Богиње плодности и рата

ТОКОМ једне археолошке акције у Ебли, у Сирији, пронађена је реликвија која приказује Иштар, вавилонску богињу плодности и рата. Археолог Паоло Матиај описује је као „цилиндрични печат са сценом религиозног обреда која приказује свештеницу покривену велом испред чудног божанског кипа . . . с главом која је причвршћена на висок танак подупирач“.

Ово откриће је значајно будући да кип датира од почетка 18. века пре н. е. Према Матиају, ово нуди „коначан доказ“ да је обожавање Иштар обухватало период од неких 2 000 година.

Обожавање Иштар започело је у Вавилону а у наредним вековима проширило се по целој Римској империји. Јехова је заповедио Израелцима да из Обећане земље уклоне сваки траг криве религије, али пошто су пропустили да то ураде, обожавање Астароте (хананске копије Иштар) постало је замка за њих (Поновљени закони 7:2, 5; Судије 10:6).

Иако Иштар и њена копија Астарота више не постоје, особине које су оне представљале — неморал и насиље — узимају маха. С правом се можемо питати да ли се савремено друштво заиста толико пуно разликује од оних древних цивилизација које су обожавале ове богиње плодности и рата.

[Слика на 20. страни]

И деца су била жртвована Танити

[Извор]

Ralph Crane/Bardo Museum