимо да је и нама самима потребно опраштање (Римљанима 3:23; 15. 9, страна 7).

▫ Како нам пример пророка Амоса помаже у нашој проповедничкој активности?

Попут Амоса, ми нити мењамо нити разводњавамо Божју поруку. Уместо тога, ми је послушно објављујемо без обзира на реакцију наших слушалаца (15. 9, страна 17).

▫ Које Божје карактеристике ми треба да опонашамо?

Два значајна својства су Јеховина организациона способност и његова срећа (1. Коринћанима 14:33; 1. Тимотеју 1:11). Та Божја својства су уравнотежена, тако да се ни једно од њих не истиче на рачун оног другог (1. 10, страна 10).

▫ Који су неки позитивни кораци које родитељи предузимају да помогну својој деци да служе Јехови?

Један виталан кључ јесте започети рано. Утисци примљени и лекције научене током нежних година трајаће читавог живота (Пословице 22:6). Важно је поучавати их послушности и поштовању према Јехови и његовом обожавању на свим састанцима. Успешни родитељи уче да препознају неисправне склоности, и помажу својој деци да их исправе (Пословице 22:15). И најзад, започни рано да постављаш теократске циљеве за своје дете, које оно разумно може постићи (1. 10, стране 27 и 28).

▫ Коју истакнуту карактеристику Јеховиног опраштања треба да настојимо да применимо у пракси?

Јехова и опрашта и заборавља (Јеремија 31:34). То је људским створењима тешко да чине. Важност чињења тога нагласио је Исус, као што је забележено у Матеју 6:14, 15 (15. 10, стране 25 и 26).

▫ Које су три препреке томе да постанемо самилосни?

Због наше грешне људске природе, осећања зависти могу ухватити корен. Ако постанемо завидљиви некоме, како ћемо се с њим опходити с нежном самилошћу? Непотребно излагање насиљу је друга препрека. Оно има тенденцију да нас учини безосећајним према патњама других. Надаље, особи која је усредсређена на саму себе вероватно ће мањкати самилост (1. Јованова 3:17; 1. 11, стране 19, 20).

▫ Које поуке можемо извући из библијског извештаја о Јову?

Извештај о Јову чини нас свеснијим Сотониних сплетака и помаже нам да увидимо како је Јеховина универзална сувереност повезана с људском беспрекорношћу. Попут Јова, сви који воле Бога морају бити искушани. И ми можемо истрајати као што је Јов то учинио, доказати да је Сотона лажов, и радовати се благословима Божјег Краљевства (15. 11, страна 20).

▫ Како председавајући старешинства може показати исправно признање према сваком старешини?

Кад год је могуће председавајући треба да пружи дневни ред доста унапред да би другим старешинама дао времена за пажљиво размишљање уз молитву о свакој наведеној ствари. На састанку старешина, он неће покушавати да обликује мишљење старешина него ће их охрабрити да исказују ’слободу говора‘ о стварима о којима се дискутује (1. Тимотеју 3:13, NW; 1. 12, страна 30).